Rock Express Online | Arhiva | Br.25

Ko još čita uvodnike?

Konačni obračun

Uporedo sa političkom borbom u poslednjih 10 godina vodila se i još jedna, skrivena, ali podjednako važna borba - muzička. Na jednoj strani sramota Srbije - turbo-folk, dens i estradni pop muzičari, šljam koji je samo u zemlji u kojoj smo živeli mogao da ispliva i da zaposedne TV ekrane. Na drugoj strani - rock, blues i jazz umetnici koji su pokušavali da otvore oči oslepljenima. U sredini - narod. Pošto su i jedna i druga strana svoje moralne i egzistencijalne interese jasno vezali za suprotstavljene političke tabore, logično je bilo da se KONAČNI OBRAČUN odigra istovremeno sa političkim. Na crtu su izašle sve raspoložive snage. Pozicije JUL-a i SPS-a branili su njihovi članovi i simpatizeri kojima je bivši režim omogućio bogaćenje i tezge u inostranstvu gde su emigraciji željnoj domaće reči za skupe pare prodavali pilule nostalgije. Na predizbornim mitinzima pokušavajući da duvaju i razbukte ugašenu vatru komunizma pevali su Turbo Ivan, Prslook bend, Dak, Maja Nikolić, Leontina, Ekstra Nena i ostali. Sa druge strane fronta bili su gotovo svi rokeri, nećemo ih pominjati poimence jer to prostor ne dozvoljava. Ovo "gotovo svi", jer nažalost, kao i uvek kroz istoriju, bilo je i nekoliko otpadnika. Njih ćemo pomenuti: Zlatko Manojlović, Toni Montano i Viktorija. Tih par moralnih invalida u sadejstvu sa turbo kolegama godinama su po instrukcijiama Mire Marković pokušavali da zaglupe i ubiju duh ovog naroda. Na sreću, nije im uspelo.

Katran i perje

Da je pobedio Rock'n'Roll, znao sam onog trenutka kad sam na jednom od predizbornih mitinga video dedu od 70-tak godina kako cupka i pevuši uz muziku sa zvučnika "Hoću da znam kuda vodi ovaj put...". Bez obzira što je njegov put pri samom kraju, ipak ga zanima gde taj put vodi. Partibrejkersi definitivno ne mogu biti njegova muzika, ali čovek je shvatio da Rock'n'Roll i duh i ideje koje on nosi predstavljaju snagu koja nam može pomoći da najzad živimo kao ljudi.

Lično sam za revanšizam i to potpuni, ali kulturan, rokerski i zakonski. Zato, ako kojim slučajem vidite nekog od gore pomenutih pacova (a male su šanse, kriju se u mišjim rupama) nemojte ih tući i šikanirati. Zlatka Manojlovića nemojte posuti katranom pa ga ulepšati perjem. Maji Nikolić nemojte izvlačitii čep iz napumpanih sisa i nabijati joj ga u druga mesta. Turbo Ivanu nemojte lupati čvrge i terati ga da beži 200 na sat. Muzičkim lopovima iz Prslook benda nemojte kupovati kartu za Split u jednom smeru. Onom nesrećnom Daču Daku nemojte počupati ono malo preostale kose. Viktoriji čak nemojte ništa ni reći, ona je sama sebi najveća kazna. Ni drugima nemojte uraditi ništa ružno. Molim vas. Najzad će zavladati zakoni i udarićemo ih tamo gde će ih najviše boleti - po novčaniku. Niko od njih nije plaćao porez i vreme je da vrate pare.

Di su novci !?

Gornja parola je bila moto Čankovih govora. Stvarno di su novci iz muzičke industrije? Da se ne lažemo, i u onako siromašnoj Jugoslaviji tu su se vrtele jezive pare. Zašto bi pevači plaćali Futi & Marini i do 100.000 DEM za album ako na njemu ne mogu da zarade. Zašto bi Pinku i City Recordsu plaćali do 30.000 DEM za objavljivanje ako ne postoji računica. Zašto bi Minimaksu i sličnima davali 500 - 2000 DEM za "gostovanje" da im se to ne isplati. E, pa kao pravnik i ex-advokat im poručujem da pod hitno unajme nekog od mojih ex-kolega. Utaja poreza je ozbiljno krivično delo, čl.154 KZ RS za to propisuje do 10 godina robije. Garantujem životom da će se za svakog od njih naći makar jedna tezga za čiju zaradu nije obračunat i uplaćen porez. Svaki taj utajeni dinar direktno je smanjivao prihode u fondovima iz kojih su vaši i moji roditelji primali penzije i plate, od kojih se izdvajala bedna crkavica za decu bez roditelja. Jedina stvar zbog koje bi (privremeno) prestao da se aktivno bavim afirmacijom rock kulture je ta da se aktiviram, ali ovaj put u Javnom tužilaštvu. Voleo bih da lično pišem optužnice protiv tih izroda. Dokazi bi se skupili lako i sa uživanjem bih gledao kao skupe vile sa bazenima Zorice Brunclik odlaze na doboš, kako se rasprodaji limuzine i ostala lopovski stečena imovina. Našoj državi trebaju pare i što moljakati strance kada postoji ZAKON a pred njim svi moraju biti isti. Zlatko "Šošana" Manojlović će morati da objasni koliko je dobio para za one dve SPS himne i zašto na taj iznos nije platio porez. Toni, koji se hvalio kako je za kontra-koncert u Leskovcu uzeo siću od 2000 DEM, moraće da pokaže poresku prijavu. Šta gospodo, nemate svu dokumentaciju? E, pa onda prvo lovu natrag, pa u zatvor. Sve po Zakonu.

Ko to tamo peva

Slične kontrole treba obaviti i u Pinku i izdavačkim kućama poput Grand Productions. Živo me zanima kako je Željko Mitrović, osrednji basista i odličan JULovac za par godina izgradio poslovnu ružičastu imperiju. Sposoban čovek, radio pa zaradio. A-ha. I na njega čekaju članovi Krivičnog Zakonika. Ako sve ovo ne obavimo i zadovoljimo se puštanjem rock spotova, onda se nije vredelo ni boriti sve ove godine. Da sve neće ići baš brzo i glatko, videlo se već na predizbornim mitinzima, posebno u Beogradu. Kada je na binu izašla Ana "Mobi Dik" Stanić okrenuo mi se želudac, kao i večini prisutnih. Pa neće ona koja je do juče "rađala Kralja kokaina" da mi sad drži časove iz demokratije - reče momak pored mene sa rasta kikicama (i uze mi reč iz usta), okrenu se i demonstrativno ode sa mitinga. Ja sam imao jači stomak, pa sam sačekao i Bregovića. Naivno sam verovao da će se posuti pepelom i zapevati "Kad zaboraviš JULi" ili "ko ne sluša pesmu slušaće oluju", ali se on ipak odlučio za trubačku varijantu narodnog veselja. No, i to sam nekako podneo, jer je stari lisac uvek znao da odabere pobedničku političku opciju pa sam taj koncert shvatio kao poslednji dokaz da je stvarno GOTOV.

Glavna predizborna bitka se vodila oko kupovine glasova mladih. DOS je ispravno shvatio da mladi žele rock i kampanju vodio u tom smeru. "Rock'n'Roll za izbore" je bio slogan kampanje. Nažalost, na binama je najmanje bilo rock bendova. O Delčinoj pesmi "Vreme je" čitaćete u recenzijama. Takav nedostatak muda stvarno nisam očekivao. Pored njega, glavni akteri su bili Eyesburn (reggae-core), Sunshine (rap-core), D.Dub (po sopstvenim rečima pop), KKN (reggae pop, ili polit-pop kako ih njihov izdavač reklamira). Pa gde je u Rock'n'Roll!!!

Daleko je sunce

Zanima me ko je izabrao čoveka koji je izabirao bendove. Čija je procena da će bendovi koji nikad nisu uspeli da na sopstvenom koncertu skupe preko 5000 ljudi pokrenuti mlade da glasaju za promene? Zašto nije bilo nijednog metal benda, kad je njihov anti-režimski stav poznat i vrapcima? Da li to znači da će najbolji mladi bend ove YU, Enjoy Sarma i u novoj državi biti osuđen na potucanje po underground katakombama? Da li je npr. KKN uradio više za opštu stvar od Direktora koji godinama hrabro pevaju o "Svinji sa Dedinja" koja će najzad "čistiti ulice"? Zašto nije bilo mesta za Ritam Nereda? Ko je dopustio da prvi muzičar na slobodnom TV Studiju B bude Filip Žmaher koji je ispred Udruženja muzičara džez i zabavne muzike "čestitao pobedu" kad svi znamo da je predsednik tog udruženja (Miki Jevremović) par dana ranije pevao na SPS mitingu mladih socijalista? Zašto Filip nije progovorio makar par dana ranije? Ko objavljuje tekstove u kojima Goca "Tap 011" Tržan laže da je "plakala od sreće". Jebe mi se za njene suze. Nažalost, govna prva isplivaju na površinu.

Pobeda Rock'n'Rolla

Miloševića je srušio Rock'n'Roll i tu zbora nema. Jer rock je i OTPOR, i stisnuta pesnica, i naši prazni novčanici, i juriš kroz suzavac i Dinkić kao guverner Narodne Banke i osmeh koji je pobedio strah. U to ime ovaj broj smo štampali u najvećem tiražu do sada. Plan je da za 6-9 meseci postanemo najtiražniji omladinski časopis u zemlji i gotovo sam siguran da čemo ga ispuniti. Zato smo i prešli na štampu na jeftinijem papiru koji nam dozvoljava da cena ne bude viša od 3 DEM. Kako budu rasle plate, rašće i broj (nadam se kolornih) strana. Kada smo počinjali "nemoguću misiju" pre više od 3 godine Rock Express je koštao 5,5 DEM i vi ste to plaćali sa osmehom. Znam da će danas jebene 3 marke biti veliki izdatak za neke od vas, ali izdržite, dolaze bolji dani za Rock'n'Roll i sve nas.

Branko "uvek na barikadama" Rogošić, glodur