Rock Express Online | Arhiva | Br.25

Ekskluzivni intervju: Dave Wyndorf, pesimista

Monster Magnet
Uvek na barikadama

Budućnost Rock'n'Rolla nije baš svetla. Ništa se ne dešava. Fascinacija mašinama je zeznula celu stvar. Previše je para uloženo u kompjutere i zato se NEKO trudi da ih uključi u sve sfere naših života. Trenutno kompjuteri vladaju nama ali očekujem da će se to promeniti i da će tada doći bolje vreme za Rock'n'Roll

Wyndorf je svratio do Londona zbog finalnih radova na novom albumu ('God Says No') njegovog Monster Magneta, što je bila dobra prilika da čitaocima Rock Expressa predstavimo ovu atipičnu rock zvezdu i rodonačelnika "stoner rocka". Posle uspešne 14-mesečne turneje povodom albuma 'Powertrip', bend je uzeo polugodišnji odmor nakon koga je krenuo u stvaranje nove auralne ekskurzije u neistražena prostranstva svesti.

Posle 'ranih radova' objavljenih samo kasetno, bend iz Nju Džersija naredna 3 albuma objavljuje za nezavisne izdavačke kuće. I gle čuda, albumi "Tab" (1991) i "Spine Of God" (1992) dostižu zavidne tiraže. Bend u svoju muziku uključuje uticaje bazičnog rocka, ranog američkog punka, grungea i (najviše) psihodelije kasnih 60-ih, stvarajući jedinstveni energetski naboj. Fortuna je konačno pogledala i na njihovu stranu sledeće godine tokom turneje na kojoj su nastupali kao predgrupa Soundgarden. Ljudi iz izdavačke kuće A&M su im ponudili ozbiljan ugovor.

Potpisali ste ugovor sa diskografskim gigantom A&M koji je nešto kasnije progutao još veći monstrum - Universal music. Kakav je položaj umetnika u tako velikim internacionalnim koncernima?

A&M je bila ogromna kuća, ali posle preuzimanja stvari su se dodatno pogoršale. Sve je postalo bezličnije, svi ti ljudi u skupim odelima, koji nemaju nikakve veze sa muzikom i interesuju se samo za novac... Njih jedino zanima prodaja albuma, i ako ona ne ide kako oni očekuju, vrlo brzo ćeš se suočiti sa otkazom. To naravno, negativno utiče na moral umetnika, i teško je izbeći presiju. Međutim, odlučili smo da ne pravimo nikakve komercijalne kompromise.

Muzika Monster Magneta sa godinama postaje sve mračnija. Da li razmišljaš o eventualnim posledicama i reakcijama koje takav zvuk može da izazove kod publike?

Ne, umetnik jedino treba da razmišlja o tome kako da ostane iskren premi samom sebi. Ne postoji način da predvidiš kako će tvoja muzika zaista delovati na ljude. Znaš, muzika nikad ne deluje sama, tu je još masa drugih faktora, okruženje, lična situacija slušalaca pa i njihovo mentalno stanje.

Različite američke organizacije "zaštitnika morala" i dan-danas koriste svaku priliku da optuže rock muziku za pogubno delovanje na omladinu. Da li je Rock'n'Roll danas toliko opasan kao što je, navodno, bio nekad?

Definitivno ne, jer su se promenile okolnosti, kako u kulturi, tako i u ostalim oblastima. Rock'n'Roll može biti opasan, ali postoji toliko mnogo opasnijih stvari, pa je priča o navodnoj štetnosti rocka totalno deplasirana. Rock trenutno nema toliko uticaj kao nekad i svi ovi napadi na Marilyn Mansona samo doprinose njegovoj popularnosti. A o tim američkim organizacijama (Moral Majority) mogu da kažem samo to da ih vode veoma glupi ljudi.

Kakva je budućnost rock muzike?

Pa, mislim da nije baš svetla. Ništa se ne dešava. Mislim da je fascinacija mašinama i novom tehnologijom zeznula celu stvar. Previše je para uloženo u kompjutere i zato se NEKO trudi da ih uključi u sve sfere naših života. Trenutno mašine i kompjuteri vladaju nama; očekujem da će se to promeniti i da će tada doći bolje vreme za Rock'n'Roll.

Da li je Monster Magnet dostigao svoj kreativni i poslovni vrhunac?

Kada tvoj hobi i ono što iskreno voliš postane posao od koga možeš da živiš - postigao si svoj životni vrhunac. Kada sam kretao da se bavim muzikom, nisam očekivao da ću ikad zaraditi bilo kakav novac od toga. Nikad nisam želeo da zaradim veliku lovu, nego samo da sviram muziku koju volim i da nekako preživljam.

Pesimizam ili nedostatak ambicija?

Hmm, nekoliko godina sam proveo u punk bendu. Onda sam našao devojku i poželeo normalan život. Dosadilo mi je da provodim dane u tour-busu sa još 8 momaka. Kupio sam kućni porta-studio i malo ozbiljnije se pozabavio gitarom. Počeo sam da komponujem i te pesme su se svidele nekim ljudima koji su rekli da bi želeli da budu u bendu koji svira takvu muziku. Počeli smo sa svirkama iz čiste zabave. Neosetno smo krenuli ka vrhu. Možda nam je i pomoglo to što nikad nismo bili preterano ambiciozni.

Jednom ćeš prestati da se baviš muzikom. Po čemu bi želeo da te pamte?

Po onome što karakteriše Ramonese i Iggy Pop-a, kao inspiraciju novih generacija. Oni su meni pokazali put i voleo bih da moj rad pomogne u tome nekim novim ljudima. Odrastao sam u 70-im. Sve što si tada mogao da čuješ bilo je "vijaouu" (imitira 'virtuoso' zvuk gitare), što je retko ko mogao da ponovi. Onda su došli Ramonesi i pokazali da se skoro svako može baviti rockom, ako to želi.

Kome se diviš?

Vlasnicima diskografskih kuća iz 50-ih godina. Njihova hrabrost i vizija je promenila istoriju. Da nije bilo njih i danas bi bili osuđeni da slušamo ljigave pop pesmice. Bez tih tipova ne bi bilo Elvisa, Beatlesa, Black Sabbath, Iggy Popa i Ramonesa, mojih omiljenih rock autora.

Zamisli da u nekoj hipotetičkoj budućnosti političari donesu zakon da niko ne može imati više od 5 rock albuma. Koje ploče bi zadržao?

Uuuh, imali bi u meni velikog protivnika. Imam preko 10.000 ploča koje su mi sve drage iz različitih razloga. Ali ako baš insistiraš, mislim da bi odabrao HAWKWIND - 'In Search Of Space', THE STOOGES - 'Fun House', BLACK SABBATH - 'Master Of Reality', prvi album RAMONES-a i VIVALDI-jeva '4 godišnja doba'. Ali ako iko ikad bude pokušao da zabrani Rock'n'Roll ili uvede tako glupe zakone - prvi ću biti na barikadama!

Monster Magnet su:

Dave Wyndorf - vokal & gitara
Ed Mundell - solo gitara
Phil Caivano - ritam gitara
Joe Calandra - bas
Jon Kleiman - bubnjevi

Saša Stojanović