Rock Express Online | Arhiva | Br.31

Ekskluzivni post-punk intervju: Joe Strummer (ex-Clash)

London (i dalje) zove

Da mi neko stvarno ponudi milijardu dolara, kako se pominje u glasinama, da ponovo okupim Clash, sigurno bi debelo razmislilo o tome. Ne kažem da bi se okupili samo zbog love, ali takve primamljive ponude ne treba olako odbacivati.

Joe Strummer je ponovo okupio Mescalerose za još jedan krug na "album-promocija-turneja" ringišpilu

Iako je prošlo puuuno vremena od raspada punk propovednika, grupe The Clash, legenda i dalje živi i glasine o ponovnom okupljanju grupe se pojavljuju skoro svake godine. Pevač benda, Joe Strummer, je dugo godina odbijao da uradi bilo šta na muzičkom planu, prkoseći tako muzičkoj Godzili (izdavačka kuća Sony) za koju je bio vezan dugogodišnjim ugovorom. Ostareli punker nije hteo da za tu kuću snimi ni jedan jedini ton, a Sony mu iz inata nije davao "ispisnicu". Strpljenje se isplatilo, i posle isteka ugovornog perioda Strummer je ponovo bio "svoj čovek" koji pokušava da se vrati na muzičku scenu.

Strummer, praćen ekipom Mescalerosa (Scott Shields, Martin Slattery, Pablo Cook i novi član, ali stari Joe-ov drugar Tymon Dogg, koji je napisao pesmu 'Lose This Skin' sa albuma "Sandinista!"), je upravo objavio svoj drugi album "Global A Go-Go". Da podsetimo one sa slabijim pamćenjem, 1999. Strummer je startovao sa albumom "Rock Art And The X-Ray Style". Kao što i samo ime novog albuma govori, Strummer se uputio na eklektičko putovanje kroz muzičke žanrove koje obeležava poznati tredemark - njegov izražajni i strastveni vokal.

Pričalo se da će Mescalerosi "završiti karijeru" posle samo jednog, poslovno neuspešnog, albuma.

Tačno, "Rock Art..." ne da nije zaradio, već nije isplatio ni troškove uložene u njegovu realizaciju. Izdavači (Epitaph i Hellcat) su imali svo pravo da mi kažu: "Hvala brate, već smo izgubili pantalone, ne želimo da izgubimo i gaće!" Ali, odlučili su da rizikuju još jednom i mislim da će im se to isplatiti, jer smo napravili stvarno pristojnu ploču.

Tvoj prošli ugovor je važio samo za jedan album. To verovatno stvara presiju kod autora?

Kako da ne. Produžili smo ugovor za još jedan album. Mada, ni ugovori za više albuma ne pružaju neku naročitu sigurnost, pa presija tipa "moram napraviti hit album" konstantno postoji. Opako iskustvo koje sam imao sa Sony-jem mi govori da je bolje prihvatati "one-offs" ugovore. Ova situacija mi odgovara jer želim da izdajem albume sve dok ne počnu na kraju da se isplaćuju. Ne bih želeo da me otkače sa "žao mi je druže, ali nismo više zainteresovani" i da budem gurnut na prodaju CD-a preko pošte ili Interneta. Odbijam da se predam, pa ako dođem u situaciju da ne mogu da nađem izdavača, objavljivaću albume sam i prodavaću ih na taj underground način, pa čak ako to znači da će svega 5 ljudi kupovati moje ploče.

Uh, ovo zvuči baš pesimistički!

Ne želim da zvučim pesimistički, mislim da sam samo realan. Posle turneje "Rock Art And The X-Ray Style" i maksimalne moguće promocije i dalje je bilo gotovo nemoguće stići na radio talase. Nema to veze sa samim kvalitetom pesama. Radio stanice imaju tačno određene ciljne grupe, a takva koja bi slušala moju muziku očito ne postoji.

Ali stara ekipa te nije zaboravila. Na albumu ti je gostovao čak i Roger Daltrey (pevač The Who).

Učinio mi je uslugu jer smo se baš dobro združili za vreme Who turneje na kojoj smo ih pratili kao predgrupa. Roger peva u naslovnoj numeri novog albuma, a lako ćete ga razaznati jer sam mu dao stih "Quadrophenia in Armenia".

U danima nastanka punka, Pistolsi su bili njegovo lice, ali je srce pokreta predstavljao Clash. Najstrastveniji deo srca bio je baš Strummer, rođen kao John Mellor daleke 1952. u Ankari (Turska) gde mu je otac radio kao diplomata.

Novi album predstavlja i jednog novog člana benda.

Da po odlasku Anthony Genna, koji je bio i ko-kompozitor na prvoj ploči, sasvim slučajno sam sreo svog starog drugara Tymon Dogga. Znamo se još od klinačkih dana kada je baskirao u metrou ludački svirajući violinu. Tada nisam znao ništa da odsviram, pa sam mu pomagao skupljajući lovu. Mislim da me je on i naučio prve akorde.

Čini se da si se manuo parolaštva, mada je 'Shaktar Donetsk' negde blizu.

Sa godinama sam shvatio da se "parolašenjem" bave pod a) mladi, b) glupi i pod c) mladi i glupi. Ja sam bio u "c" kategoriji i mislio sam da sam posisao svu mudrost sveta. U tome je čar starenja, shvataš da je u stvari sve kompleksno i da ne postoji belo i crno. Ne možeš se više ponašati u klinačkom fazonu "ovo je dobro, a ovo nije", već osećaš svu komplikovanost kolorita između crne i bele kao antipodova. 'Shaktar Donetsk'... Osećao sam se veoma krivim što nisam mogao da shvatim suštinu balkanskih sukoba. To je tako teško razumeti u kratkom vremenu, a pogotovo ako ti jedine informacije dolaze putem britanskih medija. Želeo sam da kažem da se balkanski konflikti (Strummer misli na ratove koji i dalje traju na ex-SFRJ prostoru) nisu mogli rešiti sa tako malo truda uloženog u često isprazne pregovore, kako je to Zapad radio. Čini mi se da je situaciju tamo dole (tj. kod nas - prim.ur) u stvari nemoguće razumeti.

Novo shvatanje stvarnosti, hrabrost da se prizna nepoznavanje činjenica, tolerancija... vidi se da si postao zreliji.

Da, postao sam stariji i ozbiljniji, srećom i pametniji; to je nešto što mnogi nisu očekivali od mene. Vremenom vidiš koliko ne znaš i kakve si greške pravio u mladosti pojednostavljivajući stvari oko sebe. Ta tinejdžerska arogancija i osećaj da se svet vrti oko tebe...

The Clash su predstavljali pravi zvuk Londona. Uprkos tome što je Gerry Rafferty-jeva 'Streets of London' često proglašavana za najbolju pesmu o britanskoj prestonici, danas je vidljivo da je 'London Calling' mnogo bolje uhvatio duh ovog velegrada. Opus Clash-a je toliko jak, da se pitanja o prošlosti ne mogu izbeći. Uostalom, i Dylan je primetio da svi mi živimo pod senkom prošlosti.

"Sasvim tačno, i od toga ne možeš pobeći, ma kolko se trudio. I danas kad sviram stare Clash stvari osećam tu energiju i to mi prija. Glupo bi bilo da se Strummer iz 2001 nadmeće sa Strummerom od pre 20 godina."

Da li se čuješ sa bivšim članovima The Clash?

Yeah, povremeno. Znam čime se bave i podržavamo se međusobno. Mick (Jones, gitara) je započeo karijeru video režisera spotom za Shack, interesantnom grupom iz Liverpula; on je oduvek imao taj filmski vajb. U dobroj je formi, što mi je veoma drago. Paul (Simenon, basista) se baš navukao na slikanje, i dobro mu ide, ljudima se njegove kreacije sviđaju. (Indikativno je da Strummer nije čak ni pomenuo bubnjara Terry Childsa, nekada Terry Crimes, koji je posle Clash radio sa Johnny Lydon-om u PIL, kao ni drugog bubnjara Nicky "Topper" Headona, kasnije neuspešno lečenog džankija).

Često kreću glasine o ponovnom okupljanju Clash. Poslednja koju sam čuo kaže da vam je, navodno, ponuđena milijarda dolara da ponovo zasvirate zajedno.

I ja čujem te priče i stvarno ne znam ko ih i zašto pušta u promet. Niko mi nikada oficijelno nije ponudio neku lovu da ponovo okupim Clash. Da neko stvarno ponudi milijardu, sigurno bi debelo razmislili o tome. Ne kažem da bi se okupili samo zbog love, ali takve primamljive ponude ne treba olako odbacivati.

Dodao si još jedan red u tvoj, već prebogat, CV. Radio si kao radio voditelj na BBC-ju.

To je bilo zabavno. Puštao sam ploče i trudio se da priču svedem na minimum. To je pomalo uvrnuto iskustvo, ti puštaš muziku, a ljudi na celom svetu to slušaju. Beskrajno je zabavno kada ti je ceo svet publika.

Mescalerosi uskoro kreću na turneju na kojoj će pesma koja zatvara novi album, 'Minstrel Boy', sigurno biti dobro prihvaćena, kao i stare Clash pesme.

Još od '83 planiram da snimim tu staru irsku pesmu. Na albumu smo stavili skraćenu verziju, jer 'Minstrel Boy' u pravoj verziji traje čak 21 minut i 22 sekunde! Kada smo je snimili, uzviknuo sam: "To je to, snimili smo remek delo!". Pogledali su me tužno i pomislili: "O, Bože, ponovo je poludeo". Jedva čekam da počnu svirke jer je to najzabavniji i najlepši deo bavljenja muzikom. Tu odmah vidiš koje pesme rade, a koje ne piju vodu. Nema boljeg načina da se izmeriš koliko si stvarno dobar.

Želimo ti dobar vetar u leđa, Joe...

Saša Stojanović
Copyright MMI