Rock Express Online | Recenzije | Ex-YU #32

Ex-YU recenzije iz Rock Expressa #32 

Boris Aranđelović & Dinosaurusi - Milion Godina (ITMM)

Pevači u grupi su frontmeni, dakle u prvom planu, što ne znači da su prvi na spisku onih koji odlučuju kakav će muzički materijal na kraju biti snimljen. Zato je interesantno čuti solo album takvog vokalnog soliste jer se pretpostavlja da ćemo tu osetiti njegovu pravu interpretaciju i muzički ukus. Boris je '82 izdao solo album "Iz Profila" koju je realizovala gotovo identična ekipa kao i sada nakon 19 godina. Ovaj put tu su: Bata Kostić (ex-YU Grupa), Zoran Milanović, S. Stojanović-Kepa, Laza Ristovski (svi ex-Smak), Ranđa (Neverne Bebe), Pera Joe (Di Luna Blues Band) gost na dve pesme kao i R.M. Točak na jednoj numeri. Muziku uglavnom potpisuje Bata Kostić dok je Boris za tekstove ovlastio Ranka Slijepčevića i Marinu Tucaković. Zoran Milanović se vratio sviranju bas gitare posle dužeg odsustvovanja zbog obaveza u svojoj kompaniji Jagger dok bi učešće Laze Ristovskog na albumu više moglo da se nazove imenom muzičkog producenta i aranžera nego kao svirača. To bi bilo poštenije prema njemu i prema publici. Pomenućemo i negdašnji veoma bitan segment svakog rock projekta a to je dizajn. Boris je izabrao provereno ime u tom smislu, Vidana Papića.

U pesmama (ukupno 9) na momenat zaiskri ponešto od stare vatre. U prvoj, 'Dišem', koju je Bata Kostić "izrokerisao" kako valja tj. u najboljoj tradiciji hitova YU Grupe. U šestoj, 'Slepa ulica', koju je Točak svojevremeno namenio Smaku i koja je tada imala radni naslov 'Himna'. I recimo u sedmoj, 'Ja sam isti kao svi', koja je Borisu izgleda posebno legla pa se može čuti njegov vokal sa zaštitnim znakom. Inače numera je prepev kompozicije australijskog autora Jimmy Barnes-a. Ovde ćemo pomenuti da je odlazak u Mostar (Pavarotti Studio) na miksovanje i postprodukciju možda predstavljao nepotreban trošak, ako se uzme u obzir tehnološki napredak virtuelnih sprava koje se mogu naći i upotrebiti u našim studijima, pa i u Lazinom gde je deo materijala sniman.

Što se tiče "Dinosaurusa", iz propratnog teksta deluje malo zbunjujuće rečenica o "ideji da se osnuje bend koji će svirati samo na koncertima i snimati albume" kao da od te dve aktivnosti postoje neke važnije. Usput, izdavača ITMM obaveštavamo da je prezime R.M. Točka - Mihailović a da Mihajlović igra fudbal u Italiji.

Sve u svemu ako se publika bude upola zainteresovala i angažovala koliko je to učinio izvršni producent Bratislav Milanović prativši ovaj projekat tokom dve godine, onda će njegova realizacija dobiti neki smisao. Ocena: 6,5/10

Dragan Stefanović

Averna - Message from the Heights of Bottom (Rock Express Records)

Kraljevački bend Averna svira brutalnu varijantu tehničkog death metala i posle jednog demo albuma krajem godine objavio je album prvenac kojim dokazuje da u zemlji i dalje ima dobrih death grupa. Predrag Vučković (gitare i bas) rifovima lomi kosti, Borko Rajović preciznim udarcima bubnjarskog malja dokusuruje preživele, dok pevač Zoran Lozanić poput nekromansera podiže tela i odvodi ih u podzemni svet. Pomenuti nekromanser menja glas od growla "gospodara mrtvih" do izopačenog screama đavolovih jurišnih odreda. Tekstovi su, pogađate, uglavnom blasfemični (pesma 'Blind Holy Man' - "We don't accept his sacrifice / but we shall sacrifice him") ili sadistički (slobodan prevod sa engleskog, pesma 'Revenge': "Moja osveta će biti duga, ubijaću te natenane, mučiću te danima dok ne poludiš..."). Posebno je zanimljiva numera 'Unavoidable Feeling' koja (iako to na albumu ne piše) predstavlja omaž ozloglašenom satanisti Alisteru Krouliju. U srednjem delu pesme Averna koristi i Kroulijeve magijske stihove. Ovaj sonični album zatvaraju ritmična (k'o stvorena za headbanging) 'Dance of Death' i uvrnuti instrumental 'Low 93'. Šteta što bend (zbog odlaska u armiju) nije imao vremena da snimi još nekoliko pesama, ali i ovih 7 (u trajanju nešto manjem od 30 minuta) dokazuju da se radi o odličnom bendu koji ima šansu da ponese steg jugoslovenskog death metala.

Branko Rogošić

Bajaga i Instruktori - Zmaja od Noćaja (PGP RTS)

U novije vreme nažalost, u domaćoj pop-rock produkciji sve je manje albuma koji se dugo išćekuju, o kojima se priča pre njihovog izlaska. Jedno od tih retkih izdanja je, svakako, novi album Bajage i Instruktora "Zmaj od Noćaja". I to je sasvim razumljivo. Bend je, posle osrednje "Bižuterije" napravio petogodišnju diskografsku pauzu. Pažnju je privuklo i to što je "Zmaj od Noćaja" dvostruki CD, sa tri verzije odlične, od "Delija" već prihvaćene himne "Zvezda", na drugom disku. Uostalom, i sama činjenica da jedan od najplodnijih rock autora na ovim prostorima snima novi  album dovoljna je za medijsku pompu. "Zmaj od Noćaja" je zbog svega toga jako bitan album za grupu u ovom trenutku. Toga je i Bajaga bio svestan, pa je dugotrajno nagađanje u kom će se smeru stilski kretati album pretočeno u jednu sasvim pitku mešavinu "starog" poete i liričara Bajagića i eksperimenata sa modernijim zvukom, uz tek povremeno prenaglašen akcenat ka ovom drugom. "Techno blues", pesma kojom je bend započeo odlično osmišljenu novinarsku promociju u Beogradu, najuočljiviji je primer da se bend sasvim dobro snalazi u novijim muzičkim pravcima. Energija koja izbija iz svakog tona naterala je i recenzenta, inače ljutog protivnika perverzne kombinacije ritam mašina i gitare, da prizna da mu se ta pesma  sviđa. Žika Milenković se pobrinuo za još jednu pesmu blisku klincima "Ekstazi pazi". Opet je tu energija na sve strane, ali, ovoga puta u, recimo, "Public Enemy" smeru. Vrlo lepo osmišljeno i realizovano. Žika je, međutim, muzički zaslužan i za divnu baladu "Perla" koja, nadam se, neće ostati dugo u senci naslovne, već dobro poznate numere, sasvim zasluženo odabrane za prvi singl. Uvodna "Lepa Janja, ribareva kći" i "Gospod brine" su posebno šarmantne, prepoznatljive pesme za Bajagu i instruktore. Na albumu je, što nije tipično za Bajagu, i jedna obrada. "Should I Stay Or Should I Go" Clash-a je sasvim korektno obrađen, uz tekst primeren našim uslovima i još uvek turbulentnim vremenima.

Naravno, na Bajaginim albumima uvek ima pesama koje, sportski rečeno, nisu za "reprezentativnu scenu", ali su odlični "klupski igrači", odnosno, solidni aduti benda. To su, ovoga puta, vesela, letnja "Najslađa devojka", zanimljiva igra reči "Ala" , neobična ljubavna "Model 1960." kao i akustična "Plavo". Novi kvalitet pesama Bajage i Instruktora je kompozitorski udeo Saše Loknera. Doduše, njegove ideje su i ranije bile zastupljene, ali, sada je prvi put Saša potpisan kao autor u dve pesme. Aranžmani, za koje je bio uglavnom zadužen provereni mag Saša Habić, sasvim očekivano su jedan od pluseva ovog izdanja.

Kad je prošla sva euforija oko izlaska albuma, kad su se pesme preslušale nekoliko puta, uz sve pohvale ostaje ipak utisak da albumu ipak nedostaje još jedna pesma sa gitarom u glavnoj ulozi. Bez obzira na to, "Zmaj od Noćaja" je odličan početak nove faze u karijeri Bajage i Instruktora. Ocena: 8/10

Milan Ćunković

Bulatović-Nikćević - Guitar Duo (HiFi Centar Podgorica)
Srđan Bulatović - I (PG Sound)

Crnogorska muzička scena se budi, i to je podatak koji raduje. Sve je više bendova, autora i izvođača različitih muzičkih usmerenja, ali i agilnih izdavačkih kuća koji imaju sluha da podrže tamošnje muzičke talente, kakvi su i gitaristi-majstori Darko i Srđan. Na zajedničkom albumu "Guitar Duo" momci prikazuju raskošan izvođački talenat u klasičnim i latino kompozicijama (mid tempa), aranžiranim za dve akustične gitare. Kompozicije su vešto izabrane, pa će svako pronaći svog favorita; od Dvoraka, Brahmsa, Bizeta i Rodriga do Sakamota, Bonfe i Morriconea. Album zatvara autorska kompozicija 'Suze' Darka Nikčevića.

Bulatović na svom samostalnom albumu još jednom dokazuje da se radi o istinskom maestru klasične gitare. Na repertoaru su mu probrane kompozicije Tarrege, Barriosa, Albenisa, Villa Lobosa, Bacha... Ova dva albuma smo zbog nedostatka prostora neprimereno sabili u jednu (kratku) info-recenziju, iako po svom kvalitetu zavređuju daleko, daleko veći prostor. Uostalom, o izvođačkom kvalitetu najbolje govori... Ocena: 10/10

Branko Rogošić

Drugi dan na zemlji - Antimon (Rock Express Records)

Srednjevekovni alhemičari su provodili decenije tragajući za formulom kojom bi od olova dobili zlato. Kao što znamo, zlato nisu "pronašli", ali su prilikom eksperimentisanja otkrili mnoge kasnije korišćene elemente i jedinjenja. Tako je u laboratorijskim uslovima otkriven i element antimon. Naslovljavajući svoj debi album baš tako, momci iz DDNZ žele da istaknu kako je etapa uspešno završena, ali da prava "borba" tek predstoji. Gotovo je neverovatna monumentalnost "Antimona", pogotovo ako uzmemo u obzir njihovu mladost i podatak da dolaze iz muzičke provincije, crnogorskog primorja, koje pored Ramba nije iznedrilo mnogo etabliranih rock muzičara. DDNZ sviraju fusion psihodelije i progressive rocka sa jasnim uticajima alternative i grunge-a. Kompleksne kompozicije (uglavnom) melanholične atmosfere oplemenjene su intrigantnim gitarskim i violinskim solima, klavirskim deonicama i sugestivnim vokalom. Da je neko drugo vreme, pesme 'Voda', 'Zvuk odraza svjetlosti', 'Zrak sjenke' i 'Who You Are' bili bi sigurni radijski hitovi, ovako - postaće hitovi u sobama rafiniranih poznavalaca rock muzike, pogotovo onih koji su voleli neprežaljeni bend "Igra staklenih perli" i Floyde do "Dark Side OF The Moon" albuma. Potku muzičke priče DDNZ nosi akustična gitara koja ritmički i harmonski vuče na acid psihodeliju ranih 70-ih. Tenziju podiže grunge električna gitara koja svojim divljim naletima prene slušaoca odlutalog u neku drugu dimenziju. Iako je komercijalni potencijal ovog izdanja pod velikim znakom pitanja, Rock Express Records je u svoj izdavački bilans uknjižio zlatan album.

Branko Rogošić

Đorđe David & Fuzzbox (Hi-Fi Centar)

Po odlasku iz Generacije 5, Đorđe David je dugo najavljivao svoj solo album. Priča je bila prilično pompezna, sa nizom promotivnih aktivnosti pre samog izlaska albuma. Na kraju, dočekasmo... tih osam pesama. Nekad je ta brojka bila moralni minimum za jednu ploču, ali je to bilo i prihvatljivo. Danas, sa razvijenom CD tehnologijom i znatno povećanom mogućnošću minutaže, "osam pesama" je bolest od koje uglavnom boluju denseri, narodnjaci, tako da je kratko trajanje ovog albuma prilično razočarenje. Ovo nije prvi solo album Đorđa Davida. Za vreme pevanja u Generaciji 5, objavio je katastrofalno debi izdanje "Balkan", na kom je, u smesi raznih stilova čak bio i - denser!? Novim solo izdanjem Mr. David kao da je želeo iskupljenje za taj "Lepotica dana, dama bez mana" promašaj, pa je svaku pesmu "pakovao" u hard rock fazon. Samim tim, uspeo je da mu album sa svega osam pesama zvuči prilično jednolično kad se odsluša nekoliko numera u kontinuitetu. Pojedinačno, ipak, ima trenutaka koji su vredni posebne pažnje. Uvodna 'Samo svoj' je briljantno urađena, uz odličan spot - pravi rock hit. 'Zajedno' (vrlo inventivan naziv), kao i drugi singl 'Jutro' takođe mogu da se svrstaju u bolje momente albuma. Đorđe David je, ipak, najubedljiviji i najemotivniji u baladi 'Nemirne noći'. Šteta je samo što je ova pesma bez potrebe "otežana" gitarama i ritmom. Samo gudači i ubedljiv vokal bili bi sigurno bolje rešenje. Interesantno je da je glavni autor muzike na ovom albumu Zoran Lesandrić, odnosno Kiki Pilot. S obzirom da hard rock i nije baš njegov teren, ne možemo mu ni zameriti što ovaj album ne nudi više od 2-3 hita. Šteta što Đorđe nije okupio malo veću grupu saradnika i autora kojima više leži ovakav zvuk. Šteta, jer u našoj muzici sve je manje albuma ovakvog tipa, a publike željne da čuje taj zvuk itekako ima. Ocena: 4,5/10

Milan Ćunković

Enjoy Sarma - No Fake Smiles (Rock Express Records)

Novi album kovinskih metal majstora je već kroz preliminarna radio emitovanja izazvao odavno neviđeno interesovanje YU metal zajednice. Bend je autorski sasvim sazreo, pa da nije Hablikovog karakterističnog dubokog vokala, teško bi bilo poverovati da je reč o istom bendu! Brutalna energija je i dalje prisutna, ali ovaj put na rafiniraniji i ubitačniji način. Tekstovi su još mračniji, jer je takva i stvarnost oko nas. Beznađe, dvostruki moral, gubitak svih nada i socijalni problemi su teme ovog masterpiece albuma bez koga će svaka YU metal kolekcija biti nepotpuna. Sarma očajnički upozorava da je krajnje vreme da se pogledamo oči u oči, ali bez skrivenih primisli i (pogotovo) lažnih osmeha, kako se album i zove. Sarmu je i ranije bilo teško žanrovski odrediti i porediti sa nekim od domaćih bendova. Ovaj put to će biti još teže. Kombinujući različite metal pod-stilove Enjoy Sarma je uspešno kreirala sopstveni. Preovlađuje sound koji podseća na najbolje Metallicine godine, ima tu i Slayera, naravno i Pantere. Primetne su i NU metal tendencije, ali u korisnom i neiritirajućem obliku. Posebno osveženje su pojedine gitarske deonice Dušana Arsenova koje imaju miris orijenta (bazirane na arapskim skalama) i to može biti odlučujući adut za proboj na inostrano tržište gde Sarma već ima određenu reputaciju. "No Fake Smiles" je mnogo melodičniji (ali ne na uštrb energije i snage) od svog prethodnika "Reborn Power", tako da ima potencijal da privuče poštovaoce svih metal žanrova. Album otvara naslovna numera sa nekoliko različitih rifovskih majstorija i catchy melodijom koja se uvlači pod kožu. Pomenućemo još nekoliko pesama, npr. 'Black Dog', naslednika melanholične 'Game Of Desire', koji će vas smlaviti i zalepiti za monumentalni gitarski zid Enjoy Sarme. Vrištanje pevača Hablika će vam dugo posle preslušavanja odzvanjati u ušima. 'Power Thrashin' Mad' je prava metal histerija uz koje je nemoguće ostati nepomičan, 'Nineteen' sa orijental filovima, neo-classsical primesama i poletnim thrash rifovima spada u red najboljih YU metal pesama svih vremena,  'Beer Attesting Day' je oda pivu (čućete šta se dešava posle 24-og popijenog piva)... Utisak kompletira i fenomenalan artwork albuma kojim dominira groteskna figura mutantnog klovna sa zapaljenom kosom i krvavim bodežom, kao i CD booklet od 12 strana. Produkcijom albuma "No Fake Smiles" pozabavio se Miroslav Branković (Alogia, Psychoparadox) u čijem studiju je album i snimljen, dokazujući da se i kod nas može snimiti album koji će svetski zvučati. Možda je najbolju ocenu albuma dala jedna novinarka, koja je iznenađeno uzviknula: "Pa ovo je bolje od Metallice!". Da ocenjujemo izdanja naše izdavačke kuće, "No Fake Smiles" bi dobio 10+.

Branko Rogošić

Kraljevski Apartman - Long Live Rock'n'Roll (Rock Express Records)

Još jedno reizdanje u katalogu REX Recordsa. Nisu daleko od istine mišljenja pojedinih novinara da se od ovog albuma (izdatog 1997, HiFi Centar) YU hard'n'heavy scena počinje buditi iz decenijskog zimskog sna. Albumom dominira naslovna numera (obrada Rainbow) koja u izvođenju Apartmana dobija novi život. Međutim, i ostalih 7 pesama ravnopravno učestvuju u kreiranju pozitivnog utiska o ovom super-poštenom hard-rocking albumu. Pored naslovne numere najjači aduti albuma su power-balade 'Ne verujem u lažne anđele' i 'Misterija' (čiji spot se nalazi kao video bonus na CD-u). Tu su i 'Gradski ratnici', 'Demonske oči', 'Gore digni glavu', 'Oprosti mi' i 'Mračan grad'. Nažalost, HiFi Centar kao veliki i komercijalno orjentisan izdavač, nije posvetio dostojnu pažnju ovom izdanju, pa su mnogi fanovi ostali uskraćeni za priliku da ga nabave. Ove reizdanje ima svrhu da taj propust popravi i zagreje hard rock i metal fanove u očekivanju novog albuma "Rocker" koji će se pojaviti u proleće 2002.

Zoran Rogošić

M.A.D. - Prisoners Of The Damned (Rock Express Records)

Reizdavati underground album snimljen pre skoro 5 godina može se činiti kao sulud izdavački potez. Međutim, 1) radi se o odličnom materijalu koji nije doživeo odgovarajuću promociju, 2) grupa M.A.D. (koja trenutno nastupa pod imenom M.A.D./Goya) završava snimanje svog drugog albuma, pa ovo reizdanje ima zadatak da informiše potencijalne fanove o ovom opakom bendu iz Sonte/Novog Sada, i pod 3) mi volimo sulude izdavačke poteze! M.A.D. svira deathrash u svom ogoljenom obliku, zvuk je baziran na moćnim galopirajućim rifovima (bez soliranja!) i growl vokalu frontmena Blaže Vasilića. Tekstovi su inspirisani smrću, bolom i patnjom, i sem pesme 'Tamnica' su na engleskom jeziku. Novi omot je urađen u duhu starog (leševi dece logoraša), pa tako onima sa slabim živcima preporučujemo da ovo izdanje preskoče. Posebno se izdvajaju pesme 'If' (koja se našla i na kompilaciji "Scream Until YU Like It") i naslovna numera, kao i obrada Black Sabbath 'Children Of The Grave'. Na albumu se nalazi i nešto slabije osmišljena obrada grupe Kiss 'God Of Thunder'. Album je posvećen svoj deci poginuloj u ratovima na ex-YU prostoru. Sa nestrpljenjem čekamo da Blaža, Ivan & co. završe svoj drugi studijski album i opravdaju stečene pozicije.

Zoran Rogošić

Riblja Čorba - Pišanje uz vetar   (HI-FI Centar)

Novi album Riblje Čorbe "Pišanje uz vetar" je njihovo prvo izdanje posle političkih promena koje u našoj zemlji. Samim tim, to je, posle duže vremena, i prvi njihov album koji u celini može da doživi medijsku i svaku drugu prezentaciju na način koji zaslužuje. Delić te "slobode" osetilo je i prethodno izdanje "Nojeva barka" ali je ipak, u ključnom periodu po izlasku tog albuma, stari režim bio vlastodržac svega i svačega, pa pesme sa

"Nojeve barke" bar u početku nisu doživele zaslužen medijski tretman. "Pišanje uz vetar" potvrđuje tezu koja se mogla čuti u raznim razgovorima  u proteklih, recimo, godinu dana, da se Bora Đorđević, potpuno izlečen i osvežen, raspisao i da ima dosta kreativnih ideja. Na "Nojevoj barci" akcenat je, na radost fanova već umornih od politike kao udarne teme, prebačen na lirsko-ljubavni teren. Promo singl sa pesmom 'Ljubav ovde više ne stanuje' najavio je sličnu orjentaciju i sada. Odličan potez, s obzirom da je pomenuta pesma ne samo najlepša na albumu, već jedan od emotivnih vrhunaca Riblje Čorbe u celoj njihovoj karijeri: "Od tebe bolestan, bezuspešno lečen / ne, suze moje ne postoje / malo sam zbunjen i zatečen / meni se samo oči znoje / Ne, nisam ni suzu pustio / a moje srce na dlanu je / samo sam tiho izustio / ljubav ovde više ne stanuje". Utisak upotpunjuje i vrlo šarmantan spot u kom Bora i Mirjana Bobić Mojsilović sasvim solidno "pariraju" pravom glumcu Nikoli Đuričku. "Emotivnom Bori", pokazalo se još jednom, izvanredno leži Džindžerova muzika. Vesela, šarmantna 'Čiviluk' i, pogotovo 'Duša nije na prodaju' imaju magičnu moć osvajanja na prvo slušanje, a da pritom nikako nisu sezonski hitići. Međutim, nažalost, utisak je da će pomenute dve Džindžerove pesme ostati u senci  - trubača.  Čorba je uvrstila na svoj novi album dva prava narodnjaka sa trubačima - 'Po livadi rosnoj' i 'Hoću majko, hoću'. Jedna pesma u tom fazonu se može protumačiti kao štos-pesma, zezanje, ali, utisak je da su dve pesme, iako kratke, ipak previše za album Riblje Čorbe. Dok 'Po livadi rosnoj' zvuči kao sasvim primerena zezalica i simpatična parodija na komunističke "druže, drugarice" pesme, vađenje iz naftalina stihova legendarne 'Hoću majko, hoću u Gradsku čistoću' i novo odjekivanje trubača čini se kao nepotreban, suvišan potez.

Međutim, još dosta toga veoma dobrog na ovom albumu amortizuje preforsirane trube. Bilo da je to prava gitarska svirka ('Srbin je lud', 'Neka me ubije grom'), opušten uvodni (i završni) rege 'Crno-beli svet', narativna 'Čekajući čoveka', 'Zašto sam otišao bluz' ili turobna 'Nebeski narod' - kvalitet i miris Čorbe su tu. Brojni gosti na albumu, iz raznih sfera umetnosti, predstavljaju dobro doziran, prijatan začin i čine "Pišanje uz vetar" još boljim i sadržajnijim albumom. Ne bih se upuštao u stilsko poređenje novog albuma Riblje Čorbe sa ovim ili onim njihovim izdanjem iz prošlosti. Uostalom, Čorba , potpuno razumljivo, odavno više ne snima albume da bi se sa nekim ili nečim takmičila, poredila, da bi bila prva, druga ili peta na nekoj top listi. Kao rezultat toga uvek, pa i na ovom albumu, ostaće neke pesme koje zažive i dugo traju ('Ljubav ovde više ne stanuje', 'Duša nije na prodaju'), uz ostatak albuma apsolutno na nivou renomea Riblje Čorbe. Ocena: 8/10

Milan Ćunković

V/A - SLO·COMP·OST (FV MUSIC)

     Jedna od najvrednijih & najagilnijih muzičkih kuća sa prostora koji su se i pre 20 godina činili vangraničnim ("I Slovenija je neko inostranstvo" kaže A. Berček igrajući lik Slobodana Miloševića u filmu "Dečko koji obećava", 1981.), ljubljanska FV Music, imala je uspešnu 2000., uspešnu 1999., i tako 16 puta uspešno unazad. Pre tačno godinu i po dana (junija 2000.) je u Gala hali na Metelkovi, na svom festivalu predstavila, kako sama tvrdi, "srž slovenačke r'n'r scene". Uspešno pretstavila, da otkrijem odmah.

     Šta je ono čime nedavno izašli koncertni zapis sa tog festivala čini dolepotpisanog zavidnim, ostaje da se vidi. Da li su to instrumentalni surferi Bitch Boys, geografska protivteža hrvatskim Bambi Molesters i idejni konkurent kalifornijskim Phantom Surfers, koji nas nemo potsećaju da je "Wet Bikini" teritorija #1 koju smo trebali osvojiti ovog leta? Da li su to Erotični, pankeri iz slovenskog trougla Pankrti-Pekinška Patka-Dva Minuta Mržnje, kojima je, verujem, najpotresniji događaj devedesetih gostovanje Sex Pistolsa? Da li su to pak hc-punk formatizovani Malo Bo, koji svoj set završavaju sa "Haba Haba Haba Merhaba"? Ili je to mariborska skupina CZD, o čijem humoru se ispredaju legende, koje nisam razumeo ni reči ali sam se ipak nasmejao pročitavši naziv jedne od pesama ("Nimam Dnara")? Hmmm, možda su to odavno etablirani Res Nullius, čije ploče puštam kad poželim čuti kako bi Partibrejkersi zvučali da već nisu sebi izgradli zaseban žanr? Poslednja šansa, kad su izvođači u pitanju, odlazi na specijalnog gosta festivala, Adam West, trenutno najbolji američki odgovor na skandinavsku eksploziju.

     Zvuk ploče je odličan (ako se izuzme neobična mana da publiku takoreći ne čujete, ups!), sve je normalno & dobro, ali to su sve karakteristike jednog ukusnog živog albuma, i to nikog ne bi trebalo činiti zavidnim. Reč je ipak o jednom, mnogima nebitnom detalju - "Ploščo je podprlo Ministrstvo za kulturo RS"- detalju koji nam otkriva da slovenačka vlada ume da prepozna produkt koji može dobro prodati, kad već nema Dečka koji obećava. Što je jedan u nizu razloga aktivne & kvalitetne muzičke scene našeg nekadašnjeg cimera. Ocena: 7/10

Petar Jovanović