Rock Express Online | Recenzije | Ex-YU #33

Ex-YU recenzije iz Rock Expressa #33

Arhangel - I, II, Heart Core (Lithium Records)

Iako su ova tri albuma kultnog makedonskog benda re-izdata pre više od godinu dana, smatrali smo da ih treba predstaviti ovdašnjoj (pa i ex-YU) javnosti. Lithium Records je uradio pravi potez i luksuznom opremom digipack izdanja dodatno vizuelno doprineo umetničkom doživljaju koji Arhangel stvara svojim intelektualnim pristupom i originalnim mixom dark wave-a, gothica, avangardnog post-punka i atmosferičnog popa. Bend, nastao krajem 80-ih, predvodi pevač i kompozitor Risto Vrtev. Prvi album je originalno objavljen 1991, drugi (poznat i kao "Dno") - '93, a "Heart Core" 1998. godine. Pošto je u jednoj kraćoj recenziji nezahvalno "recenzirati" rad jednog velikog benda (zato i nema ocene), zadržaćemo se na albumu "Heart Core" koga krase vanvremenske pesme (na makedonskom) 'Nova vera, nova biblija', 'Ljubov ili omraza', 'Uber Makedonische' i Husker Du cover (na engleskom) 'Never talking to you again'. Ako neko pokuša da vam kaže da rock muzika nije umetnost, pustite mu bilo koji od ovih albuma i zapušite mu usta! Više informacija na www.lithiumrecords.com.mk

Branko Rogošić

Atentat - Let iznad kukavičijeg gnezda (Max Music)

Sarajevski bend (sa flautom) koji je debi album objavio za nepoznatog beogradskog izdavača! Veoma zanimljiva startna pozicija za preslušavanje ovog albuma. Prisustvo flaute odmah asocira na Jethro Tull, ali tu je i sinkopirana novotalasna ritam gitara, pop vokal koji ponekad "povuče" na novi primitivizam, što maximalno otežava žanrovsko svrstavanje Atentata. Tu je i "šobićevska" '7:50', verovatno najjača i najozbiljnija pesma na ovom stilski šarolikom albumu. Bend je proglašen za jednog od najperspektivnijih BiH bendova i to nije bez osnova. Naša preporuka: pokušajte da ipak smanjite žanrovski dijapazon i obratite više pažnje na produkciju vokala, pogotovo što su tekstovi bitan kvalitet ovog perspektivnog sastava. Ocena: 7/10

Zoran Rogošić

Dean Bakić - Tebe nema (Orfej)

Eh da je Bajaga snimio ovakav album... bila je prva asocijacija po slušanju izvanrednog gitarskog power pop albuma kantautora iz Pule. Dean Bakić pored glasa ima i "stasa" - ovaj simpatični 24-godišnjak je visok 197 cm i trenirao je košarku i karate. Lep, zgodan, visok, dobro peva i svira: ispunjeni su svi uveti da hrvatsko i ex-YU tržište dobije novog idola devojčica! Dean je u studiju Nena Belana (ex-Đavoli) snimio album sa živim instrumentima (čak i bubnjem). Neno je odsvirao neke gitare i bas a gost u jednoj pesmi je i CRO košarkaški reprezentativac Marjan Mance. Dean kombinuje stilove Borisa Novkovića i Momčila Bajagića iz njihovih najuspešnijih godina i svemu tome daje svoj šarm i šmek. Pesme su zrele sa neobičnim temama (i odličnim tekstovima, svaka pesma je mini film) za pop-rock žanr. Najjača kompozicija je 'Predivno je bilo gledati u kišu', a takođe odlične su i 'Prijatelju moj' i balada 'Vojničko pismo'. Album "puca" od gitara, pozitivne atmosfere i dobrih vibracija i dokazuje da dobar i komercijalan pop-rock ne mora biti staromodan, već viđen ili ljigav. E, tako se to radi... što bi rekao Aksentije Topalović iz kultnog filma "Maratonci...". Više informacija (i pesme u Mp3 formatu) možete naći na www.deanbakic.com Ocena: 10/10

Branko Rogošić

Đorđe Balašević - Dnevnik starog momka (Hi-Fi centar)

Do čuvenog "petog" reč "Dnevnik" je u našim krajevima predstavljala, uglavnom, simbol mržnje, zla i propagande ratnohuškačke politike. Srećom, ova lepa reč ponovo ima samo pozitivan kontekst i potpuno pristaje u nazivu novog albuma Đorđa Balaševića. Panonski mornar čija plovidba muzičkom scenom traje već četvrt veka i sada je učinio najbolji potez potpuno se vraćajući ljubavnim pesmama, bez ikakve namere da osporavam kvalitet odličnog i, u to vreme, potpuno smislenog albuma "Devedesete". Bez mnogo filozofiranja treba odmah reći - "Dnevnik starog momka" je odličan album. Svi koji su, možda, pomislili da će potpuni povratak ljubavnim temama značiti i jednoličnost pesama, veoma su se prevarili. 12 ljubavnih priča jednog starog momka vrlo šarmantno su nazvane ženskim imenima. One zaista predstavljaju jedan dnevnik, leksikon ljubavi koji sasvim skladno i autentično "zvuči" kao celina. Međutim, istovremeno, pesme sa ovog albuma, na neki način asociraju na celokupan Đoletov opus i navode na razmišljanje kako bi, recimo, 'Otilija' ili 'Anita' ( stara, tek sad objavljena Đoletova pesma, poznata kao 'Budimpeštanski sneg') odlično pristajale albumu "Naposletku", "zarazna" pesma o nekadašnjim frajlama sa korzoa 'Ljerka', bi sasvim lepo legla, recimo, na albumu "Pub"... Suština je da su pesme na novom albumu možda pomalo i iznenađujuće raznovrsne u muzičkom smislu, i potpuno oslobođene manirizma, čega je pomalo bilo na prethodnim Balaševićevim albumima. Ono što uvek treba naglašavati, pogotovo u ovo vreme nakaradnih stihoklepaca, i bez obzira što to Balaševića krasi tokom cele karijere su - zaista izvanredni tekstovi i na ovom albumu. Iz obilja divnih stihova izdvojiću samo jednu bravuru iz 'Ljudmile' ( "Noć kad je Tisa nadošla") - "Pa, ipak, nije nesreća/što me se ona ne seća/nesreća je što se ja nje sećam". Mogu samo da pomislim koliko ljudi će se, uz poneku suzu, pronaći slušajući ove stihove. "Dnevnik starog momka", uz, nadam se, odgovarajući medijski tretman, donosi nekoliko sigurnih hitova. Uz već dobro poznatu 'Otiliju' i malopre pominjanu 'Ljudmilu', tipujem, ovoga puta, malo više na pesme sa ritmom: 'Ljerka' , 'Anđela' ("Moja je draga najbolja"), 'Jaroslava' ("Princezo, javi se"), 'Ognjena' ("Malecka"), a želja recenzenta je da se medijski probije i 'Julia'- udžbenik za sve one koji su u poslednje vreme uobrazli da je to što pevaju i sviraju - etno (čast izuzecima). Naravno, i neizbežne balade, pre svih 'Eleonora' i 'Ankica' (opet stara, neobjavljena pesma, poznata kao 'Još jedan dan bez nje') se odlično uklapaju u ovaj fini ljubavni mozaik sećanja. Za kraj - još malo o nazivima pesama. Neki su se začudili zašto su izabrana baš ta, ne toliko uobičajena imena. Đole je i ovoga puta na vrlo šarmantan i kreativan način sve rekao: Otilija, Ljudmila, Anita, Jaroslava, Eleonora, Nevena, Ankica, Julia, Branislava, Ognjena, Ljerka, Anđela. Svaka čast, majstore ! I... blago Olji!

Milan Ćunković

Bethor - Amitra (samostalno izdanje)

Iako su one-man-bandovi u black metalu česta pojava na svim meridijanima, kod nas je to veoma redak slučaj. Mladenovački black artist Bethor je ovih dana samostalno izbacio svoj drugi demo (14 pesama i čak 74 minuta muzike), na kome se nalaze i 4 kompozicije sa prvog "Ablaze In The Mladenovac Sky" dema. "Amitra" je inspirisana old school blackom po uzoru na Bethorove idole - Bathory i Beherit. Mikica (alias Bethor) je na albumu sve odsvirao i otpevao, i to veoma dobro! Pesme imaju jasnu strukturu, što govori da Bethor poznaje put kojim se kreće. Gitare su brze i zujeće, klavijature mistične, a šišteći demonski vokal je pravo otkrovenje na ovim prostorima. Album otvaraju životinjski, neljudski krici i nadalje sve se kreće u "smeru" pentagrama, koji se inače nalazi na unutrašnjosti bookleta. Osnovna zamerka je veoma loš zvuk i amaterska produkcija. Međutim, idejno - zamerke nema. Kvalitet je evidentan i Bethor je izborio mesto na "Scream... 2" kompilaciji, a nije nemoguće da se očišćeni snimak pojavi i na REX Records etiketi. Ovom momku je sada potrebna pomoć. Ima dobar materijal i svaka promocija će mu dobro doći. Zato fanzinaši i radio metal promoteri ne oklevajte - kontaktirajte ga odmah! Kontakt: Mikica Marić, Vuka Karadžića 3, 11400 Mladenovac, e-mail: bethor@beotel.yu

Branko Rogošić

Dejan Cukić - Kalendar (BK Sound)

Kada je svojevremeno Cukić najavio snimanje albuma na kome će biti kompletan autor muzike i teksta, svi dobronamerni, na ovaj ili onaj način uključeni u muzičku mašineriju, su bili iskreno obradovani, i da priznam, veliki broj ljudi mu je držao palčeve, među njima i ja. Međutim nesretan izbor producenta i izdavačke kuće su nepovoljno uticali na kvalitet i medijski plasman albuma, ali idemo redom. Cukić je za producenta, tj. za čoveka koji će odrediti zvuk albuma izabrao Mirka Vukomanovića. Dobar producent, ali ne za Cukića! Određene pesme su premoderno spakovane, u drugim se oseća kompromis između Mirkovih i Dejanovih ideja, tako da album generalno zvuči rastrzano, pa i neiskreno. "Kalendar" ima nekoliko dobrih strofa ('Na početku', 'U snovima'), par dobrih refrena ('Marina', 'Tvoje pismo'...) i svega jednu kompletno dobru pesmu - 'Tri puta sam plakao tog dana'. Dolazimo i do najtragičnijeg trenutka albuma. Ko zna zašto, Cukić je odlučio da na svoj prvi pravi solo album stavi i dve obrade. Opet ko zna zašto, izabrao je 'Satisfaction' i pozvao goste (verovatno misleći da će to da dodatno komercijalno da povuče album) Boru, Bajagu, Žiku Milenkovića i nekog DJ-a. Rezultat je maximalno nepristojna verzija na nivou svetogrđa. 'Ajde što je onaj DJ nešto drljao i skrečovao. 'Ajde što je Žika bio mnogo ispod visine postavljenog zadatka, ali kako je Cukić mogao da dopusti takvo izdrkavanje Bajagi i Bori, kakvo sigurno ne bi izveli na sopstvenim albumima. Bajaga je odrepovao infatilne stihove "ide maca oko tebe, pazi da te ne ogrebe, čuvaj mijo rep, jer je život lep, ako nije lep, nije dobar rap!" i onda big finale: Bora na legendarnu muzičku temu priča takve baljezgarije koje nisam mogao da pustim majci koja je htela da čuje kako Cukić i Bora (njeni ljubimci) obrađuju Stonese. Prosudite sami: "dala bi, kaže kobila, al' drugi put, danas je dobila. Nije htela čak ni da duva, pa ja osta kurca suva!" Ovo lepo vaspitanom i inteligentnom Cukiću stvarno nije trebalo, a pogotovo u ovoj pesmi. Neke svetinje se ne smeju skrnaviti. Druga obrada 'Strawberry Fields Forever' je odlična, ali to više nije važno. Kad bolje razmislim, možda je i bolje što je ovaj album izdala "umiruća" izdavačka kuća braće Karić, tako će ga brže prekriti ruzmarin, snjegovi i šaš. Ocena: 4/10

Branko Rogošić

Dismissed - Outnumbered (Dismissed Sound/REX)

Kako stoji u press-infou, Dismissed je trenutno po stažu najmlađi bend-projekat u Srbiji. Čine ga provereni kragujevački freakovi: Vuja, dugogodišnji lider KBO!-a, Max Butcher, poznati metal pregalac, fanzinaš, izdavač i muzičar i Stragi iz grupe Thimble. Dismissed su u postavi trio, Max Butcher je na sebe preuzeo sve vokalne deonice, Vuja je bio zadužen za gitare i 50% baseva, a Stragi za bubnjeve i preostalih 50% baseva.

Nešto manje od 27 minuta beskompromisnog materijala u celini je posvećeno nevinim žrtvama nastradalim u toku 78-dnevne NATO intervencije. Kragujevačka trojka interpretira beskompromisni hard core, tvrd, oštar, brutalan, neumoljiv, i to onaj starije škole, žanrovski etabliran na prelazu 80-ih u 90-te. Dismissed svoje vrlo jasne političke stavove interpretiraju na engleskom jeziku, ne ostavljajući dužnim nikoga, od ovdašnjih političara koji su doveli zemlju u bezizlaznu situaciju, do stranih državničkih krugova, raznih vladinih i nevladinih organizacija koji jednako nisu imali sluha za ovdašnju političku realnost. Po svojoj razornoj poruci istakao bih sledeće numere: 'Missed Point', 'Beaten Bastard', 'Colateral Damage' i 'Amnesty National'. Inače, album počinje i završava sa sirenama, koje simbolično oponašaju početak i kraj napada NATO snaga. Kompletan album je sniman i miksovan za samo 13 sati u nezaobilaznom Vujinom studiju "češnjak", a Vuja i Max su snimili, miksovali i producirali album. "Outnumbered" je brutalno i beskompromisno izdanje, koje žanrovski ulazi u tvrđe HC vode, teritorij koji je izvođački za Maxa metalca i Vuju punkera, predstavljao uspešno pređeni eksperiment. Ocena: 8/10

Branimir Lokner

Doghouse - In Promise Land (Automatic/REX)

Beogradski punk bend Doghouse je napravio značajan proboj na domaću scenu svojim debi albumom "Trax" uprkos tome što su textovi otpevani na engleskom. Doghouse ne odustaje od toga i "isporučuje" novih 12 pesama, ponovo na engleskom. Čini se da je momcima slava malo udarila u glavu, pa i pored čvrstih (ali i melodičnih) punk pesama, negde se izgubila poruka i sirova energija koja je krasila prošli album. Ako je osnova punka u poruci, buntu i borbi, Doghouse su skrenuli sa puta. Muzički i produkcijski, napredak je više nego evidentan. Pošto je shvatanje naše redakcije da je RnR prvo način života, pa tek onda muzika, pomenuti (idejni) minus je mnogo veći od (muzičkog) plusa, pa je zato album i dobio nižu ocenu nego što bi je dao neki "nepristrasni" recenzent. Doghouse definitivno imaju kvalitet i verovatno je lepa budućnost pred njima. Potrebno je da se vrate korenima i da (makar u par pesama) zapevaju na srpskom kako bi njihova poruka bila razumljiva onima kojima je i namenjena - siromašnim mladićima i devojkama, koji uglavnom ne barataju preterano dobro sa engleskim. Da se ne lažemo, momci su inteligentni i znaju da nemaju nikakvu šansu u inostranstvu, pa čemu onda insistiranje na engleskom? Album ima uspone i padove, ali da ne budem "presurov" pomenuću samo uspešnije momente: 'Here Everyday', veoma zanimljiva obrada Cure classica 'Lovesong' i nešto mirnija 'Runnaway'. Na poslednjoj zaječarskoj Gitarijadi, posle nastupa Arefu je prišao jedan fan i tražio mu autogram. Gitaristi je bilo neprijatno i dečku je rekao: "Daj nemoj molim te, pa mi smo u fazonu 'Kill Your Idols'" i umesto autograma poklonio mu komplet žica za gitaru! Malo više takvih direktnih stavova na sledećem albumu i ocena će biti mnogo bolja. Za sada samo... Ocena; 6,5/10

Zoran Rogošić

Eyesburn - Gabau! (Metropolis/REX)

Odmah da razjasnim: ovo nije zvanično novi album Eyesburna. "Gabau!" je izdanje koje predstavlja skup dosad neobjavljenih snimaka grupe, raznih eksperimenata, kao i živih snimaka već poznatih numera. Naravno, kao što to obično biva sa ovakvim izdanjima, "Gabau!" je, pre svega, odličan "most" između prošlog albuma "Fool Control" i novog, koji bi trebalo uskoro da bude objavljen. Kojot i ekipa su pametno iskoristili što se ovo izdanje ne smatra zvanično novim albumom, pa su pomalo odstupili od prepoznatljivog zvuka sa prethodna dva. Rege, koji je do sada, pogotovo na prošlom albumu, bio vrlo bitan "začin", ovoga puta preovladava. S obzirom da su tekstovi, očekivano, na engleskom, Eyesburn u pojedinim momentima više liče na KKN nego na sebe. Međutim, redak muzički talenat koji poseduje Nemanja Kojić Kojot, uz, naravno, ostatak ekipe, doprineo je da pesme sa ovog izdanja mogu kvalitativno sasvim uspešno da se "nose" sa onima koje su proslavile Eyesburn. Pre svega, mislim na uvodnu "Foundation",

zatim, možda i najbolju "Nah Bow Nah Obey", kao i na pesmu sa vrlo lepim etno prizvukom "Pop No Style". Dobro poznata "Foolin I&I" Sa "Fool Control", ovde, u živoj verziji, zvuči mozda još bolje. Ni ostatak albuma nije ništa manje zanimljiv. Odlika pametnih ljudi je da vuku prave poteze u pravo vreme. Eyesburn su odlično tempirali singlove sa albuma "Fool Control". Pošto je ta etapa završena, "Gabau!" im pruža mogućnost da na miru urade, verujem, još bolji novi album. Ocena: 8/10

Milan Ćunković

Face Of Death - Live Garage Demo

March Of Death, Born To Kill, Lost In Darkness... ako su nazivi ovih numera probudili u vama nostalgiju, na pravom ste tragu. Četvorka iz Bačkog Brestovca ima smelosti da se ne povodi za trendovima već svira muziku koju iskreno voli i oseća kao svoju - death/thrash na tragu Slayera, Venoma ili ranog Deatha. Odmah je jasno da ovim momcima ne nedostaje ni entuzijazma, ni muzičkog umeća, pa ni određene doze originalnosti. Ali im žestoko nedostaje lova! Sama formulacija "Live Garage Demo" ukazuje na to da je ovo u suštini jedna proba, snimljena onako iz prve na ko-zna-kakvoj opremi za snimanje. Imajući to u vidu, insistiranje na sporadičnim greškama bilo bi cepidlačenje. Kada bi se ovaj materijal snimio u profesionalnom studiju (preporučujem Paradox), moderno isproducirao i grafički opremio, dobili bi EP koga ne bi morao da se stidi nijedan istočno-evropski bend sličnog opredeljenja. Ovako, ostaje nam da čekamo bolje dane, uz napomenu da su Face Of Death spremni da sviraju u svako doba i na svakom mestu. Kontakt: Savo Radić, 025/882-221

Goran Samolovac

Handmade - No Limits (ITMM)

Malo poznati beogradski bend Handmade objavio je kvalitetan i nepretenciozan album za ITMM. Iako bi se po prvoj numeri 'Island of Love' dalo zaključiti da je reč o vokalnom jazz rock bendu, ostatak materijala govori da je muzički teren na kome Handmade "igra" mnogo širi i proteže se od blues-rocka i rhythm'n'bluesa do belog bluesa sa povremenim primesama jazza. Handmande sačinjavaju odlični instrumentalisti: Miško Jovanović (gitara i glas), Branko Bjeličić (gitara), Dejan Milošević (bas) i Marko Jelača (bubnjevi), koji sviraju sopstvene numere. Posebno su zanimljive 'I Talk Too Much' u stilu J.J. Cale-a, slow-blues 'No Limits' i kleptonovska 'Drive or Fly'. Jedina zamerka ide na račun produkcije glasa, koja je veoma skromna i donekle kvari pozitivan utisak koji ovaj pitak album ostavlja. Preporučujemo. Ocena: 8,5/10

Branko Rogošić

The Highlanders - Two Days on the White Land (Samostalno izdanje)

Pojava sastava "The Highlanders" na našoj sceni svakako će, pre svega, obradovati one koji su muzički (i emotivno) najviše vezani za 60-e i 70-e godine. Naime, na albumu "Two Days on the White Land" nalaze se coveri klasika roka i bluza, kao što su "Voodoo Child", "Gloria", "Somebody to Love", "After Dark"... uz jedan autorski instrumental koji zatvara album. Highlanders su se korektno poneli prema svim ovim biserima rokenrola. Ništa nije oskrnavljeno, ni od čega se nije pravila parodija (poslušajte Cukićev "Satisfaction" na njegovom novom albumu), i sa te strane, Highlanders su korektno obavili posao. Ostaje ipak nešto na šta oni možda i nisu mogli da utiču: te pesme (čast izuzecima) imaju onu pravu, prepoznatljivu boju kad ih čujemo u originalnim verzijama, ili bar u nekoj verziji iz tog perioda. Gitarista Miloš Milojević koliko god da je želeo da "skine" magičan rif iz "Voodoo Child", nije postigao onaj pravi efekat kad se i koža naježi od Hendriksove gitare. Verujem da sve to zvuči dosta ubedljivije uživo, a da je na CD-u "šminka" učinila svoje. Bendovi kao sto Highlanders, pa onda i Rain Expirience, zatim legendarni Old Spice... itekako su potrebni našoj klupskoj sceni. To pokazuje i veliki broj vrlo mladih ljudi na njihovim svirkama. Videćemo da li će Highlandersi, posle ovog "probijanja" leda, imati ambicije, hrabrosti i, naravno, dovoljno dobrih pesama za odlučniji proboj i sa autorske strane. Ocena: 6/10

Milan Ćunković

Hund - Lekcija iz unutrašnjosti (NAŠE Records/REX)

Ako se ne varam, ovo je već treće izdanje aranđelovačkog benda Hund. Album je snimljen u Sabljarevom (pevač Dža Ili Bu) studiju Fabrika i sastoji se od 15 oporih pesama u, uslovno rečeno, punk-rock maniru. Ono što odmah upada u uši je neizmerna iskrenost - ovi momci vole muziku više od svega i sviraju je za svoju dušu. Pesme su stilski veoma slične, čak i neki rifovi kao da se "ponavljaju", pa to uz slabiju produkciju predstavlja manu ovog ostvarenja. Međutim, dobre strane su mnogo brojnije. Pored iskrenog RnR pristupa, bend je tekstualno ojačao, pa će ljubitelji rock lirike moći da pronađu nekoliko kvalitetnih tekstova ('Provincija', 'Niko me više', 'Ne dam'). "Lekcija iz unutrašnjosti" odiše ogorčenošću i besperspektivnošću koju danas oseća najveći deo YU omladine. U tu "priču" savršeno se uklapa paranoični vokal Zvezdana Bogdanovića (koji pomalo podseća na Dr. Neleta) i aranžmani u stilu KUD Idijota. Vredno izdanje koje bi uz adekvatnu medijsku pomoć moglo da ostavi dublji trag u savremenoj YU diskografiji. Ocena: 6/10

Zoran Rogošić

Krug - Krug (Anubis Records)

Pre priče o Krugu, par reči o zagrebačkom izdavaču Anubis. Pored silnih (gotovo 200) promo CD-a koje smo dobili prošlog meseca, najviše me je obradovao paket sa gotovo kompletnim katalogom (26 izdanja) ove značajne izdavačke kuće koja objavljuje izuzetno kvalitetne hrvatske bendove HC, rock, punkm free-jazz... orijentacije. Kao što vidite, reč je o nekomercijalnim pravcima čime je značaj ove kuće još i veći. Tiraži su za sada mali, ali je nesumnjivo da će značaj rada ovih entuzijasta mnogo jasnije videti kroz 5-10 godina. Nažalost, paket je stigao kad je broj bio već gotovo zatvoren, pa smo uz dosta muke u ovaj broj "ubudžili" jednu recenziju. U narednim brojevima predstavićemo i ostala izdanja Anubis Recordsa. A sad o Krugu: grupa postoji već više od 5 godina i čine je Zagrepčani i Šibenčani. Pojavili su se na 2 kompilacije i ovo je njihov debi album. Izuzetno su koncertno aktivni i imaju vernu publiku. Bend je pod uticajem EKV-a, Laufera, Fita i sličnih bendova, ali u njihovom soundu ima i primesa reggae-a, ska i alternative. Na albumu se nalazi 9 podjednako jakih gitarskih pesama sa odličnim tekstovima; ovom prilikom istaćiću 'Kao da...', 'Na rubu pameti' i obradu Indexa 'Svijet u kojem živim' kao za nijansu bolje kompozicije. Pevač (i autor većine pesama) Miro Odak ima jasan, snažan i pamtljiv glas koji unosi svežinu na ex-YU scenu kojoj već godinama nedostaju prepoznatljivi i "markantni" vokali. Pravi punokrvni Rock'n'Roll... Ocena: 8,5/10

Zoran Rogošić

Kultur Shock - FUCC the I.N.S. (KoolArrow)

Da li vam nešto znači ime Gino Yevdjevich? A Srđan - Đino Jevđević? Stariji već shvataju o kome je reč. Kad kažemo Đino Banana većina se priseća pop hita "Mače moje čupavo" koje se i danas povremeno može čuti na radio stanicama. Đino je u staroj Jugi objavio 3 LP-ja i postigao solidnu populrnost kod devojčica i nikakvu kod kritičara. Rat ga je zatekao u Sarajevu gde odbijajući da prihvati surovu stvarnost organizuje, aranžira i izvodi mjuzikl "Kosa: Sarajevo 1992" koji je predstavljao specifičan vid otpora sarajevskih rokera. Predstava je igrana u hladnoj sali, često zbog nestanka struje i pod agregatima. Performans je zainteresovao inostrane mirotvorce među kojima se našla i legendarna Joan Baez, koja mu je pomogla da izađe iz okruženja i dođe u Ameriku. Đino tamo okuplja bend i počinje da svira "Balkan folk rock". Posle 4 godine mukotrpnog rada i laganog uspinjanja stepenicu po stepenicu, na jedan od koncerta dolaze Krist Novoselic i Jello Biafra koji svom prijatelju i vlasniku izdavačke kuće KoolArrow preporučuju ovaj zanimljivi bend. Vlasnik kuće bio je glavom i bradom Bill Gould, anarhista i ex-basista čuvenih Faith No More, i tu počinje lepši deo priče. Bill producira i objavljuje album "FUCC the I.N.S." i za Đina dolaze bolji dani.  U bendu su pored Đina i Marko Butković iz Brčkog, dva Bugarina, Japanac i tri Amera! Kakav spoj! Bend na humorističan način anarhistički spaja ovdašnje narodne pesme ('Hajde Jano, 'Oj đevojko Milijana', 'Sedela sam za mašinom - Maro, Marice'...) sa punkom, HC-om, funky-jem i jazz-om. Osnovni koncept benda je istraživanje granica slobode i borba protiv establišmenta ironičnim muzički "nespojivim" žanrovima. I.N.S. (Institut of National Status) je američki državni organ koji odlučuje o imigrantskom statusu i veoma je nepopularan kod svih došljaka. Pošto je album izdat neposredno pre 11. septembra, mnoge radio stanice kojima je slat promo CD (sa pesmama na "našem" a ne njihovom jeziku) su ga besno vraćale izdavaču slomljenog. Toliko o američkoj demokratiji i toleranciji. U umetničkim i muzičkim krugovima album je naišao na veoma topao prijem i Amerikancima se ovakav muzički spoj učinio svež, nov i veoma zanimljiv. Meni lično Đinov novi album liči na Nervoznog poštara i druge slične bendove koji su nekad svirali na SFRJ prostorima, ali na Billovu molbu rastrčao sam se po gradu i album će uskoro licencno objaviti jedan ovdašnji izdavač. Kultur Shock je uprkos svom zezanju jedan opor i opominjujući projekat iznenađujuće ozbiljan (ne muzički i tekstualno, već po poruci i ideji) za nekoga ko je pre pevao "Mače moje rutavo" (ili beše čupavo?), ali kako mi je Đino rekao: "Sazreo sam, a i ne možeš ceo život pevati pesmice tipa 'mače moje...'", što je dodatno uticalo da ne budem prekritičan i album posmatram iz "neutralne" pozicije. A odakle gledano, tj. slušano - sasvim je dobar i zanimljiv što ćete uskoro moći i da čujete. Ocena: 7,5/10

Branko Rogošić

Kolja i smak bijelog dugmeta - Mama, nemoj plakati (System records)

Od pre nekoliko godina sve više naših glumaca pokazuje sklonost ka muzici i želju da se oprobaju i u toj sferi umetnosti. Bilo je tu svačega, ali - recimo da je većina pokušaja bila bar korektna, a mnogi glumci su zadavali "domaće zadatke" pravim, profesionalnim muzičarima. Prvenac Nikole Kolje Pejakovića "Mama, nemoj plakati" svakako spada u tu kategoriju. Da bi izbegao razne pokušaje klasifikovanja svoje muzike od strane inventivnih kritičara, sam Pejaković je smislio "pravac"  - "pornosoul". Prava reč. Da počnem od drugog dela ove kovanice: oseća se da su pesme - nastale iz duše. Ne znam da li je ovih 18 pesama Kolja zaista proživeo. Nije to ni bitno. Bitno je da one zvuče vrlo realistično, da se u njima prepoznaje - stvarnost. Ako ih nije sam Kolja doživeo, siguran sam da se većina muške populacije može prepoznati bar u jednoj "priči". Da, Koljine pesme su zaista priče u stihu. A ono - "porno...", Koljin album sigurno ne bi bio ni izbliza ovako kvalitetan da ga se dohvatio neki "kasapin" i cenzurisao reči nepodobne za "šire narodne mase". Ne postoji definicija na kojim mestima i u kakvim pesmama psovke pristaju, a gde ne. Zato je jedini reper - osećaj tokom slušanja, a on mi govori da je svaka reč u Koljinim pesmama smislena i opravdana. Koljin album na pravi način potvrđuje koliko rokenrol može biti širok i raznovrstan pojam. Iako je on svoje pesme "obukao" i u  fank, bluz, pop, uspešno koketirajući i sa valcerom, miris rokenrola je tu, u svih 57 minuta muzike na ovom albumu. Uz nadu da su sada rigidnost i cenzura sve manje zastupljeni na medijima, hitovi bi trebalo da postanu "Pedofilija", "Zulu uštipci", "Live Aid", a pesme kao što su "Prsten", zatim najotkačenija "Rajko", "B.J. Blues" sigurni favoriti onih koji nabave ovo izdanje. Pozitivna otkačenost i kreativnost ovog albuma neke će možda podsetiti na rane Rambove radove, ali ne kao plagijat, već kao činjenicu da se u našem rokenrolu ponovo pojavilo nešto originalno i kvalitetno. Tome je, nesumnjivo, doprinela i odlična ekipa saradnika (Saša Lokner, Voja Aralica...). Nikolu Pejakovia smo do sada zapamtili po odličnim glumačkim rolama u filmovima "Mi nismo anđeli" i "Lepa sela lepo gore", izvanrednoj novogodišnjoj emisiji od pre nekoliko godina "Dva sata kvalitetnog TV programa", seriji "Složna braća"... Tek ponekad Kolja je pokazivao u javnosti svoj talenat za muziku ('Zoka, ja sam trudna' Zabranjenog pušenja ). Albumom "Mama, nemoj plakati" Pejaković pokazuje da bi mogao da bude vrlo bitna osoba na našoj rok sceni. Ostaje da se vidi kako će Kolja uživo promovisati ovo izdanje. Uz dobru ekipu muzičara, Koljin odličan debi album bi na bini morao da "eksplodira". Ocena: 10/10

Milan Ćunković

KUD Idijoti - Remek djelo (Menart/One records/REX)

Nezaboravnim skorašnjim rock spektaklima u Beogradu i Novom Sadu KUD Idijoti su se na najbolji mogući način vratili našoj publici - starijoj, koja je godinama, uz komentare "Eh, kad bi došli..." evocirala uspomene od pre desetak i više godina, ali i daleko mlađoj, koja je na raznorazne načine dolazila do njihovih snimaka i informacija o ovom pulskom bendu. Sasvim logičan nastavak toga je i zvanični diskografski povratak KUD Idijota na ove prostore, i to baš ovim albumom "Remek djelo". Četvorogodišnja studijska pauza je, na neki način, obavezivala Saleta Verudu, Tustu i ekipu da naprave kvalitetan album, vredan tolikog čekanja. Međutim, kako legendarni Puljani nisu nikad izneverili fanove, to nije bio slučaj ni sada. "Remek djelo" ne bih nazvao baš remek delom, to bi svakako bilo pretenciozno. Međutim, činjenica je da kvalitetnih pesama, dobre energije, i nekog specifičnog njihovog "fazona" ni sada nikako ne manjka. Plasiranje pesme "Baj baj bebe" kao prvi singl, i, istovremeno, uvodnu numeru na albumu, vrlo je logičan i pametan potez. U pitanju je klasičan hit u maniru "Minijature" ili "Ali nije to još gotovo", pamtljiv na prvo slušanje. Nastavak je ništa manje kvalitetan - klasična politička zajebancija u njihovom stilu, "Mir no alternativ", pogodna za horsko pevanje i ...ko već voli šutke. Na nju se, nekako, vezuje, iako je daleko iza na CD-u, takođe vrlo himnična, žestoka "Let's Go, idemo". KUD Idijoti su jedan od retkih bendova kom, ni posle toliko godina, nije "otupela" oštrica, pa tako i na ovom albumu ima nekoliko pesama u beskompromisnom, žestokom punk fazonu, na radost fanova. Možda je pomalo neobično što se na albumu nalazi i jedan, i to troipominutni, instrumental sumanutog naziva "Anti-ljubazna mrcina", ali je taj eksperiment koji čak vuče na hard rock izuzetno dobro ispao. Pouzdano znam da su se mnogi koji su bili na nekom od skorašnjih koncerata KUD Idijota u našoj zemlji - već uželeli da ih ponovo vide. "Remek djelo" će, sasvim sigurno, samo pojaćati tu želju. Ocena: 7/10

Milan Ćunković

Lutajući D.J. Zdena - Španski brijač (Slušaj najglasnije)

"Španski brijač" je naziv albuma iza kojeg stoji Zdenko Franjić, vlasnik nekada veoma uticajne zagrebačke etikete "Slušaj najglasnije". Muzika ovog neformalnog izdanja spada u još jedan od projekata pomenutog Franjića, koji je sebe preuzeo ulogu tkzv. DJ-a. A o čemu se zapravo radi? U "igri" je jedno neformalno zvučno putovanje širokim "lebdećim" i "cool" prostranstvima. D.J. Zdena peva, priča, obraća se imaginarnoj publici, javnosti i samom sebi. Kroz pojednostavljen prateći backing ritam mašine i kompjuterski podvučene muzičke matrice D.J. Zdena izvodi svoj film, koji je na tragu acid pesnika iz vremena hipi perioda mnogo više nego što njegovi istupi imaju iskorak u aktuelnom trenutku. Sa sadašnjošću povezujuća nit je ogledana u slobodnoj tekstualnoj formi, koja je na pojedinim mestima vezana za socio-unutarnju i urbanu dimenziju. Ta muzička prateća pozadina kroz sebe reciklira i R'n'R i funk i dub, te smo tako u prilici da čujemo različite stilske bravure. Verujem da se D.J. Zdena solidno zabavljao, pokušavajući da pri tom otkrije još jedan deo svoje freakovske ličnosti. Ocena: 6,5/10

Branimir Lokner

May Result - Tmina (CCP Records)

Jugoslovenski "Tame vladari - pakla stražari" su svojim drugim zvaničnim albumom napravili pravu pometnju u evropskom undergroundu. Recenzenti u gotovo svim bitni(ji)m časopisima lupaju glavu - zar je moguće da se u Srbiji svira ovakav black metal! Ako je prošli "Gorgeus Symphonies Of Evil" album tek skrenuo pažnju na ovaj odlični beogradski bend, "Tmina" im donosi horde fanova, poklonika black arta širom Evrope. Ako su vam se svideli soprano vokali sa prošlog albuma, odmah da kažemo, na ovom albumu ih nema, ali ima toliko drugih stvari koje će vas "naterati" da ovaj album zavolite i vrtite ga dan i noć u svom plejeru. Album otvara magično mistični klavijaturni intro 'Oganj' (preko 3 minuta!) koji prerasta u pompeznu i žustru 'My Martyred Soul'. I to je tek prvi od neočekivanih obrta kojih ovaj album ima više no prosečni horror film. Kad smo već kod horrora, klavijature (ponekad i u doom maniru) su uglavnom zadužene za stvaranje jezive atmosfere koja se može meriti sa sofisticiranom tenzijom koju izazivaju samo najbolji horror filmovi. Gitare donose nekontrolisanu snagu na ivici histerije, u čemu pripomažu bas i odlični odsvirani ekstra brzi & precizni bubnjevi. Kompozicije su kompleksne i složene i daleko nadmašuju kompozicije (takođe komplikovane) sa prošlog CD-a. Recenzenti mistični old school black  May Resulta najčešće porede sa starim Emperorom, ali čini se da bi bližu odrednicu predstavljali pojedini radovi Limbonic Art. A čak i ovo "old school" treba shvatiti sa zadrškom, jer ponovo sve više bendova stvara na ovaj način, pa granica između "stare" i "nove" škole BM-a postaje sve teže vidljiva. Pored simfoničnih delova, album donosi i nekoliko divnih akustičnih arpeđo uvoda i melanholičnih violinskih sola ('Coldwinds Dominion' i 'Jata moja crna'). Nagomilano iskustvo koje su donele godine provedene u underground svetu pomoglo je bendu da napravi izvrstan balans između agresivnosti i melodije, snage i emocije, brutalnosti i atmosfere, okultne opskurnosti i mistike. Glad (uz pomoć Kozeljnika i Nefasa) je pokazali da BM vokal ne mora da zvuči nenormalno i bolesno, a da pritom nimalo ne izgubi na dijaboličnoj ekspresivnosti koja karakteriše ovaj metal podžanr. Album nosi srpski naziv, članovi benda su potpisani ćirilicom a na "Tmini" se nalaze i dve pesme na srpskom ('Začaran', sa slabijim tekstom i 'Jata moja crna' sa verovatno najboljim domaćim BM tekstom, opet na ćirilici), što opovrgava "činjenicu" da se metal, i pogotovo black metal "mora" pevati na engleskom. Skandinavski bendovi su to prvi shvatili - "čudni" jezici samo mogu doprineti magijskoj dimenziji koju ova muzika nosi. Jedina zamerka (zato album nije dobio maksimalnu ocenu) ide na dizajn bookleta. Uprkos dobroj ideji, omot je lošije odštampan (kako su mi rekli članovi benda, stvar je zeznuo izdavač sa kojim je May Result u sukobu) i tekstovi su gotovo nečitljivi, što je velika mana, jer kako znamo, oni predstavljaju veoma značajan faktor za pravi doživljaj ovakvih albuma. No na stranu sitničarenje, reč je o mračnom albumu koji će vas naterati na duboko razmišljanje, što i jeste poenta umetnosti. U ovom slučaju "crne umetnosti"... Intervju i poster u sledećem broju metal Expressa. Ocena: 9,5/10

Branko Rogošić

Neuvrščeni - Cosmic Sea (promo izdanje)

Slovenačka četvorka iz Bogojine je samostalno objavila multimedijalni CD, koji pored 5 pesama sadrži i fotografije, biografiju, video snimak živog nastupa i još štošta. Bend je prezentovanih 5 pesama snimio na probi, ali kvalitet zvuka je iznad očekivanja dobar, pa se pesme mogu bez problema emitovati na radio stanicama. Neuvrščeni ili Unlisted (kako je ime benda za inostrano tržište) pevaju na slovenačkom i engleskom. Reč je o prljavom retro rhythm'n'bluesy (USA varijanta) sa malo boogie-a i highway rocka. Jason, Freddy, Dani i Dejan kažu da stvarajući sopstveni stil inspiraciju nalaze u različitim rock i blues pravcima. Materijal je k'o stvoren za žive nastupe u kojima su Neuvrščeni sigurno dobri, što se vidi po pesmama snimljenim u "garaži" i spotu sa živog nastupa. Zanimljiv bend koji uz malo sreće može ostvariti lepu karijeru, ne samo u Sloveniji. Više informacija o bendu naćićete na http://unlisted.dhs.org Ocena: 7,5/10

Zoran Rogošić

Pesme sa severa (One records/REX)

Veliku popularnost Crvene zvezde i Partizana na ovim prostorima godinama nije pratila odgovarajuća diskografska ponuda. S vremena na vreme snimane su pesme uglavnom šlagerskog tipa koje gotovo nikoga nisu zanimale, a ponajmanje navijače. Situacija se donekle popravila poslednjih godina, prvenstveno zahvaljujući entuzijastima među navijačima i, eventualno, ponekom članu uprave koji bi pomogao, pa je objavljeno nekoliko (uglavnom) kaseta. Nedavno izdat album "Pesme sa severa" je nešto najozbiljnije i najambicioznije što je do sada urađeno u tom pogledu.

Da ne bude zabune, ovaj album ne nudi ništa posebno novo, ali - to mu nije ni svrha. 12 uglavnom dobro poznatih pesama Zvezdinih navijača upakovano je u dobitnu kombinaciju rok, pank, ska, rege zvuka... E, stigli smo do suštine kvaliteta ovog albuma. Pravi ljudi su shvatili da među zagriženim navijačima nikada neće zaživeti neki ljigavi polu-densić sa veštačkim sloganima, niti pesme koje bi pre mogle u Budvu ili Herceg Novi. Ti pravi ljudi, pored muzičkih kvaliteta, moraju ipak da imaju "staž" među navijačima. To upravo krasi Nikolu Hadži-Nikolića, frontmena grupe "Trip At 7" , najvažnijeg čoveka u ovom projektu. Poznato je da je Nikola dugogodišnji "delija" i da je sa Crvenom zvezdom proputovao i osetio dosta toga, i samim tim imao njuh da usmeri ovaj album u najboljem pravcu. Za nekoliko odličnih (uglavnom) prepeva autorski je bio zadužen Vladica Simonović - Simona. Sa sviračke strane, Nikoli se pridružila "Trip At 7" ekipa, odlično odradivši svoj deo posla. Jako bitan udeo je dao legendarni vođa navijača Vladimir Savija, koji je i otpevao četiri pesme. Drugi deo nerazdvojnog tandema Tima-Savija, Zoran Timić, ovoga puta je pomogao sa vizuelne strane slikama, tako da i dobar, potpuno primeren omot prati odličan kvalitet ovog izdanja. Ovakav album, naravno, ne pravi hitove, već pruža priliku da se poznate navijačke pesme čuju u pravom aranžmanu. Nadam se da nije utopija ako poželim da ove pesme uskoro čujem u horskom izvođenju "Delija" na punoj Marakani, gledajući mečeve jake Crvene zvezde sa Realom, Bajernom, Romom... Ocena: 9,5/10

Milan Ćunković

Protest - U zemlji karijesa (Samostalno izdanje)

Redovni čitaoci Rock Expressa sećaju se da smo pre izvesnog vremena pisali o sarajevskoj rock sceni i o bendovima nastalim u ratnom i poratnom vremenu. Na sreću, i u Srbiji polako počinju da se šire informacije o bendovima kao što su Sikter, Skroz... Najznačajniji u tom nizu je, svakako, sastav Protest. Ovaj bend koji je prvim albumom stekao priličnu popularnost u Bosni, krajem prošle godine došao je do svog drugog izdanja "U zemlji karijesa". Ovaj zanimljiv punk-rock sastav i na novom albumu ne odstupa od tema kao što su - politika, seks, droga, socijalni kontekst... Glavna meta Protesta je, i u novih deset pesama - establišment, masovna klutura, nemirenje sa "životom u zemlji karijesa" i kroz sve to, možda neprimetno na prvi pogled, ali kao lajt motiv u skoro svim pesmama - ljubav. Primetne su, i, sasvim logične, negde direktne, a negde indirektne asocijacije na politiku ("Oh, Captain" ). Muzički, Protest na ovom albumu nudi vrlo raznovrstan ugođaj. Uz punk "bazu", "Protest dodaju vrlo uspešno i funk "začine", pa čak i koračnicu (Koračnica gimnazije X'). Iz celine u kojoj , realno, nema slabe pesme, kvalitetom se izdvajaju i neobična 'Čekić (s

leđa)', 'U zemlji karijesa', a tu je i izvanredna obrada "LA Woman", za kraj albuma, ovde nazvana "La Femme". Zaista briljantno finale ovog vrlo interesantnog i kvalitetnog izdanja. Ostaje nada da će neki naš izdavač imati dovoljno sluha da se zainteresuje za "Protest" i da će, na taj način, ova odlična grupa dobiti svoje fanove i u Srbiji. Ocena: 9/10

Milan Ćunković

Punished - Like Blazes At Full Blast (promo)

Posle 3 godine pauze kraljevački razbijači Punished vraćaju se na scenu jači nego ikad. Peti po redu album pokazuje da su sve dečije bolesti preležane i da je bend spreman za najveća ostvarenja. Punished već godinama idu tankom linijom koja razdvaja (spaja?) metal i hard core. Međutim, i ovaj album pokazuje da je kraljevački bend ipak bliži metal vodama. Najtačnija žanrovska odrednica njihovog muzičkog pravca bila bi power thrash u stilu Pantere, Machine Head uz malo Pro-Paina. Ili po domaćim standardima - zvuk veoma sličan Enjoy Sarmi. 12 pesama (35 minuta) nose u sebi energije dovoljno za nekoliko albuma. "Like Blazes..." kreću moćno pravom gitarskom lavinom... i tako sve do kraja albuma. Najupečatljivija je 'Nostalgia' u mid-tempu sa gudačima, odličnim gitarskim solom i naravno jezivim growling vokalom. Kontakt: Vojin Ratković, Čibukovačke čete 18, 36000 Kraljevo, e-mail: punished@tron-inter.net Ocena: 8,5/10

Branko Rogošić

Bojan i Zoran Rambosek - Nezaboravni hitovi iz 70-ih (ITMM)

Današnjim klincima imena dva Ramboseka ne znače ništa, jer su na isplatljivu teritoriju muziciranja za decu uletele kreature poput Leontine i Bajonea, pokušavajući da im od malih nogu u sistem "ugrade" Pink pogled na život. Zato je i značajan ovaj izdavački poduhvat beogradskog ITMM-a, koji je uporedo sa ovim albumom dečijih pesama objavio još dva slična CD-a na kojima se takođe nalaze pesme iz našeg detinjstva. Generacija 60-ih je napamet znala (a zna i danas) velike dečije hitove koje je izvodio mali Bojan Rambosek - 'Pesma o vuku i ovci' ("čini mi se vekovima, vuk sa ovcom nešto ima"), 'Baba Roga' ("ima jedna pećina stroga u kojoj živi baba Roga"), 'Cica iz Grivca'...  Možda baš zato što su ove pesme nosile određeni rokerski senzibilitet, generacije i generacije koje su odrastale na njima logično su u kasnijim danima prihvatale RnR kao svoju muziku i način života. Onda se sve promenilo, pa i dečije pesme... Iako ne verujem da će ovi CD-i ostvariti značajnije tiraže, sigurno će obradovati moje vršnjake koji neće morati da kopaju po tavanima i traže stare singlove i LP-je kako bi njima svoje klince odbranili od šund pesama koje se deci nude u poslednjoj dekadi. Vredan, ako ništa drugo, arhivski poduhvat.

Zoran Rogošić

Roze Poze - Zakopano blago (Electric/REX)

Posle duže pauze, evo novog, petog po redu, studijskog albuma Željka Nikolića i njegove grupe Roze Poze. "Zakopano blago" nam donosi nove navijačke pesme, koje su postale zaštitni znak benda tokom protekle dekade. Roze Poze i dalje sviraju nenametljivi mainstream rock sa pevljivim refrenima i osrednjim tekstovima. Produkcija je ovaj put na veoma visokom nivou, zašta su zaslužni Saša Habić, Duda Bezuha, Vlada Negovanović i Dadi Stojanović, stari studijski vuci. Želeći da maksimalno prošire publiku, koja ih je uvek volela, ali nikad "umirala" za njima, bend na album stavlja navijačke himne Zvezde, Partizana i Sartrida i time upada u zamku. Svaki iskreni navijač neće pozdraviti takav pristup. Ovde već decenijama važi pravilo: Ili navijaš za Zvezdu, ili za Partizan. Nema sredine i nema preklapanja. Muzički bend najviše liči na sebe, što je i najveći kvalitet ovog osrednjeg izdanja. Što bi se reklo, još jedan Rize Poze album... Ocena: 5/10

Branko Rogošić

Soundtrack - Apsolutnih sto (Komuna)

Film Srdana Golubovića "Apsolutnih sto" svakako spada među najbolja ostvarenja naše kinematografije poslednjih godina. S obzirom na gledanost filma, izdavanje soundtrack-a je sasvim logičan potez. Međutim, činjenica je da u filmu nema mnogo muzike. Stoga, na ovom CD-u se nalazi uglavnom muzika koja je inspirisana filmom, ili je tematski vezana, ali ne i iskorišćena kao muzika u samom filmu. Veći deo diska čini osam numera koje su odsvirali i otpevali Sunshine, Sila, Flip Out, V.I.P., URGH!, Negativ, Veliki prezir i Ana Stanić. Ostatak (sve do broja 22) popunjavaju instrumentalne minijature Andreja Aćina, iskorišćene u raznim scenama u filmu. Jasno je da ovaj CD neće imati takav odjek i popularnost kao što imaju neka skorašnja slična izdanja. Neka zvučna imena (Negativ, Ana Stanić) ovde su zastupljena sa prilično bledim numerama u odnosu na njihova izdanja, dok su, sa druge strane, Sunshine uradili vrlo dobru, ne toliko tipičnu za njih, pesmu "Marginalan type". Zanimljivi su i Flip Out sa "Junkie joungle", ali, sve to čini da ovo izdanje "dobaci" samo do proseka, bez pesme tipa "Rizle" koja bi postala kultna. Međutim, ispunjen je, verujem, osnovni cilj - pesme se sasvim uklapaju u radnju filma, a i gledaoci kojima se dopao film će verovatno voleti da imaju i uspomenu u vidu soundtrack-a. Ocena: 4/10

Milan Ćunković

Uziel - Preludium (samostalno izdanje)

Čudni su putevi Gospodnji, tako nam je i ovaj CD osiječkih thrash metalaca stigao preko Splita (po sistemu preko preče, naokolo bliže). Reč je o promo demo izdanju kojim bend pokušava da zainteresuje auditorijum za svoj rad. Snimljene su 4 numere srednjeg tempa i srednjeg kvaliteta. Zvuk je takođe (o)srednji, kao i svirka i vokal koji pomalo podseća na Bobana iz Ritma Nereda. NA CD-u je i snimak sa probe koji zvuči svežije i moćnije nego onaj studijski, što nagoveštava da je bend dobar u živim nastupima, što bi voleo i lično da proverim. Ocena: 4,5/10

Zoran Rogošić

V/A - Bombardiranje New Yorka 6 (Slušaj najglasnije)

Tokom protekle dekade sasvim logično na srpske prostore nisu stizale informacije o dešavanjima u hrvatskom undergroundu. Ako su i stizale, bile su vrlo šture i uglavnom polu-tačne. Nekada vrlo bitna izdavačka kuća "Slušaj najglasnije" ima u novom vremenu i sasvim drugačiju statusnu dimenziju, iako njen tvorac nije odstupio od svojih prvobitnih svetonazora. Mnogo bi nam vremena trebalo da opišemo šta je sve SN produkcija radila od raspada SFRJ, ali da priču pojednostavimo, postupno ćemo vas obaveštavati o izdanjima ove izdavačke kuće. Nekad prestižno kompilacijsko izdanje "Bombardiranje New Yorka" je krajem 80-ih promovisalo i takva imena kao što su: Majke, Messerschmitt, Satan Panonski... Tokom prošlih godina Zdenko je stigao da objavi već 6 "Bombardiranja", a ovo poslednje je realizovano krajem 2001. Od mnoštva imena koja nam sa ovdašnje distance malo ili ni malo znače, pomenuo bih nekoliko zanimljivih - Lou Profa i Deal koja na jedan neobičniji način koketiraju sa popom, energične Mandrill, rokerske Headliner, a tu su i stari znanci Messerschmitt i njihovo drugo ja - Opyum. Bilo bi nepravedno ne pomenuti i Metrobolik i Kran. "Bombardiranje... 6" uostalom, nalazi različite izvođače sa različitim izvođačkim backgroundom i smešta ih u jednu zajedničku tragalačku priču. Ocena: 7,5

Branimir Lokner

V/A - Kampanja za promociju ljudskih prava - "Know Your Rights" (NGO Millenium)

Kao što i sam naziv kaže, ovaj kompilacijski disk je samo muzički deo širokoobuhvatne kampanje "Know Your Rights", u organizaciji tima NGO Millenium. Cilj cele kampanje je pre svega, zalaganje za ljudska prava, odnosno, njihovo približavanje mlađoj populaciji. Pored promotivnog diska, kampanju čine i konkurs za kratku priču, izložba fotografija, kao i razni vidovi medijske promocije. Što se CD-a tiče, okupljeni su, uglavnom etablirani kragujevački sastavi - KBO!, Propaganda 117, Blue Moods, Čovek Bez Sluha, Thimble, Dismissed. Svaki od ovih bendova je, u po dve pesme, na svoj nacin progovorio o pravima čoveka, o pravu na - sreću, na lepu mladost... Postignuto je ono najbitnije: pesme nose poruku u sebi, bilo da je reč o Emini koja dolazi iz Bosne u Kragujevac (odlična pesma sastava Propaganda 117 - "Dobrodošla u naš grad"), o demonstracijama, promašenim životima... Najprijatnije iznenađenje je sastav Blue Moods. Njihova verzija Marlijeve "Exodus" zvuči korektno, ali je druga pesma, "Ordinary World" možda i najbolja na ovoj kompilaciji. Izvanredan funk! Čini se da je pred ovim sastavom, koji upravo sprema drugi album, i, istovremeno, svira širom zemlje, lepa budućnost. KBO! i ČBS su na očekivano visokom nivou. ČBS su snimili još jednu obradu na ovom albumu. Veliki hit "We Didn't Start the Fire" u njihovoj verziji zvuči sasvim solidno. Thimble i Dissmissed su "najprljaviji", ali se njihov zvuk sasvim lepo uklapa u celu priču. Ova namenski urađena kompilacija itekako ima pesama koje mogu da budu hitovi, ali - ne sezonski hitići, već pesme koje nesumnjivo imaju kvalitet i zasluženo se nalaze na jednom ovakvom izdanju. Ocena: 8/10

Milan Ćunković

Vega - Znakovi (autorski CD singl)

Evo jednog odličnog hard rock/metal benda koji dolazi iz sunčanog Splita. Domaći slušaoci su imali prilike da se upoznaju sa njihovim materijalom koji smo puštali na nekoliko beogradskih radio stanica. Nažalost, do sada je snimljena samo jedna pesma (Vega upravo snima ostatak materijala). Bend peva na hrvatskom i ima odličnog gitaristu pod uticajem Malmsteena. Zanimljiv spoj rocka, power metala i hard rocka, koji donekle podseća na Alogiju. Sa nestrpljenjem očekujemo ostatak materijala...

Zoran Rogošić

Vox Populi - Ne možeš svima udovoljiti (Samostalno izdanje/REX)

Prvi pogled na CD " Ne možeš svima udovoljiti" svima onima koji se nisu do sada upoznali sa sastavom Vox Populi daje jasno do znanja da je u pitanju punk. Sve je tu - i muzika, i tekstovi, i produkcija, kao i sam imidž članova, jasno vidljiv na unutrašnjim stranama omota. Shvatate već - njihov punk nije "izmešan" sa drugim muzičkim stilovima u neki koktel, niti je u bilo kom trenutku komercijalizovan. Ruki, Ika, Lesa i ostatak ekipe su godinama skupljali pesme koje vrve od bunta i beskompromisnosti. Neke od 17 pesama možda sada deluju nekome "passe" jer govore o "crvenima" ali, možda i nije loše da su te pesme na istom CD-u kao i novije, o "post-crvenom" periodu, tek da se vidi da bunt opstaje i da primetne razlike u pesmama, u stvari, i nema. Pohvalno je što tekstovi iskaču iz bunt klišea (poslušati, npr. 'Državna bezbednost'). Pored te pesme, kultni status (a što da ne, i veću popularnost) mogle bi da imaju i 'Haos u mojoj glavi (1&2)', 'Attack the Enemy', 'Budućnost', 'Nostalgična pesma'... I po zahvalnici na omotu upućenoj, između ostalih, bendovima kao što su Direktori, Šaht, SMF, jasno je u kom su "filmu" Vox Populi . Na sreću, jasno je i da kod nas ima dovoljno publike da podrži ovaj dobar punk bend . Ocena: 7/10

Milan Ćunković

Zabranjeno Pušenje - Bog vozi mercedes (Men Art)

Na našim prostorima se malo zna i piše o sarajevsko-zagrebačkom Zabranjenom Pušenju, koje predvodi Sejo Sexon. Njihova karijera tokom 90-ih, naročito u onoj drugoj polovini, imala je uzlaznu i komercijalnu putanju. Popularnost benda je vrlo velika u svim ex-SFRJ republikamama, a njihovi koncertni nastupi su pravi spektakli. Jednom njihovom koncertu sam prisustvovao u Ljubljani, i moram priznati, da su zabava, energija, pozitivno ludilo... njihovi jaki saveznici, što publika zdušno pozdravlja i prihvata. Svojevremeno je njihov live album "Hapsi sve" licencno objavljen i kod nas (A Records), dok ostala izdanja u legalnoj (a ne piratskoj) formi nisu na našem terenu našla "uhlebljenje". "Bog vozi mercedes" je prepoznatljivo ostvarenje, koje sadrži sve one poznate elemente njihovog stila, a to su: humor, satira, lokalne teme, zabava, politikansko parodiranje, ali i jak kritički stav prema socio-kriminogenoj realnosti. Album obiluje interesantnim gostima. Tu su veterani Zdenka Kovačiček i Ibrica Jusić, ali i mladi frontmen popularnog slovenačkog benda Zaklonišče Prepeva - Vanja Alič. "Bog vozi mercedes" sadrži nekoliko vrlo pamtljivih pesama: 'Tigar iz Kladnja', 'Lijepa Alma', naslovna numera, 'Arizona Dream'... ali i ostatak materijala je veoma hitičan i lako slušljiv. Zabranjeno Pušenje je svuda u bivšim zajedničkim krajevima veliki bend, a ovde im tek sledi jedna iole relevantnija medijska kampanja. Animoziteti između Neletovog i Sejinog Pušenja ne bi smeli, ukoliko postoje, da se reflektuju bilo kakvim miniranjem jedne ili druge strane, jer privatno, ako im je verovati, među njima nema neprijateljstva. Mesta mora biti za sve, pa neka tržište odluči. Ocena: 7,5/10

Branimir Lokner