Rock Express Online | Arhiva | Br.22

Hiper ekskluzivno:
Noel Galagher govori za ROCK express
povodom novog albuma grupe Oasis

Oasis
Najzad smo gospodari svoje sudbine

Hvaljeni i osporavani preko granica dobrog ukusa, Oasis su se našli na raskršću. Euforija nezapamćena još od vremena Beatlesa, koje Galagheri i navode kao glavne uzore, polako prolazi, dok se broj "anti-Oasis" sajtova na Internetu svakodnevno povećava. Saša Stojanović pokušava da otkrije imaju li Oasis dovoljno kreativne snage za 21.vek ili će samo ostati upamćeni kao poslednji veliki bend Rock'n'Roll veka.

     Onima koje staza života dovede na sam vrh brda zvanog Popularnost, stvarnost postaje paralelni univerzum sa kojim sve ređe imaju direktne kontakte. Tri godine ranije, dok su promovisali "Be Here Now", Oasis su bili najveći bend na Planeti, a "(What's the Story) Morning Glory?" je sa 4,2 miliona prodatih primeraka postao najprodavaniji album svih vremena na britanskom ostrvu.

     Posle tri godine pauze stvari su počele da se odvijaju nepredviđenim tokom (ne mislite valjda da su svi oni silni skandali bili čisto spontani?). Dva originalna člana su napustila bend usred rada na novom albumu, ostavljajući braću da se samo snalaze "stojeći na ramenima divova" (novi album je upravo tako nazvan - "Standing On the Shoulder Of Giants", parafraza Njutnove izreke iz daleke 1676.). Noel je osnovao sopstvenu izdavačku kuću 'Big Brother', a bendu su pristupili Gem Archer (gitara, ex-Heavy Stereo) i Andy Bell (gitarista Hurricane #1 koji je za ovu priliku prešao na bas). U međuvremenu Galagheri su postali muževi (u pravom značenju te reči), dobili su i decu: Liam sina Lennona, a Noel kćerku Anais, (koja je dobila ime po poznatoj francuskoj spisateljici erotskih novela). Stariji od braće je odlučio da napusti London. Kupio je kuću u provinciji (Bakinghemšir), kao i Mike Oldfieldovu vilu na Ibici ("... da mi familija bude na bezbednom dok sam na turnejama?!?").

     Za svoju kreativnu bazu bend je odabrao studio legendarnog Alvin Lee-ja (ex-Ten Years After, svojevremeno najbrži gitarista na svetu). Razgovarati sa Noelom, gitaristom i kompozitorom benda Oasis, do pre par godina i nije bio baš ugodan zadatak. No danas, posle otkrivanja značenja reči "samokritika", "skromnost", "uljudnost" i "razboritost" stvari stoje donekle drugačije. Novi album je u potpunosti baziran na realnosti, i tu počinje naša priča...

Noel: Ono što je jedino sigurno, je to da sam pesme za ovaj album prvi put pisao potpuno strejt. Pre dve godine sam odlučio da promenim način života. Nema više žurki, pijančenja... hmm i ostalog, čini se da postajem razumna odrasla osoba. Svi smo bili strejt, što se, naravno, odrazilo i na proces komponovanja i snimanja.

Ovo je vaša naintimnija ploča do sada. Duboko ste uronili u sebe i izrazili skrivene strane svoje psihe.

     Sasvim si u pravu. Kada kokain govori kroz  tvoja usta, emocionalnost je nekako...

Zatvorena i ukalupljena?

     Da, i omamljena. Kada si čist što se narkotika tiče, mnogo lakše nalaziš put da izraziš svoju pravu ličnost. Prvo bih komponovao muziku, tekstove bih radio nekoliko dana kasnije. Uspevao sam da sasvim prizovem osećaje koje sam imao tokom komponovanja. Za razliku od prošlih albuma kada se nisam sećao ničega, da li pesma treba da bude tužna ili vesela, pa sam pisao svakojaka sranja. Molim te, o čemu npr. govori pesma 'Champagne Supernova'? Bilo bi divno da ova pesma ima neki dubok i ozbiljan smisao (priznajem, nema ga), ali nije loša ni ovako, jer melodija govori sama za sebe. To je ono što razlikuje mene i npr. Richarda Ashcrofta (ex-The Verve) i Thom Yorke-a (Radiohead) - oni uspevaju da mnogo bolje artikulišu i izraze svoje emocije. Ja sam verovatno bolji u komponovanju, a oni u pisanju tekstova. Kada budem uspevao da prave reči spajam sa pravim melodijama, smatraću da sam veliki songwriter, za sada sam... hmm, sasvim solidan.

     Mislim da mogu reći da bar pet (od novih deset) pesama imaju sasvim dobre tekstove. Poslušaj 'Who Feels Love', 'Gas Panic!', 'Where Did It All Go Wrong?', 'Sunday Morning Call' i 'Roll It Over'. 'Go Let It Out' je pop pesma od koje se i ne očekuje neka poezija, a za neke pesme sam nameravao da napišem novi tekst, što jednostavno nisam stigao pa i nisam naročito zadovoljen njima.

Navijački sindrom

Ne pominješ 'Little James', Liamov autorski debi?

     Pa... tekst je sasvim dobar. Ispravljam se: "Šest pesama imaju odlične tekstove, a ostale su smuti-pa-prospi, naravno samo tekstualno".

Album je gotovo sasvim odsvirala stara postava. Sada su tu neki drugi ljudi...

     Atmosfera u bendu je mnogo bolja. Svi dišemo istim ritmom i jedina nam je opsesija "Svirati!", i to što bolje i više. I dalje se zezamo, ili posle snimanja odemo na piće, ali smo najzad sasvim razdvojili poslovnu i "zabavnu" stranu zanimanja koje se može nazvati "biti član grupe Oasis". I zvuk je drugačiji, sada su tu drugi ljudi... Koristićemo pojačala slabije snage, pa će naša svirka biti jasnija i razgovetnija.

Razgovarao sam sa tvojim ortakom Mani-jem (članom Primal Scream, čitaoci koji su nabavili prošli broj Rock Expressa znaju o čemu se radi) koji je izneo zanimljivu teoriju da je Bonehead morao da ode jer navija za Mančester Junajted, a vas dvojica ste poznati kao tifozi Mančester Sitija.

     Ma to je šala čoveče! Zezali smo i nervirali Boneheada po toj osnovi (kao i on nas), ali to nema nikakve veze sa razlazom. Ustvari, ja i ne znam razlog zašto je otišao jer od onda nismo razgovarali, pa ako je ta glupost oko navijačkog suparništva uticala da napusti Oasis, onda je to više nego detinjasto! Da Mani ne svira u nama prijateljskom bendu, definitivno bih ga zvao da nam se pridruži. Pošto ne želim da rasturam dobre bendove, pozvali smo Gema i Andy-ja. Kako se i oni bave pisanjem, znao sam da će me to podstaknuti da dam sve od sebe. Sad u bendu (uključujući i Liama) imamo 4 songwritera, što je veoma dobro.

Znači izgubio si monopol na pravljenje pesama?

     Što da ne? To mi sasvim odgovara, momci su me par puta više nego prijatno iznenadili. Mislim da smo sada postali pravi autorski bend i osećam da ćemo sigurno snimiti još pet... ma deset dobrih albuma!

Do pre par godina si izjavljivao da ćeš posle trećeg albuma raspustiti bend i završiti karijeru!

     Nisam mislio da posle tri albuma neću više imati šta da kažem. Jednostavno nisam bio siguran da ću moći da izdržim presiju. Posle osam godina sve je postalo poznato i predvidljivo. Da ova dvojica nisu otišla, verovatno bih ja napustio Oasis! Sada se osećam kao da sam u sasvim novom bendu. Ovaj album je sticajem okolnosti snimila stara postava, pa će tek sledeći označiti rađanje jednih novih Oasis. Obećavam novi album vrlo skoro: promo singl početkom sledeće godine, a album "novih" Oasis na leto 2001. Do tada će se Gem i Andy sasvim uklopiti u bend. Mada zavisi, ako ovaj album bude uspešan, verovatno ćemo biti na svetskoj turneji što će promeniti planove... Uostalom, najvažnije je da će sledeće ploče BITI, a kad - videćemo.

Gospodari sudbine

Ranije si govorio da te ljudi iz diskografskih kuća pritiskaju i nameću ti rokove za izdavanje albuma. Sada kad imaš svoju izdavačku kuću, ko će određivati datume izlazaka vaših budućih izdanja?

     Niko - i to je najlepši deo priče. Mi pišemo pesme, i kad napišemo broj potreban za album odlazimo u studio. Tako ćemo i dalje raditi samo nam niko više neće stajati nad glavom. Najzad smo gospodari svoje sudbine. To mi daje krila... raduje me budućnost u kojoj ćemo prodavati ploče za svoj sopstveni džep. Što više prodamo - više ćemo i zaraditi!

Na konferenciji za štampu povodom odlaska dvojice članova, izrazio si određene sumnje u vezi budućnosti benda.

     Da, čak sam razmišljao i o promeni imena. Prošla turneja me je skoro uništila, i bio mi je potreban duuug oporavak i odmor od svega. Sve je to sada prevaziđeno. Jedan od razloga zašto novi album zvuči bolje od prošla dva (da li? - prim ur.) je i to što smo imali dve godine da se pošteno odmorimo od muzičkog biznisa i "album-turneja-album..." načina života.

Kako ti iz ove perspektive izgleda razvojni put Oasis?

     Postigli smo uspeh koji i dan-danas ne shvatam. Međutim, ako se ovaj album proda lošije od "Be Here now" koji se prodao lošije od "Morning Glory" - ljudi će reći da smo u silaznoj putanji. Ja to posmatram drugačije: bez obzira na tiraž, ako "Giants" donese dovoljno novca da od toga lagodno prristupimo snimanju sledećeg albuma - smatraću to uspehom. U duhovnom i profesionalnom smislu, on je već postigao uspeh, a za finansijski ćemo videti, jer iako smo snimili opasno dobar album, kvalitet u svetu šou biznisa ne znači gotovo ništa. Phill Collins godinama prodaje enorman broj ploča sa muzikom koja se može okarakteristai samo kao - stranje! Velvet Underground je prodao smešno malo ploča, pa im to nije smetalo da ih svi koji muziku razumeju smatraju jednim od najboljih sastava svih vremena.

Goodbye Cocaine?

Kažeš da si se skinuo...

     Da, sad sam čist. Morao sam da prekinem. Bilo je to pitanje života i smrti. Rekao sam sebi: Hajde da prestanem na jedan dan. Onda sam to pomerio na nedelju, mesec, pa i godinu. Neću dozvoliti sebi da se ponovo nađem u situaciji kao posle Knebworth festivala - nisam se sećao ni jednog jebenog detalja! Ranije sam provodio noći drogirajući se po hotelskim sobama i mnoge divne gradove nisam uopšte video! Supruga me je pitala kako je u Australiji, a ja nisam imao pojma, pitala me je kako izgleda Meksiko Siti - nisam mogao ni da setim da smo tamo bili! Jedino sam pamtio barove i šankove hotelskih restorana.

Upao si u mašinu slave koja jede svoju decu...

     Slava je dobra jedno godinu-dve. Onda, ili se adaptiraš ili postaneš još jedna njena žrtva. Zato sam i pobegao iz Londona, svi ti silni novinari i paparaci... Jednom me je jedan tip na ulici zamolio da se fotografišem s njim. Pristao sam, ali odmah posle njega tu se stvorilo još 200 ljudi sa aparatima kojima sam takođe morao da ispunim želju i imao sam neočekivani foto-sešn na ulici. Nisam mogao ni u prodavnicu da odem...

Posle povratka u normalni "prostor-vreme" kontinuum, šta smatraš svojom najvećom greškom?

     Mojom najvećom greškom? Ima ih toliko, ali prvo mi na pamet pada "Be Here Now". Pesme su, hmm... onako... "Morning Glory" se najbolje prodao, ali i dalje najviše volim "Definitely Maybe", jer su pesme mnogo bolje. "Morning Glory" ima svega pet dobrih pesama, ali se ludački prodavao i doneo nam finansijsku nezavisnost.

Stanje čistog duha & tela ti verovatno pomaže da roditeljstvo osetiš na pravi način?

     Još uvek nemam pravi odnos prema tome, kao i svi novopečeni očevi. Ne znam mnogo oko menjanja cucli i takvih stvari. Bio sam na turneji pa sam tu fazu propustio. Mislim da nije najvažnije da otac cupka dete na kolenu, uloga oca je najvažnija u kasnijim godinama, kad dođu pubertetski problemi. Ne znam kakav otac ću biti, nikad ne možeš predvideti budućnost... Decu treba saslušati, imati osećaj za njihove probleme, usmeravati ih a ne kočiti. Jednom kad progovore, tvoje je da počneš da slušaš, pa makar ti to bilo prvi put u životu.

Da li te je Liam, kao iskusniji u tome, savetovao i koliko ga je roditeljstvo izmenilo?

     Njega to nije preterano promenilo, pa me možda zato i nije ništa savetovao. Prve tri godine deca samo seru, jedu, prde i spavaju, tek kasnije krenu da hodaju i lome stvari po kući, pa mislim da će tada doći i pravi problemi.

Kaže se da godine donose mudrost. Da li postaješ tolerantniji prema svom bratu?

     Postao sam tolerantniji, pustio sam ga da živi po svome. Ja sad imam 32, a Liam svega 27 i mora proći kroz sve što sam ja već preturio preko glave. Mada, uglavnom smo se svađali oko sitnica, nikad to nisu bili neki veliki povodi. Npr. koja je najbolja Božićna pesma svih vremena, ili ko ima lepše cipele, ja ili on... ma, gluposti.

Najgluplji trač koji si čuo  o sebi?

     Da trošim 40,000 funti (engleska mera za težinu) kokaina nedeljno, što iznosi 29 grama dnevno, a kako dan ima samo 24 časa... To je toliko glupo jer da je istinito moj nos bi bio kao Eurotunel! 90% onoga što se o nama pisalo su ili izmišljotine ili totalno naduvane stvari.

Koliko ćeš imati vremena da se posvetiš poslu u svojoj novo-osnovanoj izdavačkoj kući?

     Ne preterano u sledeće dve godine, ali tu su ljudi koji znaju posao. U narednom periodu nećemo objavljivati albume drugih grupa (iako se o tome priča), ali bendovi poput Primal Scream su uvek dobrodošli!

Darvin protiv Isusa

Da li će Big Brother objaviti i tvoj solo album?

     Možda. Godinama pišem pesme koje se ne uklapaju u Oasis koncepciju. Da li će to jednog dana prerasti u nekakav solo album, veliko je pitanje. Ja ću te pesme snimiti, ali da li će mi karijera u Oasis ikad omogućiti da to i izdam... Mislim da neće. Te pesme su sentimentalne, baladne i sasvim lične. Nisam mogao da zamislim Liama sa onim njegovim gromoglasnim vokalom kako ih peva. On je više kao John Lydon (pevač Sex Pistols i PIL - prim.ur), a ove pesme podrazumevaju određena suptilnost. Možda ću ih sam otpevati  negde oko 40-te, što mi ostavlja još 8 godina lufta da razmislim o svemu.

Poslednje kontraverze koje si izazvao potiču od tvog nazivanja Isusa "pičkom". Religiju kvalifikuješ kao "jebeni Isus i ostala govna". U šta onda veruješ?

     Verovatno je to izvučeno iz konteksta dok sam govorio o organizovanoj religiji u smislu crkve i sveštenika. Često sam čitao Bibliju i smatram je najboljom knjigom svih veremena, ali nažalost, nije primenljiva na sadašnje društvo. Svi ratovi koji su vođeni, vođeni su ime nekog Boga i imaju religijsku podlogu. Po meni je Darvinova terorija evolucije sasvim ispravna. Da li se u Bibliji pominju dinosaurusi? Ne, a oni su definitivno postojali, video sam ih u muzeju. Kako da verujem u Adama koji bezbrižno šeta rajskim vrtom, pa mu prilazi Eva, pa jabuka... ne verujem da je ljudski rod tako nastao. Ako je Bog stvarao životinje, zašto bi "izmislio" čudovište od 30 metara sa repom dužine Oxford street-a? Ne verujem u to. Evolucija je realna i ne verujem da jedna jedina stvar, nazovimo to Bogom, uređuje sve odnose u Univerzumu. Šta je sa upravo pronađenim dokazima da je na Marsu postojao nekakav oblik života? Kada se to sasvim razjasni, sve religije sveta će propasti, a sa njima i američko društvo koje je bazirano na filozofiji "In God We Trust" (U Boga verujemo). Iako neki smatraju da sam sve to rekao da bih privukao još malo publiciteta, definitivno greše. Pa toga mi je preko glave! Ako neke religiozne grupe počnu da demonstriraju protiv Oasis i time dovedu karijeru ovog benda u opasnost, neće li to biti neverovatno, pa i smešno? Ne smetaju mi ni Marilyn Manson ni ljudi ozbiljno posvećeni religiji. Sva ta slepa vera na kraju se svodi samo na punjenje džepova crkvenih velikodostojnika. Ne hvala, makar što se mene lično tiče... Ovo (pokazuje rukom na studio) je naša crkva!

     To je bio jedan od retkih trenutaka kada je iz mog sagovornika progovorio onaj "stari Noel". Drugi je bio kad sam mu predložio da Chemical Brothers remiksuju 'Gas Panic!' - "Ne podnosim remikse. Ma, mrzim ih!"

     Izlazeći iz ovog hrama zvuka mislio sam samo o jednom: "Kako to da rock zvezde uvek na kraju postanu kopije onoga protiv čega su se borili u danima buntovništva i uspona ka vrhu?" Da li je to ustvari... život?

Saša Stojanović
Copyright MIM