Rock Express Online | Arhiva | Br.21

Ko još čita uvodnike...?

Al' ne dam svoje ja ideale...

     Ako je išta obeležilo 20. vek pored velikih ratova i Side, onda je to Rock'n'Roll. Prvi put je muzika postala više od muzike. Prerastajući u ideologiju, životni stil ili sam život, Rock'n'Roll je u velikoj meri uticao na društvena kretanja u drugoj polovini 20. veka. Istorija Rocka je istorija borbe. Kao izrazito antisistemski pokret koji se opire svakom totalitarizmu, Rock je oduvek bio na udaru nedemokratskih režima. Tako je bilo u Americi 50-ih (spaljivanje Elvisovih ploča), 60-ih (hapšenje protestnih Folk-Rock kantautora), a o zemljama istočnog bloka da ne govorimo. Tamo se zbog duge kose išlo u zatvor. Tako je i danas u Jugoslaviji. Šta je to tako opasno u Rock'n'Rollu? Sažeti odgovor nalazimo u Springstinovoj  "No Surrender" (album 'Born To Run', 1984) - 'We learned more from a 3-minute record, than we ever learned in school'.  I stvarno, Rock muzika je svojevrsna Biblija 20. veka. U njoj je sve zapisano. Ko ume da sluša uspostaviće ispravan sistem moralnih vrednosti. Naučiće šta je dobro, a šta zlo, shvatiće pravo značenje reči ljubav, mržnja, rat, mir, život, smrt... Bunt, ne mirenje sa sudbinom i borba protiv autoriteta predstavljaju temelje na kojima je izgrađen Rock oblakoder koji mnogi pokušavaju da sruše.

     Ovaj broj predstavlja skromnu zahvalnost onima koji su u tu građevinu ugradili po koju ciglu.

     Nažalost, nije bilo mesta za sve. Prvenstveno mislim na Neil Younga, Zappu, Van Morrisona, Husker Du, MC5... ali biće još REXova. Pošto sam lično pravio ovu naslovnu stranu, a poznato je da je Bog prvo sebi bradu stvorio, nisam izdržao da ne ubacim i svoju sliku. Rukovodeći se izrekom Ko će kome ako ne svoj svome, ubacio sam i Zorana. Jednostavno, nisam mogao da propustim 'sad i nikad više' priliku da se "slikamo" u ovakvom društvu. A ko bi?

Gile Šampion

     Svet se odvajkada delio na konstruktivce i destruktivce, na one koji grade i one koji ruše. Ulogu "junaka" ovog uvodnika procenite sami.

     Srđan Gojković - Gile je pre 20 godina pevao: Moje su nebo vezali žicom/Po mome mozgu crtaju šeme/Žele još jednu kopiju svoju/Da njome vrate nestalo vreme/Al' ne dam svoje ja ideale/I ješću snove umesto hleba/Ja svoju sreću nosim sa sobom/Ona je parče slobodnog neba (Nebo - El. Org.). Od tada je prošlo mnogo vode Savom i Gile je od punkera postajao psihodelik, roker, rokenroler, dečji pesnik, akustičar, hipik, rejver... gotovo da nema praavca u kome se nije oprobao. Da nema Zlatka Manojlovića, Gile bi bio zapamćen kao najdosledniji u svojoj muzičkoj nedoslednosti. U trenutku kada roditelji žrtvovanih vojnika vraćaju ordenje vrhovnom komandantu, Gile junački podmeće grudi na koje mu kače Pink medalju koju će dotični s ponosom nositi. Pljujući na dosadašnji život (verovatno zbog teškog buma u glavi), Gile objavljuje "A um bum" u infantilnom flower-power fazonu i uskače u Pink reviju u kojoj daje sledeću izjavu: "Nažalost, u ovoj zemlji ne postoji čak ni jedan jedini muzički časopis. Mi smo imali Džuboks, današnji klinci NIŠTA".

     Rock Express je objavio nekoliko intervjua sa Giletom, i to onda kada su ga svi zaboravili i kada je kukao kako niko neće da mu štampa album. REX je za 2 & kusur godine prodat u više primeraka nego sve ploče El. Orga u poslednjih 20 godina. Da ne spominjem MEX i on-line izdanje koje je samo u martu imalo 99.000 poseta. To su činjenice, ali one su za Gileta ništa. Sve je, po njemu, Pink revija.

     Pink (City Rec.)je ponudio sjajne uslove, zato se album i ne zove "Nemoć, bes i očaj" (kako je Gile najavio u REX-u 19), već "A um bum". Logično, dosledno i patriotski. Zašto pevati o tužnim stvarima kad svi možemo da budemo lepi, ružičasti i nasmejani. A i uslovi su bili sjajni...

     Čega se pametan stidi, lud se ponosi, pa Gile nastavlja hrabro dalje uživajući u intervjuisanju za prave novine koje nas vode u bolje sutra: "Rođendan nam je 13. Januara, proslavićemo ga u krugu najužih prijatelja". Gile je tog dana svirao u Podgorici u organizaciji Momirovih socijalista (crnogorska verzija SPS-a i JUL-a). Lepe je prijatelje izabrao.

     Šta je sledeće? Hajde da pogađamo zajedno.

1. Gile se vraća svojoj dečačkoj ljubavi - Disco muzici (kada je u belom odelu imitirao Travoltu na ulicama Beograda) i u roze trikou zagrljen sa Buškom cupka u City klubu pevajući "Klinci traže zabavu"
2. Uz još povoljnije uslove Gile prelazi u narodnjake, menja ime u Srđan Gojković - Cune i u duetu sa Biljanom Jeftić peva turbo-remixovanu "Debelu devojku"
3. Poučen iskustvom kolega narodnjaka (lova leži napolju) počinje da peva sevdalinke i hara listama hitom "Kapetan Esad"
4. Postaje novi Balašević koga vodaju za ručicu da po radnim akcijama (obnova zemlje) i prijemima kod Tita, pardon Miloševića peva "Računajte na nas", pardon (šta mi je?) "Igra R'n'R cela Jugoslavija"
5. Sa Erom, onim ćelavim tetoviranim Twinsom i Acom Lukasom snima  najveći kafanski hit svih vremena - remix pesme "Konobar".
6. Pridružuje se Leontini u spletu narodnih pesama za decu i u ZOO vrtu snima spotove za pesmice "Krokodili dolaze" i "Ja sam težak kao konj", preteći da ugrozi neprikosnovenost hita "Vuče, vuče bubo lenja".

     Nemojte se ljutiti na njega, pa uslovi su bili tako povoljni!

     Ko je čitao Fausta ili gledao "Crossroads", naučio je da đavo uvek daje najbolju ponudu.

     Da li Gile shvata da pojavljivanjem u onakvim novinama, snimanjem za onakvu kuću i nastupanjem za one organizatore daje legitimitet režimu koji se uporno bori protiv svog naroda i celog sveta? Da li shvata da se uključio u front onih koji su naše nebo vezali žicom? Da li očajnički pokušava da od današnjih klinaca napravi još jednu kopiju svoju? Da li mu je jasno da dolazi novo vreme i da ovaj narod neće praštati, ni drugima - a ni njemu? Da li mu je jasno da sa svakom puštenom reklamom gubi prave i verne fanove, a ne dobija nove - njih zanimaju Aca Lukas i Twins, a ne neki tamo Gile? Da li je razmislio zašto niko nije hteo da mu štampa ploču (što bi rek'o Milić - Nema tu hita!), a sad odjednom City Rec. se naprasno zainteresovao i ponudio 'odlične' uslove. Sa koliko nula se pišu uslovi, makar da znamo kolika je cena njegove savesti - to je propustio da kaže u svom omiljenom časopisu. Naravno, to nije jedini časopis na ex-YU prostorima koji ima hrabrosti da u naslov stavi reč "ROCK", već Pink revija koja je za njega sve i svja.

     Da li će se Gile pojavljivati na Minimaksovom kanabetu, Fontu i City klubu i nije toliko važno. Otpevao je "Ja ne postojim, jer mene nema...", makar što se muzike tiče.

Rokerski pozdrav, Branko, idealista, Rogošić
glodur sa naslovne strane

     Vic za kraj: Da li biste spavali samnom za 1.000.000 maraka? - pita gospodin raskošnu plavušu. Oh, pa naravno - sledi brzi odgovor. A za 20 maraka? Pa nisam ja kurva! - ljutito će plavuša. To smo već utvrdili, samo da se još dogovorimo oko cene. Kraj vica. Naravoučenije izvucite sami i oduprite se najboljim ponudama...