Rock Express Online | Arhiva | Br.32

Ko još čita uvodnike...?

Pink's not dead (a ka'će nezna se)

   Nova humoristička serija u nastavcima, zvana "naša sumorna stvarnost" se nastavlja. Eto, jadni Željko "Pink" Mitrović je platio čak 2.000.000 DEM poreza na ime ekstraprofita zarađenog u proteklom periodu. Greota bi bila da su mu razrezali više, jer bi morao da proda svoju vilu sa ugrađenim grejačima po celom dvorištu (da bi se sneg zimi sam topio, a mili Željkić ne bi morao da kupuje lopatu za čišćenje). Postao bi beskućnik, a to nema smisla. Naša vlast brine o svakom čoveku. To što je ex-basista Oktobra 1864. toliko samo od reklama zarađivao mesečno, i nije toliko bitno, jer Bože moj, ne smemo biti cepidlake. Pa sad živimo u demokratiji! I to što je državna kasa osiromašena za brdo para nije važno. Poreze će plaćati narod, i vuci će biti siti, a ovce ko šiša! (Odgovor: ko god stigne).

   Pink ne menja programsku šemu, a i što bi. Dil sa vlašću je postignut, a španske serije tako lepo zaglupljuju podanike da je to milina. Da njih nema, verovatno bi više razmišljali o praznim novčanicima, a to nijedna vlast ne voli. Na Željkovu žalost, morao se odreći maraka koje su mu u džep sipali Kleopatre i vidovite Zorke, ali čovek je radan & vredan pa će to već nekako nadoknaditi. Npr. izdavanjem zanimljivih albuma u okviru svoje City produkcije. Eto, baš ovih dana dve velike zvezde se vraćaju na još veća vrata. Jedna je simpatična leontina (namerno malim slovom), ta ikona prošlog režima; drugi je šarmantni Đogani, koji i bez supruge nastavlja tamo gde je stao. Naravno, zakom o muzičkom šundu još nije u pripremi, jer se ministar Lečić trenutno bavi pripremom Zakona o pozorištu, ali o njemu malo kasnije. Elem, to što objavljuju pomenute persone, ni po jada. To je njihova stvar, mada bi ih trebalo zakonom zabraniti. Ono što posebno nervira je drskost City-ja da re-izda kultni album beogradskog novog talasa - "Paket aranžman"! Muka me hvata kad čujem Kojin, Vladin i Giletov glas u reklami za ovaj album. Dobro, Gile je njihov pulen, ali me čudi što se Koja i Vlada nisu suprotstavili tome, ili makar oglasili protiv takve zloupotrebe. I to baš na 20-godišnjicu izdavanja albuma. Da nije tužno, bilo bi smešno. Pokojni Milan se sigurno prevrće u grobu...

   Uporedo sa "puštanjem" Željka da živi i radi, vodi se simultana akcija uništavanja Karićeve televizije. Naravno da to raduje, jer je svoju imperiju napravio krvavim novcem, ali koincidencija pomalo čudi. Kao da se neko svim silama trudi da uništi jedinog ozbiljnog konkurenta Pinku!

   Sigurno se pitate zašto ovo pišem kad se radi o opšte poznatim činjenicama? Ne zbog sadašnjosti, pišem zbog budućnosti. Da ostane neki trag da u ovom suludom vremenu nismo baš svi bili ovce, a i da pokažem unucima da se deda borio koliko je mog'o. Zato ne zamerite...

   Kao u stara dobra vremena u roku od mesec dana izdata su 3 albuma velikih ovdašnjih bendova. Prvi je krenuo Bajaga, za njim Čorba, pa Boris Aranđelović, uz pomoć cele Smak ekipe, i dodatkom Bate Kostića, Ranđe i Pere Joe-a. To je naravno dobro. 3 mainstream rock albuma mogu da pokrenu scenu. No, na žalost, sva 3 albuma su dosta lošija od njihovih prethodnih radova, pa mogu zlonamernima poslužiti kao argument da je u ovoj zemlji rock mrtav. Bajaga je hteo da bude moderan, Čorba peva narodnjake, a Boris je snimio apsolutno staromodan album bez ijednog hita. Ne kažem da su ploče loše, ali u ovom trenutku su nam trebale prave bombe koje bi ponovo razularenu dens scenu rasturile kao Bin Laden ona dva nebodera. Umesto bombi, dobismo petarde. Ono što takođe zabrinjava je trend pozivanja političara na novinarske promocije. Prvo je Bajaga zvao Đinđića (pa je ovaj došao), a pojavio se i Lečić koga češće viđaju u prvim redovima koncerata Harisa Džinovića i na promocijama dens pevaljki. Onda je Bora, da ne bude gori, pozvao Koštunicu, koji nije imao vremena. na kraju je i Boris zvao Đinđića, ali neuspešno. U čemu je stvar? Da li posle toliko godina i uspeha danas traže potvrdu sopstvenih kvaliteta od prolaznih političara?

   Zbog Nove Godine ovaj put nismo mogli da pomeramo rokove, a i prostor, tj. broj strana nam je zbog hroničnog nedostatka love bio sasvim ograničen, pa je vaš glodur bio na mukama, kakve pre par godina nije mogao ni zamisliti. Ekskluzivne intervjue sa Garbage i Zoranom Redžićem (basistom Bijelog Dugmeta) morali smo da izbacimo, tj. da ih ostavimo za sledeci, februarski broj. Intervjui sa Sheehanom & Vaiem i Ozzy-jem su skraćeni, a još jedan opasan makedonski bend će morati da se strpi do sledećeg broja. Ispali su iz "igre" i veliki broj recenzija (planirali smo da ih u ovom broju bude okruglo 100!) i intervjui sa domaćim bendovima. Iako je velika urednička radost kad ima gomilu dobrih i ekskluzivnih tekstova, verujte da nije bilo lako odlučiti ko ovaj put mora da sačeka. Ako ništa drugo, kostur sledećeg broja je već gotov.

   Ovaj put se posle mnogo godina neće održati Koncert godine u Novom Sadu. Neće biti prebačen ni u Beograd, kako se svojevremeno pričalo. Vest je loša da lošija ne može biti, ali još grđe je objašnjenje organizatora: nema se para, a i ne postoji dovoljno interesovanje publike, kao ni dovoljno kvalitetnih rock bendova za održavanje ovakve manifestacije!!! Dobri bendovi itekako postoje. To organizator dobro zna. Takođe zna (jer je i sam učestvovao u organizaciji) da su pare potrošene na EXIT. A ako ne zna da li i dalje ima publike, neka pročita izveštaj sa Taksirat festivala u Skoplju, gde se skupilo 12.000 ljudi (a cela Makedonija ima stanovnika kao Beograd!). Ili nek pita Đuleta, koji je za mesec dana svirao 3 puta pred prepunim gledalištem u Zagrebu, da li tamo ima interesovanja. Nemojmo se zavaravati da smo bolji ili gori od Makedonaca i Hrvata. Isti smo, a interesovanja naravno ima i kod nas, jer inače - kako bi REX opstao već skoro 5 godina!

   Pošto iz pisama, e-mailova i telefonskih poziva vidim da vas zanima šta se dešava sa ukidanjem poreza Rock Expressu, evo kratkog raporta. Ništa se nije promenilo. Lečića i dalje boli ***** za rock. I dalje krši zakon odbijajući da ovako, ili onako reši naš zahtev. Vaše reakcije su bile preko svih očekivanja. Veliki broj čitalaca je zvao ministarstvo telefonom (pa su vam histerično govorili da se više ne javljate), drugi su pisali, pa nisu dobili nikakav odgovor. Treći su saznali gde Lečić stanije, zvali ga na kuću, zvonili na vrata i ostavljali pisma u sanduče. Četvrti (Kraljevo) su poslali peticiju sa 3500 potpisa! Peti su ispred svojih radio stanica slali pisma protesta... Ništa nije urodilo plodom, ali smo makar za sva vremena razbili strah od institucija, a i to je nešto. Lečić i dalje reklamira kožne jakne...

   Videli ste reklamu na poslednjoj strani. Ako sve bude u redu, ekipa REX-a (uz saradnju One Records i 202-ke) će posle 10 godina organizovati metal fest u Beogradu na kome će nastupiti svi najbolji domaći bendovi. Ortaci me pitaju, šta ti je to još trebalo u životu. Isto su me pitali i kada sam pokretao REX, pa MEX, pa REX Records... Odgovor je isti: kad niko neće, neko mora. I ja bih više voleo da jedni objavljuju albume metal i punk grupa, drugi organizuju koncerte i festivale, treći se bave distribucijom stranih izdanja... a da se mi posvetimo samo izdavanju novina. Međutim, zainteresovanih nema. Ovako, krećemo u još jednu avanturu. Nadam se da ćemo uspeti sve da organizujemo, da obezbedimo TV prenos (makar i odloženi), da eventualno nafatamo nekog sponzora. Još uvek nije sasvim sigurno da li ćemo u tome uspeti, jer kad se u ovoj zemlji pomene reč "metal", preskakanje podmetnutih nogu postaje obavezna sportska disciplina. No, ako se skupi dovoljan broj ljudi, obećavam da ćemo na leto praviti drugi festival na koji ćemo pozvati i bendove iz ex-YU republika, a na sledeću zimu i inostrane. Mi ćemo dati sve od sebe, a ostalo je na vama. Ako vas bude mrzelo da dođete do Beograda, onda nema kukanja zašto Metallica, Slayer, Maiden i drugi uporno zaobilaze Jugoslaviju. Pa ko će da svira u zemlji gde je poslednji veliki metal koncert održan pre 5 godina (Kiss) i gde nema domaćih festivala. Odgovor je; niko. Zato, ako ništa drugo, dođite da se prebrojimo. Za svaki slučaj, pratite vesti u novinama ili nas pozovite telefonom da proverite da li je sve u redu i da li će festivala biti.

rokerski pozdrav, Branko Rogošić, glodur