Rock Express Online | Arhiva | Br.22

Intervju: Bora Đorđević, mainstream zvezda & duduk za Internet

Neću da vas bacam u depresiju!

Mi smo oduvek bili svaštari. Naša nova ploča je svaštarska, kao i ostale. Ima zezalica, balada, pesama na prvu, drugu loptu...

     Upkos povremenoj temperaturi i od -17 stepeni, zima 99/00 prilično je "zagrejala" ljubitelje domaćeg rocka. Prvog dana decembra prošle godine izašao je i dugo (čitaj, predugo) očekivani novi album Riblje Čorbe "Nojeva barka". Ono što je odmah bilo uočljivo je da se, u odnosu na prethodne godine i poslednja 3, 4 albuma - nešto pozitivno dešava... Snimljeni su i često se emituju 2 sasvim solidna i ambiciozna spota 'Princ' i 'Nojeva Barka' (koji će se puštati i na MTV-ju). Bora daje intervjue za mnoge medije... Fanovi radosno konstatuju: "Ponovo ona stara Čorba!"

     Lepa predvečernja atmosfera zastakljenog "Blue Line"-a bila je sjajno mesto za opuštenu priču sa Borom Đorđevićem.

Prošlo je već dosta vremena od izlaska albuma. Kakvi su prvi pokazatelji o prođi "Nojeve barke" kod domaće rock publike?

     Ljudi iz Hi-Fi Centra su veoma zadovoljni kako to ide. Nemam konkretne brojke. Jednu jedinu stvar mogu da kažem da je samo u Čikagu ...doduše, Čikago je najveći srpski grad posle Beograda (smeh) ...prodato 1000 CD-a, što je jako lepo. Znači da napolju ide jako dobro, i da u zemlji ide jako dobro. Izdvojile su se neke pesme, 'Princ', naravno, zbog spota...

Najveći favorit većine fanova (uključujuci i dolepotpisanog) je sjajna balada 'Izgubljen slučaj'.

     Biće uskoro snimljen spot za 'Izgubljen slučaj'. Naravno, izdvaja se i 'Gastarbajterska pesma 2'. Svi se zezaju po gradu i viču " i naravno Džej"...(smeh). Al' dobro, ona i jeste hit "na prvu loptu", to sam i očekivao. I Bajagina pesma 'Gde si' isto dobro prolazi. Na moje iznenađenje, naslovna pesma 'Nojeva barka' je takođe odlično prihvaćena. To je jedna pristojna rokačina za koju smo uradili animirani spot. Devedeset posto je animacija, mi smo samo snimili onih deset posto.

Gde je sniman spot za pesmu 'Princ'?

     U pozorištu "Šumadija" na Banovom Brdu. Teško da bi neko pogodio s obzirom na radnju spota, na pozadinu... Meni je bilo vrlo neobično. Nisam naučio na tako nešto, to je visokobudžetni spot. Obično se ja petljam oko spotova, ovoga puta sve je bilo prepušteno mladim ljudima. Strašno sam se glupo osećao kad sam leteo, ali, sve je to, izgleda, proizvelo dobar efekat, ljudima se dopada. Uostalom, krajnje je vreme da se desi nešto nepredvidljivo i neobično sa Ribljom Čorbom, obično se sve zna.

...pogotovo što poslednjih godina video produkcija nije bila jača strana Riblje Čorbe...

     Bili smo medijski izolovani. Imali smo samo jedan spot sa Goricom Popović, za 'Gastarbajtersku pesmu' prvi deo. Mislim da je to bio dobar spot. Sada smo malo ozbiljnije prišli video produkciji, i obećavam još spotova u skorije vreme.

Kome je posvećena pesma 'Pevač'?

     Pokojnom Zoranu Miščeviću.

Ima li možda malo autobiografskog u tekstu?

     Ima, naravno, samo, ja sam jos živ (smeh)...

Ono što je, sasvim sigurno, najviše obradovalo fanove Riblje Čorbe je povratak ljubavnim pesmama...

     Da, ljubavnim pesmama, i ka zvuku koji je krasio Riblju Čorbu osamdesetih godina. Jednostavno, tako smo se osećali. Uvek snimamo albume prema trenutnim osećajima. Kad smo snimali "Istinu" '85. god. bili smo besni, pa je onda album bio pun brzih pesama, sem balade 'Sačekaj'...

Posle punih petnaest godina, Bajaga je ponovo komponovao za Čorbu, pevao sa tobom...

     On i ja smo se divno slagali dok je bio u Čorbi. On na moje tekstove ili ja na njegovu muziku... tu su se rađale dobre kombinacije. 'Dva dinara druže' je samo jedan od primera, ili 'Dobro jutro'... I drugo, nikad se mi nismo svađali. To su sve novinari naduvali. Bajaga je jednostavno pošao svojim putem i napravio karijeru kakvu je napravio - vrlo uspešnu, i ja sam vrlo srećan zbog toga. Pomislili smo da bi bilo lepo da napiše jednu pesmu, i napravio je odličnu 'Gde si', sa jakim, pamtljivim refrenom.

Da li ćete je svirati na koncertima?

     Kako da ne, sviraćemo. Mi smo jedno šest pesama već probali uživo.

Uočljivo je da na poslednjim albumima Riblja Čorba, pored stilski prepoznatljivih pesama, ima nekoliko stvari u latino ritmu (Pevač), reggae, country (Džigi Bau), salsa (Diktator)... Šta je uticalo na takvu raznovrsnost zvuka ?

     Mi smo uvek bili svaštari. Riblja Čorba je mainstream grupa. Naša nova ploča je svaštarska, kao i ostale. Ima zezalica, balada, pesama na prvu, drugu loptu...

S obzirom da je album izašao zimi, logično je na proleće očekivati koncerte...

     Biće, biće, dok nove pesme zažive u narodu i dok napravimo novu koncertnu koncepciju, jer smo nekoliko godina svirali istim redosledom iste pesme. To je smetalo ljudima. Na kraju, zasmetalo je i nama. Uleteće i nove pesme, zamenićemo neke stare... Sviraćemo, normalno, i dalje 'Đubre', 'Lutku', jer to publika očekuje od nas. Kad imaš opus od preko 150 pesama, onda je vrlo teško napraviti odabir od dvadesetak koje ćeš svirati na koncertu. Kad se napravi koncertna koncepcija, onda ona mora da se fiksira i da ostane ista. U ovoj osiromašenoj zemlji, nažalost, skoro da nema mesta koje može da podnese troškove koncerta Riblje Čorbe, tako da će verovatno broj koncerata biti sužen na jedno desetak najvećih gradova. To je ono što se tiče koncerata po halama. Inače, gledaćemo da se malo vratimo i klupskim svirkama. (po poslednjim informacijama Čorba priprema veliki koncert 1. septembra na Tašu - prim.ur.)

Da li će ih možda biti i u Beogradu? Sećam se nekoliko klupskih nastupa posle koncerta u Pioniru '94.

     Ne, ne verujem sada. Ali, u Subotici ćemo, recimo, radije svirati u jednoj diskoteci koja prima hiljadu i nešto ljudi, nego u hali koja prima više, ali je nezgodna za ozvučavanje.

Pored aktuelnog, novog albuma, priprema se i nekoliko kompilacija Riblje Čorbe...

     Treba da se reše samo neki odnosi - materijalni, autorski... Jedna kompilacija će biti ljubavna, jedna sa brzim hitovima... Rodoljubiva kompilacija "Treći srpski ustanak" je već izašla '97. Sve će biti stare pesme u originalnim aranžmanima. Mada, postojala je i ideja da ponovo odsviramo stare pesme, ni to nije loše. Ja bih, lično, više voleo da se izda nešto što, trenutno, ne može zbog materijalne situacije u kojoj se nalaze diskografske kuće. Voleo bih da se izda soundtrack sa muzikom iz predstave "Lutka sa naslovne strane", jer to jako dobro zvuči, ima svoju originalnu boju.

...a i da ljudi mogu da čuju neke pesme koje ne svirate na koncertima: "Ja sam još ona ista budala", "Hej, kako ti je sad", "Nazad u veliki, prljavi grad"...

     Da, sve te pesme su u funkciji teksta. Najviše zamerki je bilo na samu adaptaciju, kao: "Nije to rokenrol, to su šlageri". Jednostavno, mjuzikl je žanr koji zahteva takav pristup muzici. To je veliki orkestar koji zvuči tako kako zvuči. Po meni je to, naprotiv, kvalitet predstave, potpuno jedan nov pristup pesmama. Glumci, hor, balet, orkestar...to je 120 ljudi. Svi smo mi disali istim dahom radeći na toj predstavi.

Da li se redovno dešava da se (kao onda kad sam ja gledao) pojaviš na kraju predstave ?

     Uglavnom se pojavim kad sam tu, u Beogradu, nekad i otpevam 'Anđela'.

Od 1978. godine Čorba je snimila oko 160 pesama. Da li postoje neke pesme koje nikad nisu bile u prvom planu, a tebi su intimno drage?

     Da, naravno, postoje. To je, recimo, već pomenuta 'Sačekaj', pa onda 'Gluposti'... Postoje i pesme koje su toliko teške, ne muzički, već tekstualno, da ne želim da ih sviram. To je, npr. 'Ravnodušan prema plaču'.

Mnogi vole tu pesmu...

     Da, znam, ali ne bih da ih baš toliko bacam u depresiju. Tu je i 'Majko'. Svirali smo je pre izlaska albuma "Ostalo je ćutanje", ali posle nismo. Teška je, očajnička.

Prošlo je već izvesno vreme od objavljivanja tvoje poslednje knjige "Psihopata i lopata". Priprema li se nešto novo na tom planu ?

     Piskaram, piskaram, pa kad će izaći, videćemo. Za "Psihopatu i lopatu" mi je trebalo pet godina. Tad sam u Užicu izgubio pesme, sad su na sigurnom. Nema konkretnijih planova, ali, da znaš da radim.

Da li si upoznat sa situacijom na Internetu, vezano za Čorbu? Nekoliko fanova je postavilo svoje, manje ili više interesantne sajtove, zvanični www.ribljacorba.com još nije dovršen...

     Moji prijatelji imaju Internet. Dosta podataka o nama može da se nađe. Čak sam i dao intervju preko Interneta, na sajtu koji uređuje Dejan Cukić. Ja sam, inače, za to duduk. Imam kompjuter, moj sin Boris se u to razume. Ja sam još uvek na nivou olovke i papira, pisaća mašina u vr' glave.

Hteo sam da te pitam baš u vezi Borisa, čujem da je i on počeo da se bavi muzikom...

     Da, svirucka, ali on ne voli da se piše o njemu.

Poznato je da si tokom karijere, uz rad u Čorbi, dosta pisao i za druge. Ima li sada takvih planova?

     Poslednje što sam uradio su dva teksta na novom albumu Zane. Jedan moj prijatelj iz Čacka Zoran Branković će verovatno snimiti nešto. Njemu sam napravio jedan tekst, napraviću verovatno još jedan. Treba da napravim dva teksta, već kasnim, malom Jeliću iz YU grupe. Interesantne su stvari, mislim da će biti dobar album. U principu malo je teže pisati tekst na muziku. Više volim da uradim tekst, pa da oni komponuju.

Da, npr. Džindžer ističe kako mu je "legao" tvoj tekst za pesmu 'Princ'.

     Eto, i njemu se pozlatilo. Stalno ima dobre pesme: 'Gde si u ovom glupom hotelu', 'Deca cveća'... ali nikako da mu pesma ispadne hit. Sad je to, konačno, 'Princ'.

Tokom svih ovih godina dao si puno intervjua, upoznao stotine novinara... Da li si nekad imao neprijatnih iskustava, u smislu da se nešto prenese onako kako nisi rekao, da se izmisli...?

     Da, bilo je toga. Ima jedan tvoj kolega, zove se Draško Aćimović...

...kontroverzna knjiga "Džungla na estradi"...

     Da, on, recimo, uzme i objavi čitav intervju, izmišljen, sa pokupljenim odgovorima iz raznih novina, ili tako nešto. Pogledam, nisam dao intervju, a izašao je!? U potpisu - Draško Aćimović. Kažem mu - "Pobogu, crni Draško, kako možeš da pišeš intervju, a da ništa od toga nisam rekao?" On kaže: "Pretpostavljam da bi ti tako odgovorio". Dobro, on je drastičan primer. Desilo se i da dam intervju, pričam dva sata sa novinarem, da bi on tek tad ustanovio da mu magnetofon nije radio, i pitao me "Izvini, jel' može ponovo?" ( smehhh )

     Poučen iskustvom svog kolege, refleksno sam, na kraju, proverio da li je sa mojim diktafonom sve u redu. Na sreću, bilo je.

Milan Ćunković