Rock Express Online | Arhiva | Br.21

Reggae legenda - Bob Marley
Buntovnik sa razlogom

"...Ljubav nas nikada neće napustiti
     I kroz tamu probiće se svetlo.
    Možeš li biti voljen?"

Could You Be Loved? - Bob Marley

     Ustani i bori se, hrabro je poručivao svetu obespravljenih koji su odlučili da ga slede. Muzika je bila samo sredstvo da se ukaže na istinu. Režimu to, naravno, nije odgovaralo...

     Samo pominjanje termina "reggae" neizostavno asocira na Bob Marley-ja, gitaristu, pevača i kompozitora bez čijeg stvaralaštva bi rock muzika bila nenadoknadivo siromašnija.

     Robert Nesta Marley rođen je 6. Februara 1945. na Jamajci kao "rezultat" kratkotrajne veze sredovečnog belog kapetana engleske armije i maloletne Jamajčanke. Podneblje poznato po mešanju različitih muzičkih uticaja i tradicija i urođeni osećaj za ritam odredili su Marley-jev životni put. U školi upoznaje Winston Hubert McIntosha (Peter Tosh) i Neville O'Rilley Livingstona (Bunny Wailer) sa kojima osniva The Wailers. Robert Marley snima prvi singl sa svega 16 godina, da bi nešto kasnije sa Wailersima snimio "Simmer Down" (63') koji je postao instant hit na Jamajci. Sredinom 60-ih crnoputi momci vredno rade i snimaju preko 100 pesama za svega 2 godine. Lokalna popularnost dostiže neslućene razmere ali izostaje i adekvatan finansijski uspeh i Marley odlučuje da hleb potraži u bogatijem okruženju.

YU sindrom

     Podatak da je vodeća muzička zvezda jedne zemlje otišla u Ameriku (grad Vilmington) da bi tamo zarađivala za život radeći u fabrici automobila (Chrysler), možda iznenađuje stanovnike normalnih zemalja, ali ne i nas. Posle odlaska Koje, Čuture, Bojana... koji su se u inostranstvu bavili svim & svačim i najave odlaska nekolicine poznatih muzičara ovaj podatak će Jugoslovenima zvučati sasvim normalno. Vijetnamski rat i mogućnost mobilizacije utiče na Robertovu odluku da ponovo promeni podneblje (ponovo paralela sa YU). Po povratku na rodno ostrvo ponovo okuplja Wailerse sa kojima snima "Small Axe", svoj prvi internacionalni hit. 1973. Wailersi snimaju legendarni album "Catch A Fire", sa hitovima Stir It Up i Slave Driver, kojim postižu veliki uspeh u Engleskoj i širom otvaraju vrata pravog internacionalnog uspeha. Sledećim LP-jem "Burnin'" potvrđuju zarađene pozicije, ali dolazi i do raspada matičnog trija, pa Marley nastavlja sam putevima slave pod imenom Bob Marley & The Wailers. 1974. Clapton obrađuje "I shot the Sheriff", i promoviše Marley-ja u jednog od najoriginalnijih autora rock ere. Snimanjem albuma "Natty Dread" (75' - sa planetarnim hitom "No woman, no cry") Bob Marley i definitivno postaje najznačajniji umetnik i "najbolji izvozni proizvod" Jamajke, kako je to lucidno primetio tadašnji premijer ove egzotične centralno-američke zemlje.

Politički atentat

     Marley-jevi stihovi su puni političkih tema i iskrenih, nekad i naivnih socijalnih pokliča zbog kojih spontano postaje nezvanični lider & idol najsiromašnijih slojeva Jamajke. Kada na to dodamo propagiranje rastafarijanstva, čiji ubrzo postaje zaštitni znak, rezultat u vidu stavljanja na različite crne liste dolazi kao neminovnost. Političari i drugi ljudi od moći (ne samo sa Jamajke) sve češće u Marley-ju gledaju problematičnog i potencijalno "društveno opasnog" buntovnika sa kikicama, koji se uz to, zamislite samo, bori i za legalizaciju marihuane! Sličnosti sa YU su već uočene, pa će i nastavak priče delovati gotovo logično. Posle koncerta 3.12.1976. izvršen je atentat na reggae ikonu. Da li je atentator uhvaćen? Pogodili ste, nije. Međutim, Bobu još nije bilo suđeno. Preživeo je, ali shvativši da vazduh "nije čist" odlazi u "dobrovoljno" 18-mesečno izgnanstvo, tokom koga snima kultni album logičnog imena - "Exodus"(77').

     Pretnje i atentat su definitivno uticali na "spuštanje lopte" koje rezultira ušminkanijom produkcijom i ne tako direktnim tekstovima.

Povratak mesije

     Povratak na Jamajku je bio spektakularan, preko 20.000 ljudi je poželelo dobrodošlicu svom idolu, čoveku kome su verovali i čija muzika im je pružala nadu.

     Početkom 80-ih, Marley odlazi kod Dr Josefa Isselsa, kontraverznog lekara i stručnjaka za rak, pod čijim uputstvima se podrvgava terapiji kojom pokušava da izleči rak, koji je otkrio i neuspešno operisao još 1977. Stanje se naglo pogoršava i 11. maja 1981. Robert Nesta Marley odlazi na rasta nebo.

     Za svoj humanitarni rad i ukazivanje na problem gladi u Africi, Bob Marley 78' dobija prestižnu medalju Ujedinjenih nacija za mir, za koju je izjavljivao da mu znači više od desetina miliona prodatih ploča.

     Marley-jev rad je inicirao bum reggae muzike, koja je zainteresovala i belu publiku i umnogome uticala na pojavu rapa. Pored asocijativnih tekstova, prelepih melodija i ritmova koji teraju na ples, ostao je upamćem i kao nepokolebljivi borac za mir i rasnu jednakost, što mu i danas obezbeđuje kultni status kod svih ljudi dobre volje.

Branko Rogošić

Rastafarijanstvo

     Marley-jevo delo je najtešnje povezano sa rastafarijanstvom, jamajčanskom religijom/ideologijom/filozofijom. Rasta se zasniva na afrocentričnom pogledu na svet i ideološku podlogu nalazi u "Return-to-Africa" pokretu Marcus Garvey-ja. Raste deifikuju etiopskog cara Haile Selassie-ja (ovekovečenog u istoimenoj pesmi Elvisa J.Kurtovića) i konzumiranju trave pridaju religijski karakter.

5 esencijalnih Reggae albuma:

Catch A Fire - Bob Marley & The Wailers
Natty Dread - Bob Marley
Equal Rights - Peter Tosh
Burning Spear - Marcus Garvey
Funky Kingston - Toots And The Maytals