Rock Express Online | Arhiva | Br.25

Punk intervju: Gaga, Micke & Marta (Vrisak generacije)

Fuck off and Die!

I dok razmišljate kojem političaru je upućena poruka iz naslova, inače jedna od pesama po mnogima najboljeg domaćeg punk benda, generacija na ulicama nastavlja da vrišti - Spasi Srbiju i ubi se...

Novosadski Vrisak generacije je jedan od najdoslednijih i najbeskompromisnijih bendova na današnjoj YU rock sceni. Sedamnaest žestokih punk rock godina je iza vođe benda Gage i ekipe koja se, doduše, često menjala. Pored Gage, jednog lepog popodneva u, kako kaže Bane Lokner, "nekad najpopularnijoj rokerskoj kafani" u Beogradu tu su i basista Micke, i jedna dama - o njoj malo više tokom razgovora....

Grupa je nastala '83. godine, a prvi album je snimljen tek '89. Šta se dešavalo u međuvremenu, zašto se na prvenac čekalo tako dugo?

GAGA: Prvi i osnovni razlog su pare. Drugo, nismo imali mogućnost ulaska u bilo koji kvalitetniji studio. Inače, Vrisak je nastao iz velike ljubavi prema punk muzici. Mi smo imali još '79. planove, čak smo i osnovali neki bend. Vežbali smo ispred mog ulaza sa akustičnim gitarama i lupanjem po kolenu. Zvali smo se "Političko pitanje". Tad su i nastale neke prve pesme.

Pored Gileta, Vicka i Milića Vukašinovića, široj javnosti je malo poznato da si se pre gitare i mikrofona dosta ozbiljno bavio bubnjevima.

GAGA: Ja sam vrlo dobar bubnjar i dan danas. To mi je prva ljubav. Nikad nisam ni prestajao da sviram bubnjeve. Uvek kad dođem na probu prvo skočim na bubanj pa se "istresem" pa onda pevam. Jednostavno, Vrisak je pratio taj neki maler što se tiče članova, pa sam morao da se sa bubnjeva bacim na gitaru. U to vreme moj rođeni brat Bukan je svirao gitaru, i onda je on '87. otišao u vojsku. Kad se vratio, više nije bio zainteresovan za svirku. I, eto, do dana današnjeg sam ostao na gitari.

Česte promene članovo gotovo da su postale zaštitni znak Vriska. Sada je u bendu i jedna devojka...

MARTA: Ja sam pre 4 godine počela da sviram. Gaga me je pitao da li mogu to, da li hoću... Meni je ok.

GAGA: Marta je "visila" na skoro svakoj svirci Vriska. "Uredno" je bila u prvim redovima.

MARTA: ...dobila kasetu...

GAGA: Zapazio sam je i baš sam imao želju da njoj lično poklonim kasetu tog našeg poslednjeg albuma. Baš je bila jagma, svi su živi skakali da bi došli do kasete, međutim, izdržao sam nekako... Gledao sam Martu nekoliko puta kako svira. Ima talenta, ima neku osnovu...

'95. godine objavljen je vrlo interesantan projekat "Basta" gde je glavna osoba bio Micke...

MICKE: To je sve urađeno jedno dve godine pre objavljivanja. To je sve vezano za jedno mesto u Novom Sadu koje je srušeno do temelja - "Žuta kuća". Tu su se okupljali svi koji su imali neke veze sa alternativom. Ja sam, posle odlaska iz Obojenog programa, gde je stvarno bilo puno posla, imao potrebu da nastavim da radim. Gaga je to, onako, naslonjen na šank, slušao. Jednog dana, posle probe, rekao je: "Mislim da bih mogao tu da pomognem". Došao je na jednu probu, napravio melodiju pevanja koja mi se jako dopala. Kad je seo za bubanj, pa onda i otpevao sve, shvatili smo da nam niko više i ne treba. To je inaše bilo vreme one stravične inflacije. Skupljali smo se svakog dana i isterivali iz sebe sav onaj bes, svu energiju..

Vrisak je zastupljen na duplom CD-u objavljenom u Sloveniji, "No Border Jam". Kako je došlo do saradnje sa Slovencima ?

GAGA: Meni se taj čovek, zaboravio sam mu ime, javio i pitao da li smo zainteresovani da se naši snimci pojave na toj kompilacji, pored snimaka stranih grupa, kao i bendova sa ex - YU prostora. Pristao sam jer sam uvek za saradnju, ukoliko tu postoji neki kvalitet. Slovenci nisu upoznati sa tim šta Vrisak radi. Misle verovatno da se bend raspao tamo negde 87. Mi smo baš tad i svirali poslednji put u Sloveniji, kao predgrupa GBH-u. Svim ovim sranjima Vrisak je dosta izgubio, jer je naše glavno tržište bilo Hrvatska i Slovenija. Ali, ja se nadam da će se to polako obnoviti. Inače, izašli smo sad pre nekoliko meseci i na jednoj kanadskoj kompilaciji. To je trostruki CD, sa bendovima iz 22 zemlje. Uzeta je pesma "Fuck off and Die". MICKE: Kad već to kažeš, pomeni i za Nemačku...

GAGA: U septembru izlazi album za evropsko tržište. Izdavač je jedna od najjačih nezavisnih firmi "Impact records".

Pored žestoke svirke, prodornog vokala, Vrisak ima još nešto što karakteriše punk rock bendove - vrlo angažovane tekstove. Koliko takve poruke, koje su kroz pesme slali mnogi naši muzičari u protekloj deceniji mogu da utišu na svest ljudi - socijalnu, pa i političku... ?

GAGA: To zavisi kako ko sluša muziku. Meni je tekst vrlo bitan. Postoji znatno veći procenat ljudi koji apsolutno ne obraća pažnju na tekstove, nego im je bitno da se tu nešto dešava, da se skače...

MICKE: Meni je strašno simpatično da ljudi ne znaju da Vrisak generacije ima 4-5 Disovih tekstova. Oni se savršeno uklapaju u celu priču. Nažalost, mnogi i ne znaju ko je Dis. Meni je ta kombinacija ok, lepo se uklapa, mada perverzno zvuči.

GAGA: Čovek je pisao pesme za sva vremena. Ja sam rekao da ću ga opevati u celini, ako Bog da. E, sad...koliko budem stigao za života...

Mnogi mediji su, nažalost, zatvoreni za muziku kao što je punk, punk rock... Kako se Vrisak tokom ovih godina borio sa tim ?

GAGA: Ja se apsolutno ni u jednom momentu nisam laktao, niti busao nešto....Uglavnom su mene ljudi zvali.

MICKE: Malo su te zvali pa si malo i bio (smeh).

GAGA: Ja sam zadovoljan. U suštini, nisam tip koji voli nekoga da moli, da se grebe.

Jedna izdavačka novost vezana je za Vrisak generacije...

GAGA: Da, Bane Lokner je preuzeo sva izdanja benda. Eto, mogli bi i njega malo da uključimo u ovaj intervju, da on malo više kaže o tome.

BANE: U planu je da uradimo još nekoliko izdanja Vriska generacije, neka reizdanja starih albuma, konkretno Beer Drinkers-a. Od ova 4 izdanja uradićemo jedno na disku. Situacija u zemlji je bolesna, a samim tim i muzička scena je takva. Vrisak generacije su vrlo iskusan bend i njima ne treba ništa specijalno da se objašnjava. Vrisak smatram lično, kad je ova vrsta muzike u pitanju, najkvalitetnijim sastavom kod nas - kvalitetnijim i od Direktora i od raznih šahtova... Dosta asociraju na engleske bendove - post punk osamdesetih godina, to je bila vrlo kvalitetna scena. Videćemo sta ce biti sa Slovenijom, ima nekih planova... Ako se nešto kod nas promeni (promenilo se, razgovor je vođen pre Pobede - prim.ur), odmah će biti više optimizma, biće veći prostor, više mogućnosti za ekspanziju i ovakvih grupa...

Imate na omotima vrlo karakterističan logo koji si ti, Gago "ovekovečio" kao tetovažu...

GAGA: To je neki moj stav od samog početka - zaštitni znak benda.

BANE (uz smeh): Kao što Iron Maiden imaju Edija, tako i oni....

GAGA: Samo što mi imamo mnogo lepšeg bubnjara (smeh uz, naravno, odobravanje)

Kakvi su dalji planovi?

GAGA: Neće biti ništa bar pre novembra. Ja sad intenzivno radim sa Martom. E, da, nismo rekli da imamo 4 nova demo snimka.

MICKE: Treba da čuješ, meni se jako dopada. Mislim da je nešto drugačije, a, opet, u istom tom fazonu. Ima jedna pesma koja je garantovani, zakucani hit. Ljubavna pesma, što je najluđe.

GAGA: Niiije uopšte ljubavna.

MICKE: Pa dobro... drugarska...

GAGA: Eee, to već može.

Prisutni ste i na Internetu. Kako glasi adresa?

GAGA & MICKE: www.geocities.com/screamofge

GAGA: Ko god je zainteresovan za bilo koji vid saradnje, kontakt, može da se obrati na moj e-mail evgenius@ptt.yu

Milan Ćunković