Rock Express Online | Arhiva | Br.31

Ekskluzivni intervju: Bernard Sumner

NEW ORDER - Istorija revolucije

Dugo vremena se činilo da se članovi New Order neće više nikada okupiti, no pre nekoliko godina Bernard, Peter, Gillian i Stephen su odlučili da ispišu još koji red u istoriji muzike. Najzad je produciran i novi album "Get Ready". Reč je o savremenom i modernom albumu, kakva je i bila karijera ovog benda sve do izdavanja albuma "Republic" i raspada 1993. godine.

New Order četvorka je ostavila nesuglasice po strani i snimila album koji neće oduševiti samo stare fanove, već i mnogo širi auditorijum. Album obiluje gostima; tu su Billy Corgan (ex-Smashing Pumpkins), Bobbie Gillespie..., ali i hitovima. Uprkos tome što se brit-pop intonirana 'Slow Jam' čini najintrigantnijom, bend je za prvi singl odabrao pesmu 'Crystal', sa dahom starih New Order, pa i Joy Division. Za ljubitelje fudbala, tu je 'Player In The League' sledbenik fudbalske himne 'World In Motion' iz 1990. inače jedine pesme sa kojom se bend popeo na sam vrh engleske top liste. Istini za volju, to je i najrazočaravajući momenat albuma. New Order su se vratili formuli koja ih je svojevremeno i izbacila u orbitu - rokačina, ali sa dens podlogom. Introvertni 45-godišnji Sumner govori tiho i odmereno...

"Ponovno okupljanje nije išlo sasvim lako. Mi smo četvoro ljudi koji se već godinama ne druže privatno; vodimo totalno drugačije i razdvojene živote. Ali ono što nas spaja je New Order, taj kolektivni identitet benda."

Da li ste morali da prođete kroz određeni period ponovnog prilagođavanja?

Definitivno, zato smo se bazirali na manje svirke i tek sada završili "Get Ready" album. Trebalo nam je vremena da se vratimo u "normalno" New Order stanje svesti. Kada radiš sam, jedini koga konsultuješ si ti sam, a kada su tu 4 individue, moraš biti veoma tolerantan. Srećom, danas smo zreliji i otvoreniji za ideje onih drugih. Ljudi nas često pitaju da li se svađamo u studiju ili na koncertima. Odgovor je - NE, ali i dalje ima dosta nesporazuma koji su normalni kad se na okupu nađu četiri kreativne osobe različitih senzibiliteta. Rezultat toga je emocija, a bez toga nema stvaranja muzike.

Na albumu ima dosta gostiju, a jedan od njih će čak ići na turneje sa vama.

Billy Corgan je dugogodišnji veliki fan našeg benda. Pozvao sam ga i pitao da li je zainteresovan da učestvuje u snimanju jedne pesme. Došao je i stvari su eskalirale toliko da je pao dogovor da zajedno i nastupamo.

Tokom godina razdvojenosti članovi benda su snimili čak 8 albuma sa različitim grupama i projektima. Sumner je sa gitaristom The Smiths imao veoma uspešan album sa Electronic, Hook-ovi Revenge i Monaco su dobijali sasvim dobre kritike (ali je prodaja albuma išla traljavo), a diskografski su se oglasili i bračni par Morris/Gilbert kroz projekat "The Other Two". Postavlja se pitanje kako fanove uveriti da reunion nije samo još jedan pokušaj popravljanja bankovnog konta, već iskrena želja da se kroz zajednički rad ostvare nedosanjani umetnički snovi.

"Pa, možda su nam svima trebali ti side-bendovi, da bi najzad definisali zvuk kome težimo".

Fanovi uglavnom pate od "neofobije" (straha od novog) i insistiraju da zvuk iz albuma u album ostane isti, kao u davnim danima. Promene se veoma teško prihvataju.

Apsolutno sam svestan toga, i zato su svi malopre pomenuti projekti bili mereni i upoređivani sa onim što smo stvorili zajedno, kroz standarde koje je postavio New Order. Ipak mislim da je rad sa Electronic bio veoma značajan. Johnny i ja smo u jednom trenutku imali ista interesovanja i krenuli smo u istom smeru. Nisam nostalgičan za prošlim danima, ali publika stalno traži stare pesme. Zato pored Order klasika sviramo i pesme iz Joy Division perioda.

Istorija benda počinje u doba rađanja brit-punka, kada je Ian Curtis sa Sumner-om, Morris-om i Hook-om pokrenuo bend čiji će tragovi i danas biti vidljivi u aktuelnoj muzici. Za manje upućene, reč je o osnivačima dark/gothic muzike, Joy Division. Po smrti harizmatičnog ali i šizofrenog frontmena (Curtis se obesio 18. maja 1980.), ostala trojica nastavljaju pod imenom New Order. Nedugo po izdavanju debi singla 'Ceremony' u bend je kooptirana i Gillian Gilbert, koja će se kasnije udati za bubnjara Morrisa.

Koliko je teško posle 23-godišnje uspešne karijere pronaći kreativnu motivaciju?

I danas se vrlo dobro sećam kako je to biti anoniman i nepriznat. Za muzičara je najteža stvar kada si nepoznat i kada tvoja muzika ne dopire do publike. To te gura napred. U srećnoj smo poziciji da naša muzika dopire do ljudi. Možda im se nekad i ne svidi, ali naš background joj omogućuje prolaz. Za mene se uspeh ogleda u sigurnosti, a to ti postane posebno važno kada zasnuješ familiju. U muzičkom biznisu nema nikakvih garancija; danas si na vrhu, sutra u blatu. Možeš izbaciti CD koji će biti sasvim ignorisan. To nam se nije desilo do sada, ali može da se desi. Da, najveći motiv je upravo ta nesigurnost i neizvesnost koju donosi svaki novi album.

Ovo zvuči veoma čudno, kada se prisetim šta mi je Marr rekao povodom promocije trećeg, i za sada poslednjeg, albuma Electronic - "Twisted Tenderness". "Činjenica je da ni ja, a ni Bernard ne pravimo muziku zbog novca. Sasvim smo dovoljno situirani i nije mi jasno zašto on i dalje vrti tu priču o "nesigurnosti sutrašnjice". Posle toliko godina u muzičkom biznisu, mislim da imamo veliki broj fanova koji će nas pratiti do kraja karijere, a tu onda nema ni govora o nesigurnosti."

Kada već The Smiths nisu tu, lepo je videti da poslednji štitonoše muzike 80-ih imaju dovoljno snage za makar još jedan okršaj.

Saša Stojanović
Copyright MMI