Rock Express Online | Arhiva | Br.20

ekskluzivni interview: Neil Codling, klavijaturista benda

Suede - Gay ili ne?!

      Jedan od muzičkih pravaca koji je obeležio ovu deceniju je i britpop. Sastavi Oasis, Blur, Suede, Elastica... pune stupce žute štampe svojim međusobnim svađama i prepucavanjem, a tu su i hapšenja, kao i drag & gay skandali. Nesumnjivo da u svemu tome prednjače Oasis, ali ni Suede ne zaostaju mnogo.

Suede zvanično pod tim imenom postoje od '89, ali priča o njima počinje mnogo ranije. Brett Andersom (pevač, lider sastava) i Mat Osman (bas) su odrasli zajedno u Haywards Heath-u (40 milja od Londona) i još kao klinci, sa četrnaest godina, 1981. osnovaju prvi bend "Geoff Brett" (1983. menjaju ime u "Suave and Elegance" - kasniji naziv Suede fanzina). 3 godine kasnije upisuju studije i sele se u London. 1989. daju oglas u Melody Makeru u kome traže mladog gitaristu. Prvi se javio Bernard Butler (student istorije Queen Mary koledža u Londonu) i Brett i Mat ga bez mnogo oklevanja uključuju u ekipu. Počinju da rade kao trojka koristeći mašine umesto pravog bubnja. Nešto kasnije upoznaju i dve godine starijeg Simon Gilberta (u to vreme prodavca karata na blagajni pozorišta) i on im se pridružuje kao bubnjar. U celu priču upada i Justin Frischmann (kasnije pevačica Elastice), koja se ipak ne zadržava dugo u bendu.

Skandali i pohvale

Prvi press izveštaj o Suede izlazi '90. i u njemu piše da Brett liči na Andy Crane, dok bend podseća na John Craven. (?!) Njihov debi singl "Be my god/art" je dobro prihvaćen i bend se čak mesec dana pre izlaska prvog albuma pojavljuje na naslovnoj strani Melody Maker-a ispod koje je pisalo "najbolji novi bend u Britaniji"! Ne treba zanemariti ni činjenicu da je Brett prva osoba koja se pojavila u emisiji "Top of the pops" bez zvaničnog ugovora sa diskografskom kućom. Singlovi koji slede, "Metal Micky" i "Animal Nitrate", penju se na 17. i 7. mesto top liste. Javnost je uzburkala Brettova izjava u decembarskom broju MM iz '92. ¨Ja sam biseksualac koji nikad nije imao homoseksualni odnos¨. To je bio samo početak skandala koji će ih pratiti do današnjih dana. Na sledeći se ne čeka dugo - već 2. marta, spot za pesmu "Animal Nitrate" je zabranjen jer prikazuje muškarce kako se ljube. Sledi izlazak prvog albuma "Suede" koji se brzo našao na prvim mestima svih top lista i postao najbrže prodavani debi album nakon Frankie Goes To Hollywood - "Welcome To The Pleasuredome" iz '84. (zlatni tiraž drugog dana po izlasku). Prašina oko ovog izdanja se digla i zbog originalnog omota koji je (takođe) zabranjen jer prikazuje dve žene kako se ljube od kojih je jedna u invalidskim kolicima (slika uzeta iz knjige Stolen Glancesa). Iste godine ('93) osvajaju nagradu Mercury Music. Novac koji su dobili tim povodom (25.000£) poklanjaju centru za borbu protiv raka. Pevač iz Washingtona ih u proleće '94. tuži zbog korišćenja istog imena, pa su Suede primorani da u Americi promene ime u The London Suede. U isto vreme im se desio još jedan peh. Neposredno pre izlaska drugog albuma gitarista Butler odlazi iz benda i na njegovo mesto dolazi 17-godišnji Richard Oakes (bendu se priključio tako što je poslao demo trake u fanclub). Oktobra '94. se pojavljuje "Dog Man Star" koji se smatra za jedan od najboljih albuma decenije i jedan je od 4 izdanja snimljenih u '90-tim koji se nalazi na listi Top 100 albuma svih vremena po izboru časopisa Gardian. Ni ovaj album, to jest njegov omot, nije mogao da prođe bez skandala i cenzure (na njemu se nalazi polunaga žena, sa amputiranim grudima i razbijenim šlemom na glavi). Pred kraj godine počinje i prepucavanje "kolega", Damon Albert (Blur) je optužio Bretta za korišćenje heroina. Ovaj je to odbio da komentariše i tvrdio da ima fobiju od igala. Početkom '95. počinju ponovo priče oko Brettovog korišćena droge i on u intervjuu za NME izjavljuje kako ne koristi ništa i kako su sve te priče bolne za njega. Ali, nakon toga demantuje sam sebe izjavom "Ne koristim heroin, ali uzimam neke droge". U jesen bend dobija "prinovu". Klavijaturista Neil Codling, Simonov rođak, je svratio na probu, kako bi pozajmio odelo. Nikad ga nije dobio, ali je postao član benda. Od tad, momci rade u istom sastavu, kao petorka.

SF uspavanke

Treći album "Coming Up" izlazi 2. septembra '96. Pop fazon i ovaj put pali, i Suede knjiže 1,4 miliona prodatih kopija! Takav uspeh je rezultovao i uspešnom 14-mesečnom svetskom turnejom. U julu iste godine bili su nominovani za nagradu Mercury Music, ali je nisu osvojili. To ih nije obeshrabrilo i bacili su se na posao, pa je u oktobru izašao dupli CD ¨Sci-fi lullabies¨ sa čak 27 pesama.

Sa snimanjem najnovijeg albuma "Head Music" počeli su sredinom '98. Na albumu koriste gomilu različitih instrumenata: trube, gudače, pa čak i makaze (Steve Osbourn je ekspert za njih). "Head Music" se pojavio u prodaji 3. maja '99. Prvi singl "Electricity" je klasična Suede pop pesmica, sa elementima Hendrixa i Pistolsa. Na drugom "She Is In Fashion" su dosta dugo radili. Postojalo je čak osam različitih verzija. Kritika je dobro prihvatila album i u toku je turneja benda na kojoj ga promovišu. Pošto su bili jedni od "zvezda" Pepsi Sziget festivala održanog u avgustu u Budimpešti, imala sam priliku da se upoznam i porazgovaram sa momcima iz benda. Pojavili su se na vreme na konferenciji za štampu, što baš i nije običaj. Brett je izgledao pomalo nadmeno, nosio je tamne naočare, belu košulju i bež pantalone. Momci su pijuckali Pepsi, kiselu i mleko(?) i odgovarali na pitanja radoznalih novinara. Pažnju mi je privukao Neil Codling, klavijaturista benda koji je svo vreme ćutao. Kad je oficijalni deo završen, organizatorka je "razdelila" članove benda novinarima za ekskluzivne intervjue. Pošto, po običaju, Mađari kao i velike televizijske kuće imaju prednost ja sam do svoje priče došla na "kvarno". Sačekala sam da jedna koleginica završi, prišla Neilu i zamolila ga za razgovor. Naravno, problema nije bilo. I on je, kao i Brett imao naočare za sunce i belu košulju, s tom razlikom što je nosio sako (nije mi samo jasno kako nije proključao u njemu), crne farmerke i cokule nalik Martinkama. Prvo me je zanimalo zašto je sve vreme press konferencije ćutao.

Neil Codling: Nemam šta da pričam pred toliko ljudi.

Prilično si stidljiv za veliku muzičku zvezdu.

 Pa, nisam velika muzička zvezda. Spadamo u neku vrstu nezavisnih bendova. Zanimljivo je da postoje ljudi koji me prepoznaju i vole moju muziku, kao i oni drugi koji nikad nisu čuli za mene, a upoznati su sa radom benda. Ipak, nisam neko ko je stalno na televiziji i koga ljudi prepoznaju na ulici.

Nemoguće da te ljudi ne prepoznaju na ulici?

 Samo pravi fanovi. Nisam neko kao recimo Oasis koje svi prepoznaju na ulici bez obzira da li znaju njihovu muziku ili ne. Inače, mislim da nisam previše stidljiv.

Čime bi se bavio da ne sviraš u Suede?

 Stvarno ne znam. Ništa ne umem da radim. Potpuno sam nesposoban po tom pitanju. Ni jedan jedini dan u životu nisam radio.

Šta misliš o televiziji?

 TV je velika prevara, svet laži.

Imaš li omiljeni bend?

 Pa, ne znam, stalno se menjaju. Trenutno su mito Superfuryanimals i Supergrass.

Da li si kao klinac imao idole?

 U muzičkom pogledu to su bili Scott Walker i Beatles, moja mama ih je mnogo slušala. Moji roditelji su kupovali ploče, pa mi je njihov ukus i diktirao idole.

Čula sam da voliš mačke.

 Obožavam ih. Trenutno ih nemam jer živim u jako malom stanu. Nedavno sam kupio kuću i mislim da će u njoj biti mesta za njih.

Ovo pitanje možda malo zalazi u tvoju privatnost. Radi se o drag & gay skandalima vezanim za vašu grupu. Da li ti to smeta?

 Skandali sa drogom i gay sklonostima... ne, ne uopšte. Sve je to deo posla. Mislim da se to bendu dešava jer se sve zasniva na onom rekla-kazala, sve su to samo priče i ogovaranja. Mnogi časopisi se prodaju samo zbog tračeva. Ako si na njihovoj meti ne smeš se obazirati, jednostavno nastaviš da se baviš svojim poslom. Takvi ljudi su okrutni, nemaju morala a pokušavaju tebe da prikažu kao nemoralnu osobu.

Da li zbog toga imaš problema sa roditeljima?

Neil: Ne, oni mi u potpunosti veruju. (smeh) U svakom slučaju ne veruju novinarima.

Da li voliš da putuješ i kako ti prijaju turneje?

 Turneje su nešto totalno drugačije od putovanja. Bila bi privilegija da vidiš sva ta mesta, ali mi smo osuđeni da vidimo samo unutrašnjost autobusa ili hotelskih soba. Posle izvesnog vremena postaješ jako umoran. Na turnejamo smo po 14 meseci, i to te uništi. Treba ti godinu dana da se oporaviš.

Da li bi voleo da dođete u Jugoslaviju?

 Definitivno. Voleo bih da sviramo tamo.

A ja bih volela da vas i vidim tamo.

 Siguran sam da ćemo se videti i na "tvom terenu".

Ana Tomić