Rock Express Online | Arhiva | Br.32

Bora Čorba čitaocima Rock Expressa predstavlja album "Pišanje uz vetar"

Srbin je lud! *Ja sam anarhista i antiglobalista * Godo se javio telefonom * Nećemo svirati u Hrvatskoj * Tuđe govno nam lepše miriše * Zašto političari ne kažu narodu da je Kosovo izgubljeno? * Zbog svojih stavova sam mogao i glavu da izgubim * Pirate bih obesio za jaja na Terazijama

   Generalno me nervira ljudska glupost, jajarenje, pilićarenje. Ako hoćeš da me zajebeš, zajebi me krupno. Nemoj da me zezaš na sitno. Uvek se bunim protiv nepravdi, budalaština. Glupost me nervira. Jedinica za merenje gluposti je i Bush...

   U prošlom broju Rock Express-a, otprilike taman kad je počela medijska kampanja oko novog albuma Riblje Čorbe, zavirili smo malo u "Studio O" i dočarali atmosferu sa snimanja, uz neke osnovne informacije o samom albumu. Tada je dogovor sa Borom bio da za sledeći broj on kaže o svakoj pesmi ponešto i da na taj način približi novi album čitaocima REX-a. Sa takvom idejom sam i krenuo na dogovoreni razgovor.

   Podsvest je ipak bila sasvim jasno govorila da tu mora da se potkrade još neko pitanje, makar kao digresija. Razlog je jasan: Bora ovih dana radi zaista mnogo, tako da tema za priču ima napretek. Normalno, u takvoj situaciji je i njegovo vreme prilično zgusnuto, pa se desila interesantna situacija. Pored mene, Boru je čekala i novinarka jednog lista koji ne izlazi kod nas, već samo za naše iseljenike u inostranstvu. Bora je, vedar i raspoložen ušao u kafić i odmah pitao "Ko me sve ovde čeka"? Na prvi pogled je bilo uočljivo, a kasnije se sasvim ispostavilo - od prelaska na bezalkoholno pivo (pre otprilike godinu i po dana) Bora je u svakom trenutku koncentrisan, pričljiv, raspoložen sagovornik. U svakom slučaju, pred vama nije puki prikaz albuma "Pišanje uz vetar" pesmu po pesmu, već šetnja kroz novo izdanje Riblje Čorbe sa dosta usputnih stanica. Baš na početku intervjua, iz zvučnika je dopirala pesma koja otvara album - "Crno beli svet ", pa je Bora odmah počeo sa komentarima.

   "Jedan lep regić. Gost u toj pesmi je Nemanja Kojić Kojot iz Eyesburn-a. Zašto on - zato što je Eyesburn ubedljivo najbolja mlada grupa, a on izvanredan i kao multiinstrumentalista, i kao autor... Potpuno je posvećen muzici. Kompletna ličnost, kompletan umetnik. Sad da pričam da je pred njima budućnost... jeste, pred njima je budućnost, znajući koliko vole da rade i da sviraju. Oni imaju onu neophodnu dozu upornosti da prođu ono sve što treba da prođu".

   "Putovao sam jednom iz Johanesburga za San Siti. Vidim - parkiran kamion nasred auto puta. Crnci napravili sebi hladovinu i spavaju sve u šesnaest. To je bila jedina moguća hladovina. Pošto oni i ne vole baš mnogo da rade, onda sam napravio, praktično, jednu antirasističku pesmu gde i crnci i belci imaju tu zajedničku osobinu. Dosta očekujemo od tog regea koji je baš opušten.

Da li je ta pesma, na neki način, i približavanje mlađim generacijama koje odrastaju uz pomenuti Eyesburn, KKN, Darkwood-e i sl.?

   Ovo je ipak jedan staromodniji rege. Podsetiću ljude na pesmu "Evo ti za taksi" iz '81, koja je kombinacija ska i regea. "Volim, volim, volim žene" iz iste godine je, u stvari, repovanje na neki način".

Posle ugodnog podsećanja na pesme iz peroda najvećeg uzleta Čorbe, vraćamo se dve decenije mlađim numerama - "Srbin je lud".

   Setimo se da je pokojni Jovan Rašković rekao da su Srbi lud narod. I jesu. "Srbin je lud / Srbin je proklet / jednom ga ubiješ / on 'oće opet ". Inat je jedna tipična srpska osobina. Cela pesma je jedna mala opomena. Kod Srba je kratko pamćenje. Brzo se zaboravljaju neke stvari. Sa muzičke strane, ovo je jedna tipična rokačina. Nekako, pesme su upakovane onako kako je tekst zahtevao. Zato je album žanrovski dosta raznorodan.

   Mobilni telefon po treći put zvoni: Šta da radim, zove me žena (smeh).

Da li je rešila onu jutarnju dilemu iz tvoje pesme od pre 12, 13 godina?

   Ne radi više. Sada, nećete verovati, polaže vozački. Testove je položila iz prve. Kad položi vozački, biće: "Pešaci, čuvajte se!"

I Tamara i Boris su već punoletni. Voze li oni?

   Ne, deca još ne voze.

Divna, emotivna pesma "Ljubav ovde više ne stanuje" je pesma broj 3 na disku, ali je odabrana za singl broj 1.

   Ja sam planirao da ona ide kasnije na ploči. Međutim, ljudima iz HI-FI Centra se mnogo dopala. To zaista i jeste jedna tipična Čorbina pesma. Nije mnogo spora da se vuče k'o crevo, da bude dosadna balada. Oseća se određena doza iskrenosti i jedne dobre patetike. Dobro je što to ne prelazi u ljigavost da cure sline sa pesme. Ima i dovoljno oporosti. Inače, u ovoj pesmi, kao i u prethodnoj, prateće vokale peva Dejan Cukić.

Za nju je snimljen i vrlo zanimljiv spot. Odabir aktera u spotu - Mirjana Bobić Mojsilović i Nikola Đuričko, je zanimljiv i pomalo neobičan?

   Divni su, zaista divni. Dugo sam razmišljao ko da igra te likove. Njih dvoje su bili idealan izbor. Savetima mi je pomogao tu i moj kum Pop. Mirjana se, nekako, sama nametnula. Đurička sam našao sam. Hteli smo da izbegnemo da to bude "prva lopta", da bude neki kulov sa kajlama. Ovako,

   Đuričko je i dovoljno prefinjen i dovoljno lepo je odigrao tog mlađeg nabacivača.

Boru u tom trenutuku na kratko ponovo prekida misao i kreće neka priča vezana za njegovu decu. Nadovezujem se: Da li je Boris još uvek panker, funkcioniše li mu bend "Sranje"?

   Boki je panker, anarhista i antiglobalista, što sam i ja. Što se benda tiče, rasuli su mu se članovi na više različitih strana.

Ne bih da prejudiciram, ali, imam utisak da jedan od mojih favorita na novom Čorbinom albumu, "Duša nije na prodaju", bar sudeći po izboru pesama koje ste svirali na promociji, neće biti u prvom planu?

   Ona napada iz drugog plana. Mi ćemo na koncertima svirati uglavnom tih sedam pesama koje smo tada odsvirali. Moguće je da sviramo i "Dušu". U toj pesmi, kao i u "Čiviluku" gostuju Gudači Svetog Đorđa. To su dve lagane priče. Džindžer je veoma senzibilan kompozitor. By the way, možeš da mu čestitaš. Postao je tata. Dobio je divnu ćerkicu. Sad smo svi u bendu roditelji.

Nadam se da ćemo imati prilike da Džindžeru i na dugo očekivanom solo albumu.

   On to stalno planira. Izdaće kad i Oliver Mandić (smeh).

Šarmantnu, simpatičnu pesmu "Čiviluk" su mnogi već zavoleli.

   Takođe Džindžerova pesma. To je još jedan naš favorit iz senke. Jedan vrlo ljubavni tekst, pomalo čudan čak i meni.

Stigosmo do trubača.

   Sve je počelo pesmom "Hoću majko, hoću u Gradsku čistoću". Palo mi je na pamet da je "obučem". Jedino kako sam mogao da je čujem, to je sa trubačima. Znači, nema foliranja, nema etno saunda, nego čist narodnjak. Ta pesma, normalno, ima ipak distancu od narodnjaka. Na neki način je zezanje. Odnosno, ne na neki način, već je direktno zezanje svega toga. "Po livadi rosnoj" je nastala još dosta davno. Pre nego sto je Sloba pao, ja se sretnem u Australiji sa Dobrivojem Topalovićem, ponudim mu pesmu garantujući da će biti hit. Topalko, kad je video tekst, kaže: "Nemoj ja, Boro, nije to još za mene ". Rekao sam mu da će biti narodni heroj ako to snimi. Međutim, nije me poslušao. Onda sam ja odlučio da je snimim. Nema veze, stoji nam lepo. Te dve pesme je odsvirao orkestar Bobana Markovića. To su stvarno velemajstori. Ja sam ih slušao i sa Lajkom Feliksom. To što oni rade je čista umetnost. Možda sam ih ja malo stegao da iskažu sve svoje kvalitete. Nažalost, oni nisu mogli da budu na promociji jer su tada bili u Španiji. Evropski bend. Ja sam išao u Vladičin Han da ih angažujem. I način pevanja kao što je u "Po livadi rosnoj " je čist dragačevski. Čak sam hteo da angažujem i dragačevske pevače koji se deru po planini na taj način.

Čak dve pesme sa trubačima na Čorbinom albumu - možda mnogo?

   I meni se čini. To je trebalo da bude jedna pesma, bez pauze. Tako ih i sviramo na koncertima. Da je ono staro vreme ploča, da CD ne postoji, one bi bile odvojene - jedna na jednoj, druga na drugoj strani. Bile bi pandan jedna drugoj. Ovako - možda je mnogo, ali, s obzirom da su obe pesme kratke, nije strašno.

U nekim pesmama su, čini mi se vrlo pametno izbegnuti direktniji naslovi: "Daj mi lovu", "Nebeski narod"...?

   Da. Nekako, u naslovu ne mora da bude baš eksplicitno navedena poenta. Skočicu sad na pesmu "Prokockan život" koja najbolje oslikava ono što sam hteo da kažem na albumu.

Način na koji je Marija Mihajlović tu otpevala refren pomalo "umekšava" inače oporu i opominjuću pesmu.

   Upravo sam to i tražio, da deluje kao anđelčić. Tako ćemo možda i napraviti spot, da ona bude anđelčić koji leti i peva da je život potrošen i prokockan. U suštini, ta pesma je upravo pobuna, uzaludna pobuna koja je potrebna i kao ventil i kao stav. Potrebna je da bi se pružio bilo kakav otpor, makar i uzaludan. Otpor glupostima koje nas inficiraju i svrstavaju u red mašina. To je pobuna protiv kalupa.

Da li Čorba, po tvom mišljenju, posle 23 godine postojanja, treba da bude pobuna, ili mejnstrim, ili i jedno i drugo ako je moguće?

   Mi jesmo mejnstrim, de facto. Mislim da smo vrlo autentični i originalni još uvek. U stanju smo bar da iznenadimo ljude.

I na novom albumu, već po tradiciji, postoji jedna obrada. Ovoga puta, u pitanju je "Boris The Spider" sastava The Who.

   Uvek kod tih obrada vodim računa samo o jednoj stvari - da ne bude mnogo blisko originalu, da dobije neki drugi smisao. "Green, Green Grass of Home" je u našoj verziji neka druga trava, "Memphis Tennessie" je "Crna Gora - Bar "... Sve te pesme drugačije zvuče nego originali. Međutim, vezanost za tu muziku 60-70-ih je sigurno ostala. To je vreme kad sam počinjao da se bavim rokenrolom i normalno je da sam vezan za te pesme. Tada su se pravile pesme od glave do repa. Znao se početak i kraj. Ja to volim da čujem. Ima još jedna pesma od "Who" koju bih voleo da obradimo. Zove se "Death of The Clown". Ima pesama koje su nepravedno zaboravljene, zapostavljene, a uticale su na mene u nekom periodu. Mislim da "Daj mi lovu" sasvim dobro stoji na albumu.

Za još jednu pesmu mi je već sada žao što, čini mi se, neće biti koncertni favorit...

   "Čekajuci čoveka"?

Ne, druga Vickova pesma - "Neka me ubije grom ".

   "Neka me ubije grom" je još jedna teška rokačina. Tu malo peva i Željko "Aleluja". Vicko i ja smo zajedno komponovali pesmu, refren je moj. Tekst je postojao i ranije. Objavljen je u knjizi "Psihopata i lopata". U principu, jedna takva pesma je vezana za Čorbu. Da se ona nalazi, recimo, na prvom albumu Riblje Čorbe imala bi mnogo više efekta. Kad mi ljudi kažu da su više vezani za prve pesme Riblje Čorbe, samo im kažem: "Zamislite da su ove poslednje - prve ".

Kad si pomenuo knjigu, i tu ima noviteta. U izdanju lista BRE, odnosno, u okviru BREdicije, nedavno je izašla tvoja nova knjiga, bolje rečeno knjižica "Srbi bez muke".

   Da, može da se kaže da je to moja nova knjiga. Napraviću i dopunjeno izdanje pošto stalno pišem. Dopada mi se taj pristup da u knjigu uđu i karikature, i rebusi... sve ono što radim.

"Čekajuci čoveka "?

   Jedna interesantna, hermetička pesma, zatvorena. Gosti su Josif Tatić i opet Marija Mihajlović. Ovoga puta, Godo se bar javio telefonom (smeh). Doduše, nije došao, ali se javio. Godo je Josif Tatić koji ima idealan glas. Pesma može različito da se tumači. Nek je svako tumači na svoj način. Stalno čekamo neke ljude, i nikako da se pojave. "Šta radiš?", "Evo, čekam čoveka".

Pre izlaska albuma pročitao sam u jednom listu da će dopisni gosti na albumu biti Zoran Predin, Arsen Dedić i Sinan Sakić!?

   Ma, to je zezanje. Poludeo sam bio od intervjua i pričanja istih stvari. Neko je zvao telefonom i pitao "Ko su gosti?" po milioniti put. Ja, onako, u zezanju kažem: "Zoran Predin, Sinan Sakić i Arsen Dedić kao dopisni članovi" . Međutim, novinarka je to vrlo ozbiljno shvatila.

CD "Pišanje uz vetar" je multimedijalan. Eto radosti za fanove koji imaju PC.

   Nama je izašla multimedija i pre toga. To je bo jedan projekat za prvih dvadeset godina. Ovoga puta, dok smo snimali ploču uvek je bila prisutna kamera. Nismo se mnogo obazirali na nju. Jednostavno, radili smo svoj posao. Mislim da taj multimedijalni deo sa detaljima iz studija može da bude interesantan.

Bluz, bluz, bluz... i uvek bluz!

   Pesma "Zašto sam otišao bluz" je rađena po svim pravilima bluza. Kad crnac peva bluz, on počne: "I woke up this morning..." Ustao je ljut i onda mu se ceo svet sruči na glavu, ostavi ga žena... E, ovo je jedan balkanski pristup bluzu. A to "otišao" isto je tipično za Srbe. Eto tako, odluči se čovek i - ode. U toj pesmi je gost Zoran Božinović, Džindžerov brat. Jedan sjajan gitarista, čudo od muzičara.

Zoran je svojevremeno trebao i da bude član Riblje Čorbe?

   Jedno vreme sam to želeo. Međutim, Zoran više voli da svira u svojoj grupi "Zona B" nego da se eksponira. O njegovom sviranju u Čorbi bilo je govora onda kad su otišli Bajaga i pokojni Rajko. Još jednom je bilo aktuelno, izuzetno aktuelno, kada je Ilke otišao iz grupe. Međutim, Džindžer je preuzeo sve gitaroške deonice, i to sasvim uspešno. S obzirom da imamo Vladu na klavijaturama, to je sasvim OK.

"Nebeski narod" je pesma za koju si bio u dilemi da li da je staviš na album ?

   To je jedna opora, gorka pesma. Odudara malo od celog konteksta ploče. Zaista bedak pesma. Međutim, istina i svakodnevni život ne mogu da budu uvek veseli i ružičasti. Možda ta pesma nekog podstakne na razmišljanje i malo opomene ljude. "Nebeski narod" govori o jednoj odvratnoj, užasnoj situaciji u kojoj se moj narod nalazi. Da bi smo izbegli da se ploča tako završi "jao, užas..." onda smo za kraj vratili veselu temu "Crno beli svet (i opet)" sa promenjenim tekstom - da se ljudi malo nasmeše, da se vidi to svetlo na kraju tunela. Stvarno bi pocrkali da se završi onako (smeh).

"Crno beli svet (i opet) jeste kraj albuma Riblje Čorbe, ali nikako ne i kraj tvojih diskografskih aktivnosti ovih dana. Snimio si sa "Legendama" odličnu pesmu "Točak života".

   Kad je Daša pravio "Legende" želeli smo da to ne bude tipičan starogradski bend, nego da budu novogradski bend. Krenuli su nekim pravcem koji je privukao dosta poklonika. Onda je Daša autorski sazreo i otišao u drugom pravcu. Sada i on hoće malo da promeni celu priču, da vrati u neke prvobitne okvire - da ne budu sve pesme sentimentalne, tužne i toliko "upakovane", manirističke. Želi da izbegne manir, i to je dobro i osvežavajuće za "Legende". Upravo u tom pravcu ide i "Točak života".

Koncertnu promociju novog albuma Riblja corba, pretpostavljam, ostavlja za toplije, prolećne dane?

   Da, sviramo s' proleca, dok pesme zažive, a mislim da će vrlo brzo tako nešto da se desi. Još imamo snage. Sinoć smo svirali pred 2.700 ljudi u Loznici. U pitanju je bio jedan humanitarni koncert.

Jel' javio Sloba iz Haga šta mu se najviše dopada sa Čorbinog CD-a?

   Nije javio, ali mogu da kažem da sam saznao da je isti advokat u tom CD šopu uzeo i novi album. Znači, i "Pišanje uz vetar" je u Hagu.

Eto, nekad si mu slao razglednice, sad diskove. Da li postoji neko iz javnog života ko ti je sada "trn u oku "?

   Ne bih pominjao političare. Postoje, naravno da postoje stvari i ljudi koji me nerviraju. Generalno me nervira ljudska glupost, jajarenje, pilićarenje. Ako hoćeš da me zajebeš, zajebi me krupno. Nemoj da me zezaš na sitno. Uvek se bunim protiv nepravdi, budalaština. Glupost me nervira. Jedinica za merenje gluposti je i Bush...

Šta te nervira kod novinara, osim pitanja "A zašto se vi zovete Riblja Čorba?"?

   Nervira me, recimo, kad dođu nepripremljeni na intervju. Neko im je nešto rekao, ali, oni nemaju pojma o tome šta je Čorba do sada radila.

   Dođu i pitaju nebuloze: A kad ste vi počeli?, Koliko ste albuma snimili? i Kako vam je pravo ime?

Evo, doneo sam ti da pogledaš jedan tekst u novom broju hrvatskog "Plejboja" gde te pominju, uz očekivanu etiketu "pijani četnik".

   Diiivno, divno, divno.

Ostaješ li pri tome da nikad više nećete svirati u Hrvatskoj?

   Naravno. Ima dosta kompleksa kod njih. Ja sam hteo tamo da dođem sa jednom ekipom da igram fudbal sad skoro. To je u redu. Oni su se zgrozili - kaaakvi, taman posla... Onda je ta ekipa otišla bez mene. Sada igraju mali fudbal u Zagrebu. Organizatorima turnira užasno smeta što "Banjaluka" piše ćirilicom. E, jebi ga. Kad se oslobode tog doživotnog kompleksa, onda možda.

Kako reaguješ na sve češće dolaske muzičara sa ex-yu prostora u Beograd?

   Ne smetaju mi. Neka svako radi svoj posao prema svojoj savesti. Smeta mi, generalno, politika naših radio i TV stanica kojima govno sa strane lepše miriše nego naše, domaće govno.

Bio si nedavno u emisiji "Utisak nedelje" na TV Studiju B. U principu, često te zovu da komentarišeš razne stvari. Da li je to zato što si jedan od retkih koji ima petlju da kaže šta misli, pa to poštuju?

   Uvek sam govorio ono što mislim. Moguće je da me zovu zato što sam upućen u stvari. Možda i poštuju moje mišljenje. Ja sam skoro bio na Kosovu. Prošao sam i tamo gde ovi nesrećni poslanici nisu mogli da prođu. Išao sam od Leposavića , sa severa pokrajine gde je relativno bilo bezbedno, skroz do Šar planine, do Brezovice, sve kroz šiptarske teritorije. Kosovo je u praksi već podeljeno, i to više nema nikakve veze sa Srbijom. Nije mi jasno zašto to niko ne kaže narodu. Zašto se ne objasni ljudima da je to izgubljeno, podeljeno? Evo, ja već šest meseci pričam kako je Bor u teškoj ekonomskoj situaciji, a to tek sada izbija na videlo. U principu, osećam veliku odgovornost.

Prema?

   Pa, prema ljudima kojima namećeš svoje mišljenje. Nikad nisam nekom želeo da nametnem svoje razmišljanje, već sam, jednostavno, hteo da ga prezentiram, pa ako se to dopadne ljudima da ga usvoje, ili u suprotnom, ne usvoje. Međutim, sama ta pozicija da si ti na bini i da te ljudi slušaju, da ti veruju, zahteva određenu doslednost u ponašanju i razmišljanju. Greške se tu teško praštaju. Jednostavno, nemam pravo na grešku, a greške se svima dešavaju.

Šta smatraš svojim greškama?

   Ne znam, verovatno ih ima. Vreme to najčešće pokaže. Greške su kompromisi. Kompromise ne treba sklapati nikad. Treba biti dosledan i svoj. Mogao sam zbog takvog stava neke stvari i skupo da platim, negde i glavom.

Znači, Bog te čuva?

   Verovatno. Gleda onaj plavooki odozgo i kaže "Pusti ga sada" (smeh).

Kakav je sada status muzičara kod nas, da li se nešto promenilo u proteklih godinu dana?

   Naša profesija je malo živnula, malo smo bolje organizovani. Bajaga je bio predsednik dok je mogao da izdrži sve obaveze. Ja nisam mogao da se prihvatim toga, stvarno nemam vremena. Sad je Dragoljub Đuričić predsednik, i mislim da će i on da nastavi sa regulisanjem statusa. Neke stvari nisu zakonski određene. Naša autorska prava su totalni haos. Ovde svako ima pravo da te krade. Pirati nisu pirati. Kad kažeš "pirat" to zvuči simpatično. To su lopovi, lopine koje treba obesiti za jaja na Trgu. Oni zarađuju na tuđoj muci i tuđoj duši. Jednostavno, prodaju tvoju dušu.

Da li se novi album Čorbe vec pojavio u piratskoj verziji?

   Da, pojavio se. U Kruševcu sam ga našao. Međutim, ako pošalješ ekipu da ga prebije, dođe policija pa štiti njih. Smešno.

Generalno, van muzike, ima li, po tvom mišljenju, vidljivih promena u društvu od čuvenog "petog"?

   Sjajni Srbi neće da primete dobre stvari koje se dešavaju. Oni to podrazumevaju. Međutim, loše stvari se pričaju na sva usta. U suštini, nastupile su promene. Sad su svi zaboravili onu inflaciju kad su se novine plaćale u feninzima i kad su penzioneri masovno izvršavali samoubistva zbog svojih penzija od kojih nisu mogli hleba da jedu. Ljudi ne mogu da shvate da je naša ekonomija u govnima, a političari neće to da im kažu. Treba da budemo srećni ako naši unuci budu imali neki bolji život, jer, zemlja je sistematski uništavana pedeset godina.

Bez obzira na ritam tvog života i brojne obaveze, za kladionice se uvek nađe vremena?

   Naravno. Upravo dolazim iz sportske kladionice.

Koju ligu preporučuješ za klađenje?

   Razne lige igram, vrlo svaštarski.

Kad smo kod sporta, aktuelna je i Bajagina himna Zvezdi. Kako ti se čini?

   Veoma mi se dopada. Mislim da je na pravi način urađena.

A uopšte album "Zmaj od Noćaja"?

   Bajagin album ima jedan jedini problem - to je Bajagin album. Da je to njegov prvi album, on bi opet izazvao revoluciju. Međutim, Bajaga je Bajaga, i on ne može da se menja, da bude neko drugi. Svako ko je očekivao da Bajaga bude neko drugi, taj će ostati razočaran. Određen pomak postoji. Mislim da su pesme kvalitetne. Ko želi da čuje Bajagu, ko ga voli onakvog kakav jeste, on će voleti i taj album, u svakom slučaju.

Za kraj - da li si zadovoljan sobom?

   Ja sam vrlo, vrlo zadovoljan tip (smeh).

Milan Ćunković