Rock Express Online | Arhiva | Br.20

Demi(s)tifikacija mita o Milanu
Istina mašina

      Na vrhuncu karijere, krajem 80-ih, sa dugom kosom vezanom u rep, kašmirskim prslukom i zepp - simbolom (na albumu Ljubav), Milan je otvoreno priznao grešku i vratio se na Put

      Nepotrebna glorifikacija i zanemarivanje grešaka najsigurniji su put ka uništenju stvorenog kulta (setimo se kako je prošao Broz). Milan je jedini na ovdašnjoj sceni ispunio sva 4 potrebna uslova za formiranje rock mita: harizma, kvalitet, izgled i (nažalost) smrt na vrhuncu karijere. Da bi priča o Milanu trajala još dugo i ubuduće nadahnjivala generacije dolazećih rock fanova, 5-godišnjica smrti je pravi trenutak za razbijanje nametnutih mitova u cilju očuvanja istog, ali u čistijoj, iskrenijoj i tačnijoj formi.

      Prelazeći standardan razvojni put YU rokera 70-ih (Shadows - Beatles - Stones - Purple - Korni - Time - Smak) Milan u početnoj fazi karijere (Limunovo drvo) kreira zvuk zasnovan na dotadašnjem rock nasleđu - melodični hard rock sa tekstovima koji tematski vuku ka simfu. I onda dolazi novi talas...

Velika R'n'R prevara

      Ne poričući iskrenost i uticaj punk/new wave pokreta, 20-tak godina kasnije sasvim je jasna geneza i razlog medijskog promovisanja ovog rock pod-pravca. Ljudi iz muzičke industrije, u nameri da naprave novi proizvod namenjen ciljnoj grupi koja im (zbog praznih džepova) nije donosila dovoljno prihoda, promovišu punk kao modni i muzički trend. Smišljajući "novi" proizvod i ogrćući ga romantičnim plaštom revolucije, uspevaju da siromašnim belim tinejdžerima otmu i poslednju funti iz džepa. U taljige biznis mašinerije upregnut je novi magarac koji je, bogme, dobro vukao. Naravno da projektantima nije padalo na pamet da ubijaju rock i ostale pravce - pa oni su i dalje donosili ogroman profit! Lokalni promoteri ideju nisu shvatili do kraja i ostrvili su se upravo na rock grupe, koje nažalost nisu spremno dočekale udar. Iz svega ovoga najviše je profitirao šund koji će se postepeno iz umetnosti seliti u sve pore društva.

      Prokletstvo ovih prostora ogleda se i u bespogovornom i ekstremno radikalnom recipiranju štetnih ideologija (šta ćete bolji primer od komunizma!). U igru zvanu "Novi talas" bezglavo se uključuju brojni mladi Jugosloveni skromnog muzičkog i novinarskog znanja i iskustva. Poveden je krstaški boj protiv "nevernika" - rokera starog (?!) kova, i detaljnije naknadne analize će pokazati da je upravo "revolicionarna" '81 otvorila vrata nadirućem folku, bosanskom rocku i ostaloj šund muzici koja će kasnije gotovo uništiti domaći rock. Neprepoznavanje pravih protivnika i nesklapanje koalicija sa prirodnim saveznicima neminovno vodi ka krahu i u kompjuterskoj igri "Civilisation", a kamoli u realnom životu.

      Stegonoše hordi novotalasnih buntovnika bez razloga bili su sveže ošišani novinari. Na njihovom barjaku je pisalo "Želimo promene", ali je prava prikrivena ideja, koja je povezala u kompaktan lobi muzičare i kritičare, bila mnogo više pragmatična nego romantična, i najbolje je definiše Iznogudova maksima "Postati kalif umesto kalifa".

Sezona šišanja

      Frizeri su lepo živeli tih godina. Celokupna "intelektualna elita" (uglavnom dečica iz boljih/čitaj bogatijih komunističkih kuća) je "...kosu od pola metra skratila na 2 santimetra" - što bi rekao Jura iz grupe Film. I Milan je podlegao euforijii uključio se u Pokret. Promena muzičkih stavova i ukusa sama po sebi nije zlo, ali se taj epitet ne sme pripisivati ni osobinama poput istrajnosti i vernosti prvobitnim principima. Pošto mu je Drvo postalo tesno za ispoljavanje novih ideja, Milan ga seče i na njegovom panju podiže Šarla, koji brzo izrasta u najintrigantniji bend YU novog talasa. Značaj ove grupe je višestruko preuveličavan. Svega jedan album koji je kupilo samo par hiljada ljudi, 10-tak pesama i koncerata i muzičke skice koje bi se tek posle ozbiljnog dorađivanja mogle nazvati pesmama, svakako ne zaslužuje te epitete. Zanimljive ideje i neobična produkcijska rešenja se ne mogu poricati, ali to mnogo pre potpada pod formu, nego pod suštinu o kojoj je ovde reč. Od celokupnog opusa, sud vremena izdržalo je tek nekoliko hit pesama koje i nisu oslikavale suštinu i muzičke ideje Milana, Koje i VD-a. "Ona se budi" i "Niko kao ja", najznačajnije pesme novog vala, bile su samo reminiscencija prošlih faza trojice Akrobata, i moramo jasno naglasiti - one nisu bile Šarlo. Šarlo je bio "Ljubavna priča", "Pazite na decu", "Fenomen"... - seća li se iko ovih pesama? Sav značaj ove grupe je u tome što je omogućila Milanu i Koji diskografski debi i ulazak na YU muzičku scenu kojom je ista dobila dva snažna autora. Proglašavanje albuma "Bistriji ili tuplji čovek biva kad..." za album godine, veka, pa čak i za samo dobar album može objasniti jedino neukost, gluvoća, zaslepljenost ili žal za mlados pojedinih rock manipulatora.

Krug

      Snažan intelekt poput Milanovog ubrzo se otrgao sa udice i Dečak iz vode je ponovo promenio kurs. Krećući se ovde neistraženim teritorijama, čije su puteve u svetu trasirali Talking Heads, a kasnije U2, Simple Minds i SOM, Milan je ustvari zatvarao krug vraćajući se sopstvenim korenima. Kao u beskrajnom krugu reinkarnacije, što je dublje i dalje prodirao, više se približavao početku i izvoru.

      Rast kvaliteta EKV pesama pratio je adekvatan rast Milanove kose. Na vrhuncu karijere, krajem 80-ih, sa dugom kosom vezanom u rep, kašmirskim prslukom i zepp - simbolom na albumu "Ljubav", Milan je otvoreno priznao grešku i vratio se na Put. Slično su uradili Koja Hendrix i Gile Gillan/Dylan, dokazujući intelektualnu nadmoć nad generacijom (bez budućnosti?) beogradskih novinara koja još uvek žive u 80-im.

      I zbog ovoga je Milan veliki. Ispravljanjem sopstvene greške uspeo je da vrati muziku narodu, i najviše njegovom zaslugom, kraj 80-ih se opravdano smatra zenitom ovdašnjeg rock pokreta. Ultimatni dokaz pozitivnog kreativno - umetničkog načina razmišljanja nalazimo na poslednjem EKV albumu "Neko nas posmatra". Obrada "Istine mašine" (klasik grupe Time) zapravo je izvinjenje i pokajanje. Vremenska mašina čije je gorivo Istina ponekad napreduje sporo, ali uspeva da ispravi nepravilne oblike, i na kraju sve postaje onako kako je i moralo biti, da je bilo više pameti (nažalost, kod nas na političkom planu kasni već skoro 60 godina). Milan je svoje "grehe - leva skretanja" iskupio, i još više - svojim neverovatnim opusom abolirao je kompletnu generaciju.

Još po nešto

      Oni koji se utrkuju u glorifikovanju Milanovog lika & dela (ne shvatajući da mu zarad lične promocije čine medveđu uslugu) u prvi plan ističu Milanovo sviračko i kompozitorsko umeće. Realnost je upravo suprotna. Najjače strane Milanovog muzičkog talenta su pevanje i poetsko oslikavanje spoljašnjeg sveta kroz unutrašnje procese. Kao pevač Milan je dostigao tačku kada je sa glasom mogao da radi šta god da poželi, kako sa tehničke - tako i sa emotivno - umetničke strane. Kao poeta nadrealističke inspiracije ostao je do danas najinovativniji i naprogresivniji rock pesnik ovih prostora. Kao stalno napredujući kompozitor i gitarista dao je dosta, ali se tek donekle primakao vodećim YU gitaristima i kompozitorima.

      Značaj Milana Mladenovića je ogroman, njegov prerani odlazak nenadoknadiv, njegov uticaj neporeciv i sveprisutan, ali u cilju očuvanja najvećeg domaćeg rock kulta koji smo dobili u nasleđe - neke stvari se moraju razjasniti i isterati na čistinu. Nadam se da ćete posle ovog teksta Milana i njegove pesme voleti još više i jače.

Branko Rogošić