Rock Express Online | Recenzije | Rock #31

Rock recenzije iz Rock Expressa #31

Alias Eye - Field Of Names (DVS/REX)

Alias Eye je bend o kome se već par godina priča u izdavačkim krugovima. Najzad, album prvenac se pojavio na etiketi Rising Sun, što pored press info-a nagoveštava da se radi o bendu progressive usmerenja. Međutim, ovde progressiva ima u tragovima, i to najviše u konceptu, filozofskim tekstovima i strukturi pesama. Alias Eye svira mešavinu AOR i melodic hard rocka, najbližu Wishbone Ash zaostavštini. Album otvara naslovna 'Fields Of Names', koja kao da je skinuta sa nekog od poslednjih albuma Vlatka Stefanovskog! Balkanski ritmovi i melodije uokvireni zapadnjačkom produkcijom - više nego zanimljivo. Zvukom dominira clean vokal Philipa Griffithsa (koji ponekad podseti na Paul Rodgersa) i jezivo melodična gitara Matthiasa Richtera, koja po tonu asocira na RM Točka. "Field Of Names" je album koga su poklonici rock zvuka (pre)dugo očekivali; u eri sveopšte kompjuterizacije i komercijalizacije, ovakav classic rock biser treba pozdraviti i podržati. Po oprobanom receptu, na albumu se nalazi i nekoliko odličnih balada - 'Driven', 'The Readiness Is All' sa prelepim sax solom i latino perkusijama, i epska 'An End In Itself'. Izuzetna (ali nepreforsirana) produkcija, kao i odlično dizajniran booklet pojačavaju ushićenje koje je recenzent osećao prilikom višestrukog preslušavanja ovog albuma. Alias Eye je bend čiji se krajnji dometi još uvek ne mogu sagledati, ali zapamtite ovo ime... Ocena: 9,5/10

Branko Rogošić

DFA - Work In Progress, live 2000 (Moonjune)

Izdavačka kuća našeg zemljaka Leonarda Pavkovića nastavlja da izbacuje prave diskografske bisere. I ovaj put se radi o jednom italijanskom sympho progressive bendu - DFA. Posle dva uspešna albuma ("Lavori In Corso" - '97, "Duty Free Area" - '00) koja su doživela nepodeljene ovacije kritike, rimska četvorka je odlučila da se predstavi američkoj publici. NEARfest je bio prava prilika za to, kao i za snimanje materijala koji se pojavljuje na njihovom prvom live albumu. Veoma kompleksni aranžmani sa sympho podlogom, instrumentalna virtuoznost i opuštena atmosfera krase ovo izdanje. Jedina zamerka je glas klavijaturiste Alberta Bonomi-ja, koji je previše beupadljiv i neutralan, što se ne uklapa u veoma ekspresivnu i emotivnu svirku DFA. Iako je materijal kvalitetno izjednačen, ipak ćemo izdvojiti 15-minutnu elegiju 'La Via' (sa sakralnim prizvukom u vokalnoj melodiji) i jazz rock intoniranu 'Panteru'. Više informacija o DFA ćete naći na www.moonjune.com

gSaZ - Funky Alien (Hit That)

Vredni nemački bend je posle singla koji smo recenzirali u jednom od prošlih brojeva izbacio još jedno "kratkosvirajuće" izdanje. GSaZ nam ponovo predstavlja 4 pesme od kojih je naslovna 'Funky Alien' pravi prototip crossover rock hita za 21. vek. Žestoki akustični ritmovi, tek ponekad prošarani vrištećom električnom gitarom, i divlji ženski vokal Birgit Giesl, predstavljaju pravo osveženje na već pomalo posustaloj "ženskoj" rock sceni. Početna poređenja sa Garbage, Guano Apes i Skunk Anansie polako padaju u zaborav, jer gSaZ uspeva da u okviru alternative crossover žanra izgradi sopstveni pod-pravac. Mix popa, rocka, punka, core gitara i elektronike predstavlja noćnu moru za recenzente nemačkih časopisa (Heavy oder was?, Musiker, Gitarre & Bass...) koji ne znaju kako da žanrovski odrede ovaj EP (bend je ovaj pravac nazvao "funky space punk"), ali u tome i leži jedan od osnovnih kvaliteta ovog benda - ne robovati žanrovima, već stvarati muziku po sopstvenoj meri i ukusu. Više informacija na www.gsaz.de Ocena: 8/10

Branko Rogošić

Hangmen - Neotransmitter (Hangtown Happenings)

Nedavno gostovanje ove odlične nemačke HC grupe u beogradskom Domu Omladine (u organizaciji domaćeg HC benda "Charlie don't surf") bio je pravi povod da se pobliže upoznamo sa muzikom i diskografijom benda. Organizovana je i mini berza CD-a, ploča i fanzina, na kojoj su se po jeftinoj ceni (svega 150 dinara!) mogli nabaviti CD-i gostujućih bendova. Vaš recenzent je odabrao digipack više nego luksuznog izgleda, i nije se pokajao! Hangmen su na studijskim snimcima podjednako jaki kao i na živim nastupima kojim prosto rasturaju publiku. 5 pesama i 20 minuta prepunih jungle ritmova (odlični bubnjevi & udaraljke!), eksplozije core energije i neobičnih melodija. Tekstovi su takođe malo neuobičajni za HC scenu, a o tome govori i poruka Hangmena ispisana na ovom MCD-u: "Sve na ovom svetu ima svoju svrhu, za svaku bolest postoji lekovita biljka, svaki čovek ima svoju misiju". Pošto se ovo vredno izdanje ne može nabaviti u normalnoj distribuciji, evo i adrese za naručivanje: Duffy, Am Park 11, 99441 Grosshwabhausen, Germany.

Ojo Rojo - Amphetamine Rock (samostalno izdanje)

"Amphetamine Rock" je naziv MCD-a, benda koji dolazi iz Berlina i ima simpatično ime Ojo Rojo. Moram priznati da su me njihove pesme, kao isam pristup stilskoj postavci, prilično pozitivno iznenadili. Berlinski kvartet je na tragu onoga što može da se nazove "stoner rock", izraz kojeg su na svetsku scenu tokom prve polovine 90-ih doneli bendovi kao npr. Monster Magnet. Ojo Rojo vrlo spretno barataju svojim temama u kojima se prepliću razorna energija, vrlo interesantna gitarska postavka (wah-wah, fuzz, distorzion pristup), amerikanizovani vokali i udarna ritam sekcija. "Whte Knuckle Ride", "Murder", "Stingrey", predstavljaju pravi primer pomenute asocijativne slike. "Amphetamine Rock" predstavlja bend u preporučljivom izdanju za neku major kompaniju, koja ako ih uzme pod svoje, verujem da neće pogrešiti. Pred njima je lepa budućnost, ukoliko svoje autorske adute iskoriste na pravi način. Ocena: 7,5/10

Branimir Lokner

Romislokus - Mez dvuh zerkal (Between Two Mirrors)

Svojevremeno je Bora Čorba u jednoj svojoj knjizi imao serijal "Rusi 1,2,3,4,5 ...". Nešto slično se ovih dana dešava u redakciji Rock Express-a, kad su u pitanju diskografski noviteti koji nam pristižu. Zato vam u ovom broju, pored gitarski orjentisanog  "X-Faktora" predstavljamo i nešto sasvim drugačije sa tih prostora - Romislokus. Ova ruska sedmorka  postoji dve godine, i za to vreme ima već gotovo neverovatan  repertoar od pedesetak numera, kao i učešće na 20-tak

muzičkih festivala u Rusiji. U pitanju je vrlo neobična grupa koja u svom sastavu ima instrument retko korišćen van klasike - violu. Doduše, ono što prezentira Romislokus može se, na neki način, nazvati "modernom komjuterskom" klasikom, ili "neoklasikom". Album "Mez dvuh zerkal" (inače samostalno izdanje) je sinteza raznih pravaca u takozvanoj umetničkoj muzici. Oslonac je, ipak, na elektronici, sa vrlo zanimljivim gitarskim "tepihom" u pojedinim numerama. Zvuk Romislokusa je ispunjen  neobičnim idejama, što sa muzičke, što sa tekstualne strane. Sasvim je sigurno da će neki slušaoci u ovoj muzici prožetoj i filozofijom naći vrlo dubok smisao i simboliku. Spisak pesama, kao i unutrašnji omot CD-a sasvim odgovaraju nazivu albuma. Sve je ispisano baš kao u ogledalu - sa jedne strane na ruskom, sa druge na engleskom jeziku. "Mez dvuh zerkal" je zanimljivo izdanje za one koji ne traže hitove "na prvu loptu", za one koji, kad slušaju muziku, tome pridaju potpunu pažnju. Više informacija na http://romislokus.com Ocena: 6,5/10

Milan Ćunković

Spaced out - Eponymus II (Unocorn)

Posle slušanja self-titled debi albuma bio sam siguran da će montrealski Spaced Out ubrzo prekinuti sa radom, ili makar izgubiti izdavački ugovor sa kanadskim izdavačem Unicorn. Naime, radi se o jednom od najdosadnijih bendova koje sam čuo u četvrt veka, koliko već aktivno pratim muzička dešavanja na domaćoj i svetskoj sceni. Progressive fusion jazz rock lišen svake originalnosti, zanimljivosti i nepredvidljivosti, protkan 100 put čutim aranžerskim rešenjima i nesuvislim dugačkim solima, jednom rečju - dosadno. Iako je ovaj album za nijansu kvalitetniji od prethodnog, krajnji rezultat je više nego mršav. Ocena: 2/10

Branko Rogošić

Theodore Ziras - Trained To Play (Steel Gallery)

Theodore je 25-godišnji grčki gitarista koji se već 12 godina ozbiljno bavi muzikom. Kao 18-godišnjak postaje član poznatog grčkog progressive power metal benda Ice Divine, sa kojim nastupa kao predgrupa najvećim svetskim bendovima (Iced Earth, U.D.O...) Po raspadu benda, koji je svojevremeno proglašen u grčkom Metal Hammeru za najbolji live bend, Theodore se priključuje grupi Guardian Angel. Sledi odlazak u London i diplomiranje na prestižnom Guitar Institutu. "Trained to play" je njegov prvi CD na kome prikazuje svoj raskošni talenat. Radi se o neo-classical i progressive instrumentalnoj muzici sa simfoničnim aranžmanima (nešto kao Borko Mitić). Primetni su uticaji Ziras-ovih idola - Holdswortha, Malmsteena, Vai-a, Kuprija, Petrucci-ja... Od 11 kvalitetnih i moćno odsviranih kompozicija izdvojićemo 'Dash', 'Commom Transition', 'Confusing Check' i 'Mysterious Simplicity', koja prosto vapi za vokalom. Za prvi album više nego odlično. Ocena: 7,5/10

Zoran Rogošić

V/A - Sonic Obliteration III (Utopian Vision)

Iako kompilacije na kojima su zastupljeni bendovi različitih žanrova nisu ono što me preterano oduševljava, moram da priznam da je treća po redu SO kompilacija veoma zanimljivo sklopljena. CD otvara najpoznatiji bend iz "ergele" kanadskog izdavača - švedski "Odyssey", koji tvrđim power progressivom veoma podseća na domaći Tornado, pogotovo što pevač ima gotovo identičnu boju glasa kao Filip Žmaher, jedan od Tornado pevača. Na kompilaciji preovlađuju kanadski bendovi, od kojih ćemo za ovaj put izdvojiti "Decayed Remains" (modern metal), "Zed" (a la Metallica), "Interzone" (thrash/grind) i "Thorazine" (death). Veoma zanimljivi su i Amerikanci "Aurora Borealis" (black/death) dok su Grci "Mutiny" sa svojim melodic hard rock/metalom najslabiji učesnik kompilacije. Dolazimo do najzanimljivijeg trenutka: na kompilaciji se nalaze i dva kragujevačka benda! Thimble (emo core) i Slovenska Nekropola (gothic), što ovom CD-u, makar za YU diskofile, daje dodatan značaj. Zanimljiv CD, ali ništa više od toga. Ocena: 5/10

Branko Rogošić

X- Faktor  (Fenix Records)

"X-Faktor" je ruski one-man band čiji je kompozitor, tekstopisac i multiinstrumentalista Sergej Novikov. Većina pesama sa ovog albuma datira još sa kraja osamdesetih, što se itekako oseća u zvuku. U tom periodu Novikov je bio član benda "Mortifer". Naziv "X-Faktor", logično, prvo asocira na Maiden-e. I zaista, u pojedinim momentima u zvuku "X-Faktor"-a se itekako prepoznaju Maiden-i, doduše raniji, ne nikako iz perioda "X-Faktor" albuma. Ipak, zvuk koji

prezentuje Novikov najviše se oslanja na ono što su upravo krajem osamdesetih radili Europe, Scorpions... Po dobro oprobanom receptu, brze, gitarske pesme su "filovane" dvema baladama, od kojih je "Veter" možda i najubedljiviji momenat albuma. Kvalitetom se izdvajaju i "Skazi svoe slovo" i "Karierist". Sve pesme su otpevane na ruskom. Ostaje da se vidi da li će Novikov uraditi neke prepeve na engleski, ne bi li pesme bile pristupačnije i zapadnom tržištu. Ljubitelji hard roka, sweet-metala i sl. će sigurno uživati uz ovaj album, dok će oni koji vole progresivniji zvuk zaobići nešto što, recimo, liči na ruske "Osvajače". Kontakt: phoenixrec@mail.ru ... Ocena: 6/10

Milan Ćunković

Zizlila - The Second Planet (Fallon/REX)

Već sama činjenica da duo Zizlila čine Hanka Nogolova (nebeski vokal čeških metal čarobnjaka Forgotten Silence) i Igor Mores (Monastery, XYZ) dovoljna je da zainteresuje sve poklonike kvalitetne muzike. Za razliku od zvuka koji neguju u svojim matičnim bendovima, Hanka i Igor su se odlučili za muzičko astralno putovanje u još nedotaknute zvučne dimenzije. Kombinacijom semplova, elektronike, gitara i Hankinog kristalnog vokala Zizlila postavlja temelje moderne muzike 21. veka koja odbija i samu pomisao na uske žanrovske odrednice. Melanholična atmosfera dominira albumom 'The Second Planet', uz česte uplive dark'n'gothic senzibiliteta. Odličan primer kako se elektronika može (za razliku od techno muzike) staviti u službu umetnosti. Ocena: 9/10

Branko Rogošić