Rock Express Online | Recenzije | Rock #33

Rock recenzije iz Rock Expressa #33

Adema - Adema (Arista/Mascom/REX)

Ovakve bendove ili volite ili ne volite, sredine nema. Pod "ovakve" podrazumevam Korn, Limp Bizkit, Linkin Park i sl. Lično ih nikako ne volim jer predstavljaju muzički izraz izvitoperenosti psihe prosečnog američkog klinca na početku 21. veka. Ademu predvodi Marky Chavez za koga kažu (nismo proveravali) da je brat od tetke Johnatana, pevača Korna, pa Ademu nazivaju i "Baby Korn". Ovaj nadimak dobro zvuči, i sigurno će odraditi dobar reklamni posao, ali ipak ne pristaje momcima iz Bejkersfilda. Naime, njihova muzika je bazično alternativni rock sa "metaliziranim" (ali ne previše) rifovima. Produkcija je najbolja moguća, pesme su radio-friendly sve je kao OK, ali ipak nije. Adema peva o socijalnim temama američkog društva, o otuđenosti i bezizlaznosti, ali impotentno i čini se lažno. Posle koncerata na kojima pevaju svoje "bolno iskrene" pesme momci odlaze u svoje luksuzne apartmane gde šampanjcem zalivaju hrpe dolara koje im ležu na bankovne račune. J**e se njima za klince koji će ih shvatiti ozbiljno... Idejno album dobija nulu, muzički osmicu, u proseku, to je jaka četvorka. Ocena: 4/10

Branko Rogošić

Bonfire - 29 Golden Bullets (BMG Ariola)

Bonfire su, posle Scorpionsa, sigurno najpopularniji nemački hard rockin bend, makar na teritoriji rodne im zemlje. 15-godišnjicu uspešnog rada bend proslavlja prigodnim izdanjem najvećih hitova - "29 Golden Bullets". Pored proverenih hitova, u skoro 2 sata muzike bend je uvrstio i neke retke pesme, kao i remiksovane verzije pojedinih numera. Bonfire su pravi predstavnici nemačkog hard rock/metala. Muzika je bazirana na poletnim rifovima, pesme su maksimalno melodične, prave stadionske himne! Zanimljiv je kult status koji Bonfire uživa u Nemačkoj, tamo ih bez razlike obožavaju rock fanovi, kao i tvrdokorni metalci. Bonfire pored tvrđih hitova u svom repertoaru imaju i emotivne balade ('Good Night Amanda', 'I Need You', 'Who's foolin' Who'...) što im maksimalno proširuje auditorijum. Ako već nemate njihove prethodne albume, evo prave prilike da se obavestite o ovom značajnom i kvalitetnom bendu (koji će nas verovatno posetiti ovog leta!). Ovakva retrospektivna izdanja je nezahvalno ocenjivati...

Zoran Rogošić

DC 4 - Volume One (Rising Sun)

DC 4 su osnovala (1997) trojica braće Duncan: Jeff (iz Armored Saint), Shawn i Matt, uz pomoć svog školskog druga Hyland Churcha, sa željom da sviraju sopstvenu varijantu modernog hard rocka. Bend u prvi plan stavlja snagu i energiju, mada album takođe obiluje emocijama i melodičnim delovima. "Volume One" (prvi zvanični CD benda) je producirao Joey Vera, (najpoznatiji po radu sa Jeffovim Armored Saint i Engine), što garantuje eksplozivan i moderan zvuk. Momci su, po sopstvenim rečima, pokušali da urade album po uzoru na stare ploče Sabbatha, Zeppelina i Queen. Ne muzički, već po postavci - gotovo sve pesme su drugačije i zanimljive na svoj način. Smenjuju se klasični hard rock rifovi, "zaprljani" blues pasaži, pesme u stilu GnR, modern rock izleti... što može biti i malo naporno. Bend je u velikoj želji da što više toga prezentuje auditorijumu, čini se, u tome i preterao, što je i jedina mana izdanja. Jeff je odlično i strastveno otpevao album, što se pogotovo čuje u 'Naïve Bree', fenomenalnoj power baladi 'Eyes On You' i vanhalenovskoj 'Freakshow'. Ocena: 8/10

Branko Rogošić

Dr. Sin - Shadows Of Light (Metal Mayhem/Rising Sun)

Verovatno je malo onih koji nisu čuli za Michael Vesceru, ex-pevača Obsession, Loudness, Yngwie Malsteen benda... Dr. Sin je bend koji predvodi Michael lično. Iako im je ovo već 6 album, brazilska grupa Dr. Sin je relativno nepoznata u Evropi, što će ovaj album, najverovatnije, promeniti. Dr. Sin sviraju melodični rock sa progressive feelingom (a la rani Dream Theatre) baziran na Vescerinim fenomenalnim glasovnim mogućnostima i vrelim solažama Benjamina Clarka. Dr. Sin u svoj stil ugrađuje mnoge mainstream rock/metal uticaje, od Van Halen do Bon Jovi i Foreigner. Bend se odlično snalazi u brzim ('Standing In The Light', 'Sweet Revenge'...) i laganim stvarima ('Out Of Control', 'Burning Steel'). Zanimljivo je da ritam sekciju "drže" braća Busić (Ivan i Andrija), očigledno "naše gore lišće". Veoma prijatan i neopterećujući album, a danas je takvih malo... Ocena: 8,5

Dejan Ilić

The Escape - Menderley (Annuvin production)

Po mišljenju momaka iz grupe The Escape gothic rock je "still alive and well". Ovaj nemački trio zvuk bazira na uticaju muzike koja je bila aktuelna na svojim počecima, dakle reč je o prvoj polovini 80-ih. Žanrovski podsećaju na rane The Mission, Fields of Nephielm i nezaobilazne Sisterse. Korišćenje ritam mašina, i generalno veći upliv elektronike odvaja ih od struje tkzv. gitarskih bendova slične koncepcije. "Menderley" ih predstavlja kao izrazit retro sastav koji čvrsto stoji iza svojih ideja. Psihološki su potpuno u gothic priči. Interesantno je takođe da su produkcijski bliži 80-im nego 21. veku, ali to je bio njihov izbor. Ključna figura benda je Ingo Klemens, koji je autor, pevač, programer, gitarista, klavijaturista... Njegov vokal je vrlo interesantan i maniristički postavljen. "Menderley" je klasično gothic-rock izdanje specifično po svojoj retro dimenziji i sigurno će imati prođu kod ljubitelja ovog žanra. Ocena: 7/10

Branimir Lokner

Izžoga - Žitja stalo lučše, stalo veselei (Blacksmith/REX)

Malo iznenađenje iz Blacksmith produkcije, poznate po izdavanju odličnih metal albuma. Izžoga (ko zna šta ovo znači, neka nam javi) svira ultra-žestoki punk koji se sve vreme dodiruje sa HC-om, pa ponegde i sa metalom (u strukturi rifova). Album obiluje disharmoničnim solažama koje cepaju bubne i zvučničke opne, a na to se nadovezuje i vrišteći vokal (na ruskom) koji upotpunjuje atmosferu opšteg ludila. Gotovo sve vreme cepaju ultra-brzi thrashirani rifovi koji vas teraju na skakanje. 17 pesama na ironičan način tretiraju ruske i svetske socijalne probleme koje itekako dobro razumemo uprkos jezičkoj barijeri. Omot je takođe simpatičan, na njemu vidimo šizofrenog ćelavca kako stenje na klozetskoj šolji... Više nego interesantno. Ocena: 7,5/10

Branko Rogošić

Meztelen Ebed - Pold Kavehaz (samostano izdanje)

Mađarska scena, iako dosta zatvorena i relativno nepoznata evropskoj javnosti, je još od ranih 70-ih - pa sve do današnjih dana, predstavljala jednu od najraznovrsnijih i najjačih istočnoevopskih scena. Segedinski Meztelen Ebed je sastav koji dokazuje da se kvalitetni rock sastavi sve češće rađaju daleko od etabliranih evropskih muzičkih centara. ME je svirao na svim do sada održanim Pepsi Sziget festivalima, pa i nije sasvim nepoznat ovdašnjoj publici koja u solidnom broju posećuje ovaj danas najveći evropski muzički festival. Inače, Meztelen Ebed znači "Goli ručak", po čuvenom romanu "Naked Lunch" W.S. Burroughsa. Njihov muzički crossover-trip je gotovo nemoguće odrediti: ima tu svega, prvenstveno improvizovane free style muzike, ali i post punka, HC-a, wah-wah psihodeličnih gitara, electronice, psihotičnih vokala i jazz podloge. Veoma, veoma moderno i bez ikakvih ograničenja - pa zar to ne bi bila formula kvalitetnog albuma u 21.  veku? Ocena: 7,5/10

Zoran Rogošić

Mind's Eye - A Work Of Art (Rising Sun)

"Odličan rock album" - sve ređa jezička konstrukcija u poslednje vreme. Šveđani Mind's Eye uspeli su svojim trećim albumom da naprave komercijalan, ali i umetnički album koji spaja sympho rocka, AOR i progresivu, ponovo sve traženije pravce, pogotovo na američkom kontinentu. Bend akcenat stavlja na melodiju i višeglasno pevanje. Sruktura pesama je komplikovana, ali zbog pitkih aranžmana neizvežbano uvo to ne primećuje, tako da teške harmonije, fusion podloga i komplikovane jazzy bas linije, neće "rasterati publiku". U bendu sviraju i pevaju muzičari na pragu 30-ih, svi odreda školovani na Štokholskom muzičkom konzervatorijumu. Bend ne beži od svojih uzora, velikih bendova 70-ih i 80-ih - E.L.O., Styx, Rush, Foreigner, Genesis, pa čak i Queen iz Night.../Day... faze. Tekstovi su egzistencijalistički, duboki i ozbiljni, kako to i dolikuje muzičkom žanru koji Mind's Eye sledi. 65 minuta odlične muzike i 13 podjednako dobrih numera od kojih ćemo izdvojiti 'The Shape of Salvation', 'Courage Within' i 'An Eye for an Eye'. Ocena: 9/10

Branko Rogošić

Nikolo Kotzev's "NOSTRADAMUS" (Steamhammer)

Priča o bugarskom umetniku Nikolo Kocevu nije bas uobičajena. Ovaj talentovani muzičar, koji još od '89. živi u Finskoj, od malena se opredelio za violinu, svirajući je od pete godine (doduše, naš Stefan je tad imao već dvogodišnje iskustvo). Uporedo sa zanimanjem za violinu i klasiku, mali Nikolo je počeo da se interesuje za rokenrol, pa se, u

tinejdžerskim godinama, u njegovim rukama našla i gitara. Kocev je ubrzo počeo da sarađuje sa mnogim poznatim muzičarima, da bi, pre četiri godine, odlučio da pomiri svoje dve muzičke ljubavi, ambiciozno počevši da radi na rock operi "Nostradamus". U ovom velikom projektu Kocev je angažovao svetske zvezde kao što su bubnjar Jan Hafland, basista Džon Leven, a sam Kocev se, osim autorstva, iskazao kao sjajan instrumentalista, svirajući gitare, klavijature, udaraljke, kao i violinu u jednoj pesmi. Kad je pevački deo u pitanju, uloga Nostradamusa poverena je Džo Lin Tarneru, a zanimljivo je da se u jednoj od uloga pojavljuje i Alana Majls, a tu je i legendarni Glenn Hughes. Tema ove rock opere je poznata: život čuvenog proroka Nostradamusa. Tu su neizbežne vizije Drugog i Trećeg svetskog rata, kao i kraja sveta 3797. godine. Veliki projekat, vrlo profesionalno urađen, dokazuje da rock opera, iako se uglavnom vezuje za hipi period, može itekako dobro da zvuči i u 21. veku. Pripreme za postavljanje ovog dela na scenu su u toku. Nadamo se da će bar neke od velikih zvezda sa ovog duplog CD-a biti viđene i na pozornici, i da će "Nostradamus" vremenom postati još jedna slavna rock opera. Ocena: 9/10

Milan Ćunković

Richard Kendrick - Murder And the F World (Versailles Records/REX)

"Murder And the F World" je debi izdanje Richarda Kendricka. Na svom prvencu ovaj muzičar je evidentno  pokušao da napravi sintezu zvukova i bendova kojih se naslušao svirajući kao studijski muzičar, a to je radio sa zaista velikim facama - Aerosmith, Ozzy Osbourne Band, Faith No More, Queensryche... ima tu još toga, da ne nabrajam. Odvaživši se da, napokon, snimi svoj album, hrabri Ričard (Lavljeg srca) je pomislio da uz sviračko iskustvo, ima dovoljno talenta da napravi dobre pesme u takvom, hard rock maniru. Međutim, prevario se, i, što je, naravno, mnogo opasnije, prevario je one koji su pohrlili da kupe ovo, misleći da Riki pruža vaskrsnuće takvog zvuka u novom veku. U 17 pesama, Kendrick nudi jako malo toga vrednog pažnje -gotovo ništa. Pesme koja privuče pažnju na prvo, drugo, treće.... (dodati po želji) slušanje - ni od korova. Nigde upečatljivog, "zaraznog" rifa, nigde nekog refrena koji bi poželeo ponovo da čuješ i zapamtiš... Kendrick nije čak uspeo ni polu-pamtljivu baladu da napravi, što uglavnom uspe većini bendova ovog opredeljenja. Monoton, "ravan" album. Možda će nekome zazvučatii smešno i čudno, ali mislim da bi Richiju bilo od koristi da pređe Atlantik, pa - pravo u zemlju Srbiju. Kad dođe, neka potraži, recimo, Vicka Milatovića. Ako pomenuti bude imao malo dobre volje  - bar neka odlična "rokačina" zvučala bi više nego profesorski u odnosu na ovo, izuzetno bledo izdanje. Ocena: 1,5/10

Milan Ćunković

Rolling Stones - Budapest Rain (Risk Disc)

Iliti "Live At Nepstadion, Budapest, 8/8/1995", kako piše na fold-out omotu ovog neobičnog izdanja. Neobičnog, podvačim odmah, jer se ovde susrećemo sa našim piratskim izdanjem oko kojeg se neko zaista potrudio, doterao ga, sredio, našminkao, napravivši od njega prvi srpski piratski album (stranog benda) koji ima smisla. Svima je znano da je ovde piraterija sinonim za jeftin CD-R lopovluk, nema potrebe to objašnjavati, ali da će se u tom kukolju pojaviti gusar koji će pirateriju shvatiti na pravi način, nije lako poverovati. Originalni plastificirani fold-out omot, numerisano izdanje ograničenog tiraža, kratki strip o Džegeru i Ričardsu u Budimpešti, dva diska puna muzike i bonus audio intervju (uoči koncerta) sa junacima stripa, samo su neke od lepršavih karakteristika ovog seta koji stoji rame uz rame sa svetskim butlezima imućnijih gusara.

A zvuk? A sam album? Iako su piratski snimci uvek namenjeni baš & jedino fanovima, kvalitet zvuka je više nego solidan (snimak je iz publike), i ako ste svesni šta zaista slušate, teško da možete imati obraza za kritiku. Na dva diska je pohranjen kompletan koncert za koji mnogi kažu da im je bio jedan od najboljih na evropskoj turneji, a za Voodoo Lounge turneju kažu da im je bila jedna od boljih. No, ovde mi ne morate verovati na reč, možda lažem i vas i sebe, kao što je prirodno da to čini svako ko je bio samo na jednom koncertu Stonsa, i možda lepotu ovog snimka više čine probuđene emocije nego li šta drugo, možda je za sve kriva ona provala oblaka (odatle naziv albumu) koju sam primetio tek kad se Džeger pojavio u kabanici, negde kod akustične ''Angie'', ili sam jednostavno sretan što imam živi album čijem ''snimanju'' sam i sam prisustvovao, svejedno je. Sve to kreira opšti pozitivni sud o setu koji ne možemo nagraditi ocenom, već jedino zasluženom pažnjom. Dakako, nemam nameru dizati spomenik autoru ovog butlega, zahvalnost sam izrazio kupivši primerak i to je to. Risk Disc (#002) u svojoj ponudi već ima i "Greek Me Up All Night" (uživo, Atina, 16/9/1998), a verovatno će i sledeći album obradovati neka nova/stara lica. Sve ovo jesu simbolični signali da se i u Srbiji stvari mogu postaviti na prava mesta. I nazivati pravim imenima.

Petar Jovanović

Stygma IV - The Human Twilight Zone (Rising Sun)

Rising Sun se uglavnom specijalizovao za bendove koji su negde između rocka i metala. Takva je i austrijska Stygma IV, kojoj je ovo šesti album, ako se računaju i tri prethodne inkarnacije kada se bend zvao Big Heat, Stigmata i Stigmata IV. Bend je prošli ("Phobia" - '99) i ovaj 70-minutni album objavio pod istim imenom, pa se neki već brinu za njihovo zdravlje. Stygma IV svira hard rock (uz malo glam metala) prožet progressive deonicama. Pevač Ritchie Krenmaier je osrednjeg kalibra i još "osrednjijeg" engleskog izgovora. Produkcija je odlična (Boban Milunović), na albumu ima i par dobrih pesama ('The Void', Earth Children, 'Scars'), ali to je ipak malo za ovako agresivno reklamirano izdanje. Ocena: 7/10

Zoran Rogošić

Suckerstarz - "[(27+42)x36+540]:7+234" (Myrmecoleo Records)

Ako spojite pevača/gitaristu iz mađarske varoši Sekešfehervari (srpski: Stoni Beograd) sa ritam sekcijom koja živi u Parizu, u nameri da LA glamurom prekrijete ovaj deo Evrope, sasvim je (ne)očekivano da debitantsko izdanje prvo objavite u - Japanu! Svet je jedno takvo selo, znate!? Istina je, priznajmo, da sem neuspeha znamenitog benda Stallion koji je 1993/94 probao našminkati Mađarsku jednim Faster Pussycat-Heart Throb Mob kreonom, naš severni sused na polju glem roka nema bitnijih događaja, te uistinu ne čudi nedostatak agilnosti njihovih izdavačkih kuća. U svakom slučaju, izdanje je pred nama. Za matematičku formulaciju iz naziva albuma vam naravno nije potreban digitron; oni koji nisu upoznati sa već izlizanom numerologijom rokenrola (tja, ovo bi nam navodno trebalo biti osveženje), lako će na omotu uočiti pentagram i dugokosu Đavolicu (kojoj čak vire i rogovi) a dobro znate koji broj one najviše vole. Ergo, svi ovi simboli prolaze test (ne)zrelosti ako ih prati odgovarajuća muzika, a to srećom jeste slučaj. Suckerstarz vide glem rok na Backyard Babies način, negde pre "Total 13" supernove, ogoljen ali melodičan, pankerski drčan i snažan, tj. istovetno kao i većina Action Rock bendova. Što verovatno i jeste bio cilj.

6 numera, među kojima i obrada Hanoi Rocks hita "Malibu Beach", čine četvrt sata dobre muzike kojoj se teško može šta zameriti: energično je, pesme su dobre, to je rokenrol, to je to. Jedini problem je što nas od švedskog AR buma (circa 1997) ovakvo izdanje može zadovoljiti, ali ne i impresionirati. Sem ako ne dolazi iz Mađarske, što je vest sama za sebe. "[(27+42)x36+540]:7+234" je dobar uvod u priču o dobrom bendu. Ostaje još jedino da se vidi da li će se priča uopšte odigrati.... Ocena: 7/10

Petar Jovanović

Takara - Perception Of Reality (Rising Sun/Lion Music)

Zagriženijim ljubiteljima rocka ime ovog USA benda je verovatno poznato. Na prvom albumu Takare pevao je čuveni Jeff Scott Soto, dok je na drugom bas gitaru svirao još čuveniji Bob Daisley (ex-Rainbow, Ozzy i ko-sve-još-ne). Čini se da je neambicioznost sprečila bend da napravi veći uspeh i naplati veliku popularnost koju su sredinom 90-ih imali u Japanu i srednjoj Evropi. Takara svira melodični AOR rock sa povremenim metal uplivima, nažalost bez posebne originalnosti koja bi ih izdvojila iz mora sličnih bendova. Na ovom 40-minutnom albumu se nalazi 9 pesama od kojih donekle 'Shadows In The Night' i balada 'Without You' iskaču iz prosečnosti koja karakteriše ovo izdanje. Ocena: 5,5/10

Zoran Rogošić