Rock Express Online | Arhiva | Br.25

ekskluzivni intervju: Jude Abbott, Chumbawamba

Dežurna savest čovečanstva

16 godina u pop muzici kao miljenici pank anarhista. Kako? "Ima onih koji hoće da razumeju, koji pogledaju omot albuma, i shvate da tu ima još nečeg", kaže Jude Abbott za Rock Express...

Kad je čitav svet slavio Bob Geldofov poduhvat Live Aid, Chumbawamba su se oglasili svojim prvim albumom "Pictures Of Starving Children Sell Records: Starvation, Charity And Rock 'N' Roll - Lies And Tradition"(1986), neostavljajući time nedoumice o njihovom stavu prema toj manifestaciji. Da li su bili u pravu, teško je i danas reći, ali i meni prvo padne na pamet Live Aid kad neko spomene Bob Geldofa. Tokom rudarskog štrajka u Britaniji (1984-85), bili su u prvim redovima, na ulici su skupljali priloge, u studiju snimili kasetu sa tri pesme čija je celokupna zarada od prodaje otišla u tada iznemogli rudarski fond. Od tada je prošlo 16 godina, lista sličnih (re)akcija je postala izuzetno duga, a Chumbawamba su danas jedan od nekoliko pop bendova koje pankeri sebično svojataju. Ako tome dodate i da ih smatraju za najbolje naslednike kultne britanske pank grupe Crass, na stolu imate osmočlanu skupinu koju već godinama prate generacije punk anarhista. Cela priča bi završila u zasebnom poglavlju neke "nezvanične" Istorije Panka, da pre tri godine pesma "Thubthumping" nije probila barijere, i bendu dala neslućenu popularnost.

Budimpešta, 02.08.2000. Svirka je kasnila 30 minuta, koliko je već Lou Reed (a ko bi drugi?) pomerio svoj nastup tri sata ranije. Chumbas (iz milja) imaju pet vokala u grupi, što možda nezgrapno deluje u "teoriji", ali ako uzmete u obzir da svako od njih ili svira još neki instrument, ili je iza bine i presvlači se u drugu odoru (ah, da samo znate kakav je to šou!), ova kombinacija u praksi deluje razoružavajuće. Svaka pesma u svom live omotaču zvuči kao (ne)suđeni hit, "Thubthumping" gotovo inferioran u odnosu na "Give The Anarchist A Cigarette", "The Good Ship Lifestyle" ili "I'm With Stupid". Najveće iznenađenje je trenutak kad Jude Abbott počinje da peva anti-nacističku pesmu iz II svetskog rata, koju većina Kineza (eto i njih u priči) smatra za himnu Jugoslavije. (Sećate li se Boris Dvornika & Bate Životinje u filmu "Most"? Elem, pesma se zove "Bella ciao"). Nakon posvete austrijskom desničaru Hajderu, na bis izvode numeru "Enough Is Enough", sa poučnim stihovima "open your eyes/ time to wake up/ enough is enough is enough is enough" i neminovnim refrenom "enough is enough is enough/ give the fashist man a gunshot". Bolje nije moglo.

Istog dana, u predvečernjim satima, tekla je konferencija za štampu. Pričalo se o nacionalizmu u Engleskoj, (Alice Nutter kaže da je "strašan"), događajima u Sietlu, shoplifting-u, nacionalizmu u Mađarskoj, smrti Ian Stuarta iz Screwdriver-a (A.N. kaže da je bila veoma sretna kad je čula vest), novom albumu, i opet o nacionalizmu. Iako su uglavnom ispucavane već standardne fraze, vaš novinar nije progovorio ni reč, i tek je u tzv. "face-to-face" intervjuu sa Jude Abbott (vokal/truba), probao nadoknaditi predhodno pokazanu nemost.

Šta se događa ovih dana u taboru Chumbawamba?

Celo leto sviramo festivale. Od maja, svakog vikenda smo negde u Evropi.

Novi album "What You See Is What You Get"(WYSIWYG) je u prodaji. Kako ti se čini? Zvuči kao Chumbawamba, pretpostavljam?

Zvuči kao Chumbawamba <smeh>, ali ne i kao "Tubthumper". Prošli album je postigao ogroman uspeh, i kad smo došli do snimanja "WYSIWYG", nismo mogli da jednostavno zaboravimo da se to dogodilo, te smo svi krenuli sa razmišljanjima: da li da napravimo "Tubthumper II", ili da odemo u neki drugi ekstrem, da učinimo nešto potpuno ludački, nešto neslušljivo i izopačeno, tek da bismo pokazali razliku. Na kraju smo uradili nešto između, ipak pokazavši da ne želimo da zvučimo kao na prošlom albumu. Kad razmišljaš o bendovima i hitovima, mnogi bendovi rade godinama da bi došli do takvog hita. Mi nismo išli svesno ka takvom hitu, on nam se jednostavno dogodio. Puno grupa će, ako ostvare takav uspeh, reći "OK, ovo pali", i igraće na sigurno, ali Chumbawamba nije takva.

Da li to znači da prilikom snimanja niste imali "problema" zbog uspeha predhodnog albuma?

Ja se nadam da se to i čuje.

Pretpostavljam da ipak izvestan broj fanova očekuje novi hit?

Ne znam. U Americi je veći deo te fan baze nastao sa "Tubthumper" albumom, ali to nije slučaj sa Evropom, gde mi redovno sviramo festivale već dugi niz godina; svirali smo i ovde (Pepsi Sziget Festival, Budimpešta) pre nego što se "Tubthumper" uopšte dogodio. Ljudi u Evropi su sa nama već dugo, tako da ima manje takvih očekivanja. Mislim da to nije ni problem, jer mi smo na neki način i napravili Problem, i ne bi zbog toga trebalo da nam bude neprijatno! Nekad bendovi hoće da imaju hit, i kad ga naprave, ta pesma više nije cool za njih, neke grupe čak ne bi ni svirale pesmu "Tubthumping" ikad više. Mi je i dalje imamo na koncertnoj listi, jer mislimo da dobro zvuči uživo.

Mnogi vaši albumi su bili povezani sa tadašnjim političkim i inim događanjima u svetu. Znam da je nekoliko pesama na "WYSIWYG" vezano za boy-bands (tipa Backstreet Boys), no postoji li još neka nit koja se provlači kroz album?

Postoji. Ako sumiraš "What You See ..." videćeš da je u pitanju nešto što ja zovem "globalizacijom kulture", "imperijalizam američke kulture". Postali smo svesni toga tek nakon "Thubthumper" ploče jer smo proveli puno vremena u raznim mestima, u različitim zemljama, do kojih inače (da nije bilo "Thubthumper"-a) ne bismo došli. To te jednostavno pogodi. Na primer, u Japanu, evo ga McDonalds, u Mađarskoj, evo ga McDonalds, na nekom ostrvu, evo ga McDonalds. Postoji neki pokušaj da se ceo svet odnosno njegove kulture homogenizuju, i album u biti ima tu ideju za vodilju.

Mislite li da vaši slušaoci zaista obraćaju pažnju na te poruke, i da ih ozbiljno shvataju?

To nije preterano važno. Mi smo ranije hteli da budemo pop bend, ali i da ljudi ozbiljno shvataju naše pesme, da čitaju tekstove pesama, i slično. No, shvatili smo vremenom da to nije moguće. Ako ljudi kažu "oni su fin bend, i njihova muzika je fina za slušanje", to je OK. Ne možeš biti u pop bendu i zabraniti slušaocima da u tebi uživaju kao u (svakom drugom) pop bendu, iako je više nego očigledno da mi imamo neke stvari koje želimo da kažemo. Naravno, ima onih koji hoće da te razumeju, oni pogledaju omot albuma i ostalo, i shvate da tu ima još nečega.

What you see is what you get, znači?

Aha <smeh>.

Ovaj intervju se radi za jedan beogradski magazin. Postoje li neke šanse da svirate tamo uskoro? Vaš anarhistički stav je dobro primljen u Srbiji, i imate dosta fanova tamo.

Nisam znala za to. Bilo bi zaista divno da tamo odemo. Ali, znaš i sam, ovo nije obećanje...

Petar Jovanović