Rock Express Online | Arhiva | Br.26

Intervju: Dragan Jovanović - Krle, rock veteran

Generacija 5 - Umorni od svega

Lepota mu dođe kao neka neminovnost ovog posla. Pogledaj pevačice, ako nema dobre sise, dupe, ne ume da vrcka - propašće. Tako je i u Rock'n'Roll-u. Svi veliki pevači su bili zgodni. Retki izuzeci samo potvrđuju pravilo. Zato za frontmene i biramo zgodne momke...

Generacija 5 je ponovo aktuelna. Izašao je kompilacijski album balada, sa novom pesmom "Pomoli se još jednom" koja je vrlo brzo zauzela vrhove mnogih top lista. Umesto Đorđa Davida, novi pevač je postao mladi Dragan Panjak. No, ovoga puta pričam sa Draganom Jovanovićem - Krletom, čovekom koji je od samog početka, od davne '77. godine u Generaciji 5 i koga sa pravom smatraju za jednog od najboljih YU rock gitarista.

Mesto gde sada sedimo i pričamo, restoran Šumatovac, nekad je bilo vrlo interesantan i važan centar beogradskog rokenrola. Između ostalog, i jedna Riblja Čorba je nastala baš tu. Da li je Generacija 5 u prvom periodu svog postojanja bila posebno vezana za neka mesta u Beogradu?

"Šumatovac" je bila druga kuća svima nama koji smo u to vreme svirali. Kad si pomenuo Riblju Čorbu - tu smo često sedeli svi zajedno, cirkali, zezali se uveče do 11, 12, pa onda na neku žurku... Inače, "Šuma" je tad bila kao neka mala scena, gde su dolazili ljudi kad su hteli da vide neke face koje su u to vreme značile - ne samo iz muzike, nego i iz, filma, recimo. Bilo je tu puno kulova okolo koji stoje, i, kao: "...aaaa, evo ga ovaj, eno ga onaj..." i tako. "Šumatovac" je, od čuvenog konobara Miće, pa do one baba sere - svi su bili u rokenrol fazonu. Ja se sećam jednom da je baba sera prodavala činele (smeh). Ovo više nije to. Sve se promenilo, stavili su plastične stolice napolju...

Ono što je najaktuelnije, vezano za Generaciju 5 je novi pevač, Dragan Panjak. Bilo bi lepo da i čitaocima Rock Express-a ponovite priču koju ste pričali ovih dana puno puta u medijima - počev od Draganovog pojavljivanja u 3K Dur-u, pa nadalje.

Ne smeta mi da ponovim, zato što je priča takva kakva jeste, pa onda - moram da je ponovim (smeh). Ili, kaže, "Ako lašeš, uvek laži isto". Video sam Dragana jedno popodne na 3K Dur-u i učini mi se prvo vizuelno, da dečko mnogo lepo izgleda. Tad je bilo neko finale, ili jedno od malih finala kojih tamo ima trista u toj emisiji. Svi su se tamo nekako postrojili, kao da je prepoznavanje u policiji (smeh). Dragan se stvarno izdvajao među njima. Imao je neku svežinu koja je plenila, i fino je pevao neki duet. Okrenem odmah Ilketa, kažem: "Ilke, uključi televizor". Ne kažem mu o kome se radi, nego ga samo pitam "Šta misliš, koji možda ne bi bio loš?". On kaže: "Je li, jel' to onaj mali?", i opiše ga. Ja kažem - "I meni se čini". Dođemo do njega. On bude vrlo srećan zbog toga, raspoložen. Dolazio je mesec, dva u Beograd, pošto je on, inače, iz Rume.

Četiri glasa Generacije

Kad smo već kod pevača, ne bi bilo loše da, u najkraćim crtama, napravite presek osobina i glasovnih kvaliteta sva četiri dosadašnja pevača Generacije 5.

Mogu da ti kažem šta je ko donosio svojim glasom. Onaj Jova, prvi... Jovan Prvi Rašić zaječarski, (smeh), on je bio izdžeziran pevač...

...Bio je i u Zlatnim Prstima pre Generacije 5...

Nešto ne mogu da se setim... verovatno je bio. Jova je vukao ka evergreen jazz-u. Bio je za neku mekšu varijantu. Miloševic Drugi, Goran, beogradski... On je izraziti, karizmatični rokenrol pevač. Ovaj treći, Đorđe Nikolić, novobeogradski... Za njega, vidiš, interesantno, ne mogu baš u dve reči nešto konkretno da kažem. Možda je jedan od najvećih, kako bi rekao, Bog ga je nagradio sa velikim organom. Ima zaista najveći organ od svih. Mogućnosti su mu najveće u tom smislu. Pevački, to mislim. Za ovog našeg novog neću ništa da govorim. Prvo će morati nešto da otpeva, a ja ću možda tamo negde 2005. da dajem neki intervju.

...o Draganu Panjku kao iskusnom, dugogodišnjem pevaču Generacije 5.

Da, da, da...

Kad ste govorili o Draganu, pomenuli ste da ste prvo primetili njegov fizički izgled. Nekoliko ljudi sa kojima sam pričao o Generaciji 5 prokomentarisalo je nešto u stilu: "Njima je uvek jako važno da imaju lepog pevača".

To je zakon posla, što se pogotovo vidi na pevačicama. Ona može ne znam kako da peva, ali ako nema grudi, dupe, ako ne ume malo da priđe, propašće. Pogledaj i rokenrol. Svi veliki pevači su bili i zgodni. Retki izuzeci potvrđuju pravilo. Što bi ti gledao rugobu na televiziji? Šta imaš od toga? Bilo je kod nas ružnih pevača, i uspešnih, ali... Primetićeš da ružni pevači ne traju dugo. Između ostalog, što kaže jedan roker, reč "show" znači - pokazati. Prvi pojavni oblik rokenrola je sama pojava. Kad vidiš gitaristu kad se nabudži sa onom gitarom, kažeš: "Vidi, al' ovaj dobro svira". Sad, on možda će da odsvira, možda neće, ali te privlači svojim ponašanjem, izgledom. Čovek mora da bude mnogo više talentovan ako je mnogo manje zgodan.

Srpska lenjost

Ovih dana se po štampi provlače razne neprijatne pojedinosti i tekstovi vezane za razilaženje sa Đorđem Davidom. Da li je tačno da je, kako on kaže, osnovno razmimoilaženje bilo oko muzičkog pravca grupe u budućnosti?

Nije to bio razlog. Bila je na televiziji, i povremeno se vrti, na svake 2-3 godine, emisija o Beatles-ima. Ima jedan deo - Bitlsi odu na turneju u Japan, a Ringo Star ostane. Valjda je operisao slepo crevo, ili... Uglavnom, nije mogao da ide sa njima. Nije bio izbačen, ali je morao da ostane u Engleskoj. Turneja traje deset, dvanaest dana... On čita po novinama kako je to uspešno tamo i sve vreme pati što ga niko iz Japana ne zove i ne pita ga ništa. Spakuje se u avion, ode polubolestan u Japan, i dođe kod njih. Bane u sobu, kaže: "Pa vi mene više ne volite" , a oni kažu njemu; "Mi smo mislili da ti nas više ne voliš, čim nas ne zoveš". Emocije su vrlo važne u radu grupe, bez obzira koliko to bilo amaterski ili profesionalno. Mi smo Đorđa voleli, on nas, izgleda, nije. To se na kraju i pokazalo. To je sve što mogu da kažem. Mi smo imali jedan odnos prema njemu, ali on nije to razumeo. Svi mi u bendu imamo potrebu da se ne uplićemo u to, jer nas ne interesuje preganjanje po časopisima.

Mnogi zameraju Generaciji 5 priličnu diskografsku neaktivnost. Imate samo tri albuma, uz dve kompilacije i nekoliko singlova sa početka karijere.

Ljudi su potpuno u pravu. To je i za mene, donekle, neobjašnjivo. Mi smo starog kova. kad pravimo pesme, iz sebe isterujemo inspiraciju. U doba najvećih tiraža nekih drugih grupa za svaku drugu pesmu sam mogao da ti kažem odakle je. Kod nas ćes to teško naći. Svaka sličnost je slučajna pošto, naravno, ništa nije izmišljeno. Između ostalog, onaj ko presluša naše pesme naći će mnogo pesama, desetine mogućnosti za drugu pesmu. Mi danas u našim starim pesmama uzimamo po dva-tri takta i pravimo nove pesme. Nekako, nismo išli ka toj minimalizaciji koja je danas u modi. Imaš jedan patern, iz paterna razvuci četiri minuta po matematičkom algoritmu i imaš pesmu. Tako se radi. Drugo, mi nikad nismo u pravom smislu bili profesionalan bend. Možda smo malo i lenji... Pazi, Srbi su lenji. Gde god možeš da ne radiš... Našem čoveku je dosta kad mu daš malo da ima za taj dan, i on već ne misli na sutra. Takvi smo.

Pored promena pevača, Generacija 5 je karakteristična po liderskom tandemu Ilke-Krle. Koliko je taj tandem bio kompaktan tokom svih ovih godina? Da li je bilo nekih konflikata na toj relaciji?

Jeste, bilo je. Mi smo svi u bendu manje-više različiti. Vezuje nas ta neka ljubav. Taj neki duh vremena kad smo svi mi živeli na talasima rokenrola, kad je ova zemlja bila malo drugačija. Mi nosimo taj deo kulture u sebi, tako da na taj način i komuniciramo, i to nas vezuje, što ne znači da svi mislimo isto. Ilke je racionalac, ja sam viče emotivac. Ja sam u stanju da srušim, da sagradim, a Ilke je, opet, da isprati to moje, ali pritom da sažme, da se sve ne raspadne. Tu je i Cajger, pita se i on sa strane, ima svoje opaske. On je, kako bi rekao, "premazan", ima neka druga životna iskustva. Nas trojica kad krenemo da pričamo - to su priče. To nije ono - "That's rock'n'roll", "eee, 'ajmo, kao...". To je za klince od dvadeset godina. Za ljude našeg godišta ne kažem da to nije, ali, jednostavno, mi drugačije funkcionišemo.

Kurta, Murta, gnomi i Marsovci

Po objavljivanju "povratničke" kompilacije '94. Godine dugo ste najavljivali beogradski koncert, ali do njega nikad nije došlo. Koji je razlog?

Bio je jedan trenutak kad smo počeli da radimo sa jednim menadžerom koji je tada izgledao vrlo ozbiljan. Međutim, imali smo jedan peh. Đorđe Nikolić je iz sasvim budalastih i nepoznatih razloga po svaku cenu počeo da snima svoju solo ploču. Procenili smo da, ako u tom momentu izađemo sa njim takvim, i to u trenutku izlaska njegovog albuma, da će to biti promocija njega i njegovog albuma, sa vrlo malo koristi za samu grupu. Jednostavno, hteli smo da prođe taj njegov pokušaj za koji smo unapred znali da će da propadne, kao što je i propao. Onda, kasnije više nije bilo... Mislim da živimo u jednoj kompresiji, u jednom fijasku, katastrofičnosti velikog stepena gde, u krajnjoj liniji, beogradski koncert više ne znači ništa. Do devedesetih, to je nešto značilo - odsvirati jedan koncert u Sava centru, u Domu Sindikata... Kad su počeli kojekakvi bosančerosi i, ne znam ni ja... neki novi Marsovci da sviraju po 62 puta u SKC-ovima, onda je i nas ta volja za velikim beogradskim koncertom prošla. Sad je Beograd samo krug dvojke, a ostalo je - selo. Mi sviramo po selima i ovako i onako. Između ostalog, sastav raje beogradske... Eto, vidiš, i ja kažem "raja". To je postala raja, a mi smo strogo urbani beogradski bend. Radije bih sad odsvirao u Šumatovcu jedan koncert nego u jednom Sava centru, gde, u krajnjoj liniji, nema ni nekog medijskog efekta. Svirao je tamo i Kurta i Murta. Ona bina na koju su izašli neki gnomi iz narodnjaka meni više nije interesantna. Sve što je moglo da se zagadi zagađeno je. Imali smo varijantu sa Skupštinom, dok i to nije postalo pomodarstvo svirati ispred Skupštine. Možda nismo bili u trenutku podobni vlastima, pa je, tako, jedan drugi bend svirao ispred Skupštine kao prvi...

...a ime tog benda počinje istim slovom kao i vaše...

(smeh) Da. Ne zameram ja nikome. Jednostavno, taj veliki beogradski nastup nam se izmicao, i on više nema ni smisla. Sad, ako se desi jednom, desiće se bez ikakve pompe, ili neće nikad. Sad idu one fraze: "Mi dugujemo ..." Ma, neeeema toga. Kom Beogradu mi dugujemo? I, šta to Beograd nama duguje ? To su fraze ovih narodnih pevača. Jednostavno, taj beogradski koncert nam je kao, rekao bih, neki usud.

Imitacija života

Počeci Generacije 5 bili su, između ostalog, vezani i za čuveni Omladinski festival u Subotici. Šta mislite, koliko trenutno našoj rock sceni nedostaju dešavanja, definitivno ne istog, ali sličnog tipa, u nekoj modernijoj varijanti?

Nama nedostaje sve. Ne treba ići obrnutim putem - osnivati festivale, diskografske kuće... Prvo treba napraviti državu gde će stvari da budu sve overene, u svakoj grani da radi tržišna ekonomija, i onda stvari mogu da krenu. Dok se to ne desi, sve je to građenje na peščanim stubovima. Mi možemo sada da napravimo 20 festivala. Poludećemo od traženja sponzora, kvalitetnih tipova i bendova. Taj show treba da izađe iz nas samih. Jel' si gledao dodelu nagrada MTV-a? Možda se njih 10% folira tamo, ali... Oni se stvarno smeju. Bore se, njih dva miliona hoće da uđe u onu salu, a ne može, uđe ih samo tri hiljade. I ti ljudi koji uđu su stvarno dobro ras-po-lo-že-ni. Nisu došli da gledaju da li će nekom da pukne žica, i da viču "Ua, pederu". Ovi naši su, posle deset godina ratova spremni bombu da ti bace, i stakla onim trubačima na Trgu, i meni jaje u glavu, i 1852 petarde pored glave, u uvo... Znaš, kada se stvari slegnu, kada se malo klinci, ta njihova agresivnost sasvim očekivano izazvana slegne, kada se promeni cela struktura, kad nestane PGP... Da, nemoj da se čudiš što sam ovo rekao. Mi izdajemo za PGP kao recidiv. Ova kompilacija... Oni su vlasnici studija. Kad nestane takav PGP, e, onda ćemo imati desetak priredbi, show programa festivala, nije bitno, koji će značiti nešto.

Da li je ova kompilacija sa jednom novom pesmom možda i najava novog albuma Generacije 5?

Vidiš, mi se držimo tog principa - sa što manje muzike uraditi što više (smeh). Naravno da je najava nečeg novog. Opet ti kažem - mi nismo ni raspoloženi da mnogo sviramo i radimo. I dalje se osećamo kompresovano, jer ova polu-revolucija nije izvedena do kraja. I dalje imamo problema svih vrsta - kako i mi, tako i ovi momci i devojke koji sad čitaju časopis. Muzika kao zabava je na petnaestom mestu. Ne može gladan čovek da se veseli. Ne može čovek koji ne zna šta će sa profesorom na fakultetu koji ga maltretira jer je dileja samo takva, i moja klinka koja u trećem razredu gimnazije ima petnaest dileja od profana. Ne može ona oslobođena da ode na koncert Goblina i da se veseli. Ona će da skače, da se zeza, ali jedan deo mozga joj neće raditi. Onda će to biti imitacija života. Kad nam otvore slavinu od ovog bureta, kada nam uđe svež vazduh, onda ćemo da radimo punom parom. Za sad se kao umetnici osećamo kastrirano, frustrirano. Pesama imam, ali, treba proći ovim gradom do studija. Dok prođem gradom, ja vidim petnaest prosjaka na ulici. 82-je me psuju što vozim levom ili desnom stranom Ja sam za njih peder, oni za mene pederi... Onda uđem u Studio 5 gde me čeka mrzovoljni snimatelj koji radi za 12 maraka. Mi nismo klinci sa Pinka koji izmišljaju one pesme, konstruišu lenjirom i šestarom, odnosno sad, u 21. veku, kompjuterima. Ne možemo da budemo ni onaj Džoni Štulić koji je u jednoj godini izdao tri albuma. Svi su vikali "Bravo", a što mu ne valja 45 pesama, to nikog nije zanimalo. Naš način izražavanja je malo komleksniji, to je sve. Mi krenemo nešto jednostavno, ali ne možemo." 'Ajmo jeftin studio, 'ajmo jednu pesmu brzu, pa nije važno, lako ćemo to...". Mi krenemo, ali... nije taj studio to... Odemo u Ameriku, izdamo pesmu "Amerika". Kažu nam: "Ijao, gde sad - Amerika, zemlja velika...". I onda, objašnjavaj ljudima da pogledaju malo, da je to samo prvi red...

...reakcije tipa: "Pjevajte o nama, a ne o njima!!!"...

Da, mi se nismo uključivali tako glasno po tim talasima. Znaš, ono, po tri-četiri lične karte, i ostalo. Nismo bili u tom fazonu.

Ta opaska za lične karte je, pretpostavljam, na adresu Bore Čorbe?

Nije on jedini. Ima njih tu koliko hoćeš. Napravili su takve pesme i onda su posle tezgarili tamo. Znaju posao. Svako ko voli tako, nek radi. Ja nemam ništa protiv. Svi znamo - ovde, burazeru, ako nisi ispolitizovan, nisi u igri. Pa čak i tvoja nepolitičnost postaje političnost, kao: "Nisi sa nama, onda si protiv". Zajebana vremena, prijatelju, za rokenrol. I zato - jedna pesma, pa ćemo dalje da vidimo.

Milan Ćunković