Rock Express Online | Recenzije | Metal #33

Metal recenzije iz Rock Expressa #33

4 Chambers Of Ivory - ...A Bitter Taste Of Sin (Self Production)

Nemački sastav 4 Chambers Of Ivory koga čine dvojica "klinaca", a ostatak instrumentalista se po potrebi dodaje, svojom varijantom brutalnog metala pokušava da osvoji simpatije potencijalnih fanova. Po načinu tretiranja vokalnih deonica, Nemci dobrim delom podsećaju na Sepulturu i to na srednju fazu ovog brazilskog benda. Ipak, više se oslanjaju na disciplinovanu ritmičku varijantu i oštre rifove, nego što se odlučuju na iskorak soliranja. Na ovom MCD-u pesme su minimalistički postavljene i jedan hipnotičko-monotoni riff pristup karakteriše svih 5 snimljenih pesama. Samoj produkciji se nema šta zameriti, kao ni generalnom pristupu, ali pesme ne ostaju dugo u ušima, sem donekle 'Closed Doors'. Preko priloženog press materijala članovi benda pokazuju da prema poslu imaju freakovski odnos, što je za svaku pohvalu. Muzički, više sreće drugi put. Ocena: 4/10

Branimir Lokner

Aeternus - Ascension Of Terror
Aeternus - Burning The Shroud
(Hammerheart/REX)

Za svega nekoliko meseci tokom protekle godine, Hammerheart nas je obradovao sa dva nova Aeternus albuma. Prvo je izašao "Burning The Shroud", na kome se nalaze dve nove pesme (naslovna i 'Midnatt Storm'), 2 koje su se pojavile na retkim izdanjima ovog opakog norveškog benda, kao i nekoliko live numera iz 2000. Faktički reč je o svojevrsnom Best Of izdanju koje prikazuje bend u pravom svetlu - Aeternus je moćan, beskompromisan i neverovatno uvežban, tako da koncertni zapisi predstavlju pravi udžbenik za live metal nastupe. "Burning..." je poslednje zvanično izdanje na kome nastupa basistkinja Morrigan, koja je nedugo po objavljivanju napustila Aeternus koji trenutno radi kao trio (sa session basistom).

Novembra 2001 izašao je novi, "Ascension..." album koji bend uzdiže na nivo jednog od najboljih svetskih metal bendova. Ares i Erik, potpomognuti novi(ji)m gitaristom, Poljakom Radekom, zvuče toliko moćno i snažno, pa ne čudi što je armija njihovih fanova sve brojnija, pa čak i u našim zabitim balkanskim predelima. Dokaz ovoga je i činjenica da su sve kopije legendarnog mini albuma "Dark Sorcery" koje smo dobili za distribuciju, planule svega 2 dana po prispeću pošiljke, a i "Burning..." je gotovo razgrabljen, ostalo je svega još nekoliko kopija. Za koji mesec, REX će nabaviti dovoljnu količinu svih do sada izdatih albuma ovog odličnog dark/black metal benda, tako da ćemo se truditi da zadovoljimo potražnju koja na ovim prostorima itekako postoji.

Iako bend insistira na žanrovskoj odrednici "dark metal" i eventualno pristaje da im se "nadenu" epiteti death/thrash metal, smatram da je bend realnije pozicionirati u black/death metal. Iako se Aeternus (uglavnom) ne bave satanističkim temama, njihova muzika nosi tako jezivu emocionalnost koja je svojstvena jedino black metalu.

Ares svojim moćnim, razmljivim i širokim "polu-growlom" ruši sve pred sobom, iz njegovih gitara sevaju munje i gromovi, Radek je takođe neverovatan gitarista, ali Erik je čudo i njegovo ratničko ultrabrzo bubnjanje je već godinama zaštitni znak benda. Posebno su zanimljivi aranžmani gde se ispod melodija sporijeg tempa podvlače brži bubnjarski ritmovi stvrajući tako jedinstvenu atmosferu. Za manje upućene rećimo i to da su Ares i Erik povremeno koncertno nastupali u bendovima Gorgoroth i Immortal!

Highlights albuma su 'Warlust', beskrupulozna 'Slaying the Lambs', nešto sporija naslovna numera, 'Wrath Of A Warlord'... ma nema slabije, ili makar osrednje numere! Ocena dovoljno govori o kvalitetu ova dva albuma u šta će, najzad, moći da se uveri i šira ex-YU metal publika. Ocena: 10/10

Branko Rogošić

Antares - Run Away (samostalno izdanje)

Posle malo premišljanja, ipak sam odlučio da ovu recenziju smestim u Metal a ne Rock Express. Poljski bend Antares svira hard'n'heavy, na samoj granici između hard rocka i classic heavy-ja. Bend ne beži od svojih uzora (hard rock grupe 70-ih i NWOBHM bendovi), već to ponosno ističe u press materijalu. Standardni rifovi i zanimljiva, kraća sola sasvim podržavaju pravila žanra, a vokal Jaroslaw Drag ponekad povuče na Paul DiAnna, prvog pevača Iron Maiden. Mini album sadrži 5 pesama na engleskom koji će zadovoljiti ukus i rock i metal publike. Ono što je posebno zanimljivo za jedno samostalno izdanje, je to da je Antares svoj MCD objavio na pravom disku (a ne rezanom CD-Romu) sa kvalitetno štampanim omotom. Još jedan dokaz koliko zaostajemo za svetom... Ocena: 6/10

Zoran Rogošić

Amnezija - Iskustvo umiratja (Music Mind/REX)

Odavno nisam slušao nešto ovako simpatično! Zbog ovakvih bendova je metal preživeo sva iskušenja i postao vodeći rock pravac na početku 21. veka. O čemu je reč? Trojica klinaca su uzeli instrumente u ruke i snimili demo album onako kako su najbolje znali. Muzika je retro heavy sa početka 80-ih, teme su takođe standardne - "Noć samoubistva", "Marš", "Černaja metka". Po uzoru na rani Maiden, tu je i jedan instrumental. Na ovom albumu je sve autentično, od klinački nacrtanog logoa, crno-belog omota, produkcije... Budimo iskreni, ovako su zvučali i naši prvi snimci. Dok je ovakvih bendova širom sveta, ne moramo se bojati za budućnost metala. Apsolutno podržavamo ovaj bend i iz gorepomenutih razloga nećemo ga ocenjivati.

Branko Rogošić

Die Apokalyptische Reiter - All You Need Is Love (Hammerheart/REX)

Magični jahači apokalipse donose nam ostvarenje vredno pažnje svakog iskrenog metalca. A zašto "svakog"? Zato što nemački bend u svoj unikatni zvuk inkorporira sve dobro što je metal stvorio tokom poslednjih 20 i kusur godina! Manijakalno brze speed rokačine, thrash rifovi, blekerski screamovi, power klavijature, ezoterične elegične himne sporijeg tempa prepune mistike, progressive srednjevekovne sage... i sve to (uglavnom) na nemačkom! Apsolutno nerobovanje stilovima i žanrovima! Njihova muzika predstavlja spoj mržnje i ljubavi (ipak u korist ovog prvog), života i smrti, dobra i zla... U najboljoj pesmi na albumu 'Reitermania' kažu - "Wir sind Heroin" (Mi smo heroin), i stvarno je tako! Neosetno ćete se navući na zvuk Die Apokalyptische Reiter i nećete primetiti da se CD vrti po n-ti put u vašem plejeru. Produkcija je moćna, booklet luksuzan... eh, da je više ovakvih albuma! Ocena: 9,5/10

Branko Rogošić

Blood Duster - Cunt (Relapse Records)

Australijski grind-death metal bend Blood Duster objavio je svoje četvrto izdanje, odnosno treći LP, jednostavno nazvan "Cunt". Sastav koji postoji već skoro 11 godina spada, nesumnjivo, u sam vrh australijske metal scene, rame uz rame sa bendovima kao sto su Damaged ili Abramelin. Fanovi Blood Dustera su dugo čekali na novo izdanje. Međutim - bilo je i razloga za to. Bend posle mega uspešnog "Str8outtanorthcote" iz '97. nije mogao sa bilo čim da se pojavi pred publikom. U međuvremenu, stara postava benda je ponovo postala aktuelna, na radost fanova. "Cunt" je snimljen u istom studiju gde su nastala prva dva izdanja "Fisting Of the Dead" ('93.) i "Yeest" ('95.).  Međutim, u muzičkom smislu bend je otišao jos dalje u svojoj brutalnosti, začinjavajući je još perverznijim i, za stomak teže prihvatljiviim tekstovima nego ranije. Blood Duster se obrušavaju na tekovine moderne PC civilizacije, ismevaju tzv. "novi metal", underground... Sve to u, kako su izračunali na omotu, 93 rifa i 2068 reči, koliko sadrži ovaj album. Poslastica za  najbrutalnije metal fanove. Ocena: 7/10

Milan Ćunković

Boon - Pentascope (samostalno izdanje)

Vrlo neobičan i netipičan sastav dolazi sa novije nemačke scene, tačnije iz Berlina. Brigu o sastavu BOON vodi ugledni menadžer Sirko Richter, i u dosadašnjem delu karijere ništa nije prepuštano slučaju. Postoje od 1997. i do sada su uknjižili 4 CD albuma. Peto izdanje "Pentascope" (EP sa četiri numere) otkriva njihova najnovija stremljenja. Boon u svom izrazu kombinuju elemente noise-a sa klasičnim metalom, kao i industrial uticaje. Njihove numere su moderno producirane, aranžirane i postavljene, tako da je jasno da se radi o vrlo uigranom bendu koji zna šta hoće. Tokom prošle 2001. Boon je nastupao kao support grupi IN EXREMO, a svirali su i na nekoliko festivalskih manifestacija. Pesme su im jasne, ubedljive i vrlo rečite. Boon je kvalitetan sastav koji zaslužuje znatno bolji status na nemačkoj, ali i evropskoj sceni. Ocena: 9/10

Branimir Lokner

Cain - Child Of Cold (Fantazone/REX)

Wow! Pa opet - wow! Volite li Mortiisa? Volećete onda i njegovog sabrata Caina! Cold atmospheric electro instrumentali jezovite atmosfere neće vas ostaviti ravnodušnim. Ovaj one-man-project idejno spada u sav vrh svetske produkcije. Cain koristi tribalne ritmove, različite, znalački odabrane sinti boje i vešto se poigrava monotonijom da bi dočarao surovu mistiku belih prostranstava. Istina, ko može bolje poznavati dušu leda i mraza od deteta Sibira, gde se ljudi rađaju, žive i umiru okruženi moćnim ledom. Sibirac pseudonima Agripa Cain muzikom slika teme iz drevne prošlosti, evo i naslova nekih pesama: "Barbaric Ritual", "Night Before the Execution", "Niebelung's Damnation"... Jedina zamerka ide na dužinu pesama (nekad i po 10 minuta), koje su ipak ponegde mogle biti kraće. Ocena: 9,5/10

Branko Rogošić

Callenish Circle - Flesh-Power-Dominion (Metal Blade)

Tokom 7-godišnje karijere ovaj bend su konstantno pratili pehovi. Nekako im je uspevalo da odaberu izdavače koji ili 1/ tek počinju sa radom i nemaju adekvatnu distribuciju, 2/ nemaju sredstava da im finansiraju snimanje albuma, 3/ su pred bankrotstvom! Bez obzira na to, underground zajednica im je davala ogromnu podršku, pa gotovo nema ozbiljnijeg časopisa ili fanzina u kome se nije pojavio makar jedan intervju Callenish Circle. Najzad, CC su stigli do ozbiljnog izdavačkog ugovora, Metal Blade je odlučio da im pruži šansu! I šta se zbiva? Verovatno pod pritiskom "now or never", bend je snimio (verovatno) najlošiji album do sada i kritike po UG štampi nisu sjajne. I dalje je to melodični rifovski orijentisani thrash/death (sa jakim uticajem njihovih idola Pestilence), ali kao da se izgubila prvobitna emocija. 11 pesama liče jedna na drugu, produkcijski, melodijski i na svaki drugi način. Album zatvaraju dve zanimljive obrade: 'Pull The Plug' (Death) i 'When The Lady Smiles' njihovih zemljaka, kultnog holandskog hard rock benda Golden Earring. Omot je (vrhunski) odradio Niklas Sundin (Dark Tranquillity) i to donekle popravlja utisak. Da se razumemo, ovo je dobar album, ali od CC se očekivalo mnogo više. Ocena: 7/10

Branko Rogošić

Cannibal Corpse - Gore Obsessed (Metal Blade)

Iznenadio me je omot ovog promo diska koga smo dobili poslednjih dana 2001. CC su poznati po jezivim omotima, a na osmom po redu je na crnoj podlozi crvenim slovima pisalo samo ime albuma i benda! Da im nije ponestalo inspiracije? Objašnjenje je stiglo nekih mesec dana kasnije. Izdavač je imao problema zbog ekstremnog omota, pa je za nemačko tržište urađen novi "blaži" artwork. U ostatku sveta album se pojavio sa artworkom koga možete videti na slici. Drugo iznenađenje je to što nam je Metal Blade poslao disk na kome se nalaze svega 3 kompletne pesme (odlična 'Hatchet To The Head', 'Pit Of Zombies' i 'Dormant Bodies Bursting'), dok su ostalih 8 u skraćenim (edit) verzijama. Ova "moda" sve više uzima maha, na negodovanje novinarske bratije širom sveta. Na osnovu ponuđenog materijala čini se da su CC snimili dobar album, koji će ipak ostati u senci njihovih dosadašnjih ostvarenja. Kako saznajemo, "Gore Obsessed" je zabranjen u Australiji, Novom Zelandu i Južnoj Koreji, a ne piše mu se dobro ni na nemačkom tržištu. Pošto nemamo kompletnu (zvučnu) sliku, nećemo dublje analizirati album niti pokušavati da ga ocenimo na osnovu patrljaka pesama.

Zoran Rogošić

Carnal Diafragma - Preparation Of The Patients For Examination (Khaaranus)

Odavno nisam čuo nešto ovako bolesno! Album koji počinje naizmeničnim podrigivanjem i prdenjem u trajanju skoro celog minuta nije nagoveštavao "nežne" pesmice. I naslovi pesama koje sam prethodno pogledao ukazivali su na totalnu perverziju i odsustvo svakih obzira - 'Deformation Of Anal', 'Pulverzed Testicle', 'Examination by Rectoscope', 'Fist Fucking', '3 litres of Sperm', 'Vomited Shits'... CD sviraju morbidni porno grindcore samo za one sa najtvrđim stomakom. Utisak kompletira i degutantni omot na kome vidimo gole logorašiće kako idu na pogubljenje. Na albumu se nalazi i pesma 'Esmeralda', ali kako tekstovi nisu odštampani, ostao sam uskraćen za podatak šta su joj sve momci iz CD uradili. Šteta. U osnovi, ovo je slušljiv album, čak i za uši nepripremljene za ovakve zvučne atomske bombe, ali što je mnogo, mnogo je... Ocena: 5/10

Zoran Rogošić

Casketgarden - ...Of Grief (demo)

Već od prvih tonova koji otvaraju ovaj demo moje emocije postaju uzburkane! Neverovatna sličnost ovog mađarskog benda sa legendama švedske scene AT THE GATES podsetila me je na dobra stara vremena kada je ovaj bend palio svetsku Metal scenu. CASKET GARDEN su se predstavili na svom drugom demo snimku sa 5 pesama odlicnog Death Metala u stilu slavne švedske škole. Odmah se primećuje odlična usviranost - momci stvarno valadaju instrumentima sa neverovatnom lakoćom!. Extremni i sirovi rifovi presecani odličnim solo delovima poklanjaju slušaocu moćan osećaj prostora i popunjenosti što je totalno atipično za kvalitet jednog demo snimka. Jos jedan plus za CG je obilje reznovrsnih ritmova koji iz brzih pa i over speed-a prelaze u spore i gotovo usnule taktove da bi opet bili presečeni sirovim rifovima koji sa sobom donose novu buru brzih ritmova i prodornih vokala. Svako će primetiti da se u ovaj demo uložilo mnogo truda i rada te je i finalni produkt za najvišu ocenu. Jedina zamerka ide na odsustvo originalnosti jer zaista svaki rif i svaki aranžman neodoljivo podseća na gore pomenute legende. Međutim, uzimajući u obzir da su ATG sa scene nestali jos davne 1996. CASKETGARDEN su toplo preporučljivi svim fanovima jer da ATG još uvek postoje, zaista bih voleo da zvuče baš ovako! Kontakt: CasketGarden, Mosoni Mihaly u.39, Mosonmagyarovar 9200, Hungary  casketgarden666@fremail.hu Ocena: 8/10

Milan Rakić

Count Nosferatu - Soleil Noir (Drakkar/REX)

Count Nosferatu na svom drugom demu nastavljaju putem kojim su krenuli pre 5 godina. I dalje razaraju violentnim war black/dark metalom pod jakim uticajem Gorgoroth i Impaled Nazarene. Morbidna francuska petorka vešto koristi semplove i specijalne efekte u cilju kreiranja napetosti i jeze koja vas obuzima od prvih taktova "Soleil Noir". Poseban akcenat je stavljen na vokalne aranžmane u kojima se prepliću mnoštvo različitih glasova koji pevaju (čitaj: vrište, kriče, ciče, mumlaju...) na francuskom. Gitare su takođe odlično odrađene i za to je zaslužan vođa benda koji se krije pod imenom Heinrich Von Baalberith. 7 podjednako dobrih numera od kojih treba izdvojiti poslednju 'The Cyber C.O.A.S.N.' inspirisanu Hendlom ina čije klasične melodije odlečno "ležu" đavolski screamovi. Osnovna zamerka ide na račun produkcije, koja je, iako je reč o demo ostvarenju, mogla biti profesionalnija. Ocena: 6,5/10

Branko Rogošić

Crazer - Oderim Dum Metuant (Fatal Forum/REX)

Uh, što volim kasete sa lepim omotima! Utisak je unapred povoljniji, a kad je i muzika dobra - sreći nikad kraja. A Crazer me je baš usrećio. Ovaj ruski bend svira fenomenalan progressive death sa neoclassical uticajima, veoma redak muzički mix, čak i u svetskim okvirima. Gitarista je gotovo sigurno završio konzervatorijum, jer se dobro čuje (ispod grmećih rifova) da odlično poznaje i tehnike klasične gitare. Pevač ima neverovatan spektar glasovnih mutacija. Bend, u skladu sa intelektualnom muzikom, bira metafizičke tekstualne teme. Lirika je takođe vrhunska, a naslovi pesama uvrnuti - 'Shelter for the Rats', 'Reaping the Fruits of Unconcern'... Ovo je jedan od albuma koje ne treba puno opisivati. Treba ih puno slušati! Ocena: 9,5/10

Branko Rogošić

Crownthorn - In The Name Of Moonlight (Fatal Forum/REX)

Bend iz Nižnjeg Novgoroda (Rusija) neguje ultra-melodični death/black metal sa akustičnim delovima. U prvom planu je solo gitara koja iz neobjašnjivog razloga solira SVE vreme nedopuštajući ostalim instrumentima i vokalu da dođu do izražaja. Produkcija je prilično slaba, što dodatno pogoršava utisak. Bolji momenti ovog albuma su vokali (odličan spoj screama i growla), zanimljiv omot i tekstovi o Bogovima prirode, čuvenoj ruskoj zimi, kugi, magijskim eliksirima koje pripremaju drevni druidi...). Na albumu se nalazi i obrada IN FLAMES - 'Behind Space'. Iako je ovo već treći demo album ruskog trija priznajem da sam na osnovu recenzija u fanzinima očekivao mnogo više. Ocena: 5/10

Zoran Rogošić

Cruachan - Tuatha Na Gael
Cruachan - Folk-Lore
(Hammerheart/REX)

Ovaj fenomenalni irski emo-folk-black sastav postoji već skoro 13 godina i za to vreme podjednako uspešno je sticao fanove kako među metal publikom, tako i onima naklonjenim mističnim keltskim melodijama. Cruchuan duboko zaranja u keltsku istoriju i mitologiju i muzički je ovaploćuje kao niko do sad. Bend koristi različite narodne instrumente: gajde, frule, lutnje, bodhran, buzuki (?), flaute i ko zna šta sve ne. Naravno, i električne gitare i ostale standardne rock instrumente. Muški i ženski vokali se prepliću stvarajući zvučnu harmoniju koja vas odvodi u izgubljene svetove kojima hode druidi, vilenjaci, trolovi i ostala bića iz keltske mitologije. "Tuatha Na Gael" je debi album benda snimljen daleke 1995, i prošle godine remasterizovan i reizdan na etiketi Hammerheart Recordsa (HVALA im). Folklorni motivi se idealno uklapaju u gitarske black metal rifove - pravo savršenstvo black arta! Ovaj epski album traje čitavih 71 minut, što u kombinaciji sa izvanrednim bookletom (sa svim tekstovima) daje sledeći rezultat: nabaviti pod obavezno! Nažalost, imamo još svega nekoliko primeraka ovog super albuma, ali obećavamo da ćemo uskoro nabaviti dovoljne količine za sve ljubitelje "Gospodara Prstena", jer Cruchuan upravo svira muziku koja opasno "pasuje" uz ovu knjigu.

Sledeći album "The Middle Kingdom" je snimljen pre 2 godine i doneo je bendu još veći broj poklonika. "Folk-Lore" je novo ostvarenje grupe, objavljeno pre nešto više od mesec dana. Na njemu Cruchuan pravi otklon od metala i posvećuju se, gotovo sasvim, folk motivima iz prebogate irske muzičke riznice. Moćne i poletne ratničke himne podićiće vas na noge, makar da ste već 10 sati za kompjuterom, kao što je slučaj samnom u ovom trenutku. "Folk-Lore" nije metal album, ali nosi tu dozu emocija i mistike koja se danas može naći jedino u ovom žanru. Ortodox Celts bi morali da slušaju ovaj album pre i posle svakog obroka, mogli bi mnogo da nauče... Ocena: 10/10

Branko Rogošić

Dead Silent Slumber - Entombed In The Midnight Hour (Hammerheart/REX)

Naglfar je kultni bend među black metal hordama širom planete, pa je solo projekat Jensa Rydena izazvao veliku pažnju u metal zajednici. DSS (ne mislimo na Koštuničinu partiju!) je pravo Umetničko delo (sa velikim "U"). Jens nesebično prenosi sve emocije svoje široke duše. Albumom dominiraju sintisajzeri mrtvačkih boja, koje često podražavaju gudače. Izvanredna kristalna produkcija apsolutna uspeva da prenese emociju na zapanjenog slušaoca. I taman kad ste pomislili da je Jens "samo" kralj emo-blacka, dolazi najupečatljiviji trenutak albuma, četvrta po redu naslovna pesma 'Entombed In The Midnight Hour'. Balada! I to kakva! Pesma kreće laganim akustičnim mističnim arpeđom i onda nailazi nebeski sopran Ann Akerman, na koji se nadovezuje (ovaj put pravo) violončelo. Na kraju ove razarajuće elegije snimljen je i fenomenalan gitarski solo u extra sporom tempu. Retko mi ponestanu reči da opišem unutrašnje osećanje koje je vladalo dok sam slušao ovu pesmu, ali eto, Jens i Ann su me dotakli do suza. Kad dođe vreme da odem, neka me sahrane u ponoć, baš uz ovu pesmu... Ostatak albuma i pored najbolje volje nisam mogao skoncentrisano da odslušam jer je 'Entombed...' vladala mojim inner space-om. Odavno nisam čuo ovako iskren i dubok album. Jens ga je posvetio svom preminulom ocu, a meni je žao što moj nije sačekao da mu pustim "onu" pesmu. Ocena: 10/10

Branko Rogošić

Decayed - Nockthurnaal (Drakkar/REX)

Krajem prošle godine izašao je četvrti album portugalskog black metal benda Decayed. Verni korenima, Decayed sviraju ono što su svirali i u proteklih 12 godina - pogani i opaki black metal! Ovde je sve na svom mestu: čudački i ludački ritmovi, zujeće ritam gitare, zvečeća činela, scream (sa ehom), ultra satanistički tekstovi (evo i naslova pesama, pa se uverite - 'Infernal Horde', 'Hell-Witch', 'Satan's Curse'...), crno-beli booklet sa pentagramima... Kad smo već kod bookleta, greh bi bio da ne pohvalimo odličan omot na kome vidimo zanosnu crnku kako kleči na pentagram prostirci i moli se Silama Tame. Ono što se možda neće dobro videti (jer smo umanjili sliku omota) je to da pomenuta crnka ima extra-sexy dupe (meni omiljeni oblik kruške), ali da se vratimo muzici... Decayed solidno podsećaju na stari Bathory, Possessed i Venom, od toga ni ne beže, to je njihovo muzičko i životno opredeljenje. Zanimljiva su i sola (u hard-rockish fazonu) koja se provlače nisko ispod ritam gitara. Na samom disku je ispisana poruka benda - "If you can dance to it, it ain't metal, it is shit!" Uz ovaj album sigurno nećete zaigrati... Ocena: 8/10

Branko Rogošić

Demon Realm - Of Chaos Damnation And War (Drakkar/REX)

Pogani black/thrash je najkraća žanrovska odrednica trećeg demo albuma danskog benda Demon Realm. Pevač Sharund tako manijakalno kriči da je moja majka, već naviknuta na SVE, morala da glasno prokomentariše: "Ovog k'o da živog deru!" "Of Chaos..." donosi 6 himni mržnje i osvete kojima dominiraju gitarski aranžmani a la Hellhammer. Tekstovi su slabija strana albuma danskog trija, ali oni se ionako ne mogu nikako razumeti. Ako volite zvučnu histeriju, Demon Realm imaju sve šanse da postanu vaši novi favoriti. Ocena: 6/10

Branko Rogošić

Denial Of God - Klabautermanden (Hammerheart/REX).

Devet godina je prošlo od nastanka ovog fenomenalnog danskog benda ali sve što je do sada ponuđeno je nekoliko demo snimaka i dva MCDa od kojih je jedan izdat za HHRec. Denial Of God važe za jedan od istrajnijih UG Black bendova jer kad god bi se pojavljivali sa nekim novim izdanjem uvek bi zadržavali svoj dobro prepoznatljiv zvuk prljavog Black Metala prožetog jasnom Thrash orjentacijom. Na ovom digipack MCDu bend je nastavio svoje poricanje svega što je sveto i kroz 4 pesme koliko ih je na MCDu ponudio fanovima (kojih je sada već podosta) novu dozu sirovog zvuka koji u sebi zaista ima posebnost koju ovaj bend nosi od početka svoje karijere. Svaka za sebe, a opet kao neraskidiva celina, pesme vas vode kroz iskrena osećanja pravih Black ratnika koji vas u svakom trenutku bacaju iz blasfemičnih i brzih deonica u atmosferične delove, ali uvek odsvirane zvukom sirove i oštre gitare koja odiše starim oldschool Thrash vremenima! Iako bend nije zadovoljan svojom saradnjom sa HHR, moraće priznati da je ovaj MCD značio veliki korak napred! Odličan dizajn digipacka upotpunjuje kompletnu sliku. Ove godine DOG će napokon izbaciti toliko očekivani album, pa dok čekamo najbolje je prekratiti vreme ovim MCD-om! Ocena: 9/10

Milan Rakić

Eclipse - The Symphonys of Pathological Love (Blacksmith/REX)

Ovaj album definitivno nije namenjen puritancima bilo koje vrste. Ako će vas naslovi tipa "Drinking out of Vagina", "Anal Lush", "A Blow Job in Coffin", "Grave Perversion"... zgroziti - bolje da odmah zaboravite ovaj ruski extreme grind/deathcore bend. Eclipse (veoma neoriginalno i neprimereno ime za ovakav zvučni holokaust) su pravi muzički majstori koji rešavaju i najteže zadatke sa velikom lakoćom. Super precizna svirka (odlična saradnja basiste Konstantina Mogilnog i bubnjara Alexa Savina) i maximalno kompleksne pesme pokazuju da je reč o momcima nelimitirane imaginacije. Pored imena i omot stoji u opoziciji sa ekstremno manijakalnim zvukom - dominiraju zelena i roze u svojim psihodeličnim nijansama. Čini se da su Eclipse i na taj način želeli da podcrtaju divergentnu šizoidnost današnjeg sveta. Ocena: 9/10

Duško Savić

Emperor - Prometheus - The Discipline Of Fire & Demise (Candlelight)

Emperor je prisutan na svetskoj metal sceni već 10 godina i služio je kao uzor za većinu mladih black metal bendova. Postavio je temelje metal muzike kakvu danas poznajemo i ostavio svoj pečat na srcima miliona metalaca širom sveta. Sada, konačno pred nama imamo njihovo poslednje izdanje, jer na žalost bend prekida sa radom, ali ne pre nego što nas jos jedanput šokira svojim sjajnim muzičkim umećem. Ovo izdanje konačno sklapa celu sliku o Emperoru i služi kao epilog njnihove priče.

Ovaj bend teško moze da se razume odmah. Isto kao što je teško razumeti Bacha, Hydna ili Vivaldia, kao i sve velike umetnike. A Emperor je baš to - umetnost. "Prometheus" je najkompleksniji i najgrandiozniji opus ovih umetnika do sada. Album je skroz iskomponovao Ihsahn, tako da se mogu čuti uticaji njegovog drugog benda Peccatum, ali je atmosfera Emperor-a zadržana u potpunosti. Skoro brutalan u rifovima, sa fantastičnom Trym-ovom duplom bas pedalom i Ihsahn-ovim karakterističnim sadističkim scream vokalom ispresecanim deonicama teatralnog pevanja - to je sve što smo mogli da očekujemo od poslednjeg izdanja ovog benda. Tehnički gledano, ovo je njihov najkompleksniji album do sada i obiluje sa dosta brejkova, čudnih promena ritmova i ekspirimentisanja na gitari. Jak upliv klasične muzike je osetan, kao i malo džeza u gitarama, što je u svakom slučaju ovde za pohvalu! Tekstovi su duboko metaforični i govore o samoosvešćivanju, samospoznaji, poimanju sveta iz druge, šire perspektive. Prometej kao metafora predstavlja nekoga ko je spreman da napravi korak više, a to je upravo to što je ovaj bend sa ovim albumom uradio. Bach-oliki intro pretvara se u razarajući death metal rif u 'The Eruptions'. Zatim sledi epska 'The Prophet'. Kao ubrzani voz 'In The Wordless Chamber' vas vodi kroz metalne ravni multiverzuma! I na kraju, opus završava možda najbolja pesma na albumu - 'Thorns On My Grave'. Kao što rekoh - ne očekujte da shvatite ovaj album odmah. Potrebno je vreme. A posle toga, vreme će biti ono što ćete najviše posvećivati ovom poslednjem poglavlju sage o Emperor-u. Za sve ljubitelje svih pravaca metal muzike - OBAVEZNO!!! Ocena: 10/10

Moloch

Falconer - Chapters From A Vale Forlord (Metal Blade)

Po raspadu benda Mythotyn ('99) Stefan Weinerhall je odlučio da osnuje Falconer i da još dublje zaroni u srednjevekovnu mistiku. Power metal (pretežno) srednjeg tempa se pokazao kao dobitna kombinacija za muzičko podcrtavanje tema iz prošlosti. Albumom dominira clear vokal Mathiasa Blada koji je sasvim solidno obavio posao. Čuli smo i boljih pevača, ali ni Mathias nije loš. 9 stilski sličnih pesama se "spakovalo" na nekih 40 minuta, koliko "Chapters..." traje. Stefan je pravi majstor ritma i rifova i ne preteruje u solima, koja su uvek pitka i svrsishodna. Ako volite HammerFall, volećete i Falconer... Ocena: 7,5/10

Dejan Ilić

Gorelord - Force Fed On Human Flesh (Baphomet/Housecore/Relapse)

Frediablo, jedini član projekta Gorelord pred kraj prošle godine izbacio je (posle 3 dema) prvi oficijelni album koji će obradovati sve ljubitelje NecroDeath/Gore metala. Ustvari, Frediablo je povučen dobrom prođom demo materijala odlučio da sve pesme sakupi i objavi na jednom albumu. Logično, materijal je prvo ponudio svom prijatelju Killjoy-u (sa kojim zajedno peva u bendu Wurdulak) i uskoro je Killjoy-eva etiketa Baphomet obznanila novo izdanje u svom bogatom katalogu. U međuvremenu, Killjoy-ev veliki prijatelj i saborac iz bendova Necrophagia i Viking Crown, Phil Anselmo (takođe vokal Pantere i vlasnik etikete Housecore) se zainteresovao za ovaj album, pa je "Force Fed..." objavljen kao zajedničko izdanje ove dve kuće koje su se spojile i nastavljaju rad pod imenom "Baphomet/Housecore". Gorelord inspiraciju traži (i nalazi) u starim italijanskim horror i gore filmovima. Muzika svojom brutalnošću apsolutno parira grozomornim tekstovima a moderna produkcija zaokružuje pozitivan utisak ovog 30-minutnog ekstremnog ostvarenja. Izdavač je na omotu odštampao upozorenje da se album nikako ne preporučuje maloletnicima i onima sa slabijim živcima. Ocena: 8,5/10

Branko Rogošić

Gothic Sky - Open Your Mind For Insanity (Fresh Meat/REX)

Ovo je prvi album ('99) ruskih vampira koji su svojim drugim ostvarenjem "Believe in Death" ('01) postigli solidan uspeh u UG krugovima. Stilski, bend prati gothic tragove uz povremeno "skretanje sa puta" ka black/death teritoriji. Vokal je režeći i zastrašujući i gotovo uvek u prvom planu. Razarajući rifovi (za koje je zadužena solo gitara - kada ne solira) su bazirani na thrash nasleđu, dok klasična ritam gitara koristi doom zvučne idiome. Tekstovi se bave unutrašnjim samoispitivanjem, tajnama prirode i mračnom stranom univerzuma. Ocena: 7/10

Duško Savić

Grimlord - Through Hatred Of Life (Drakkar/REX)

Ovaj francuski bend kreće divlje i pompezno od samog starta, bez imalo prenemaganja. Krici, ultra-brzi bas bubanj, odlični i inovativni prelazi i solo gitara koja u pozadini podcrtava vokalne deonice, glavne su karakteristike ovog black metal albuma. Veoma zanimljiva je 'Human Disintegration' u kojoj se scream vokal propušta kroz vokalizatore i tako postaje još grozomorniji. Grimlord u svoj sound ubacuje i malo gotske mistike što doprinosi atmosferičnosti i melodičnosti. Drakkar je ovaj album štampao u limitiranom tiražu od svega 300 kopija, od kojih smo 50 obezbedili za naše tržište. Raritet. Ocena: 8,5/10

Branko Rogošić

Hades Almighty - The Pulse Of Decay (Psychobitch Rec.)

Nakon mnogih lutanja od izdavača do izdavača ovaj kultni i jedan od zaista retkih norveških bendova koji je ostao dosledan svom zvuku i putu kojim je krenuo pre 10-ak godina napokon je našao pravu soluciju i izdao svoj novi album za anonimnu nemacku kuću kojoj je ovaj album prvo izdanje. Hades su ovaj put sigurno nadmašili sva očekivanja i ponudili nam najjače i najzrelije izdanje do sada. Naviknuti na njihove dugačke pesme i albume ostali smo šokirani kratkoćom albuma od svega 33 minute. Hades su se ovaj put odlučili za savršenu formulu kraćeg albuma u koji su stavili ništa drugo nego svoje dugogodišnje iskustvo koje na "The Pulse..." dolazi do punog izražaja. Pričati o pesmama i izdvajati ih stvarno je nemoguće jer album od samog početka pa sve do kraja nema ni jedan jedini momenat koji odskače od kompaktne celine i atmosfere ovog po mom mišljenju najboljeg albuma koji je izašao na black sceni u poslednjih 4-5 godina! Kada sam rekao "black scena" moram napomenuti da "The Pulse.." nikako nije čist Black Metal album sa standardnim aranžmanima, ne to nikada nije bilo tipično za Hades a pogotovo ne za ovaj album. Savršen mix gore pomenutog iskustva odličnog poznavanja svih metal pravaca Jorn i ekipa napravili su čist metal album za koji bi bilo u najmanju ruku glupo pitati kom pravcu pripada. Sve što možete očekivati jeste neverovatan naboj iskrenih emocija prenesenih u najkvalitetnije rifove i aranžmane koje ste imali priliku da čujete. Hades su zaiste pokazali da su ALMIGHTY i da im ostala bratija iz sada već blede norveške scene mogu zavideti na istrajnosti koju su ovaj put ponosno dokazali. Ocena: 10/10

Milan Rakić

Hands Of Fate - Tworz Norz (samostalno izdanje)

Veran strujanjima unutar novije black-death metal škole je i sastav Hands of Fate koji dolazi iz Hamersbaha (Nemačka). Pažnju javnosti skrenuli su prvim demo albumom "Raging Calm", koji je pokazao da su svesni savremenog trenutka unutar žanra, ali da imaju i solidne kreativne sposobnosti. Sa jedne strane njihovi songovi su minimalistički postavljeni, ali sa druge aranžmanska rešenja proširuju koncepcijske vidike. Zato ne podsećaju na nordijske sastave, već traže svoj put. "Tworz Norz" je snimljen u "Kohlekeller" studiju tokom decembra 2000., gde su HOF bez elektronskih pomagala zvučno zabeležili svoje pesme. 'Ruin The Creation', 'Possesed', 'Alegro'... potvrđuju raskoš njihovog talenta u kome donekle više od ostalih dolazi do izražaja vokalna sposobnost "urlatora" Martina Zinke-a. Tekstualno paralelno su orijentisani ka epskim, ali i socio-političkim temama. Ako dođete u priliku da ih čujete, nikako ih nemojte zaobići. Ocena: 7,5/10

Branimir Lokner

Impiety - Skulfucking Armageddon (Drakkar/REX)

Singapurski bezbožnici su jedan od bendova o kojima sam mnogo čitao i slušao, ali ih nikad (do skora) nisam zaista čuo. Člas o njihovom ludilu prenosio se širom planete. Od rodnog Singapura (gde znaju da okupe i po 5000 fanovima na koncertu!) do Amerike gde si gotovo zvezde, ako se to može biti u undergroundu. Francuski Drakkar je objavio ovaj apsolutno blasfemični album i uradio pravu stvar. Perverzni thrash metal sa uticajima ekstremnog blacka (čuj, black - pa još ekstremni!) odsviran 200 km na sat! Singapurska trojka svoj zvuk u zezanju definiše kao "Nuclear Fucking Warmetal Holocaust", ali ova izmišljena konstrukcija nije daleko od istine! U jednom skorašnjem intervjuu, na pitanje šta bi uradili da sretnu Brutney Spears, momci su odgovorili: "Razvaljivali bi joj bulju na redaljku dok joj oči ne ispadnu!". Na pod pitanje "Da li to znači da ste fanovi analnog sexa?", bratija je složno odgovorila: "Ma ne. Britney je nevina i ne želimo da njenom mužu kvarimo užitak prve bračne noći. Mi smo fini momci i zato bi je cepali samo u bulju." I kako onda da ih ne volite? Ocena: 10/10

Branko Rogošić

Invasion - Conquered (Hammerheart/REX)

Dakle, šta imamo ovde? Ovaj bend svira death metal muziku i... svira death metal muziku! I sa tim završavamo sa svim pozitivnim stvarima veznim za njihovo izdanje "Conquered". Muzika je solidno izproducirana i u suštini nije loša, ali zamara svojom neoriginalnošću i povremenim HC-trash uplivima. Solo gitara je loše postavljena i zvuči kao da je neko izdvojio solo gitaru sa nekog albuma Darkthrona i nalepio je na ritam gitaru Morbid Angela, a ritam gitara ume da bude ponekad previše tiha u odnosu na bubnjeve. Glas je za ovu vrstu muzike prilično slabašan i ne ostavlja baš neki utisak. Militantni imidž benda je takođe jako loše ispao. Tekstovi nisu ništa posebno i ne sadrže brutalnost karakterističnu za death metal bendove, već ponekad podsećaju na kratak vojnički izveštaj sa ratišta, tipa -iskrcali smo se- odmah je poginulo 1000 ljudi-mom drugu se zabio šrapnel u glavu?!!! (ovo je bila slobodna interpretacija početka teksta za naslovnu pesmu albuma). Interesanto je da na mestu zahvalnice stoji sledeći tekst- "Invasion thanks no one!!!", što je jako interesantno pošto bend  jednu pesmu posvećuje svom sopstvenom članu Crusaderu (???) i nekoj osobi po imenu D.Day. I pored svih ovih mana, muzika i nije tako loša, mada postoji mnogo boljih death metal bendova. Znači, samo za death fanatike! Ocena: 5/10

Moloch

Korozy -  From The Cradle To The Grave (Zoo043)

Ovaj bugarski bend je već dugo na metal sceni, ali evo, tek sada su uspeli da izbace pravi i oficijelni album. Kada kažem pravi, mislim pre svega na promociju, distribuciju... i ostale stvari koje prate ovo izdanje jer stvarno je veliki trud i novac uložen da bi se zaokružila cela priča oko ovog albuma. Korozy su od samog starta bili okrenuti ka melodičnom Black Metalu tako da su u tom stilu odradili i ovaj material ali sa naravno daleko boljom produkcijom i mnogo maštovitijim aranžmanima. Materijal obiluje raznolikošću i varira od čistih old school deonica, pa sve do etno delova koji se čak pretvaraju u čist Gothic ambient koji je stvarno dobro uklopljen u sve ovo, ali isto tako ponekad daje i preteranu smirenost koja priznaćete nije baš tipicna za jedan Black album. Neosporan je kvalitet svirke i vidi se da je reč o vrlo iskusnim muzičarima koji su svoje umeće dobro pokazali na "From The Cradle..". Korozy su se definitivno odlučili za komercijalan pristup stvaranja albuma te je takav uspeh sigurno i zagarantovan. Odlučili su da odu toliko daleko te su na album uvrstili i jednu od njihovih pesama obrađenu u nekom tehno/trance fazonu što im po mom mišljenju nikako nije bilo potrebno te je to ujedno i najveća zamerka ovom albumu! Inače, CD krasi fantastičan buklet sa više slojeva i odličnim dizajnom što je još jedan plus za komercijalan uspeh materijala. Kako bilo, ali jedno je sigurno - fanovi novog Dimmu Borgir-a će dafinitivno naći nešto za sebe na ovom albumu. Ocena: 7/10

Milan Rakić

LC - Don't stop (Optimal Production)

Iako su LC, uslovno rečeno, novi sastav - možemo reći da zvuče kao veoma iskusna postava. Rade u pomalo zapostavljenoj formaciji trija, vrlo su dobri muzičari, i generalno imaju jedan primetni "šmek". Njihova muzika ima elemente power metala, HC-a, kao i uticaje bendova iz 70-ih (npr. Budgie). Ali za mlade Nemce se ne može reći da su demodiran bend, već šta više, za njih važi potpuno suprotna klasifikacija. Oštri rifovi, pametni tekstovi, moderan ali ne groktajući vokal, ne tako očekivana aranžmanska rešenja (uz prisutnu kratku minutažu pesama), obeležja su njihovog izdanja. Na njemu nema slabijih trenutaka, i priznajem da sam bio prijatno iznenađen posle preslušavanja. Gitarista i pevač Henning Wendtlandt je glavna zvezda u bendu koji je na ovom izdanju uspešno spojio minimalizam HC psihologije 90-ih, rifove 70-ih i energiju novog veka. Ukoliko budu imali sreće i ako budu pametno vodili dalji tok karijere, budućnost će im biti izgledna. Ocena: 9/10

Branimir Lokner

Lowbrow - Victims At Play (Hammerheart/REX)

Alan West je (pre)dobro poznato ime širom metal planete. Nekadašnji član Obituary, sada u Six Feet Under, sa četvoricom prijatelja, takođe veterana floridske death/thrash scene je oformio Lowbrow da bi realizovao neke ideje za koje nije bilo mesta u SFU. Killer riffovi se jednostavno uvlače pod kožu i ne možete im pobeći još dugo po gašenju plejera. Skoro sat agresivne death cepačine, odličan booklet, dobri tekstovi i jeftina cena. Šta još poželeti? Ocena: 9/10

Zoran Rogošić

Mangled - Most Painful Way (Hammerheart/REX)

Holandski Mangled muzički sasvim opravdava naslov svog albuma - bend svira najbrutalniji death na "najbolniji način". Ubitačni rifovi srednjeg tempa lome kosti, ali posebno imponuje uigranost benda - a kako i ne bi kad postoje već 13 godina! Ovo je peto Mangled ostvarenje (dva dema i dva albuma) a zapažena su i njihova pojavljivanja na tribute albumima u čast Morbid Angel i Canibal Corpse. Mangled spada u "srednju" (meni najomiljeniju) kategoriju u kojoj se nalaze bendovi koji nikada neće postići svetsku slavu, ali će zato svojim iskrenim i nekomercijalnim pristupom doživotno vezati fanove. Momci, držim vam palčeve... Ocena: 8,5/10

Duško Savić

Mangler - Are you ready for something like that? (Blacksmith/REX)

Iako su naslov albuma i pogotovo omot (manijakalni starac sa minđušom sedi pored TV-a pošto je upravo raskomadao prijatelja!!) nagoveštavali da se od ovog ruskog benda može očekivati svašta, priznajem da sam se ipak iznenadio! Toliko brutalnosti, klokotanja krvi, jezivog kričanja žrtava, horror atmosferičnih uvoda iza kojih nastaje nekontrolisana grindecore erupcija... odavno nisam čuo. Mangler kombinuje death metal srednjeg tempa sa ubitačno brzim grind deonicama kojima dominira grozomorni growl vokal najnižih frekvencija. Možda bi najbljiža žanrovska odrednica bila rani period benda Disgorge kombinovan sa novim srednje-evropskim gore tendencijama. Zanimljivi su i naslovi pesama: "Sculping with Chainsaw" (skalpiranje motornom testerom), "To Many Bones" (previše kostiju)... Album počinje zvucima kasapljenja a završava ludački bolesnim smehom. Sredinu pokušajte da zamislite... Ocena: 7,5/10

Zoran Rogošić

Mesmerize - Off The Beaten Path (Dragonheart)

Iako italijanska petorka već 15 godina plovi uzburkanim metal morima, "OTBP" je tek treći zvanični album ovog opasnog benda. Dobrim poznavaocima prog-metala glas i ime pevača Mesmerize-a (Folco Orlandini) je sigurno poznato. Naime, Folco je pevao na nekoliko albuma legendarnih Time Mashine i Khali, kao i na albumu sve boljih Skylark, o kojima smo pisali u jednom od prošlih brojeva. Mesmerize svira true metal u stilu NWOBHM giganata - Iron Maiden (koje navode kao najveće uzore), Saxon, Judas Priest... Gitare su sirove i oštre poput brijača, sola (ponekad u Maiden tercama) poletna, rifovi uzbudljivi... Folco se maestralno snalazi u svim registrima i njegov vokal je svakako najjači adut benda. Teme su uglavnom "srednjevekovne" - Drevno proročanstvo, Ratnici (Zov bitaka), Dveri milosrđa... Svi instrumenti su odsvirani uživo, a retro produkcija maltene stvara užitak live nastupa. Bend odlično spaja progressive deonice sa mističnim srednjevekovnim melodijama sa keltskim prizvukom. Utisak kompletira i odličan artwork na kome vidimo zabrinutog dugokosog druida kako kreće put Šume. Odličan album koji vraća veru u PRAVI heavy metal. Ocena: 9/10

Zoran Rogošić

Miscreant - Inside the Beyond (Blacksmith/REX)

Miscreant dolaze iz širokih stepa azijskog dela Rusije i godinama su važili za kultni bend čiji su radovi uticali čak i na neke "vanruske" bendove. Ovaj kultni album je snimljen daleke 1996. (i objavljen na SSS etiketi), a prošle godine irkutski izdavač Blacksmith Production je odlučio da napravi reizdanje sa novim omotom, kako bi i mlađim generacijama metal publike omogućio da nabave ovaj odlični album. Miscreant bazično sviraju prljavi, gorki i demonski deathrash, ali ima tu još mnogo čega. Verovatno će vas iznenaditi činjenica da njihove kompozicije traju i po 10 minuta (sa čak 15-tak strofa), a ako vam kažemo da je bend obradio Betovenovu 'Sonatu Quasi Uno Fantasia Op.27, Nr.2', mašta pravih metalaca biće dovoljno zagolicana. Miscreant pevaju (na engleskom, tekstovi si odštampani na omotu) o zagrobnom životu, reinkarnaciji, teroru, strahu, paganskim bogovima i đavolima... U svakom slučaju, "Inside the Beyond" je izdanje vredno pažnje svakog iskrenog ljubitelja metala. Ocena: 8,5/10

Branko Rogošić

Morbidity - Don't Demands Impossible (Blacksmith/REX)

Ovaj album je snimljen metodom "live without audience", znači uživo - odjednom, u studiju. Morbidity sviraju oštro, ubitačno i beskompromisno. Njihove jezgrovite pesme nose jasne poruke i daju pravi odgovor na pitanje koje nam često u poslednje vreme postavljaju mlađi čitaoci - Šta je to grindcore? E, ovo je pravi grindcore! Najekstremniji muzički pravac, kome po brutalnosti mogu konkurisati jedino najžešće forme noise-a. Morbidity stvaraju neverovatni zvučni zid u kome dominiraju bubnjevi (?!), dok ostali instrumenti uglavnom sviraju unis i tako betoniraju zvučno zdanje. Bend vešto koristi mikrofoniju kao još jedno ubitačno oružje za stvaranje opšte kakofonije. Na kaseti se nalaze i obrade (npr. Agathocles...) koje nećete naći na omotu, sve ukupno 20 grindcore krljačina, pa ko voli, nel izvoli! Ocena: 7,5/10

Branko Rogošić

Night Conquers Day - Rebellion is the Art of Survival (Hammerheart/REX)

Fenomenalno! Skidam kapu! I pritom ne znam šta pre da napišem. Zato ću morati nasumice da prenosim utiske... a među njima je sigurno atmosfera! Ako ste se ikad zapitali šta bi moglo značiti "prljave gitare", saslušajte "Rebellion..." i saznaćete. Međutim, prljave gitare koje prave fantastičnu atmosferu na ovome albumu nipošto nisu rezultat loše produkcije. Genijalna atmosferičnost je očigledno upravo ono što su NCD želeli da postignu. Ovaj black metal album Ničeovske antihrišćanske misli (naravno!), sa sedam podužih pesama (prosek trajanja oko 11 minuta), sa možda čak i progresivnim solažama sa vremena na vreme, plus sa mestimičnim clean vocalima će vam definitivno ostati u pamćenju. Nipošto ne bi bilo moguće, doduše, da album svrstamo u stereotipni black. Ono što ga izdvaja iz mora sličnih ostvarenja bile bi upravo već pomenute prljave gitare, prevučene klavijaturom, uz povremeni pasaž bez distorzije, praćeni growlom. Veoma, veoma vredno ostvarenje. Originalno. Edukativno. Probajte, nećete zažaliti, i poslušajte natpis na zadnjoj strani CD-a: "Don't be a pussy, play this album loud!". Ocena: 8/10

Srđan Jovanović

Nomicon - Halla (Sagitarius)

Finska je uvek imala unikatne bendove koji su nudili poseban šmek i kvalitet ali na nesreću ostajali u senci norveških bendova koji su zahvaljujući tadašnjim trendovima dobijali zeleno svetlo za izlazak u EU. Dokaz za to su Nomicon koji su na sceni već punih 10 godina i u skoro totalnoj anonimnosti izdali su 2 albuma nekoliko demo snimaka kao i 2 EP-ja. Gubeći dragoceno vreme tragajući za iskrenim izdavačem momci su išli iz promašaja u promašaj, a sve to vreme njihova visoko kvalitetna svirka ostajala je nezapažena. Napokon 2001. frontmen benda pokreće Sagitarius Prod. čije prvo izdanje je naravno "Halla".

Album odmah atakuje na sva čula, zaokuplja ih i vodi kroz ovo remek delo beskompromisne metal svirke. Odmah se primećuje dominantno mesto klavijatura koje su jedne od najhaotičnijih koje sam do sada cuo. Kretke deonica, brze promene ritmova i dinamike začinjeni power Black/Death vokalom bacaju slušaoca poput bespomoćne marionete i svaki deo tela spreman je da se potčini zvuku Nomicon-a! Neverovatan je način na koji su uklopljene klavijature i gitare gde svaki instrument za sebe čini melodije snažnim, postojanim i veoma popunjenim a da pritom skoro u 80% sviraju unisono. Precizno odabrani aranžmani bez nepotrebnih dugih delova i ponavljanja vežu vas i gotovo je nemoguće prekinuti slušanje sve dok se album ne završi.

Nemoguće je ovakav album napraviti u prvih 4-5 godina postojanja stoga su i Nomicon gradili svoj kvalitet sve ove godine da bi na kraju sve došlo na svoje izlaskom ovog materijala koji u sebi nosi toliku dozu Dark/Death ambienta da se od nje može napraviti minimum 5 dobrih albuma. Ocena: 9/10

Milan Rakić

Nosferatos - Ventum Inferum de Tenebrae (Blacksmith/REX)

Album latinskog naziva počinje nežnim akustičnim instrumentalom sa španskim prizvukom što je zamka za lakoverne koji već po omotu, imenu benda i albuma nisu shvatili o čemu je reč. A reč je o blasfemičnom death/black metalu, što ovaj estonski bend potvrđuje parolom na unutrašnjem omotu - "Possessed by Darkside Forever!". Lucifer, Acheron, Thomas, Charon i Hich praše iz sve snage iznenađujući slušaoca čestim ritmičkim i melodijskim promenama. Bubnjar je odličan i vraški vešto koristi bas pedalu. Basista takođe, a ni ostatak benda nije "za bacanje". Pesme su melodične sa naizmenično korišćenim growl i scream vokalom. Pored 9 svojih, Nosferatos je snimio i jednu obradu - 'The Immortals' (UNLEASHED). Ljubitelji "mračne strane" biće (pre)zadovoljni, ostalima album nije ni namenjen. Ocena: 8/10

Zoran Rogošić

Octinomos - Welcome To My Planet (Hammerheart/REX)

Pred vama stoji album švedskog one-man-banda Octinomos. U pitanju je old school black metal svirka a la Marduk, koju odlikuju lepe melodije, snažan vokal i brza ritam mašina. Produkcija albuma je dosta čista i svi istrumenti se lepo čuju, dok je ritam mašina zaista sjajno "ofarbana".Tematika tekstova se vrti oko totalnog uništenja sveta nuklearnim ratom, o čemu govore i naslovi pesama (Nuclear Blitz, Plutonium Love, Atomic Night....), o armagedonu, i totalnom razočarenju u ljudsku rasu koja zaslužuje da umre. Agresivna black metal svirka, apokaliptični tekstovi i dobra produkcija - sasvim zadovoljavajuće za većinu fanova ovog žanra. Oslušnite..... Ocena: 8/10

Moloch

Ravager - Storm Of Sin (Osmose)

Šta je ovo, Disgorge? - pitao me je prijatelj kome sam pustio debi album Ravagera. I da i ne, glasio je odgovor. Ravager (ranije poznat pod imenom Domain) čine članovi meksičkih death manijaka Disgorge, Demonized ali i neki "novi" ljudi. Poznavaoci znaju da sa meksičke scene u poslednjih 10-tak godina stiže samo extra-brutalan zvuk, pa ne čudi što se i čuveni Erik Rutan (Morbid Angel, Hate Eternal, Alas) iskreno oduševio i izjavio: "Uh, ovi momci sviraju jebeno brutalno!". Ravager nam nudi 10 pesama, ne dužih od 3 minuta, u dobroj staroj death tradiciji. Po sopstvenim rečima, glavna inspiracija su im mitovi astečke prošlosti, ali u to nismo mogli da se uverimo, jer nam je izdavač poslao promo kopiju u kartonskoj kutiji, bez tekstova i drugih informacija. Album se zvanično pojavio 18. februara i već dobija odlične kritike po specijalizovanim svetskim metal časopisima. "Storm Of Sin" je striktno namenjen ljubiteljima extremnog death metala, ostalima će biti pretežak, ili čak i dosadan. Ocena: 7/10

Branko Rogošić

Repent - Escape From Reality (samostalno izdanje)

Počeci ovog nemačkog benda datiraju iz druge polovine 90-ih. Grupa okupljena oko pevača Serkan Senlija, krenula je sa radom nudeći svoje viđenje thrash metala. Objavili su dva demo albuma ('97 i '98) i krenuli u potragu za izdavačkom kućom koja bi im objavila zvaničan album. Međutim, nije im se posrećilo, pa su odlučili da stvar u potpunosti uzmu u svoje ruke. Objavljuju album "Escape From Reality" na kome prezentuju svoje viđenje starije varijante brutalnog thrasha. Dosta podsećaju npr. na Nuclear Assault, i uopšte na druge bendove iz druge polovine 80-ih. Preko ovog izdanja legitimisali su se kao ubedljiv sastav, svirački veoma uigran i vokalno prepoznatljiv. Produkcijski su takođe naučili lekciju, i unutar vlastite sfere interesovanja, ne mogu im se naći neke bitnije zamerke. Ipak, originalnost im nije jača strana, što bi vremenom mogla biti prilična prepreka. U okruženju thrash sastava imaće publiku koja će ih sigurno podržati... Ocena: 6/10

Branimir Lokner

Repugnant - Hecatomb (Hammerheart/REX)

Repugnant dolazi iz dubokog undergrounda sa dobrim izgledima da u skorije vreme svoj trenutni kultni status zameni za mesto u drugoj, ili čak prvoj metal ligi. Švedski bend nam se na ovom mini albumu predstavio kao jak thrash/death bend koji zna šta hoće. Verno sledi sva pravila žanra, od tekstova o krvi i grobovima do histeričnih gitarskih sola i ultra-brzih bubnjarskih masakara. Za prvi album, više nego dobro... Ocena: 7/10

Zoran Rogošić

Sacred Steel - Slaughter Prophecy (Massacre)

E ovako volim! Od samog starta, pa tras u glavu! Nemački true metal šampioni izgleda ne znaju da snime loš album. "Slaughter Prophecy" im je četvrti po redu, i čini se, najbolji do sada. True/power metal sa snažnim i izražajnim vokalom Gerrit Mutza i galopirajućim metal himnama. Album otvara atipična (za SS) naslovna numera koja dodiruju death teritoriju i to veoma uspešno. Na ostatku albuma bend se vraća na teren koji mnogo bolje poznaje i isporučuje nam prave metal hitove 'Raise The Metal Fist' (ah, kakav naslov!!!), 'Pagan Heart' (koja pomalo liči na Maiden), 'Crush The Holy, Save The Damned'... Tu je i jedna "polu-balada" ('Lay Me To The Grave'), mada to kad su SS u pitanju treba prihvatiti uslovno. Ovi Nemci i u "baladama" sviraju brže i moćnije nego mnogi bendovi u "rokačinama". Obavezno gradivo za sve metalce! Ocena: 9,5/10

Dejan Ilić

Sadistik Exekution - Fukk (Osmose)

Poznata francuska etiketa je u kratkom roku izbacila nekoliko ekstremno brutalnih albuma. Jedan od njih je i "Fukk" koga Osmose reklamiraju kao "najekstremniji album u metal istoriji". Australijski Sadistik Exekution svoju filozofiju bazira na mržnji prema svima, protivnicima, fanovima, pa čak i sebi samima. Na svom 4. studijskom albumu su, čini se, luđi nego ikad tokom svoje 15-godišnje karijere. Njihov death/grind zvuk se često prepliće sa HC idiomima stvarajući ubitačan miks u kome dominiraju violente gitare i manijakalni vokal. 45-minutni album otvara ' Rigormortik Resurrektion' sa samrtnim ropcem koji se nadovezuje na šizofreno drljanje po bas žicama. Onda uleću gitare i vokal i do kraja albuma se nadmeću "ko će brže i glasnije". Na albumu ima svega - sem muzike. Bolesno... Ocena 3,5/10

Branko Rogošić

Scavenger

Evo prilike da predstavimo jedan estonski bend o čijoj metal sceni se u našoj zemlji (ni)malo zna. Po rečima mojih ruskih kolega, Scavenger je jedan od najjačih sastava ove male pribaltičke zemlje. Bend iz Talina je ime uzeo po pesmi grupe DEATH - 'Scavenger of Human Sorrow', pa već po tome možete pretpostaviti da se radi o death bendu. Rifovska struktura je tipična za thrash metal, dok su black uticaji itekako primetni. Bend je anti-nazi orijentisan, što pozdravljamo. Scavenger je svirački moćan (žestoki drajving ritmovi), a odlični aranžmani nagoveštavaju da se radi o iskusnim muzičarima. Posebno je zanimljiva doza eksperimenta (a la Rammstein) koja ponekad Scavenger odvede i u avangardni metal koji bismo mogli nazvati Laibach-metal. Brutalno i rafinirano. Ocena: 7,5/10

Zoran Rogošić

Sinister - Creative Killings (Hammerheart)

Suffocation, Deicide, Cannibal Corpse... i Sinister! Sasvim sigurno ovako izgleda lista najbrutalnijih death bendova, redosled ostavljamo vašem ličnom ukusu. Posle više od 10 godina aktivnog obitavanja u metal katakombama, Sinister svakako možemo nazvati veteranima, pa i doajenima scene. Nekoliko extra uspešnih i par manje uspešnih albuma stvorili su im kultni status u celom svetu. Bitno je naglasiti da je Sinister ostao veran svojim death korenima i krajem protekle decenije kada su "akcije" death metala dostigle najniži nivo. U poslednje 4 godine od kako je objavljen njihov proši album "Aggressive Measures" ('98), nešto se ipak promenilo i publika se polako vraća death metalu. Odlučujuća sila koja ponovo može zavrteti death točak može biti upravo novi album Sinistera. Najzanimljiviji podatak je da je po odlasku pevača Eric-a mesto za mikrofonom zauzela devojka Rachel!!! Neupućeni to nikako ne bi mogli primetiti tokom preslušavanja, jer ona peva toliko nisko, brutalno i jezovito kao retko ko od njenih muških kolega! Album donosi stari Sinister zvuk obogaćen nekim novim gitarskim rešenjima i nešto jasnije produciranom solo gitarom. Masivan booklet pojačava užitak, kao i fenomenalan artwork koji je uradio čuveni Jon Zig. Esencijalno izdanje za death metal fanove! Ocena: 8,5/10

Branko Rogošić

Slavia - Gloria In Excelis Sathan (Drakkar/REX)

Evo još jednog raritetnog izdanja iz Drakkar produkcije. Album norveškog benda Slavia štampan je u svega 666 primeraka, od kojih je 57 namenjeno za distribuciju po ex-YU prostoru. Odličan kartonski omot krvavo crvene boje sa figurom Belzebuba nagoveštavao je da je reč o svetogrdnom black metalu. Slavia svira old school black sa kec zakucavanjima, zujećim ritam gitarama i brutalnim ali veoma melodičnim vokalnim linijama. Bend često koristi mistične pasaže i akustične deonice u svrhu stvaranja mračne atmosfere. Pesme su himnične i uglavnom srednjeg tempa a u jednoj od numera čujemo i glas Adolfa Hitlera. Pošto se na omotu nalaze i dva krsta koja podsećaju na one iz vremena fašizma, nismo sasvim poverovali paroli na albumu "Slavia nije politički bend", pa smo pitali izdavača o čemu je reč. Noktu, vlasnik Drakkara, nam je rekao da Slavia nikako nije nazi bend, već da su Hitlerov govor iskoristili u cilju postizanja horror atmosfere. Ajde da im verujemo... Ocena: 7,5/10

Branko Rogošić

Soil - Scars (J Records/Mascom)

Tipičan američki proizvod za 21. vek: smućkano od svega po malo, odlično upakovano i dobro reklamirano. Čikaška petorka predvođena pevačem Ryan-om McCombsom kombinuje hard rock nasleđe (od Black Sabbath pa sve do Cult), NU i američki mainstream metal. U njihovom zvuku primetni su uticaji Godsmack, Monster Magnet, Machine Head, Stuck Mojo, Rob Zombie-a... Sound je jezivo pun i fenomenalno produciran (zasluga Johnny K.-a, poznatog po radu sa Machine Head) i tu ni cepidlake ne mogu naći zamerke. Svirka je takođe odlična, ali osnovni problem albuma "Scars" je bezidejnost, "većviđenost" i preforsirani pokušaj da se album svidi što većem delu publike. Nema tu prave strasti, pobune, poruke... Generalno, album nije loš... ali ne verujem da će se ponovo naći u mom plejeru. Ocena: 6/10

Branko Rogošić

ThanatoSchizo - Schizo Level (Misdeed Records)

Od izlaska remek dela zvanog "Woolfheart" dobro nam znanog benda koji danas hoda nekim blatnjavim putevima, iz Portugala su s vremena na vreme počeli da se pojavljuju kvalitetni i iznad svega originalni bendovi. Takvi su i Thanatoschizo koji su svoj prvenac objavili poslednjih dana 2001. za novu i anonimnu portugalsku kuću. Ovaj izuzetni bend je fanovima ponudio neobično i nestandardno izdanje prepuno vrtoglavih okreta i preskakanja iz pravca u pravac tako da na prvo slušanje teško možete pohvatati o čemu se radi. Međutim, kvalitet muziciranja i idejno bogatstvo ubrzo sve postavljaju na svoje mesto tako da album postaje vrlo lako i zarazno štivo! Bendovi koji svoju svirku zasnivaju na avangardnim aranžmanima i progresivnim idejama obično toliko odlaze u krajnost da im albumi postaju nepodnosljivi za slušanje. Kod Thanatoschizo to nikako nije slučaj jer je njihova formula bila mnogo pametnija: mix oldschool Death/Black zvuka u osnovi sa progresiv/avangard deonicama predstavlja lepo osveženje za sve fanove ovog pravca koji će to sigurno znati da cene. Posebno se ističu vokali - izuzetno grubi muški (growls & screams) i originalni ženski. Ako se pitate zašto "Schizo Level", verujte saznaćete slušajući ovaj CD. Drugi naziv za ovo izdanje mogao bi glasiti "Od nastanka Metala do danas" jer ovo je dobar vodič za one koji su preskočili neke pravce omiljene nam muzike! Kontakt: misdeed_rec@hotmail.com Ocena: 8/10

Milan Awaken

Thornspawn - Blood Of The Holy Taint Thy Steel (Hammerheart/REX)

Još jedan biser u HHR katalogu. I ovaj master-piece je reizdala Hammerheartova pod-etiketa Plague, prezentujući tako evrposkoj publici još jedan opak američki (San Antonio) black metal bend. Thornspawn sviraju violentni war black metal u kome nema predaha od prve do poslednje sekunde albuma. Bubnjevi u orkanskom ritmu tresu sve vreme, gitare Swornghoula i Lord Necrona pomeraju brda i doline a zaglušujući scream pevača i bubnjara Blackthorna podiže paganske legije iz grobova i vodi ih u rat do konačne pobede. Stihovi su prepuni satanizma, ali to ostavljamo onima koji budu brzi i nabave ovaj bolesno dobar album. Ocena: 8,5/10

Branko Rogošić

Thousand Tribes - Pagan Gods (Fatal Forum/REX)

Rusija je već godinama nepresušni izvor odličnih metal bendova. U poslednje vreme ruski bendovi akcenat stavljaju na atmosferični folk metal. Thousand Tribes je jedan od najboljih bendova koje sam čuo u poslednje vreme. Vešto kombinujući pagan black, doom, slovenske folk motive i heavy, TT nas vode u ratničke pohode u slavu paganskih Bogova. Upravo tako ('Pagan Gods') zove se i trilpatritna mistična numera koja dominira albumom. Spori delovi se smenjuju sa ultrabrzim, klavirski introi najavljuju gitarske juriše predvođene bolesno šištećim vokalom. TT pevaju na engleskom (samo jedna pesma je na ruskom) o ratovima, drevnim šumama, borbi i smrti. Posebno je zanimljiva imaginacija prvog dana novog "života" posle smrti. Na albumu se nalaze i dve (odlične) obrade: MOONSPELL - 'Alma Mater' i TIAMAT - 'Sleeping Beauty'. Ocena: 9/10

Branko Rogošić

UncrosseD - Liquid Air (Blacksmith/REX)

Nekoliko minuta nisam mogao da odvojim pogled od divnog kolor omota (karakteristika gotovo svih Blacksmith izdanja!) na kome vidimo da vazduh stvarno može da "teče", kako i glasi naziv albuma ovog benda iz dalekog Irkutska. Ovo "dalekog" shvatite baš tako, jer se ova regija nalazi uz samu granicu sa Mongolijom, tričavih 5 i kusur hiljada kilometara daleko od nas. UncrosseD po 100-i put dokazuju da je ruska scena među najjačima na svetu, pogotovo po žanrovskoj šarolikosti i naravno, po brojnosti kvalitetnih bendova. Bend svira VEOMA zanimljiv mix alternativnog death metala i fusion jazza, koji ćemo za ovu priliku krstiti sa "jazz metal". Dugačka sola clean gitara su u prvom planu, ispod njih je glas u polu-growlu, a na dnu su klavijature. Bubanj i bas levitiraju u međuprostoru. Članovi benda su vrhunski muzičari, verovatno i sa klasičnim obrazovanjem. Kompozicije su extra-kompleksne i zaokupljaju svu slušapčevu pažnju. Album za one koji misle da su (u metalu) sve čuli... Ocena: 8,5/10

Branko Rogošić

Unpure - Trinity In Black (Drakkar/REX)

Kada je neko na sceni već 10 godina može mu se dogoditi da omane tu i tamo, da odluta i skrene sa svog puta itd. Može, ali ne Unpure-u, ne njima nikada! I ovaj put kao i svaki do sada ova švedska trojka odradila je besprekoran album vredan samo najboljih reči i pohvala. U novih 45 minuta koje su ovaj put spremili svojim vernim fanovima Unpure su dali sve od sebe i ponovo vratili duh 80-ih i pretvorili ga u realnost koja se ne može poreći! 12 pesama sastavljenih od čvrstih ,brzih i pre svega jakih rifova vode nas u slavna vremena kada su na tronu Metal scene bili bendovi kao sto su Kreator, Agressor, Massacra, Coroner, Slayer... i ostala elita koja je iznela scenu na svojim leđima. Posebno bih pomenuo francusku Massacra-u jer "Trinity.." zvuči kao fantastičan nastavak njihovog kultnog albuma "Sign Of The Decline" što je, morate priznati, jedan od jačih albuma iz tog vremena. Unpure su odlično iskoristili uticaje ovih fenomenalnih bendova i dodali mu onu potrebnu dozu Black zvuka koja je kompletirala i apsolutno učvrstila atmosferu koja se širi dok slušate ovaj fantastičan album. Nemoguće je odupreti se jačini albuma i sve što možete da učinite jeste da duž trajanja svake od pesama (himni) headbang-ujete dok vas pauze ne nateraju na trenutak odmora, a onda ponovo sve do stiskanja "repeat" dugmeta jer definitivno, ovaj CD nećete slušati samo jednom dnevno!!

I više je nego hrabro snimiti ovakav album u 2001. Godini, i dok je ovakvih bendova Metal scena, i ako trenutno malo izgubljena u nekim drugim pravcima, moze računati ne dug život. KULT!!! Ocena: 10/10

Milan Rakić

V/A - Awaken #3 (Awaken)

Iako se Awaken #2 kompilacija još uvek dobro prodaje, metal entuzijasta Milan Rakić je već pripremio, kompilovao i izdao treći nastavak. Da predupredimo pitanja: Da, to je "taj" Milan Rakić koji piše za metal Express i Da, to je "taj" Milan Rakić koji svira klavijature u bendu May Result. Za razliku od prošlog izdanja koje je objavljeno sa kolor omotom, omot #3 je štampan u crno-beloj tehnici što malo umanjuje užitak. Ali to nadoknađuje veeeliki A4 booklet koji se "ladno"može iskoristiti kao poster. I ovaj put Milan kombinuje domaće i strane bendove. Od naših, tu su Tornado, May Result, Heretical Guilt, Scared, Achroholia, Psychoparadox. Od stranih, tu su Milanovi omiljeni bendovi Horna (Finska), grče metal boginje Astarte, češki doajeni Root, mračni Rumuni Negura Bunget i Vokodlok i još nekoliko norveških, američkih i nemačkih bendova. Preporučujemo iz sve snage! Kontakt: Milan Rakić, V.Karadžića 12, 25263 Prigrevica, e-mail: awaken@ptt.yu

Branko Rogošić

V/A - Cacofonia, part 1 (Butchery Music/REX)

Evo jedne ekstremne kompilacije za ljubitelje ekstremnog zvuka! Pogađate, reč je brutal death/grind metalu. Prvo moramo istaći da je na kompilaciju uvršćen i jedan naš bend. Boje Jugoslavije ponosno brane COBI'S DEATH sa svojom 'Diabolical Trinity'. Tu su još i naši stari poznanici Enthrallment (Bugarska) i istoimeni bend iz Nemačke, kao i slovački Sanatorium i švedski Relentless koje ste imali prilike nabaviti preko REX distribucije. Pomenućemo još neke od boljih bendova: Inhumate (Francuska), apsolutno uvrnuti Transgressor (Japan), Disinter (USA), Vrykolakas (Singapur), Corpse (Bugarska)... Uostalom, sa izuzetkom par bendova, "Cacofonia, part 1" gotovo da ne sadrži lošu pesmu. Ako volite brutalan i morbidan sound, evo prilike da otkrijete svoje nove omiljene bendove!

Zoran Rogošić

V/A - The Plague - The First Cuts (Plague/Hammerheart/REX)

The Plague je pod-etiketa moćne holandske kuće Hammerheart, specijalizovana za ekstremni death sound. Ovu fantastičnu kompilaciju otvaraju odlični Lowbrow, za koje jedan moj američki e-mail prijatelj kaže "da ih može slušati po vasceli dan" i u pravu je! Tu su još i morbidni Diabolic, razorni Thornspown, Mangled i Throneaeon, slavna Necrophagia, opskurni Invasion, velike death zvezde Vomitory, razarajući Summon, veliki Monstrosity i Severe Torture i jednako poznati Broken Hope! Toliko odličnih bendova (13) na jednom CD-u odavno niste čuli! REX distribuira albume većine prezentovanih bendova, pa ako niste imali prilike da čujete njihove ranije radove, ova kompilacija je prava prilika da se upoznate sa hordama death manijaka i odaberete svoje favorite.

Zoran Rogošić

V/A - Sign Of The Hammer (Hammerheart/REX)

Za svoj peti rođendan HHRec. je odlučio da fanovima pokloni dupli CD na kom je predstavio skoro sve bitnije bendove koji su izdali svoje albume za ovu sada već gigantsku kuću. U preseku, od svog nastanka - pa sve do danas, HHR su se odlučili da nas podsete na neke stare dobre bendove i njihova ostvarenja koja i danas ponosno stoje u masi novih izdanja.Tako na ova 2 CDa možete pronaći Dimmu Borgir i njihov 'Devil's Path', legende emo/Black Metala Promordial, Ancient koji su ponudili pesmu iz demo perioda, a za istu soluciju su se odlučili i mighty Vader. Treba li pominjati da su Aura Noir (udruženi sa Fenrizom) svoj Thrash/Black maksimalno odradili! Naravno nisu zaobiđena ni HHR licencna izdanja kao što su: Monstrosity, Necrophagia i Gorguts čije albume je HHR objavio za EU teritoriju. Dali je moguće ovakvo izdanje bez njihovih zvezda Aeternus koji su tako reći i postavili HHR tamo gde danas jesu, pa naravno da nije, kao ni bez Rebaelliun ili Thyrfing. U bukletu je objavljena i istorija kuće sa lepo sročenom pričom od nastanka do danas. Sve u svemu lep poklon s obzirom da se radi o duplom CD-u koji kosta kao standardno izdanje. Potrazite!

Milan Rakić

Vediog Svaor - In The Distance (Paragon International Rec.)

ČUDNO je reč koja mi jedina pada na pamet kada treba da govorim o ovom za mene totalno nepoznatom endu. Vediog Svaor dolaze iz Francuske a svoj prvenac izdali su za USA izdavača. Nemoguće je realno objasniti rečima šta to ustvari možete naći na ovom CD-u, ali u svakom slučaju reč je o nesvakidašnjem zvuku i albumu koji će vas u najmanju ruku šokirati svojom atmosferom koja bez napora vlada vašim emocijama za vreme, a i dugo posle slušanja albuma. Prvo na šta slušalac nailazi jeste jak i prodoran zvuk gitare koja u svojoj sirovosti ponekad prevazilazi stare majstore Burzum, Dark Throne... Logičan bi bio nastavak sa vrištećim vokalom, brzim tempom, ali to bi bilo suviše tipično i prepoznatljivo za VS te vas kroz sirove zvuke gitara vodi neočekivan clean vokal u stilu Danzig-a koji će s vremena na vreme biti zamenjen oštrim i visokim vrištećim black deonicama koje ponekad toliko extremno zvuče da se gube u totalno neartikulisanoj rici koja definitivno ledi krv u žilama. Nepotrebno je spomenuti da su takve varijacije veoma česte duž celog albuma i naravno dešavaju se baš kada to ni najmanje ne očekujete. Celu priču upotpunjuje žestoko nafuziran bass koji čak ima i svoje (nazovimo ih tako) solo deonice kroz koje se prepliću već pomenuti krici i clean vokali. I sam dizajn CD-a odiše mističnošću bez skoro ikakvih objašnjenja, a o naslovnoj strani se i ne usuđujem da govorim jer ni pretpostaviti ne mogu šta bi to moglo biti. Na kraju da kažem da se radi o one-man-bendu što čini ovaj material još čudnijim, ali u svakom slučaju i vrednijim, jer reč je o zaista kompleksnom albumu koji zahteva pažljivo i dugo preslušavanje. Kontakt: Vediog Svaor, 2, rue de Belledonne, 38400 st Martin D'Heres, France vediogsvaor@hotmail.com Ocena: 7/10

Milan Rakić

Viking Crown - Unortodox Steps Of Ritual (Baphomet/Hammerheart/REX)

Šta se dešava kad Phil Anselmo (vokal Pantere, koji se ovde krije pod imenom Anton Crowley) i Killjoy (lider Necrophagie) udruže snage i odluče da naprave album za svoju dušu, ne mareći da li će se to ikome svideti? Odgovor na ovo dugačko pitanje je projekat Viking Crown. Muzički, reč je o eksperimentalnom necro-black metalu (američka varijanta) sa primesama deatha. Na ovom efektno urađenom digipacku nalazi se 7 pesama ukupne dužine oko 25 minuta. Kroz numere 'Satan Ruler Of Earth', 'Blasphemy', 'The Judas Goat'... upoznajemo unutrašnji svet dvojice metal ikona, a on je poprilično mračan. Anselmo i Killjoy simultano scream-uju i proizvode različite zvuke, jezivi sinti prelazi nose dijaboličnu atmosferu, ritam gitare ubijaju, a tu su i unatraške snimljeni stihovi. Iako je Viking Crown zamišljen kao "jednoalbumski" projekat, odlična prođa ovog ostvarenja (koje je za evropsko tržište reizdao Hammerheart) "naterala" je Phila i Killjoya da snime još jedan album ("Innocence From Hell") koji je publika mlako prihvatila. Ostaje nam da vidimo da li će Kruna Vikinga još koji put zasijati nad planetom. Neizostavni element u kolekciji onih sa crnim srcem... Ocena: 8/10

Branko Rogošić

Wurdulak - Ceremony In Flames (Baphomet/Housecore/Relapse)

Necrophagia, Ravenous, Mayhem, Immortal, Gorelord, Bloodthorn, Perished, Soul Forsaken - dobro poznati bendovi svim ljubiteljima ekstremnog metala. Wurdulak je projekat članova gore pomenutih bendova, predvođen hiper-altivnim Killjoy-em koji je sa Maniac-om (Mayhem) ravnopravno podelio vokalne deonice. Nečastiva sedmorka se opredelila za retro black zvuk sa početka 90-ih, u stilu starih Immortal, Emperor, Darkthrone. Gitarske deonice dodatno podsećaju na Bathory i Celtic Frost, pa ovaj album možemo shvatiti i kao omaž jednom prošlom vremenu u kome se svirao mnogo iskreniji metal nego danas. Album je posvećen Euronymousu, što dodatno potvrđuje pređašnju rečenicu. Wurdulak želi da šokira one sa slabijim živcima i to mu 100%-no uspeva. Na naslovnoj strani vidimo opaticu proburaženu krstom koji joj izlazi na usta. Na unutrašnjim stranama bookleta nalaze se još jezivije scene: dotična opatica je masakrirana i u njeno nago telo su zabodeni krstevi, pogađate - jedan joj ulazi duboko u međunožje. Tekstovi su maksimalno blasfemični, okrutni i opori. Međutim, čini se da je ovakav skup muzičara ipak morao da ponudi nešto više od same provokacije i podsećanja na prošle dane, ali dobro, da ne budemo baš preterano kritični prema metal majstorima. Oni su se okupili da se dobro provedu i naprave album za svoju dušu, bez preteranih komercijalnih pretenzija. Ocena: 7/10

Zoran Rogošić