Rock Express Online | Arhiva | Br.22

Intervju: Danijel Kovač vs. Igor Mitić

JARBOLI
Od Zeppelina do Zvonka Bogdana

80-te su propale i istrulile. Želimo da uništimo taj sveprisutni kontinuitet preslikavanja muzike 80-tih u 90-te!

     Intervju je vođen jednog prohladnog "nedeljnog jutra", noć posle pančevačkog koncerta Jarbola. Iako još opijen ogromnom količinom pozitivne energije, Danijel Kovač je bio vrlo raspoložen za razgovor...

Kako je sve počelo?
     Grupa Jarboli je nastala u Beogradu 91. godine, uskoro ćemo da slavimo desetogodišnicu našeg postojanja, iako smo dosta mladi. Još nismo svi zarasli u bradu... Jedan član grupe još nije postigao punoću brade koju imaju zreli ljudi, a ostala trojica imamo brkove i bradu... Nije važno sada to... Sviramo u nepromenjenom sastavu: tu je Boris Mladenović koji svira gitaru i peva, Žolt Kovač svira bas i peva ponekad pomalo, Nemanja, naš bubnjar je već poznat po radu sa  Neočekivanom Silom, ja sviram gitaru i pevam neke pesme...

Bilo bi dobro da napravimo presek vaših dosadašnjih izdanja...
     Izdanja nema puno, pojavljivali smo se na nekim kompilacijama kojih sad tačno ne mogu da se setim, pomenuo bih kompilaciju radija BOOM 93 gde je izašla naša pesma "Da li u stvari nije bila oprezna", pesma "Industrija oko nas" je objavljena na nekim kompilacijama, objavili smo samoizdatu kasetu Čizmanoga... Tiraž je bio 50 primeraka i to je naš prvi samostalni diskografski pokušaj. Na njoj se uglavnom nalaze živi snimci plus nekoliko studijskih. Posle toga smo zapali za oko ljudima sa radija B92 koji se sada zove B2-92 i onda su nam ponudili da snimimo album "Dobrodošli" koji je izašao 24. marta prošle godine. Dakle, promocija je bila na dan početka bombardovanja.

To se zove peh!
     Da, to je izuzetan peh... Promocija je bila u kafani "Zora" u Beogradu. Ideja je bila da napravimo promociju za novinare, znači svi da se ponapijaju, i da odsviramo par pesama u toj kafani. Već je mirisalo na to da će doći do nekih neprijatnih događaja tako da smo otkazali sviranje i rešili da se posvetimo alkoholu. Ubrzo su krenule sirene tako da... Uopšte, posle rata nekako taj album nije došao do slušalaca.

Moraš da priznaš da je pesma "Đavoli", umnogome doprinela promociji albuma iako se ne nalazi na njemu?
     Da, na našu sreću, dobili smo ponudu da obradimo neku pesmu za kompilaciju "1 korak napred 2 koraka nazad", (B₂92). Ta pesma "Đavoli" je zaista imala neverovatan uspeh i i doprinela da se ljudi zainteresuju za naš album.

Postoji jedna interesantna priča vezana za to kako ste odabrali baš tu pesmu?
     Princip je bio da smo morali da obradimo neku domaću pesmu, osamdesete nismo hteli da obrađujemo jer nam se činilo da će svi to uraditi, a sa druge strane nekako su dosta propale i istrulele te osamdesete. Želimo da našim radom uništimo kontinuitet nekog preslikavanja osamdesetih u devedesete koje izvesno je, postoji i dan danas. Tako da smo rešili da obradimo pesmu "Đavoli" Đorđa Marjanovića koja je iz nekih ranih šezdesetih godina. Nju smo našli na jednom starom singlu koji nam je dao naš drugar Miloš Tomić, legendarni režiser, i odmah smo shvatili da bi mi to jako dobro uradili. Snimili smo je lako, u jednom cugu. Najveću radost nam je pričinilo to što smo na kraju i upoznali Đorđa Marjanovića. Ispostavilo se da je on jedan retko dobar i inspirativan čovek.

Zanimljivo je to da ni Đorđe nije posedovao taj singl, pa ste ga vi njemu poklonili i potpisali se.
     Da,da. Kada smo mu pokazali taj singl rekao je da ga ni on nema u svojoj kolekciji i onda smo uzeli jednu olovčicu i potpisali smo mu se svi na tu ploču i poklonili mu njegovu ploču sa našim autogramima, što je malo apsurdno, ali je bilo zabavno. Draga uspomena i nama i njemu, nadam se...

Povod za današnji razgovor je novi singl koji je izašao 1.aprila. Reci nam nešto više o tome.
     Pa, vraćamo se opet na samoizdata izdanja. Mi smo u sopstvenoj produkciji izdali jedan maksi singl - CD i kasetu, zove se "Samo
ponekad", što je naziv jedne od naših pesama sa albuma "Dobrodošli" i ima još 3 pesme koje nisu nigde objavljene do sada, pesme su snimane u kućnoj produkciji, ne u nekim velikim studijima. Dakle, više low-fi nego hi-fi...

To ih samo čini autentičnijim...
     Ispostavilo se da pesme tehnički uopšte nisu loše ispale. Dobitak je u tome što mnogo bolje predstavljaju naš duh, energiju koju posedujemo. Nisu ispolirane i imaju jednu neposrednost...

Čini mi da je neposrednost peti član Jarbola, to je jako važno, ta familijarnost kojom odišu vaši nastupi...
     Smatramo da na koncertima publika mora da se zabavi, jer ako publici nije zabavno onda nije ni nama zabavno. Naš prvi koncert (pre 9 godina) je bio takav da smo odsvirali 19 pesama i ugušili publiku. Od tada nauk da ne sme da bude dosade, jer onda je besmisleno baviti se popularnom i  zabavnom muzikom.

Imali ste skoro mini turneju, svirali ste u Pančevu, Zrenjaninu, Beogradu. Kako je bilo?
     Bili smo u nekom medijskom zapećku, prosto nismo znali ni šta da ponudimo ljudima koji su se interesovali za to što radimo, pa nam je novo izdanje poslužilo kao motiv za sviranje. Svirali smo u Pančevu, pa u Zrenjaninu i na kraju u Beogradu u klubu "Akademija" koji je bio prepun i i to nam je dosad najposećeniji samostalni koncert, tako da nam to govori da radimo u dobrom smeru.

Šta slušaju Jarboli?
     Ne znam šta slušaju tačno, dosta različitu muziku. Kako naš bubnjar svira u Sili, verovatno sluša dosta muzike iz tog domena, prosto da bi ostao u formi, Boris je puno voleo Beatlese...

I ti ih voliš?
     Kad bi mene pitali šta ja najviše volim, najviše volim da slušam romanse koje izvodi Zvonko Bogdan, mislim da je to nešto najplemenitije što naše podneblje može da pruži, bar u domenu pesama sa tekstom, i to je meni nešto jako značajno. Generalno mislim da je grupa koja je jako uticala na Jarbole u početku bila Led Zeppelin, u srednjoj školi smo svi to nekako voleli... Ljudi dosta pogrešno slušaju tu grupu. Ako u tome traže samo neki hard-rock-blues onda su u velikoj zabludi. Oni su bili mnogo duhovitiji od toga.

Sudeći po reakcijama na koncertima ljudi se vrlo lako identifikuju sa vašom muzikom.
     Moguće... U onome što radimo nismo autistični, naprotiv, imamo jaku vezu sa realnošću... Polazimo od nas i od toga kako živimo. Postoje neki smešni i groteskni pokušaji da se stvori kao nekakva rock'n'roll industrija, scena, glamur...

To je sa ovako malo publike apsurdno...
     Mislim da nije stvar u publici, publike uvek ima...

Ali, treba je animirati.
     Da, treba je animirati i treba uložiti izvestan napor za to, ali mislim da, eto, bar ova grupa u kojoj ja sviram je lišena tih nekih... Mi sviramo prosto iz zadovoljstva, nekad nam ide, nekad nam malo manje ide, svašta pokušavamo, ali smo zadovoljni, jer smo prosto životno puno toga naučili svirajući i dosta smo dobrih ljudi upoznali i to je meni najveće zadovoljstvo. A šta će biti dalje, to niko ne može da kaže. Kazati da će da bude bolje ili lošije bilo bi neozbiljno u ovom trenutku.

Igor Mitić