|
Rock
Express Online | Arhiva
| Br.28
30
godina od smrti Jim Morrisona
Jahač
kroz oluju
 Iako
to nije želeo da bude, Morrison je postao najveći i najupečatljiviji
rock simbol, i tu se najverovatnije krije odgovor na intrigantno
pitanje o konstanti njegove popularnosti. Mladi koji žele da žive
na svoj način, birajući rock ideologiju prihvataju i Jima za lučonošu
i mesiju, pa mišljenje jednog engleskog novinara da će mit o Jimu
trajati do kraja sveta, sa današnje tačke gledišta zvuči veoma realno.
U
čemu je tajna Morrisonove večnosti? I najveći poznavaoci Rock'n'Rolla
ne umeju da daju jednoznačan odgovor, već nedovoljno ubedljivo nude
široku lepezu različitih rešenja. Zato ovaj tekst i nema pretenzije
da razreši jednu od najvećih rock misterija. Želeli smo samo da
obeležimo 30-godišnjicu smrti jednog od najznačajnijih umetnika
20. veka.
Rock
Express br.16 je najbrže rasprodato REX izdanje. Iako smo već jednom
štampali Morrisonov poster (samo za pretplatnike), najveći broj
pisama stiže sa molbama da objavimo baš njegov poster, ili makar
tekst o grupi Doors. Postoji nešto anđeosko i demonsko u Morrisonovom
liku što decenijama magnetski privlači nove rock generacije. Posebno
je zanimljiv fenomen njegove popularnosti na ex-YU prostoru danas.
Stvarno, čime su to Doorsi zaslužili one-way-ticket za večnost?
Čini
se da rešenje ne leži u poeziji, najistaknutijoj vrlini Doorsa.
Poslovično nepoznavanje engleskog jezika i mali tiraži svojevremeno
objavljenih knjiga sa prevodima Jimovih pesama ukazuju da u tom
grmu ne leži zec. Medijska eksploatacija se takođe ne može uzeti
kao relevantan razlog, jer se spotovi grupe Doors ne vrte na ružičastim
i drugim televizijama, a radio stanice tek sporadično puste neku
njihovu numeru. Biće da se razlog krije na drugoj strani, na onoj
u koju je Morrison želeo da uđe (Break on through to the other side).
|
Jahači
kroz oluju
(Riders
On The Storm - Jim Morrison)
Jahači
kroz oluju
U toj kući smo rođeni,
u ovaj svet bačeni
Kao pas bez koske
i glumac bez role
Jahači kroz oluju
Ubica
je na drumu
Njegov mozak podrhtava
poput žabe
Uzmi dug odmor
i pusti decu nek' se igraju
Ako povezeš tog čoveka
Divna familija će umreti, jer
Ubica je na drumu
Mala,
voli svog čoveka
Uzmi ga za ruku
i nateraj da shvati
Da svet zavisi od tebe
I da ćemo živeti večno
Moraš voleti svog čoveka
Jahači
kroz oluju...
|
Ceo
svoj kratki život Jim Douglas Morrison je posvetio borbi za ličnu
i socijalnu slobodu, za pravo da se život proživi na svoj način.
Opirući se stegama uvek puritanskog sveta odraslih, Jim je koristio
destrukciju, i mnogo češće auto-destrukciju. Bezumno korišćenje
LSD-ja i alkohola nije predstavljalo samo zadovoljenje telesnih
nagona, već želju da se na takav način naudi sistemu. Vulgarnost
i teatralnost u javnim nastupima bili su dodatna oružja kojima je
podrivao osnove sistema koji je negirao pravo na slobodu.
Zanimljivo
je da su hipici prigrlili Doorse i ustoličili ih na mesto vođa plemena,
iako se ta grupa ni mizički, ni tekstualno, nije uklapala u standarde
flower-power hippy utopije. Iako je Morrison pevao "Stariji
su sve stariji, a mlađi sve snažniji, borba neka traje mesecima,
oni imaju puške, ali nas ima više. Pobedićemo, nadvladaćemo - krenimo!"
- Five To One), čini se da je na vreme shvatio da se preobražaj
društva ne može izvršiti jednostavnim negiranjem institucija i hedonističkim
pristupom životu. Bile su potrebne radikalnije metode. Anarhističku
crtu Jim je nasledio od svog dede, advokata i anarho-komuniste koji
je bio proganjan u posleratnim danima "progona veštica".
Iako ga je patrijarhalno vaspitanje donekle sputavalo, čim bi njegovim
umom zavladali alkohol i/ili halucinogeni elementi, otpor prema
čuvarima reda u sistemu je eskalirao. Česte provokacije policajaca
na koncertima su mu donosile poene kod "dece ljubavi",
ali i nepodeljeno gnušanje kod starijih, rešenih da po svaku cenu
sačuvaju "American way of life".
"Hoćemo
SVET i hoćemo ga SADA" (When The Music's Over) je krik generacije
koja je iskonskim čulima shvatila da se kugla okreće u pogrešnom
smeru, ali je naivno verovala da će dobro samo od sebe nadvladati
zlo.
Teorija
protesta Jima je zanimala od najranijih dana, pa ne čudi što je
na fakultetu upisao kurseve "Filozofija protesta" i "Psihologija
mase". Međutim, prezirući klasične sisteme obrazovanja odlučio
je da se samo-edukuje, pa i pored izrazito visokog IQ-a, zavidne
elokvencije i sposobnosti sagledavanja stvari iz različitih uglova,
nije završio fakultet. To je bio još jedan od načina protesta, ovaj
put protiv roditelja sa kojima se konačno obračunao u mitskoj edipovskoj
rock simfoniji "The End" ('Oče, želim da te ubijem. Majko,
želim da te tucam').
 Naglaženi
erotizam ("Mi smo erotski političari" - Jim Morrison)
je dao krila seksualnoj revoluciji, još jednom načinu borbe protiv
sveta odraslih koji se trudio da nametne svoje sisteme vrednosti
hippy generaciji. Iako je do danas ostalo nerazjašnjeno da li se
Morrison stvarno skinuo na koncertu u Majamiju (za šta je kasnije
osuđen) u istoriji 20. veka ostaće zabeleženo da su upravo na koncertu
Doorsa devojke po prvi put skidale gaćice. Masovne koncertne histerije
počinju od Beatlesa, ali prvi put su čistači uz opuške i flaše na
podovima koncertnih sala nalazili i ženske gaćice, baš posle Jimovih
erotikom nabijenih nastupa.
Iako
to nije želeo da bude, Morrison je postao najveći i najupečatljiviji
rock simbol, i tu se najverovatnije krije odgovor na intrigantno
pitanje o konstanti njegove popularnosti. Mladi koji žele da žive
na svoj način, birajući rock ideologiju prihvataju i Jima za lučonošu
i mesiju, pa mišljenje jednog mog engleskog kolege da će mit o Jimu
trajati do kraja sveta, sa današnje tačke gledišta zvuči veoma realno.
A on? Iako je pevao "Otkažite mi pretplatu na uskrsnuće"
doživljava sudbinu sličnu Hristovoj. Još jedna od mnogih neispunjenih
želja Jima Douglasa Morrisona.
Branko
Rogošić
|
Self
interview: Jim Morrison, kralj guštera
Mislim
da je intervju nova umetnička forma, a samo-intervjuisanje
(self interview) predstavlja esenciju kreativnosti. Postavljati
samom sebi pitanja i pokušavati da budeš sasvim iskren predstavlja
određenu umnu konfrontaciju, a to je po meni, osnova svake
umetnosti. Intervju je forma koja kombinuje religiozno ispovedanje,
debatovanje i unakrsno ispitivanje. Čim nešto izgovoriš, to
postaje činjenica i ne ostaje ti prilika da izrečeno porekneš.
To su veoma egzistencijalni momenti.
Oduvek
sam želeo da pišem. Međutim, smatrao sam da neću biti dovoljno
dobar sve dok neka sila ne bude vodila moju ruku i sama ispisivala
stihove. Nešto kao automatsko pisanje. Nažalost, to se nikad
nije dogodilo. Nikada nisam napisao nešto originalno. Sve
je to akumulacija nečega što sam u životu čuo, video ili pročitao.
Mislim da se toga nikada neću rešiti i stvarno biti slobodan.
Prava poezija u načelu ne govori niočemu. Ona samo prikazuje
moguće varijante. Poezija otvara sva vrata (doors), a na tebi
je da izabereš kroz koja ćeš ući u izabranu dimenziju. Zato
me poezija i privlači, tako je večna i vanvremenska. Kombinacije
reči, pesme i poezija će jedine preživeti Strašni sud. Niko
se neće sećati filmova, skulptura, slika... ali muzika i pesme
će nastaviti da postoje kroz vreme i prostor.
Ako
moja poezija uspe da išta učini, biće to dovođenje ljudi u
stanje u kome će moći stvarno da vide i osećaju.
 Pojava
glasina i neproverenih priča posle smrti velikih filmskih
i muzičkih zvezda je gotovo postala uobičajena stvar. Međutim,
u Morrisonovom slučaju njihov broj je enormno veliki pa nam
ipak ostaje da se zapitamo, šta je tu trač, a šta istina?
Jim
je otišao u Indiju
Najraširenija
priča je da je posle fingirane smrti Jim Morrison otišao u
Indiju, da ostatak života proživi na miru, daleko od znatiželjnika.
Po drugoj verziji, konačna destinacija bila je Afrika.
Jim
je postao biznismen
Većina
mitova se zasniva na priželjkivanju fanova da je Jim sam iscenirao
svoju smrt želeći da se povuče iz javnog života. Ulje na vatru
dodaju ranije Morrisonove izjave u kojima je govorio da razmišlja
da lažira svoju smrt kako bi napravio dobar marketinški potez.
Još za vreme uspešne karijere Jim je izjavio da sebe u budućnosti
vidi kao uspešnog biznismena sa kravatom i aktn-tašnom. Čak
je i osnovao manju kompaniju. Po rečima očevidaca, tu kompaniju
je u godinama posle Jimove smrti vodio čovek kome je u ličnoj
karti pisalo Jim Douglas Morrison. Navodno postoje sačuvani
računi i čekovi u jednoj banci koji su overenim potpisom koji
je identičan sa Jimovim.
Gonoreja
ili rak penisa
Jedna
od najčudnijih priča je ta da se ustvari radi o samoubistvu.
Jim je navodno bolovao od raka polnog organa i jedina šansa
da preživi je bila totalna amputacija, što Jim nije mogao
da prihvati i radije je odabrao odlazak u smrt. Navodno, Jim
je 1970. lečen od tripera. U medicinskom kartonu je zapisano
da je zbog višestrukog tripera (gonoreje) došlo do kancerogenih
promena na uretri, koje su u perspektivi nagoveštavale rak.
Morrison
ponovo peva
1974.
je objavljen album grupe Phantom's Divine Comedy, na kome
se čuje Morrisonov glas. Zanimljivo je da članovi grupe nisu
uopšte potpisani, već se navode samo sledeći podaci: gitarista
X, bubnjar Y i klavijaturista Z, a pevač uopšte nije ni pomenut.
Više godina kasnije saznalo se da je pesme otpevao veliki
Jimov prijatelj Iggy Pop. Ostaje nerazjašnjeno zašto je Iggy
oponašao Jimovo pevanje i zašto je godinama odbijao to da
prizna.
Ubila
ga je magija
Poznato
je Jimovo interesovanje za okultne i magijske stvari, pogotovo
šamanizam. Po nekim svedočenjima Morrison je nekoliko puta
učestvovao u magijskim ritualima prilikom kojih je pio životinjsku
(po nekima i ljudsku) krv. Postoji niz glasina koje govore
o tome da mu je baš to došlo glave. Po jednima "daljinski"
ga je ubio ljubomorni rival, koristeći voodoo lutke. Po ostalima,
u "igru" su se umešale natprirodne sile, pa čak
i Nečastivi lično.
Bilo
je više Morrisona
Najneverovatnija
priča govori o tome da je u stvari bilo nekoliko Morrisona.
Sve je organizovala CIA, koja je preko ovog benda želela da
ostvari uticaj na mlade, i da tako zauzda razjareni rock pokret
koji je pretio da postane svetska ideologija. Po ovim pričama,
jedan Morrison je stvarno umro u Parizu, drugi je kasnije
postao biznismen (uklapa se u druge glasine). Treći Morrison
je, navodno, kasnije postao i guverner Luizijane! Ova priča
se uklapa u priče retkih očevidaca koji su pratili koncerte
Doorsa u Evropi i Americi. Priča se da je u Evropi nastupao
čovek koji je jedva podsećao na "američkog" Morrisona.
The
Doors, jedna od najuticajnijih rock grupa svih vremena
osnovana je davne 1965. u Los Anđelesu (USA). Jim Morrison
(vokal), Ray Manzarek (klavijature), Robby Krieger (gitara)
i John Densmore (bibnjevi) kreirali su jedinstveni zvuk koji
se zasnivao na sugestivnom i mračnom Morrison-ovom vokalu,
inovativnom poetskom pristupu koji je rock poeziju podigao
na dotad nedostupni nivo i Manzarek-ovim klavijaturama. 1967.
The Doors objavljuju istoimeni debi album koji se danas smatra
jednim od temelja rock muzike. "Light My Fire" se
odmah penje na prva mesta američkih lista, a "Break On
Through" postaje jedna od himni hippy generacije. Iste
godine bend objavljuje album "Strange Days", na
kome preovladava sličan zvuk, i sa koga se izdvajaju pesme
"Love Me Two Times" i "People Are Strange".
Sledeće godine izlazi "Waiting For The Sun" koji
uprkos nekoliko hitova ("Hello, I Love You"...)
kritičari ocenjuju kao kreativni pad. 1969. Doorsi objavljuju
najeksperimentalniji album u svojoj kratkotrajnoj karijeri
- "SoftParade". Odstupanje od zacrtanih žanrovskih
okvira fanovi proglašavaju "prodajom", ali tiraži
benda i dalje opravdavaju status velike rock atrakcije. Sledeće
godine izlazi nešto snažnije intoniran "Morrison Hotel",
kao i živi album "Absolutely Live", a 1971. blues
orijentisan "L.A. Woman". 3. jula 1971. u Parizu
lider benda Jim Morrison nađen je mrtav u kupatilu. Protivrečni
lekarski izveštaji, zabrana ekshumacije i neverica fanova
dovode do toga da se planetom širi priča da se radi o lažiranju
smrti, te da je Morrison živ i zdrav (pročitaj rubriku 'Mitovi
i legende'). Bend pokušava da nastavi sa radom, ali je jasno
da su Doorsi bez Morrisona samo "još jedan osrednji američki
bend". Dva snimljena albuma "Other Voices"
('71) i "Full Circle" ('72) doživljavaju fijasko
i bend odlučuje da prestane sa radom. 1991. Oliver Stone je
režirao film "The Doors" u kome je opisana burna
karijera ovog kultnog rock benda. Ovih dana je osnovana izdavačka
kuća koja planira da objavi preko 30 sati do sada neobjavljenog
materijalaa. Vrata još uvek nisu zatvorena...
|
|
![Skola gitare [www.skola-gitare.co.yu]](../../links/skola_gitare.gif){kind=small}
