Rock Express Online | Arhiva | Br.31

Ko još čita uvodnike...?

Teroristi svuda oko nas

   Prvo da se zahvalim svima koji su se setili i 1. oktobra nam čestitali 4-ti rođendan. Posle želja i čestitki krećemo na surovije teme. Prošlo je već 6 meseci kako ministar Lečić NE ŽELI da reši naš zahtev za oslobađanje od poreza na promet koji i dalje preti da uništi poslednji rock časopis na ex-YU prostoru. Zakonski rok za rešavanje zahteva je 30 dana, tj. u prevodu ministar kulture krši zakone. A ko zakon krši ići će u zatvor, Lečiću ponešto o tome može da ispriča i bivši ministar kulture Željko Simić koga je video kamera uhvatila u krađi. Lečića još nije...

   Pišete, zovete i pitate kako da nam pomognete. Nema tu neke pomoći dok se opet ne digne kuka & motika, ali evo jednog predloga. Po zakonu (a ko to još ovde poštuje?!) svaki građanin YU ima pravo da piše pisma i podneske vladajućim organima, a oni (kao) moraju da ih pročitaju i razmotre. Budite hrabri i napišite Lečiću šta mislite o njemu. Napišite mu koliko vam znači REX i koliki je (po vama) njegov značaj. Pismo potpišite imenom i prezimenom, a dodajte i broj lične karte (ko je ima). Ako ministar bude dobio svega 1000 ovakvih pisama, ako ima imalo časti & morala, moraće da reši naš zahtev. Pozitivno ili negativno. Adresa za dopisivanje sa omiljenim nam ministrom je: Ministar Branislav Lečić, Ministarstvo kulture Republike Srbije, (pismo čitaoca Rock Express-a), Trg Nikole Pašića 11, 11000 Beograd. Za one koji više vole telefone, evo i njih (to nisu Lečićevi telefoni, već brojevi službenika koji MORAJU da vas saslušaju) 011/3346-820 i 011/3346-656.

   U prošlom uvodnuku sam pomenuo zamenicu ministra kulture Aleksandru Jovićević, i dok je broj bio u štampi imao sam (neprijatnu) priliku da je upoznam. Na prvoj Skupštini Poslovnog udruženja izdavača i knjižara Srbije i Crne Gore (čiji je REX jedan od osnivača, a ja diskutant koji večito pokušava da ispravi krive Drine) pomenuta gospođ(ic)a je došla da nas pozdravi ispred resornog ministarstva. Presreo sam je i postavio joj nekoliko pitanja od velike važnosti za opstanak domaćeg Rock'n'Rolla. Njen rečnik i odgovori su me zaprepastili, ali presudite sami. Ovo je najbolja ilustracija terorističkog odnosa nove vlasti prema rock muzici. S obzirom na ovakvu vlast, dobro je da smo (mi rokeri) još uvek živi. Evo kako je tekao razgovor:

Zašto je ministarstvo potrošilo toliko para na EXIT festival, zašto pomažete tehno manifestacije mnogo više nego rock, blues, jazz...?

   "Blues, jazz? Pa to slušaju matorci! Kad se nisu na vreme izborili za svoju muziku, šta ću im ja! Tehno je AUTENTIČNA muzika mlađe generacije!"

   Ali zar ne mislite da ta mlada generacija, makar u istoj meri, ne sluša i rock, metal, punk?

   "Metalci, punkeri... (izraz gađenja na licu), pa oni žive u prljavštini, a ko im je kriv kad se nisu organizovali kao ovi što vole tehno".

   Zgrožen, ovde sa opštih prelazim na pojedinačne teme.

Zašto vaše ministarstvo krši zakon i već (tada) 3 meseca odbija da reši naš zahtev (br. 413-00-353/2001)?

   Zamenica pokazuje vrhunsko nepoznavanje svojih dužnosti i ovlaštenja:

   "Pa to ne rešavamo mi!"

   Ubeđujem je da je to njen posao, ali nastavlja da se vadi:

   "Ma, ja sam tu tek od aprila!"

   Naš zahtev je predat u martu, nastavljam.

   "Izvini, žurim, a uostalom REX je komercijalna novina".

   Koliko smo komercijalni znamo samo Zoran i ja, ali tu prekidam razgovor uz opasku da su neki časopisi koji pišu o mobilnim telefonima oslobođeni poreza, i da će se REX ugasiti ako mu ne skinu ovaj manijakalni porez. Aleksandra odlazi prijatnijim sagovornicima i lakonski dobacuje:

   "Pa nek se onda ugasi!"

   'Ajmo malo o lepšim temama. Ovaj REX ima najviše strana u svetloj 4-godišnjoj istoriji izlaženja i po mnogo čemu se razlikuje od prethodnih brojeva. Interno smo ovaj REX u procesu pripreme zvali "festivalski broj", jer je skoro četvrtina strana posvećena rock festivalima (YU, ex-YU, Evropa). Zašto? Više je razloga. Prvo, zato što to do sada nismo radili pa nam je bilo zanimljivo, Drugo: da dokažemo glupima & neobaveštenima da i dalje postoje rock i blues festivali, samo nemaju toliku medijsku pažnju, kao recimo EXIT ili Budva. Treće: da pokažemo da se sa malo para (i puno ljubavi) može napraviti sjajan festival. Da su Šapčani imali budžet od 4.000.000 DEM (kao EXIT) garantujem da bi doveli Stonse i Claptona, umesto raznih DJ-eva koji već duže operišu ovim prostorima. Kad smo već kod njih, gradska vlada je u sudejstvu sa omraženim ministarstvom kulture nam je sredinom septembra priredila "spektakl". Veliki dens koncert ispred Savezne skupštine. Nameštena je nikad veća bina i doveden je neki Švajcarac koji se odaziva na ime DJ Bobo (koga su novinari od "milja" prozvali - "švajcaraski Dr. Iggy"). On i njegovi pajtaši su zapevali (preko matrica) u sav glas umetničko delo zvano "Coco Jumbo". Na žalost organizatora, na Trgu Nikole Pašića skupilo se manje od 10.000 slučajnih prolaznika. Da vas podsetimo, kada se prošlog 5. oktobra osvajala "sloboda" bilo nas je pola miliona. Znači, narod nije glup i ne možeš ga večno varati, što nova vlast još ne provaljuje već nam servira ovakve gluposti. Zanima me ko je platio binu, rasvetu, ozvučenje, dnevnice i pogotovo, koliko su organizatori love ostavili u svom džepu.

   Kad već pomenuh 5. oktobar... Evo, upravo smo proslavili njegovu godišnjicu. Godišnjicu izneverenih nadanja da će i nama svanuti. Godišnjicu psovanja i proklinjanja uludo potrošenog vremena na demonstracijama, popijenih suzavaca i pendreka, samo da bi umesto Kurte zajaho Murta. Iskreno sam i glupo verovao da ćemo napraviti novu & bolju zemlju u kojoj će biti mesta za sve nas, u kojoj će oduzeti nelegalno stečenu imovinu PINK, BK i sličnih imperija, u kojoj će biti velikih rock koncerata. Na greškama se uči. Zato me ovog 5. oktobra nije bilo na ulicama Beograda, pogotovo kad sam čuo da će proslavu uveličati tehno DJ-evi koji će ceo dan nastupati širom grada. Što je mnogo, mnogo je. Zamandalio sam prozore, pokrio se ćebetom preko glave i prespavao "praznik".

   Kakva bi mi to novina bili ako ne bi prokomentarisali septembarske terorističke događaje. Nećemo se baviti time ko je slavio a ko plakao (mada veliki broj YU muzičara nije baš suze ronio), nećemo zlurado podsećati da je Bin Laden (ili Miladin, kako ga od milja (?!?) ovde zovu) bio američki đak sa bosanskim pasošem, već ćemo problem sagledati sa muzičkog aspekta, koji nas sve najviše i zanima. Naime, zgrozio sam se na vest da su američke radio stanice zabranile emitovanje svih pesama koje USA stanovništvo mogu podsećati na tragediju! Prvo su pod udar cenzorskog noža doletele 'Stairway To Heaven', 'Imagine' i 'Leaving On A Jet Plane'. Postoji čitav spisak od celih 200-njak pesama! 'Kill the Arab' naravno nisu zabranili. Toliko o američkoj demokratiji. Tako nije postupao ni Milošević, koji je btw. ako nije reč o glasinama u haški zatvor poneo CD-e Riblje Čorbe!!!

   Obrni - okreni, šta god da se desi na ovom crnom svetu - najebe Rock'n'Roll.

   U inat Lečiću do kraja godine ćemo izbaciti još jedan broj koji će se pojaviti pred Novu godinu. Ne mogu da obećam da će imati ovoliko strana, ali mogu da će biti dobar. Kao što ćete primetiti, posebnu pažnju u ovom broju smo posvetili makedonskoj rock i metal sceni. Svim čitaocima u Makedoniji želim da budu pametni i sačuvaju glavu, razum i dostojanstvo u ovim tšpkim vremenima za makedonski narod. Zbog enormnog broja punkerskih pisama ovaj broj smo napunili punk intervjuima i textovima, tek da ne pomislite da zbog forsiranja metala imamo nešto protiv punka. Naprotiv! Za one koji su navikli na veći broj "domaćih" textova, obećavam da će ih biti više u sledećem broju. Jednostavno, ništa preterano značajno se nije dešavalo (sem festivala). Nije bilo "velikih" albuma i koncerata. Očekujem nove ploče Riblje Čorbe, Bajage (čiju sam promociju propustio da bih napisao ovaj uvodnik i završio broj) i Brejkersa, za koje se nadam da će uneti malo nemira na učmalu YU rock scenu.

   Uskoro će i Sajam knjiga. Sve što ste želeli da me pitate, ili sve što ste pitali a nisam stigao da vam odgovorim, biće vam odgovoreno tamo. Sedam dana ću vam po vasceli dan biti na raspolaganju na štandu Rock Expressa. Dođite da se upoznamo!

Rokerski pozdrav, Branko Rogošić, glodur