Rock Express Online | Arhiva | Br.28

Intervju: Alexandra Slađana Milošević Hagadone

Život na liniji fronta

"Brit-pop je muzika degenerisane i propadajuće civilizacije, i baš zbog takvih psiho-socijalnih i ideoloških osnova, mislim da je ne treba preterano podržavati. Heavy muzika svojom energijom i porukom pokušava da podigne ljude iz obamrlosti."

Rock'n'Roll je konstantna borba. Ko to nije shvatio - zalutao je u naš svet, bez obzira da li je za oružje izabrao gitaru, pero ili neko treće pogodno sredstvo kojim će se boriti za pravo da živimo svoj život na svoj način. Slađana se i dalje bori, silovito prkosno i divlje kao nekad, ali i taktički mudro, što je rezultat velikog životnog i umetničkog iskustva. Sa podjednakim žarom isijava energiju na dva fronta: muzičkom - promovišući svoj novi album "Animal Tested", i uslovno rečeno političkom frontu - boreći se za uvođenje reda u domaću muzičku industriju u kojoj poodavno vlada haos. Shvatajući aktuelni muzički trenutak, Slađana se ponovo vratila muzici koja najbolje odgovara njenom temperamentu - čvrstoj heavy svirci.

"Heavy muzika je danas jedina koja nosi poruke, tekstualne, muzičke i duhovne. Svetski vladari produkuju razne Spice Girls i Madonne, koje ispraznom muzikom ispiraju mozgove krajnjih konzumenata. Nekome izgleda odgovara podanički mentalitet. Preneseno na mikroplan, slično se odvija i kod nas. Rezultati su vidljivi na svakom koraku. Heavy/rock svojom energijom i porukom pokušava da probudi ljude iz obamrlosti". Od ovih uvodnih rečenica pa do kraja 6-časovnog druženja, procenat slaganja u muzičkim, političkim i životno-filozofskim stavovima će se konstantno održavati na maksimalnom nivou.

Naravno, prvo smo pretresli ono što nas sve najviše boli - nedostatak očekivanih društvenih promena. Pokušavano da lociramo ko to koči promene u muzičkoj industriji, kome to odgovara status quo, i za koga sada radi Željko "Pinki" Mitrović. Užasavamo se izgledne mogućnosti da aktuelna vlast ne ukida opaku medijsku aždaju želeći da preko nje, po Miloševićevom sistemu, kontroliše naše umove. Da bi odagnali sumorne misli, uz bajadere prelazimo na "slađe" i lepše teme - muziku.

Tokom boravka u Americi, Slađana je usavršavala svoje gitarsko umeće na prestižnom GIT institutu koji je pre izvesnog vremena uzdignut na nivo koledža. Dugi sati vežbanja uz najbolje profesore među kojima su i Bruce Bouillet (ex-Racer X), i Scott Henderson više su nego evidentni već prilikom letimičnog preslušavanja "Animal Tested" koji se vrti tokom celog razgovora. Zanimljivo je da je Slađana upisana u klasi Larry Wilkensa koji je zamenjivao Jennifer Batten, još jednu ženu koja je sposobna da gitarom ubija i zavodi. Krećući se u muzičarskim krugovima Slađana je sarađivala sa mnogim svetskim poznatim izvođačima, među kojima su i West Arkeen, šesti član "Guns 'n' Roses", Jeff Buckley i Dereck Davis.

Devojka sa gitarom, pa još u heavy muzici, je za ovdašnje pojmove potpuno neuobičajna pojava. Kakva je situacija u Americi?

I tamo je to sasvim egzotična pojava. Problem je u tome što muškarci heavy muziku doživljavaju kao jedan od poslednjih bastiona. To je privatna muška teritorija "only for men", koju će oni braniti i oružjem ako treba. Situacija se polako menja i sve je više bendova u kome je bar jedan ženski muzičar ali uglavnom na basu ili klavijaturama. Malo je gitarista, pogotovo onih koje pored toga pevaju i komponuju.

Uvek si pratila sopstvene instinkte. Šta tvoji senzori predviđaju, da li će pobediti rock ili pop pristup muzici, i kako vidiš budućnost metala?

Ovo će možda uvrediti ljubitelje brit-popa, ali to je zvuk degenerisane i propadajuće civilizacije, i baš zbog takvih psiho-socijalnih i ideoloških osnova mislim da takvu muziku ne treba podržavati. Sa jedne strane je veoma negativna po razvoj ljudskog roda, a sa druge - možda je i dobra jer smiruje strasti. Ko zna, možda je za planetu generalno dobro da nestanu buntovnici, da svi postanemo mirni, izbeljeni, poslušnici bez strasti. Maskultura isključivo služi održanju svetskog poretka. I ako se tu još nešto da učiniti, to može da uradi samo neukrotiva i energetski nabijena muzika sa porukom, tj. heavy rock. Postoje umetnici širom sveta koji su shvatili, i koji se udružuju i organizuju u borbi protiv muzičkog establišmenta i svetskog poretka koji preti da uništi svaku kreativnu autonomnost.

Na novom albumu koristiš simbole bašte i zmije...

Pesma "U mojoj bašti raste čudno cveće", govori o smislu koji dajemo životu. Od njega sami pravimo haos ili raj. Svet je onakav kakvim ga zamislimo. Njegov sadržaj stvara se iz kolektivne svesti. Bavim se izučavanjem simbola i mitologije. U pripremi je izdavanje knjige "Adame ne ljuti se" u kojoj opisujem svoje viđenje odnosa Adama i Eve, od rajske bašte, naovamo. Naravno, uvek je tu i neka zmija, kao i na promociji mog pretposlednjeg albuma "Harmony"...

Da, tu je bio ceo ZOO vrt - zmije, majmuni...

...I pauci, iguane, tarantule, papagaji.

I novinari. Na koga te od pobrojanih životinjki novinari najviše podsećaju?

Uh, pa ne smem da te uvredim!

Slobodno, ja ionako nisam tipičan novinar.

Na pauke, na tarantule. Mali ali otrovni. Ideja te promocije je bila harmonija. Nažalost, čovek se izmestio iz prirode, postao je iščašenje koje je počelo da smeta u sistemu. Moja želja je bila da simbolikom podstaknem proces vraćanja čoveka svojoj pravoj prirodi.

Tema koja te umetnički zaokuplja je problem slobode. Hit singl sa novog albuma je "Legalize Freedom". Koliko ovdašnji muzičari mogu da budu slobodni u kreaciji kada nemaju rešena osnovna egzistencijalna pitanja?

Nije problem samo u individualnoj slobodi. Problem je u TV i diskografskim kućama, poput TV Pink, koje vrše kontrolu svesti, na perfidan način. Sa druge strane, da bi bio kreativno slobodan, moraš prvo savladati "teren", a nažalost, kod nas većina muzičara ne poznaje čak ni abecedu muzike. Posle toga na red dolazi pun stomak kao preduslov kreativne slobode. Mojoj generaciji ta sloboda nije dozvoljavana, zabranjivali su nam da se bavimo Rock'n'Roll-om. Bila sam saslušavana zbog propagiranja slobodarskih ideja zapadnjačke kulture.

U jednom stihu kažeš da će ipak posle svega niknuti "dobro seme". Na čemu zasnivaš tu nadu?

Na prostom principu da je energija neuništiva. Seme dobra je u svima nama. Pobediće kosmički princip harmonije.

Pesme sa novog albuma su veoma kompleksne i odudaraju od ustaljene šeme "strofa - refren - strofa" na koju su muzički konzumenti navikavani godinama. Da li si svojim 'art heavy' konceptom možda precenila kapacitete domaće publike?

Album je bio namenjen američkom tržištu. Sticajem okolnosti, objavljen je u Engleskoj i uvezen je u Jugoslaviju. Ako publika može da shvati kompleksnost grupa kao što su Tool, Soundgarden... moći će da primi i moj album. Mada, slažem se da je nivo kulture slušanja muzike kod domaće publike u konstantnom padu...

Slažeš li se sa konstatacijom da je naša nesreća u tome što su na taj pad slušalačke kulture, pa samim tim i na sunovrat Rock'n'Roll-a, najviše uticali neki ljudi koji su svojevremeno svirali progresivnu rock muziku? Bata Kovač, Futa, Robert Nemeček, Željko "Pinki" Mitrović...

Ja to godinama pričam i imala sam dosta problema prozivajući gospodu koju si naveo. Radi se o specifičnoj nemoralnosti koja je deo ovdašnjeg mentaliteta. U Americi sam upoznala veliki broj divnih umetnika koji su odlučili da se ne prodaju. Radije bi radili teške fizičke poslove, nego pristali na prostituisanje umetnosti. Ali to je nama, izgleda, kao narodu, svojstvena rasprodaja morala.

Branko Rogošić