Rock Express Online | Arhiva | Br.23/24

  SATYRICON
UMETNOST POBUNE

Norveški Satyricon još jednom je zavirio iza kulisa koje omeđuju stvarnost najekstremnijeg podžanra i napravio ploču koja će promeniti pravila i standarde Black Metala u 21. veku

U prošlosti, uvek se nametalo pravilo - ostati čvrsto unutar granica žanra; danas, međutim, trendovska kretanja neminovno pokazuju da je evolucionistička ekspanzija uzela maha i da joj se ne može stati na put ma koliko bi to neki želeli. Satyrov i Frostov Satyricon je verovatno jedan od najboljih primera za tu tvrdnju, a njihov četvrti projekat, 'Rebel Extravaganza', prekongitivno odsanjana budućnost beznađa i očaja čiji će final scream civilizacija doživeti u novom Milenijumu.

The dawn of time

Na prelazu iz '91. u '92. godinu, Black Metal je još uvek bio nepoznanica većini ljudi u Norveškoj. Stvari su tek dobijale prepoznatljive konture a aktivnosti u andergraund sceni su se pojačavale. Jedni od najaktivnijih i najambicioznijih bendova poneli su ime Satyricon. Da bi videli reakciju na muziku koju su stvarali, prave prve probne snimke;tog leta se pojavljuje oficijalni demo istog naziva kao i bend. Čvrsto rešeni da obezbede reputaciju, njihov agresivan rad proširio se na čitavu evropsku andergraund scenu. Demo je prošao prilično dobro i na kraju se zaustavio na cifri od 1000 prodatih primeraka. Međutim, unutrašnji problemi i personalne nesuglasice zahvatili su tokom jeseni bend poput gangrene i neki od članova bivaju zamoljeni da odu. Tačnije, dvojica su napustila Satyricon, a jedan se pridružio. Taj novopridošli bio je Frost, jedan od dvojice koji su svo ovo vreme činili osnovu. Drugi se, naravno, zove Satyr.

Ponet snažnim utiskom napretka i nepokolebljivom dozom entuzijazma, bend stvara nove pesme. Numera "Ravens Black"specijalno biva izabrana da bi privukla pažnju izdavača iako je napisana posle prvog dema, pre nego što su nemiri u bendu otpočeli. Pošto su reakcije bile pozitivne, bend je u to vreme istovremeno radio na muzici i hemiji. Ovaj posao priveden je kraju u zimu '93. godine kada se pojavio 'The Forest Is My Throne'. U tom trenutku bend je počeo da izgrađuje sopstveni, prepoznatljiv stil. Ovaj demo bio je zaista odlično primljen i posle 1500 prodatih primeraka, bend se nije trudio da ga doštampava. 'The Forest Is My Throne' bio je presudan da Satirycon potpišu za švedski No Fashion Records koji su već duže vreme pratili njihov rad.

Prvi cilj bio je ostvaren, ekstremno zadovoljstvo bilo je potpuno i opravdano. Treba imati u vidu da je tek u poslednje dve/tri godine lakše potpisati ugovor nego ukrasti bombonu detetu. Ali u to vreme stvari su bile poprilično drugačije.

Dark medieval times

Ideje su im prosto navirale i mnoge nove teme izašle su iz stvaralačkog mraka na svetlost kreativnosti. Neke od njih su započele svoj život kao primitivne kreacije, da bi bile razvijene u pesme za prvi album. Satyr piše stihove na osnovu fascinacije srednjim vekom a atmosfera se stvara na osnovu teme. Pred sam ulazak u studio ostaju bez još jednog originalnog člana što je značilo da je od postave sa prvog dema ostao samo jedan. Kriza? Ne, ne stvarno jer su Satyr i Frost bili motorna snaga od samog početka do današnjih dana. Gledjući na duže staze, ovo je samo ojačalo bend.

Sa strašću i entuzijazmom oni započinju rad na prvencu 'Dark Medieval Times', ali na pola puta isprečuje im se jedan od najljućih neprijatelja. Kompanija ostaje bez sredstava i ne može studiju unapred da isplati novac kako je bilo predviđeno ugovorom. Kao rezultat toga, snimanje je moralo da bude obustavljeno dok se ne ispoštuje dogovoreno. Kompanija uverava Satyricon da novac samo što nije stigao. Ali što se njih tiče, čekanje na obećanja uopšte nije bilo stvar koju je trebalo razmatrati i Satyr i Frost sakupljaju ušteđevinu i pozajmljuju sredstva da bi završili snimanje.

Po završetku ovog mukotrpnog procesa Satyr putuje u Bergen da bi remiksovao album. Posle nekoliko dana, shvata da bi posao bio bolje odrađen tamo gde je sniman i vraća se na "mesto zločina". I to je bilo ono pravo. Kaseta sa snimkom biva distribuirana do mnogih izdavača i oni dobijaju pozitivan odgovor od većine. Jedan od najpovoljnijih bio je od kuće koja nije htela da menja izdavački raspored. Ovo je značilo još osam meseci čekanja. Zaboravite! Pukom srećom naleteli su na Tatru čiji su odgovorni bili impresionirani snimkom 'Dark Medieval Times'. Poneti razmišljanjem da je ova vrsta muzike poprilično neobična kada je u pitanju avangardna kuća Tatra Productions, vode se pregovori o mogućnosti objavljivanja Satyricona pod sopstvenom etiketom koju će nadgledati Tatra. I tako nastaje Moonfog. Ono što je u osnovi trebalo da bude pseudonim koji će ovojiti Satyricon od drugih Tatrinih izdanja, postalo je izdavačka kuća sa pedigreom.

Kada je album izašao, odmah je bio prihvaćen od strane fanova i Satyricon rapidno stiču status kao jedna od najznačajnih pojava na Black Metal sceni. Godina je 1994. i u to vreme norveška scena privlači medijsku pažnju što je imalo pozitivne ali i negativne efekte. I za jedne i za druge bili su krivi sami bendovi ali i fanovi koji u osnovi nisu shvatali da iza muzike treba da stoji sâma muzika i ništa više. Ono što je publika pre svega videla u bendu bilo je ono što drugi nisu posedovali - dinamika, dugi akustični pasaži, progresivni elementi i muzička inspiracija srednjim vekom. Ova ploča postaje trendseter za mnoge bendove koji su kasnije dolazili. Naporan rad se isplatio kako bendu, tako i izdavačkoj kući kada su pristigli podaci o prodaji. Ispostavilo se da je čitav projekat otišao dalje od najoptimističnijih predviđanja.

Fokusirajući se na period pre i oko albuma 'Dark Medieval Times', namerno smo pokazali da početak, iako neki misle drugačije, uopšte nije bio opskuran. Ovaj period je takođe fundamentalan zbog onoga što su Satyricon postali.

Shadowthrone

Iste godine usledio je 'The Shadowthrone', na kojem je, nasuprot prvom albumu gde su radili samo Satyr i Frost, učestvovao i Samoth iz Emperora (gitara i bass). U smislu muzičkog ostvarenja, ova ploča bila je breakthrough za Satyricon. Po mišljenju mnogih, ovo je najsiroviji i najbrutalniji album koji je Satyricon ikada snimio. Ako je 'Dark Medieval Times' bio mračan i melodičan, ovo je došlo kao sušta suprotnost. Ono što je bilo važno, i ono što će pratiti Satyricon tokom čitave karijere, želja je za eksperimentisanjem, težnja da nijedna ploča ne liči na ono što su pre toga uradili. Manje/više, to im je polazilo za rukom. 'The Shadowthrone' bio je potpuno drugačije produciran od prethodnika i i daleko više je ličio na ono što su nazivali Nordijskim zvukom.

Pauza koja je usledila popunjena je 1996. godine izdanjem 'The Forest Is My Throne', re-izdanjem njihovog drugog dema. Ovo je u stvari bilo split izdanje sa bendom Enslaved na kojem su se našle četiri numere Satyricona dok je za ostatak zaslužan Yggdrasill iz pomenutih Enslaved. Interesantan projekat jer predstavlja "rane radove". Bila je to najava za treći album 'Nemesis Divina'.

Ako su prva dva izdanja imala zajedničke tačke koje su ih povezivale, onda je 'Nemesis Divina' bio potpuni zaokret u karijeri. Ova ploča bila je daleko više zasnovana na gitarama, što, u osnovi, može da bude njena dobra ali i loša strana. Pesme su i dalje odražavale kvalitet koji su sebi postavljali, pogotovo numere "The Dawn Of A New Age" i "Mother North"koje spadaju u sam vrh autorskog umeća. Jedino što im poneko stavlja na dušu je postojanje nekolicine mediokritetskih numera, slušljivih ali ništa više od toga. Cinici su konačno našli polaznu bazu. Tu je i čistija produkcija, ali u osnovi ona je daleko bolja jer je i zvuk gitara na ovoj ploči bio čistiji. Umesto Samotha (koji je tada bio u zatvoru), na ovom albumu im pomaže gitarista Kveldulv. Ova ploča bila je Black Metal odgovor na Sgt. Peppers.

In the town of Megiddo

Sve veću pauzu između izdanja, Satyricon popunjavaju objavljivanjem dva EP-a: 'Megiddo' (1997) i 'Intermezzo II' (1999) koji se pojavio pred sam izlazak, za sada, poslednjeg studijskog izdanja 'Rebel Extravaganza'.

Prema rečima samog Satyra, EP je trebalo da zagolica javnost pre dolasaka albuma i prikaže drugačiju stranu benda. Za razliku od albuma, gde je važno da se ukupan osećaj provlači kroz čitavu ploču, na mini CD-u možete imati obradu, eksperimentalnu pesmu, uživo snimljenu numeru ili obradu nekog starijeg snimka u novom aranžmanu. Mini CD-i su oduvek bili dinamična forma i, za razliku od ploče, mogli su da istrpe svaku vrstu kritike.

A onda se pojavio 'Rebel Extravaganza' - kontroverzan, ekstravagantan u skladu sa nazivom, progresivan kako se to od njih i očekivalo, a povrh svega ekstreman trademark imena Satyricon. Black Metal? I da i ne... sve zavisi šta danas podrazumevate pod tim terminom.

Deset numera na ovom albumu kreativni su uspon do samih zidina Asgarda, gde skandinavski bogovi s ponosom gledaju na ove smrtnike. Treba li napominjati da je ovo monumentalna ploča, Metal za 21. vek kroz koji vas vode "Tied In Bronze Chains" preko "Rhapsody In Filth" i "Havoc Vulture" do "Prime Evil Renaissance". Esencija u kojoj su im pomagali neki članovi bendova Thorns, Cadaver kao i Fenriz iz Darkthrona. Ali, u osnovi, i dalje je u pitanju autorski projekat dvojca Satyr (gitare, vokali) i Frost (bubnjevi).

'Rebel Extravaganza' započinje sporim, narastujućim vriskom sirene za vazdušnu uzbunu čiji visokofrekventni vapaj može da bude krik dvadesetog veka, krik svih ljudi zatočenih u gradovima u kojima se žanju jedino plodovi semena mržnje. Za bend koji je toliko toga utkao u Black Metal tradiciju fiksacijama srednjim vekom i norveškim predelima, ovo je zaista pomalo neočekivan obrt. Ili je dolazak novo Milenijuma izazov za sve pa i za Satyra i Frosta.

Šta reći za kraj? Satyricon su se fortifikovali kao jedan od vodećih Black Metal bendova. To im je uspelo time što se nikada nisu plašili da iskoriste šanse koje su im bile ponuđene, govoreći ono što misle i preduzimajući nove korake ne bi li pomogli žanru da se razvija sâm od sebe. Njihov poslednji album je korak napred za čitavu scenu, ogroman korak napred kada govorimo o muzičkom i umetničkom izražavanju.

Ivan Nešić