Rock Express Online | Recenzije | Metal #32

Metal recenzije iz Rock Expressa #32

5 Minutes-Fast - Statement of Feelings (samostalno autorsko izdanje)

Jedan od novijih italijanskih sastava tamošnje scene je i bend naziva 5 Minutes-Fast. Njihov sound i stil bi se mogli okarakterisati kao neka melodična varijanta punk-rocka, ili melodična varijanta ublaženog hard cora. Moram istaći da su vrlo pevljivi, pesme su pamtljive, a njihov urbani sound govori da su vrlo naslušani muzike, koju u svojoj formi interpretiraju. 5 Minutes-Fast od prvog takta neodoljivo podsećaju na beogradski bend Doghouse. Sličnost je prosto frapantna, a gotovo da nema nikakvih naznaka da su jedni uticali na druge, pogotovo ako se ima u vidu da su Italijani svoj materijal snimali krajem januara ove 2001. godine. Britke pesme i poletna energija su oružje kojim bend plovi tokom kompletnog materijala od 8 numera. U međuvremenu su nabacili još novog pevača (na albumu je tu ulogu imao bubnjar) i poslali mi demo sa dva nova songa, i mora se reći da je pristup i način tretiranja muzike ostao gotovo identičan. Ovaj italijanski bend puno svira uživo, a njihove pesme su se pojavljivale na zajedničkim kompilacijskim izdanjima: "Wipe Out", "Dave" i "Boomerang Records". Ocena: 7,5/10

Branimir Lokner

VII Arcano - Inner Deathscapes (Warlord Records)

Rimski deathrash metal bend je posle 10 godina i mnogo prolivenog znoja (na koncertima) najzad uspeo da se ušunja u drugu evropsku metal ligu. Posle nekoliko demo ostvarenja, najzad su potpisali izdavački ugovor i snimili album od koga mnogo očekuju. Mala (ali agilna) italijanska kuća Warlord im pruža punu podršku, pa nije nemoguće da od ovog benda "nešto i bude". Agresivan zvuk (sa extra brzim kompjuterskim bubnjevima) u stilu starih Morbid Angel, Pestillence i Entombed i solidan vokal (Roberto Cufaro) zadovoljiće ljubitelje ovog žanra. Ništa posebno... Ocena: 5/10

Zoran Rogošić

Alas - Absolute Purity (Hammerheart/REX)

Kada sam razmišljao koju od najpoznatijih metal izdavačkih kuća da odaberem za distribuciju na ex-YU tržištu, dvoumio sam se između Nuclear Blast i Hammerheart-a, jer njihova produkcija najviše odgovara ukusu domaćih metal fanova. Ovaj album je presudio u korist nešto manje jake holandske kuće Hammerheart čija će se izdanja uskoro pojaviti i kod nas. Ovakvi albumi definitivno obezbeđuju metal muzici status umetničke forme, koju joj mnogi ovdašnji "autoriteti" i dan-danas osporavaju. Alas je projekat Erik Rutana (Morbid Angel, Hate Eternal) i Martine Astner (Therion). Kakav spoj! Progresivni fusion metal zvuk miksovan sa hard rock nasleđem i spojen sa baroknim doom/gothic načinom pevanja Astnerove predstavlja vanvremensku kombinaciju. Melodije prizvane iz daleke srednjevekovne prošlosti i hipnotički mid-tempo ritam dovode slušaoca blizu transičnog stanja. Odlični stihovi (istinska poezija!) duboko zaronjeni u unutrašnji svet Erika Rutana, puni melanholije i metafizike, kao i efektan omot (Niklas Sundin iz Dark Tranquillity!!!) užitak dovode do maksimuma. Posebna priča je anđeoski vokal Martine Astner u kojem, i pored sve čistote (Absolute Purity!), naziremo duboko u pozadini diaboličnu opsednutost. Njen nežan izgled nespojiv sa prodornim rendgneskim pogledom, piercingom i alkom u nosu, pojačava teoriju da se radi o biću iz drugog univerzuma. Ovakve albume teško je rečima opisati... Album meseca. Ocena: 10/10

Branko Rogošić

Artrosis - In Nomine Noctis (Metal Mind/Rising Sun)
Artrosis - Fetish (Metal Mind/Rising Sun)

Svaki CD nekog istočno-evropskog benda izdat za renomiranog zapadnog izdavača me obraduje. Pogotovo kad se radi o bendu iz nekog nikad-čuo mesta kao što je poljski gradić Zielona Gora. Znači, ima šanse i za naše bendove. Artrosis, koji svira prijemčiv mix dark wave-a i goth metala na velika vrata stupa na evropsku pozornicu izdavanjem čak 2 albuma istovremeno. "In Nomone Noctis" predstavlja neku vrstu best of-a, sa pesmama prepevanim na engleski, dok je "Fetish" novi album (takođe na engleskom) ovog benda u usponu. Iako je trademark Artrosisa harizmatični vokal pevačice Magdalene "Madeah" Dobosz, za koncept, zvuk i uspeh benda kriv je mastermind klavijaturista Maciej Niedzielski. Artrosis su u Poljskoj ostvarili sve što se moglo ostvariti (snimili nekoliko tiražnih albuma, čak dva lajva, nastupali na svim festivalima...) i logično se nametao pokušaj proboja na zapadno tržište, pogotovo što su na zajedničkim svirkama sa Annathemom, Grave Digger, Primal Fear i dr. dokazali da nisu ništa lošiji od zapadnih bendova. Muzika koju kreira Artrosis je mračna, suptilna ali i ekstravagantna sa puno atmosfere koju tamnim tonovima boje klavijature Niedzielskog. Iz tame izranjaju gitare (Chris Bialas) koje podcrtavaju ono po čemu se Artrosis urezuju u memoriju već posle prvog slušanja - glas plavokose Madeah, koja je zadužena i za pisanje tekstova. Ako se pitate kako Madeah izgleda, odgovor je extremno sexy, kao da je izašla iz ekrana za vreme emitovanja nemačkih pornića B produkcije. Znači lepota sa dozom perverzije i ludila, baš kao i muzika Artrosis... Ocena: 9/10

Branko Rogošić

Blood Red Throne - Monument Of Death (Hammerheart/REX)

Predpostavljam da je Tchort-ovo ime poznato većini zagriženih metal fanova. Onima koji to nisu, pomenućemo da je Tchort svirao u Emperoru i Satyriconu, legendarnim black bendovima. Međutim, njegov novi bend jedva da ima dodirnih tačaka (npr. u aranžiranju bubnjeva) sa blackom. BRT svira punoKRVni death metal. I stvarno, krvi na sve strane! Od omota, preko bookleta do press infoa i postera. Kad na to dodamo podatak da je prvih 1000 kupaca uz album dobilo i"komplet za samoubice", specijalni žilet, i omot uprskan krvlju članova benda, ono "punoKRVni" poprima drugačije značenje. Prave poznavaoce neće začuditi "promena" pravca, jer je na početku karijere Tchort svirao u DM bendu Green Carnation, koji kasnije menja ime u In The Woods i postiže solidan uspeh. Btw. Green Carnation je pre par godina obnovljen i trenutno je u fazi avangardnog psihodeličnog metala. Ali vratimo se na BRT... Tchort je poželevši da napravi gitarski DM tandem snova pozvao svog prijatelja Dod-a (takođe ex-Satyricon) i rezultat je KRVav. Bend kombinuje thrash rifove u maniru Slayera sa ekstremnim zvukom bendova poput Carcass, Deicide, Obituary i Cannibal Corpse, stvarajući zanimljivu kolekciju pesama na samoj granici ludila. Preslušajte album pa presudite sami sa KOJE strane granice stoje BRT. Ocena: 8/10

Branko Rogošić

Diabolic - Subterraneal Magnitude (Hammerheart/REX)

Nije daleko od istine tvrdnja da su američki bendovi spasili Death Metal. U trenutku kada je interesovanje evropskih fanova naprasno splaslo, pojavila se gomila dobrih made in USA bendova koja je održavala plamen. Jedan od njih je i floridski Diabolic. Iako ih još od izdavanja prvog dema ('97) prate žestoki hvalospevi, reč je ipak o bendu ograničenih dometa. Tematski, ne donose ništa novo: apokaliptične vizije skore propasti sveta, anti-hrišćanske morbidnosti, prizivanje nekromansera..., a sami tekstovi su na niskom kvalitetnom nivou. Muzička strana je jači adut Diabolica - posebno hiper-blast bubnjevi (Aantar), i sonične ispretpletane solaže dva Briana (Malone-a i Hipp-a). Vokal Paula Ouellette-a je za nijansu slabiji. Drugi album Diabolica otvaraju dva instrumentala, od kojih drugi ('Forewarning') traje svega 11 sekundi, pa je njegova svrha teško shvatljiva. Do kraja albuma (38 minuta) se ređaju furiozne numere kojima nešto nedostaje da budu sasvim dobre. To "nešto" Diabolic će morati pod hitno da otkrije... Ocena: 5/10

Duško Savić

Domine - Stormbringer Ruler - The Legend Of The Power Supreme (Dragonheart)

Epic power metal bend iz Firence svojim trećim albumom dokazuje da kultni status kod metalaca širom sveta nije nikakva slučajnost. "Stormbringer..." je jedan od onih albuma uz koje ne osećate protok vremena. Kad se plejer isključi sa nevericom pogledate na sat i pitate se kako je moguće da je već prošlo sat vremena. Imao je Ajnštajn pravo, sve je relativno, a pogotovo vreme. Domine su na sceni već 15 godina. Penjali su se polako, stepenicu po stepenicu (odličan primer za naše muzičare koji bi sve hteli preko noći). Preko 3 dema ('86 - '94) i mnoštva koncerata proširili su bazu fanova u rodnoj Italiji i ostvarili međunarodne kontakte. Pošto je teren dobro pripremljen, uspeh prvog zvaničnog albuma "Champion Eternal" nije mogao izostati. Bend je sastavljen od prijatelja koji se poznaju ceo život, i za 15 godina Domine su doživeli samo jednu personalnu promenu. Sastav predvodi pevač Morby koji je jedan od godfathera italo metal scene. Pre ovog benda predvodio je jedan od prvih HM bendova apeninskog poluostrva - Sabotage. Domine uspevaju da u svom zvuku sklope uticaje sve 4 bitne power škole: američke, skandinavske, italijanske i srednje-evropske. Ponegde zvuk povuče na Manowar, negde na HammerFall ili Labyrinth (što ne treba da čudi jer je Morby otpevao nekoliko turneja sa ovim bendom), ali zar je to minus? Na albumu se čuje sve što i treba da se čuje: sympho aranžmani ('The Ride Of The Valkyries'), ultra brze cepačine ('The Hurricane Master'), ratničke himne ('True Leader Of Man'), keltske harmonije ('The Bearer Of The Black Sword'), emocijama nabijene power balade ('For Evermore'). Domine su konstantno na turneji, sa najvećim bendovima poput Rage, Grave Digger, Agent Steel, Iron Maiden... (prošle godine su posetili i Sloveniju), pa nam ostaje da se nadamo da ćemo ih uskoro videti i kod nas. Ocena: 9,5/10

Branko Rogošić

Empire - Hypnotica (Lion Music/Rising Sun)

Volite hard rock? Palite se na super-grupe? OK. Tu su Empire da ispune sve vaše želje. Za mikrofonom je Lance King, nekada pevač Balance Of Power, a kasnije izdavač, verovatno najpoznatiji hard metal basista Neil Murray (ex-Whitesnake, Black Sabbath, Gary Moore, Brian May...) i dva manje poznata (ali odlična!) člana - Rolf Munkes (gitara) i Gerald Kloos (bubnjevi). Kad na spisak dodamo i gostujuće muzičare (Don Airey - Whitesnake, Rainbow, Anders Johansson - Yngwie, Hammerfall, Mark Boals - Ted Nugent, Malmsteen), opravdano sam očekivao čudo i sa nestrpljenjem ubacio CD u plejer. Album otvara naslovna numera (24 sekunda!?) koja je ustvari intro za narednu 'Fool Into Love'. Moćan zvuk, ali ništa više. Jedva se suzdržavam da ne premotam CD na sledeću pesmu. Treća, četvrta, peta... razočarenje. Ovde je sve na mestu, produkcija, glas, solaže, ali totalni nedostatak duše i prozaični i 100-put-čuti tekstovi ne mogu da stvore iole povoljan utisak. Takođe, nedostatak bar jednog instant hita (sve pesme su OK, ali ni jedna ne upada u uši na prvo slušanje) je sledeći veliki minus. Ako već moram da izdvojim neke numere, neka to budu solidna power balada (sa predugim uvodom) 'Spread My Wings' i vanhalenovska 'Another Place, Another Time', što je možda i najbolja poruka - momci, vidimo se nekom drugom prilikom kad budete makar malo maštovitiji. Ocena: 2/10

Branko Rogošić

Em Sinfonia - Intimate Portrait (Hammerheart/REX)

Em Sinfonia je side projekat Brian Griffina, lidera Broken Hope, nastao iz želje za zabavom i proširenjem stvaralačkih granica. Reč je atmosferičnom death/doom metalu sa (melo)dramatičnim pasažima, čestim promenama tempa i kombinovanjem muških brutal i ženskih clean vokala, što predstavlja i najjači adut izdanja. Album nijednog trenutka ne preti dosadom niti preteranim eksperimentisanjem, što zna da bude boljka većine side-projekata. Bogat booklet i fenomenalan artwork omota doprineli su da ocena bude za nijansu povoljnija. Još jedan pun pogodak za Hammerheart Records! Ocena: 7,5/10

Zoran Rogošić

Grabak - Encyclopaedia Infernalis (CCP)

Bend iz (bivše) Istočne Nemačke je svojim debi albumom "Der Prophet des Chaos" ('99) uzburkao black metal scenu, pa se sa pažnjom očekivao naredni album. Čini se da je Grabak opravdao poverenje fanova, ali ipak nije uspeo da uskoči u prvu black ligu. Da se razumemo, ovo je dobar album, veoma malo mu fali da bude odličan. Ali baš zato to "malo" više upada u oči; npr. fenomenalan naslov i loš omot, onda odlični gitarski aranžmani i jedva prosečni bubnjevi (sa iritirajućom činelom), veoma upečatljiv scream vokal, ali previše uvučen u matricu i na momente tih itd. Grabak ostaje veran pevanju na nemačkom, ali se izbor tema polako proširuje. I dalje preovlađuju smrt, mučenja, klanja, ali pojavljuju se i teme o mračnim stanjima duha, crno-magijskim ritualima i sl. Blekeri će uživati, a ostali metalci zaobilaziti ovaj bend... Ocena: 7/10

Zoran Rogošić

Falconer - Falconer (Metal Blade)

U moru nekvalitetnih power metal bendova, uglavnom ištancovanih u nepresušnim magacinima fabrika italijanske metal scene, pojavio se novi brod... u ovom slučaju on nam stiže sa hladnih obala Švedske - Falconer! Falconer je rezultat zanimljivog eksperimenta u kome su black metalci počeli da sviraju - power. Članovi sada već nepostojećeg švedskog nordijskog black metal benda Mithothyn (Stefan Weinerhall i Karsten Larsson), zajedno sa Mathiasom Bladom su napravili originalno power metal izdanje - svoj prvenac, pod istim imenom, tj. Falconer. Ova tri čoveka dokazuju da power metal može dobro da zvuči i bez neinventivnog riljanja gitara i piskavih glasova kastriranih pevača. Moćni epski power metal rifovi sa obaveznim primesama klasičnog heavy metala 80-tih u skladu sa jakim baritonom mr. Blada oduvaće vas onog trenutka kada pritisnete »play« na svom cd-playeru. Kada kupite album očekuje vas 56 minuta i 34 sekunde čiste sirove metal svirke bez kompromisa i bez predaje. Moćni kraljevi, hrabri vitezovi i bardovi stvaraju magijsku atmosferu karakterističnu za power metal bendove, ali je to Falconer u ovom slučaju uradio sa mnogo više stila od bilo koga drugog, ne napadno uvodeći slušaoca u svet mača i magije za razliku od Manowara & Co. kojima se sa svakog albuma smeši nabildovani varvarin sa ogromnom mačinom oko koga sevaju munje i razni drugi specijalni svetlosni efekti. Posebno bih izdvojio poslednju pesmu sa albuma 'Per Turrsons Dottrar i Vange' obradu tradicionalne švedske pesme u metal maniru.

Ovde mr. Bladu potpomaže i predivni ženski vokal koji tu pesmu zaista čini posebnom. Sve u svemu, ako ste ljubitelj power metala, a i ako niste obavezno preslušajte Falconer!!! Ocena: 8/10

Moloch

Fleshcrawl - Soulskinner (Metal Blade)

Dugogodišnji metal ratnici početkom decembra objavljuju svoj 6 album, u čijem naslovu se (za razliku od prethodna 3) ne pojavljuje reč 'Blood' (krv). Pošto su vam već iscedili svi krv, sada će vam oderati dušu i sasvim vas dokusuriti. Žešći i morbidniji no ikad Stefan Hanus, Bastian Herzog & co. proizvode death metal masakr koji jedino možemo porediti sa onim za koji su "krivi" njihove kolege iz iste izdavačke kuće - Six Feet Under. Dugačke kompozicije (retko koja ispod 4 minuta, u proseku po 5) vas lome promenama ritma, a grozomorni vokal kao da zakucava ekser pravo u lobanju. Grinderska gitarska sola se provlače ispod glasa tokom skoro celih pesama, što predstavlja aranžersko osveženje u ovom žanru koji se ponovo probija u prvi plan. Sudeći po agresivnoj promo kampanji, Metal Blade mnogo očekuje od ovog izdanja. Videćemo da li će im se očekivanja ispuniti... Ocena: 8,5/10

Zoran Rogošić

Grabnelfursten - Von Schemen und Trugbildern (Ketzer)

Ekstra brzi blekeri Grabnelfursten dokazuju teoriju da se danas najbolji black metal svira u Nemačkoj. Od samog starta pa do kraja 60-minutnog albuma nemačka četvorka prži li prži. Reč je o simfoničnom BM mistične atmosfere, divljih soliranja (pomalo u retro stilu), sa odličnim vokalom koji bez ikakvih problema iz najdubljih growl registara prelazi u bolesni scream. Bend inspiraciju crpi iz drevne germanske prošlosti i proročanstava paganskih druida stvarajući sopstvene destruktivne apokaliptične vizije. Struktura pesama je komplikovana i donekle podseća na aranžerska rešenja koja koristi Simargal. Jedina zamerka su bubnjevi, koji su morali biti mnogo ozbiljnije producirani. Kontakt: www.GRABGEWALT.de Ocena: 7/10

Zoran Rogošić

Immortal Rites - Beyond The Gates Of Pain (Ketzer/Beverina/REX)

Po godinama mladi, ali svirački veoma zreli (već 4 godine su na okupu) nemački extreme black metal bend Immortal Rites s pravom prikuplja najbolje kritike u underground štampi i dobija pozive za učešće na brojnim kompilacijama (npr. Atlantida koju smo recenzirali u ovom broju). Ovom prilikom 2 UG kuće (iz Nemačke i Litvanije) su odlučile da prvi MCD ('99) benda zajednički izdaju u kasetnom obliku. Pošto je materijal bio nedovoljno dugačak, u dogovoru sa bendom odlučeno je da se na drugoj strani nađu kompozicije sa jednog od najuspešnijih koncerata IR, sa samog početka njihove karijere. Immortal Rites u nekim kompozicijama "divljaju" dok u nekim spuštaju loptu i na heavy rifove "lepe" scream vokale i black metal sola. Posebno je zanimljiva 7-minutna naslovna numera sa crkvenim pojanjem (na latinskom) na početku i jezivim klavirskim momentima. Ako postoji Čistilište, ovakva muzika svira na raskrsnici između Raja i Pakla. Iz pojanja izranjaju ludački vokal i ultra brze gitare dokazujući da su se IR odlučili za pakao. Verovatno zbog boljeg društa... Posebno je zanimljiva druga strana sa sirovim koncertnim zapisom benda. Ako niste bili na nekom black koncertu - evo prave prilike da osetite atmosferu. Dugački kolor booklet je znalački urađen, a posebnu pohvalu zaslužuje naslovna strana sa đavolski perverznim figurama koje kao da je kreirao Mefisto lično. Ovu kasetu možete nabaviti posredstvom REX Underground distribucije i postati jedan od 800 srećnika širom sveta koji su svoju kolelkciju obogatili ovim zanimljivim i kvalitetnim izdanjem. Ocena: 7,5/10

Branko Rogošić

Into Eternity - Dead Or Dreaming (DVS/Rising Sun/REX)

Kanadski bend Into Eternity je osnovan pre 4 godine i odmah je privukao pažnju jedinstvenim mixom tehničkog death metala i power progresive-a (sa uticajima klasične muzike), što je, priznaćete, neobična kombinacija. Kad na to dodamo i povremeno AOR pevanje (u stilu npr. Rush) koje već u narednoj strofi prerasta u manijakalno vrištanje, postaje jasno da se radi o bendu koji razmišlja. Self-titled debi album je originalno objavljen 1999. da bi dogodine (sa bonus numerama i novim omotom) bio re-izdan za agilnu holandsku izdavačku kuću DVS. Pošto je ostvaren značaj uspeh, Into Eternity su dobili šansu da snime i objave sledeći album koji ih prikazuje u još sofisticiranijem (ali ne na uštrb energije!) svetlu. Na "Dead Or Dreaming" preovlađuju teme inspirasene bolom i ljudskom patnjom, koje se odlično uklapaju u dijabolični zvučni zid koje stvaraju gitare i bas (na novom albumu nema klavijatura!). Mislim da će se o vom bendu u usponu još dosta toga (lepog) čuti. Ocena: 8/10

Branko Rogošić

Macbeth - Vanitas (Dragonheart)

"Vanitas" je drugi albm jednog od vodećih bendova sve jače italijanske gothic scene. Ova sympho gothic opera u 10 činova tokom sat vremena trajanja ni za trenutak ne dopušta da svoju pažnju fokusirate na nešto drugo. Ritmične i poletne melodije obogaćene gudačkim aranžmanima poseduju određeni dijabolični šarm koji će vas osvojiti naprečac. Preplitanje muškog (Andreas) i zanosnog ženskog vokala (Morena) doprinosi dramatici, pa nisu daleko od istine oni koji navode da je muzika Macbeth idealan soundtrack za ekranizaciju Šekspirovih komada. Preporučujem. Ocena: 9,5/10

Duško Savić

Masi - Eternal Struggle (Lion Music/Rising Sun)

Italijanski gitarista Alex Masi se popeo na metal pozornicu pre više od 17 godina, u NWOBHM eri. Posle par odličnih albuma sa bendom Dark Lord, čestih MTV emitovanja, koncertriranja sa Satrianijem, Motorhead, Saxon... početkom 90-ih gubi mu se trag. Pre par godina Alex se vraća na scenu albumom na kome se nalaze Bach-ove kompozicije odsvirane u neo-classical shred maniru. Pošto uviđa da i na današnjoj sceni ima mesta za njega, odlučuje da snimi hiper-komercijalan album, ali ne na uštrb kvaliteta. Pitke, a moćne kompozicije u kojima (naravno) dominira gitara, melodične i odlično otpevane vokalne deonice, moderna, ali ne i sintetički čista produkcija... čini se da je Masi pronašao formulu koju Yngwie uporno traži proteklih godina. "Eternal Struggle" će se svideti i gitaristima, ali i "normalnoj" publici koja jedino želi da uživa u dobrim & moćnim pesmama. Potencijalni hitovi: 'Craw Heaven's Corner' i Foreigner cover 'Blue Monday, Blue Day'. Ocena: 8,5/10

Zoran Rogošić

Nebular Moon - Metamorphosis (CCP)

Ako niste imali prilike da se upoznate sa ovim kultnim bendom nemačke black scene, prvi pogled na omot albuma u kombinaciji sa imenom benda neće ukazivati da je reč o fenomenalnom black albumu, što može negativno uticati na prodaju. Bez obzira na to, već od prvih tonova "Metamorphosis" postaje jasno zašto se nemački blekeri kunu u njih. Reč je o neverovatno melodičnom i himničnom BM i albumu koji je dušu dao za povećanje broja članova black zajednice. Slobodno pustite "Metamorphosis" nekom prog-metalcu ili ljubitelju death ili true metala, garantujem da će im se svideti. Himnične pesme u kojima se prepliću odlični screamovi i solidni growlovi, kao i kompleksni (pa i pompezni) aranžmani zakucaće svakog pravog metalca za stolicu i nateraće ga/je da uzdahne - 'Wow!'. Klavijature dodaju tenziju do maksimuma izdržljivosti, gitare haraju mozgom, a već pomenuti vokali unose konfuziju u naše duše. Veoma sofisticiran album sa pevanjem na nemačkom, što je jedini mali minus. Pravo oružje za promociju black metala. Ocena: 9,5/10

Branko Rogošić

Neon Sunrise - Twisted nerve (samostalno izdanje)

Novo ime na nemačkoj metal sceni je i bend naziva Neon Sunrise. Spadaju u grupu sastava koji svoj stil ne baziraju na tipično jednoj žanrovskoj formi, već eksperimentišu i kombinuju, kako bi pronašli svoj vlastiti put. Sound im je tvrd i opor, gitare distorzirane i teške, a pevanje arhaično i pomalo vuče na gothic dimenziju. Kako su im vokalne deonice njihovog doskorašnjeg pevača predstavljale mali problem, odlučili su da ga zamene, i dobili su novog člana, čiji je način interpretacije odlučniji i energičniji. "Twisted Nerve" sadrži elemente epic metala, koji se etablirao na svetskoj sceni u prvoj polovini 90-ih, ali i drugih metal pravaca. "Neon Sunrise" je takođe produkcijski maksimalno osavremenjen, i tehnički deo obrade njihovih songova im uspešno nadomešta kreativne propuste. Za nešto više, biće potrebno više truda i ubedljivosti. Ocena: 5/10

Branimir Lokner

Nightside - Shadows Weaver (samostalno izdanje)

Koreni italijanskog sastava Nighside datiraju još iz davne 1995, kada je bend oformljen simbiozom dva sastava iz Novara. Na početku karijere svirali su covere grupa At The Gates, Slayer, In Flames... da bi nakon nekog vremena krenuli sa vlastitim materijalom. Prvi demo su objavili '96, a koncertna reputacija u severnoj Italiji im obezbeđuje ugovor sa kućom "Behind the Mask". Nakon trećeg izdanja saradnja sa ovom renomiranom etiketom puca i bend se ponovo, kao na početku karijere, odlučuje za samostalno izdavanje. "Shadows Weaver" ih otkriva kao bend koji pokušava paralelno da kombinuje brutal death elemente sa progressive influencama, s tim da su vokalne deonice nešto "jasnije" postavljene nego kod globalnih stereotipa ovih žanrova. Nightside su dobri svirači, a u njihovoj muzici se mogu otkriti i elementi jazza, svinga i simfonic pristupa. Ocena: 7/10

Branimir Lokner

Obsidian Gate - Colossal Christhunt (Skaldic Art)

Epski simfonijski Black Metal sastav koji se bavi tematikom starog rima i ultimativnog zla... mora se priznati da je zaista originalno. Iako ne prođe ni trenutak ovog albuma a da ne pomislite na Limbonic Art, reč je o sjajnom ostvarenju ovog nemačkog benda i definitivno je i više nego vredan vaše pažnje. Šest podužih pesama pune su dramatičnih delova koje vam konstanto održavaju pažnju. Iako većinu melodija nose klavijature, ni gitara ovde nije potpuno zapostavljena. Na albumu obavezno treba izdvojiti 'Behold The Imperial Rise' sa svojim sjajnim klavirom, 'Tide Of The Envenomed Oceans' i možda najbolju pesmu na albumu - 'Of Purest Panaemonium'. 'Colossal Christhunt' je definitivno vaš najbolji izbor dok se očekuje novi album Limbonic Art-a. Ocena: 7,5/10

Moloch

Powers Court - Nine Kind Of Hell (Dragonheart)

Debi album klasičnog američkog power benda već na prvo slušanje ostavlja dobar utisak. Ustvari, bend je samo-finansirao demo "Equinox" još daleke '92 i self-titled album '96, ali zvanična diskografija počinje ovim izdanjem. Nemoguće je ne primetiti vokalne kvalitete Danie Powersa za koga kažu da ima raspon od 4 ipo oktave (nismo merili, ali verujemo). I ostatak ekipe deluje veoma kompaktno, što ne čudi jer na okupu su već punih 11 godina. Ljubitelji melodičnog, mističnog i eteričnog metala morali bi da obrate pažnju (i) na ovaj bend koji povremo podseti na King Diamonda ili Skyclad, što nikako nije loše. Vašem recenzentu najviše su se svidele numere 'Conquistador' i 'The Tragedy of Faust', ali nabavite album i pronađite svoje favorite. Ocena: 8/10

Dejan Ilić

Project Alcazar - Reasons For A Decade (Lion Music/Rising Sun)

Iza imena Alcazar krije se gitarista i klavijaturista Chris Steberl. Instrumentalni album u neoklasiönom stilu predstavlja nam još jednog shredera besprekorne tehnike i minimalne inovativnosti, što već postaje zamorno pravilo poslednjih godina. Album sa tehničke strane nema nijednu falinku, ali sve vreme preslušavanja jedno pitanje lebdi u vazduhu: "Čemu i kome sve ovo?". Steberl je solidan kompozitor, što se posebno ogleda u numerama gde prerađuje Vivaldija, Musorgskog i Mocarta. Skromna oprema albuma (prost booklet od 4 strane i jednobojna štampa na CD-u) dokazuje da ni izdavač ne očekuje previše od ovog albuma, već da ga je izdao tek tako, u cilju popunjavanja kataloga. U prevodu: nit smrdi nit miriše. Ocena: 4,5/10

Zoran Rogošić

Projecto - Crown Of Ages (Metal Blade)

U Italiji power bendovi niču kako pečurke posle kiše. Ono što Projecto izdvaja iz mora sličnih bendova je agresivnija ritam podloga, pa njihov zvuk možemo definisati kao "power speed metal sa progressive uticajima". Fraze inspirisane klasičnom muzikom (na gitari i klavijaturama) se nadovezuju na standardne prog-metal deonice, a (pre)kompleksni aranžmani uspevaju da donekle zabašure osnovnu boljku benda - nesiguran, pa ponegde i loš vokal Roberta Bruccoleri-ja. Međutim, gitare (Vic Mazzoni) su dobro osmišljene, odsvirane i producirane, tako da uživanje prilikom slušanja ni jednog trenutka ne dolazi u pitanje. "Crown Of Ages" je drugi album benda, pa zato nećemo biti preoštri u ocenjivanju. Ipak, ne mogu da ne uporedim ovaj album sa našim Tornadom. Nebo i zemlja. Ali šta to vredi... Ocena: 5/10

Branko Rogošić

Rebaelliun - Annihilation (Hammerheart/REX)

Koliko bi domaćih bendova bilo spremno da rasproda svu svoju imovinu i hrabro se otisne daleko van granica domovine igrajući va bank i pokušavajući da ostvari proboj na svetsku metal scenu? Odgovor znamo i vi i ja. Članovi brazilskog Rebaelliuna su imali muda da to i urade! Došavši u Evropu zagrizli su iz sve snage i u kratkom vremenu snimili 2 albuma i održali bezbroj koncerata. Južna Amerika je rasadnik opakih death bendova, to sam znao. Ali da ima OVAKO dobrih, e to već nisam. Takvo sviračko umeće, tolika razjarena snaga i pesme bez milisekunde sporijeg tempa bez problema mogu da oduvaju bilo koji poznatiji DM bend. Bilo koji, ponavljam. Ekstra inovativni melodijski rifovi (pretežno u srednjim registrima) i sumanuta sola naizgled lišena svake forme, a u stvari genijalno osmišljena i komponovana (sa primesama svega i svačega, od Maidena, preko Vai-a pa čak do Holdswortha!), ostaviće bez daha i najzahtevnije slušaoce. Pravi death metal masakr! Ocena: 9/10

Zoran Rogošić

Ravenous - Assembled In Blasphemy (Hammerheart/REX)

Ravenous je projekat koji su poznati metal muzičari formirali u cilju zadovoljenja svojih najskrivenijih perverznih i morbidnih strasti. Killjoy (Necrophagia), Reifert (Autopsy) i Lilker (S.O.D., Nuclear Assault, Brutal Truth...) snimili su horror metal album sa primesama black, death i grind metala. Na omotu se nalazi izopačeni ubica koji ždere iščupano srce svoje žrtve. Bolesno, perverzno i pogano, baš kao i muzika ovog benda. Samo za one sa (ekstra) jakim želucem. Ocena: 6/10

Zoran Rogošić

Skyfire - Timeless Departure (Hammerheart/REX)

Već posle nekoliko taktova bio sam "kupljen" i uvečen u magične dimenzije švedskog Skyfire-a. Retki su bendovi koji uspevaju da na svrsishodan način kombinacijom žanrova stvore sopstveni, i to već na prvom albumu. Skyfire kombinuju black metal (uz primese deatha) sa progressive fantasy metalom. Ako vam se "javio" Children Of Bodom, niste na krivom putu, uz opasku recenzenta da Skyfire NE kopiraju nikoga već stvaraju sopstveni metal žanr. Muzika je koncipirana po sledećem principu: u prvi plan su izvučene klavijature, koje kombinuju simfo pristup sa baroknim klavirskim motivima, dok su ostali instrumenti donekle u pozadini, obezbeđujući čvrst, i ponegde pakleni ritam. Zanimljivo je da Martin Hanner i Andreas Endlund sviraju i klavijature i gitare, ali po zvuku sudeći, više preferiraju instrumente sa dirkama. Na matricu genijalno leže bolesni black vokal, koji histeričnim napevima vašu javu pretvara u noćnu moru. Zanimljiv je spoj mirnijih i svesno arhaičnih delova (koji bi mogli poslužiti za rimejk horror filmova iz 60-ih) sa manijakalnim vokalom Henrika Wenngrena - raj i pakao u istom trenutku! O produkciji ću reći samo da je rađena u Abyss studiju. Tačka. Možda sam i pristrasan (jer black i prog-metal su moji omiljeni pravci), ali Skyfire najozbiljnije konkuriše za debi-album godine. Ocena: 9,5/10

Branko Rogošić

Slaiver - Sonofunky (samostalno izdanje)

Evo jednog apsolutno underground i DIY sastava iz Italije, koji je na tamošnjoj sceni u okviru onoga što radi prilično aktivan. Slaiver su bend koji u svojoj diskografiji ima nekoliko izdanja, a "Sonofunky" zapravo predstavlja svojevrsnu kompilaciju informativnog tipa za novinara, koji bi ih uputio u izazovan svet njihove muzike. Muzika Slaivera se može nazvati HC-noise-crossover miks, gde se elementi noisa paralelno prepliću sa HC idiomima. Pri svemu tome originalnost Enrika Grosa (Enricco Grosso) i njegovih prijatelja spada u jače oružje benda, koji se u svim segmentima može smatrati modernim. To važi i za produkciju pesama, koja u stopu prati trendovske uticaje, naravno u dijapazonu žanra. Ocena: 8/10

Branimir Lokner

Sodom - M-16 (SPV/Steamhammer)

Odavno se nije desilo da Sodom izda 3 albuma u istoj postavi. Njihova omiljena tema, rat, ponovo je u prvom planu, i to posebno onaj vijetnamski, na šta navodi poznata replika iz "Apokalipse" u 'Napalm in the Morning'.

Slike genocida, užasa i razaranja potkovane su prpoznatljivim producentskim zahvatima Harris Jones-a. i u svakom drugom pogledu ovo je klasično Sodom izdanje koje neće razočarati nijednog njihovog fana, ali je pitanje koliko će biti zanimljivo bilo kome ko metal prati jednocifren broj godina. Kao bonus na disku je 2-track demo "Witching metal" iz 1983. kome nije rađen remiks, već verno odslikava ogoljenost i sirovost ranog Sodoma. Skoro bukvalno, Sodom ostaje na liniji fronta. Pozdravljam. Ocena: 7/10

Goran Samolovac

Sunseth Sphere - Storm Before Silence (Hammerheart/REX)

Da li ste se nekad zapitali kako bi zvučala muzika Kate Bush da je kojim slučajem stvarana danas? Verovatno niste, ali odgovor na to hipotetičko pitanje daje najbolji odgovor na naredno: Šta to uopšte sviraju Sunseth Sphere? Mađarski kvartet svojim debi albumom pokazuje toliki kvalitet i kompozitorsku inovativnost koju neki bendovi ne uspevaju da ostvare ni na 10 albuma. Veliko je pitanje da li SS muziku uopšte možemo svrstati u metal. Doom atmosfera je prisutna, teško-metalni rifovi takođe, ali celokupna zvučna slika je oplemenjena i mnogim drugim bojama. Tekstovi bazirani na egipatskoj mitologiji su lošiji deo priče, ali glas zavodljive crnke Kyrah tu manjkavost nadoknađuju bez ikakvih problema. Ako već moramo da poredimo SS sa nekim drugim bendovima, onda neka to budu Therion i Forgotten Silence. Za prvi album, daleko iznad svih očekivanja. Ocena: 9/10

Duško Savić

Throneaeon - Neither Of Gods (Hammerheart/REX)

Od osnivanja ('91) do 1995. Roger Sundqvist (bubnjar i lider benda) je promenio nekoliko imena, da bi se "skrasio" sa imenom Throneaeon. Iako se ne radi o preterano poznatom death metal bendu u ovim krajevima, treba reći da švedski Throneaeon ima kultni status u većini evropskih zemalja (posebno kod brojnih Deicide fanova). "Neither Of Gods" je prvi dugosvirajući projekat benda kojim dokazuju da euforične izjave fanova i metal novinara (posle MCD-ja "With Sardonic Wrath") imaju osnove. Ekstra brze gitare i mrtvački vokal (Tony Freed) i kao švajcarski sat precizna ritam sekcija zaslužuju sve pohvale, čak i od onih (poput mene) koji ne preferiraju ovaj metal pod-žanr. Ocena: 7,5/10

Branko Rogošić

Thyrfing - Urkraft (Hammerheart/REX)

Kada je stigao promotivni paket Hammerheart Recordsa, od 30-tak CD-a prvo sam se uhvatio za renomirani Thyrfing (ispravka, prvo sam u plejer stavio split digiCD Dimmu Borgir/Old Man's Child, ali to ne menja bitnije priču). Nisam imao priliku da preslušam neki od njihova pređašnja 3 albuma, ali sam ih zavoleo preko nekoliko kompilacija na kojima su za nekoliko (vikinških) kopalja odskakali od ostalih bendova. Ako volite melodični, himnični war metal, pa još u viking varijanti, potražite neki od Thyrfing albuma. Satisfaction guaranteed! Iako se prilikom slušanja slike neminovno stvaraju pred očima, uz muziku sa CD-a pustio sam film "13 ratnik" - legao je k'o kec na 10! Bez obzira kakav metal volite, Thyrfing će vam se (veoma) svideti. Mislim da sam sve rekao... Ocena: 9/10

Branko Rogošić

Tobias Sammet's Avantasia: The Metal Opera (AFM Records)

Ljudima koji su pratili razvoj power metal benda Edguy je sigurno poznato ime Tobiasa Sammeta. Ovaj mladi gospodin se osmelio da sazove najveću skupinu power metal izvođača pokušavajući da napravi grandiozni opus nazvan arogantno The Metal Opera. Posle dugog rada i velike pompe oko reklamiranja ovog izdanja dobili smo jedno sasvim prosečno power metal izdanje. Michael Kiske, Alex Holzwart, Timo Tokki, Rob Rock i Andrea Matos - svi imaju uloge u ovoj operi, i začuđujuće je to kako je ova gomila poznatih lica svetske power metal scene uspela da napravi ovako prosečno izdanje. Ovde ne postoji rif koji niste čuli hiljadu puta, do kraja albuma ćete proklinjati dosadnu bas pedalu Alexa Holzwarta, dok se pevači nadmeću ko će vrištati više od prethodnog. Klavijature. Koje klavijature? Tamo i gde se pojavljuju su neinventivno iskorišćene, što definitivno ne ulazi u profil jedne opere. Da ne zaboravimo, kad kažemo "opera", to i mislimo - Tobias Sammet je zamislio i aranžirao Avantasiu poput jednog operskog dela. Svaki od gostujućih muzičara ima svoju rolu (Kiske je patuljak!), što, ipak moramo priznati, ima šmeka. Međutim, Sammetu bismo ipak preporučili da se malo više pozabavi svojim matičnim bendom, Edguy, koji je definitivno ušao u krizu posle albuma "Theater of Salvation". Ili još bolje, nek' se baci na obrađivanje starih Heloween pesama, s obzirom da je to upravo ono što neki smatraju da on radi još od 1998. Neka se batali Avantasie i sličnih poduhvata. Prosečno. Ocena: 4/10

Moloch

Turbo - Awatar (Metal Mind/Rising Sun)

Zapadni izdavači se (preterano) retko odlučuju da objave albume bendova iz istočne Evrope. Vader, i sada Turbo (takođe poljski bend) su retki izuzeci koji potvrđuju pravilo. Turbo je osnovan 1980 u Poznanju kao prvi poljski hard metal bend svih vremena. Da se podsetimo, to je doba Brežnjevljevog komunizma, čeličnih zavesa, Valensinih sindikata ('Poljska u mom srcu...' - Džoni Štulić), u kome tadašnji režim nikako nije imao razumevanja za "zapadnu" muziku, pa još tako glasnu! Turbo je pratio svetske tokove i prvi albumi bili su inspirisani Iron Maiden zvukom, da bi na kasnijim sound evoluirao ka thrashu a la Metallica, pa i death metalu. Nije se radilo o trendovskoj promeni stila, već o iskrenom muzičkom napredovanju bez bežanja od spoljnjih uticaja u cilju puke originalnosti. Bolje da liči na nešto nego ninašta!, kao da su članovi benda Turbo poručivali fanovima, koji su ih bespogovorno sledili. Pre 15-tak godina LP "Last Warrior" se pojavio širom Evrope, ali očekivani uspeh nije usledio i bend se povlači u domovinu gde ima status super heroja. Pre dve godine isti album je re-masterizovan i izdan na CD-u. Reakcije evropske publike su bile više nego dobre, pa su izdavači prosto "naterani" da objave i novi Turbo album nazvan "Awatar". U preko 62 minuta moćnog zvuka nekako se oseća slovenska duša, pa će se album sigurno svideti ovdašnjim fanovima žestokog zvuka. Momci su muzički usvirani do krajnjih granica, i koncertna i studijska kilometraža se primećuje već posle nekoliko taktova. Bogate harmonije, zanimljive solaže, maidenovski rifovi, odlične obrade Sabbath ('Neon Nights') i Purple ('When A Blind Man Cries', 'Burn')... Šta još čekate, zgrabite ovaj album! Ocena: 9/10

Branko Rogošić

V/A - Atlantida compilation Vol. 9 & 10

Mislim da nema nikoga koje bar jednom nogom stupio u Underworld, a da nije čuo za litvanskog black metal entuzijastu, izdavača i zinmejkera Ruslanasa Daniševskisa. Čovek je napravio toliko flajera, da ih dobijam u gotovo svakom pismu, stizalo ono iz Japana, Singapura ili Amerike. Elem, Ruslanas je pre više godina krenuo u izdavanje kompilacijskih kaseta, da bi prošle godine prešao na CD-R format. U skladu sa njegovom visokom reputacijom, čak i veliki bendovi bez razmišljanja ustupaju svoje pesme za ove prestižne UG kompilacije. Na Vol. 9 nalazimo Thyrfing, Skyfire, Obsidian, Darkfall, Lux Divina... dok prave bisere predstavljaju kompozicije Rossomahaara ('Mist Of Eternity') i neobjavljena pesma Hrossharsgrani-ja 'Fimbulwinter'. 78 minuta, 18 bendova. Naredna kompilacija predstavlja 17 takođe odličnih bendova (Ancient Rites, Hatred, Rebellion, Asguard, Legion, Empty...). Prave poslastice za underground manijake (poput mene). Kontakt: atlantida"ukmerge.omnitel.net ili c/o Ruslanas Daniševskis, Alytaus 4, 4120 Ukmerge, Lithuania. U Atlantida produkciji takođe je re-izdat album španski blekera Empty - "Eternyl Cycle Of Decay" (cold majestic black metal) koji takođe možete poručiti za svega 8 USD.

Branko Rogošić

Veritas Mentis - Catharsis (samostalno izdanje)

Novija black/death scena je sve bogatija sastavima koji dolaze sa raznih strana sveta i traže svoje mesto pod suncem. Ni Austrija po tom pitanju nije izuzetak, što između mnogih bendova dokazuje i Veritas Mentis. Postoje od 1998-e godine, i od tada su u dva maha menjali postavu. Imali su problema sa bubnjarima, pa su u poslednje vreme odlučili da koriste ritam mašinu. Njihov black-death je tematski koncipiran, i tekstovi pored ustaljenih "evil" tema zadiru i u polja fantastike, snova i epskih poruka. Mini CD naziva "Catharsis" prezentuje ih kao bend koji produkcijski u svom soundu uzima i elemente industrial pravca. I to rade na zanimljiv, respektabilan i prilično originalan način. "Catharsis" u njihovom slučaju predstavlja pravi uvod pred dolazeća ostvarenja. Ocena: 6/10

Branimir Lokner

Vokodlok - Unchain The Wolf (Beaty Of Pain/REX)

Ako je igde (pored Skandinavije) bilo logično da black metal pusti duboke korene, onda je to domovina Grofa Drakule - nama susedna Rumunija. Jezoviti krajolici (ko je bio zna o čemu govorim), i dalje živi paganski običaji po selima, sveprisutne legende o vampirima i vukodlacima i naravno fama o Drakuli kao nepresušna inspiracija za umetnike svih žanrova, morali su svoriti jaku black scenu: Naravno, u moru bendova nijedan ne može da se primakne Neguri Bunget, ali dobro, oni prerastaju rumunske granice i spadaju u sam vrh evropskog avangardnog blacka. Još jedan odličan bend nam dolazi iz susedstva - Vokodlok. MCD sa 6 pesama (+intro) u trajanju od 20-tak minuta promeniće mišljenje neupućenih da se dobar BM svira samo u Skandinaviji. Antihrišćanski metaforički tekstovi predstavljaju drugačiju teoriju o nastanku današnjeg sveta. Uostalom, uverite se sami u to, ovaj album je moguće poručiti posredstvom Rock Express Underground distribucije. Produkcija je (logično) sirova, jer se radi o demu kasnije izdatom kao oficijelni album, ali to čak doprinosi autentičnosti underground zvuka. Čuvajte se, vuk je pušten sa lance... Ocena: 7,5/10

Zoran Rogošić

Vortice Cremisi - Promo 2001 (samostalno izdanje)

Moram priznati da sam po prispeću paketa sa dva promo izdanja benda iz Ankone, bio više nego prijatno iznenađen ponuđenim kvalitetom muzike koja se čula na izdanjima. Naime bubnjar grupe Vortice Cremisi - Massimo Di Prenda je napravio svojevrsnu info-kompilaciju na dve kasete rada benda, koji je na sceni od 1992. godine. Sound koji VC nude može se definisati kao heavy-weighted-guitar-rock, ali bih ja lično okarakterisao kao kombinaciju garažnog rocka 60-ih, noisa, stoner rocka, uz veliki upliv vrlo originalnog pristupa, što ih svrstava u red kvalitetnih izvođača. Njihovo prvo izdanje je objavljeno 1995., zatim sledi MCD za italijansku kuću "Vacation House". Učestvovali su na nekoliko 7-inčnih vinilnih kompilacija, kao i na tribute izdanju sastavu Blue Cheer. Pored koncerata u Iatliji, gostovali su i u Poljskoj tokom 1998. godine. Stalno su koncertno aktivni, a novi album očekuju tokom januara meseca. Italijanski press ih smatra jednim od najvažnijih sastava stoner rock scene, a ovde stoji i moja preporuka, jer ono što rade momci iz Ankone je vrlo kvalitetno i originalno. Massimo Di Prenda, takođe predvodi i jedan Ramones tribute sastav naziva - Loco Live. Ne treba da spominjem kako im je velika želja da zasviraju u Srbiji. Ocena: 9/10

Branimir Lokner

Zyklon - World ov Worms (Candlelight Records)

Iskreno rečeno, ovaj album sam strpljivo očekivao skoro punih godinu dana. Zamoth i Trym (Emperor), kao i Daemon (Limbonic Art) i Destructhor (Myrkskog) su definitivno ekipa ljudi koja obećava. Od početka do kraja albuma Zyklon se ponaša kao zver koja, oslobođena iz kaveza ruši sve pred sobom bez kompromisa svojom death - black tehničkom metal svirkom. Kombinacija kompleksnih gitarskih rifova sa Trymovim eksplozivnim bubnjevima i Daemonovim iznenađujuće snažnim vokalom, koji se razlikuje dosta od onog iz Limbonic Arta, stvara brutalnu atmosferu ispresecanu industrial sample deonicama, za koje je bio zadužen Trickster G iliti Garm (ex-Borknagar, Arcturus, Ulver), koji je svoj glas pozajmio na pesmi 'Transcendental war - Battle Between Gods'. Takođe vredno pomena je gostovanje Fetish Queen Persephone, koja je takođe pozajmila svoj glas na ovom albumu (posetite je na www.gothic.net/~framses). Posebno bi trebalo pohvaliti tekstove za koje je bio zadužen Bard "Faust" Eithun, koji se bave kritikovanjem religije, ispitivanjem mračne strane čovekovog uma, ljudskim slabostima, mržnjom, ljudskom beznačajnošću i daju albumu apokaliptičnu atmosferu. Ništa drugo nije potrebno reći osim da je ovo jedno od najboljih metal ostvarenja ove godine. "Welcome to the world ov worms...." Ocena: 9/10

Moloch