Rock Express Online | Arhiva | Br.20

Boemska rapsodija

    Koncerti grupe Queen su bili mešavina kiča i pompezne muzike ali na način koji je prelazio u nešto nerealno, što je vrlo lako moglo biti i umetnost. Njihova muzika je pripadala svom vremenu ali je često prelazila granicu večnosti.

The Greatest Showman on Earth

Rock'n'Roll još uvek nije napunio ni pedeset godina ali kraj veka, kao i u svim drugim oblastima, je dobra prilika da se svedu sve računice. Liste raznih oblika, tipa "Najveća ličnost milenijuma", zarazile su i rock i došlo se do zaključka da je najbolji koncertni bend The Rolling Stones. Odmah iza njih su QUEEN koji su im skoro celu deceniju ozbiljno ugrožavali tu poziciji.

Queen su svirali monumentalne koncerte koji su bili mešavina kiča i pompezne muzike ali na način koji je prelazio u nešto nerealno što je vrlo lako moglo biti i umetnost. Njihova muzika je pripadala svom vremenu ali je često prelazila granicu večnosti. Queen su često imali momente druge vrste i to je jedan od razloga da singl 'Bohemian Rhapsody' drži rekord u najdužem boravku na prvom mestu top lista, u dva čina: 1975. godine su zauzimali Olimp popularnosti 9 nedelja i vratili se još pet nedelja nakon tragične smrti pevača 1991. godine. 14 nedelja?! Danas neke karijere ne traju toliko dugo!?

Freddie Marcury je bio ako ne bolji pevač i izvođač, onda sigurno na nivou Mick Jaggera. Retko se za pevača i šoumena može reći da je bio graciozan ali je Mercury to bio. Njegovi pokreti su bili između baleta i teatralnosti a hipnotički način kojim je držao pažnju publike ostao je neprevaziđen do danas. Međutim, Mercury nije bio osnivač benda.

A piccante overture

1965. godine Brian May se upisao na Imperial College da bi studirao fiziku i infra-crvenu astronomiju. Uporedo se bavio i muzikom, prošao je kroz više malih, što bi se danas reklo - garažnih, bendova. Roger Taylor, takođe iskusan u broju nastupa sa lokalnim bendovima, dve godine kasnije počinje da studira stomatologiju; delio je stan sa studentom Imperial-a koji mu je rekao da je video oglas na koledžu u kome se traži "bubnjar stila Ginger Baker/Mitch Mitchell-a." Formirali su bend, s trećim članom, Tim Staffell-om i krstili ga Smile.

Bend je debitovao 26. oktobra 1968. na Imperial College kao predgrupa - Pink Floyd-u. U to vreme Floydi nisu bili legende, (to se neće dogoditi do 1973.), već bend koji je iza sebe imao tek dva albuma. Jednom mi je Taylor ispričao uspomene sa tog koncerta:

"Bili smo jako nervozni. Imali smo određeno koncertno iskustvo, ali nikad nismo svirali pred 5 hiljada ljudi! Srećom, publika nas je odmah prihvatila, što možda i nije čudno jer su tu bili naši prijatelji, kolege i po neko od rodbine. Bili smo jako bučni u to vreme i uglavnom smo svirali verzije poznatih pesama. Međutim, kako smo bili 'progresivni rock bend', svaku pesmu smo produžavali, impovizovali, menjali tempo i pesme su trajale po 20 minuta. Nismo bili loši muzičari, ali nismo bili ni ništa spektakularno. Mislim da je Brian bio najbolji muzičar među nama."

Jedva šest meseci kasnije Smile su svirali u obližnjem Royal Albert Hall-u. Razlog nastupa na ovom prestižnom mestu (na kome ne sviraju demo bendovi, već svetski etablirana imena) je u tome što je koncert organizao koledž na kome je May upravo zaradio svoju diplomu. Interesantno je da su Smile nastupili posle mnogo poznatijih (i cenjenijih) Free koji su vodili Paul Rodgers (kasnije s Bad Company) i neverovatni gitarista Paul Kossoff (preminuo 1976. godine). Ostali izvođači bili su Joe Cocker, Spooky Tooth i Bonzo Dog Band dok je voditelj tog 27. februara bio legenda Brit-radija, John Peel. Jedan kritičar je zaključao da su Smile "najbučnija grupa zapadne civilizacije!"

Najbučnija grupa na svetu

Avgusta 1969. godine, tri meseca nakon potpisivanja ugovora s Mercury Records, singl 'Earth' je objavljen samo u Americi gde je nestao bez traga. Nadajući se da će ipak imati šansu da snime album, Smile su uspeli da snime samo jednu stvar, 'April Lady'. Disko kuća nije bila impresionirana i nikada nije objavila pesmu. Ugovor je važio samo za jedan singl i nakon Tim-ovog odlaska u proleće 1970. Bend se raspao. Međutim, Tim ih je već upoznao sa svojim kolegom s umetničkog koledža koji će biti glavna ličnost u narednom nizu epizoda na putu ka impresivnoj karijeri.

Farookh Bursala, budući Freddie Mercury, je Persijanac rođen u Zanzibaru gde je njegov otac radio za britansku vladu. Zbog čestih putovanja, Bursala Senior šalje Farookha u 8. godini u englesku školu. Tamo je počeo da uči klavir i pevanje, i osnovao svoj prvi bend - Hectics. Mladi rocker, koji je i tada bio esktravagantan po pričama očevidaca, interesovao se i za slikanje pa je upisao koledž umetnosti, odsek grafički dizajn. Kao ljubitelj muzike otkačio je kada se Hendrix pojavio i rado je odlazio na probe grupe Smile u kojoj je svirao njegov cimer basista Tim Staffell.

"Od samog početka sam se dobro slagao", pevač je komentarisao godinama kasnije, "s Brian-om i Roger-om i strašno sam voleo zvuk koji je bend proizvodio, naročito Brian-ovo sviranje gitare. Gledajući ih za vreme uvežbavanja i na koncertima, umirao sam od želje da i ja budem deo toga. Hectics su bili amateri ali sam već i tu mogao da osetim moć bine koja me je magijski privlačila."

Posle epizoda sa bendovima Ibex i Sour Milk Sea, Farookh formira sopstveni Wreckage koji je potrajao nešto duže ali je njegova budućnost definitivno bila s May-om i Taylor-om. Aprila 1970. Queen su rođeni iako su još uvek nastupali pod imenom Smile. 27. jun se smatra debijem iako će tek za koncert 25. jula biti bukirani kao Queen. Otprilike tada je i Bursala odlučio da promeni ime i postane - Freddie Mercury.

Bend koga su svi odbili

Poslednji u bend dolazi elektro-inženjer John Deacon, koji se ovako seća audicije: "Svi su bili obučeni u crno, svetla su bila tamna i jedino što sam mogao da vidim bile su četiri siluete. Stvarno nisu ostavili naročit utiska na mene." Ipak, nakon audicije, odlučio je da pristupi bendu.

Serijom odličnih koncerata širom Britanije Queen su već obezbedili solidnu reputaciju, ali se kompanije ploča nisu utrkivale da im ponude ugovor. Zato je došlo do istorijske situacije gde je jedna producentska kompanija, (Trident), odlučila da im ponudi ugovor koji su onda nameravali da nude okolo dok ne obezbede najbolje moguće uslove za bend. Pod takvim okolnostima bend je januara '73. završio snimanje self-titled debi albuma. Međutim, nije bilo puno interesovanja. "Bilo mi je potrebno godinu dana da obezbedim ugovor za bend jer ih je svaka disko-kuća odbila. I stvarno mislim - svaka!" - prisećao se kasnije jedan od direktora Tridenta.

EMI, nova etiketa u to vreme, odlučila je da im ponudi ugovor i marta '73. Queen ga najzad i potpisuje. Bend je samostalno radio na kreiranju omota: Freddie je dizajnirao logo benda, prijatelj ih je fotografisao a svi zajedno su kreirali sadržaj kolaža za poleđinu omota, koji su Freddie i Brian kasnije sekli i lepili.

Publika nije oduševljeno primila album na prvu loptu, koji će ući na top-listu tek nekih devet meseci kasnije, nakon što je singl, 'Seven Seas Of Rye', (s drugog albuma, 'Queen II') dospeo do desetog mesta. Od tada, pa do kraja, svi Queen albumi će se plasirati na Top 5, izuzev soundtracka za film 'Flash Gordon', koji se zaustavio na prvom dvocifrenom broju.

1986. bend je odsvirao svoju poslednju turneju i Queen, (tačnije Mercury), odlučuju da primene Beatles formulu i samo snimaju albume što su i primenjivali do 24. novembra 1991. kada je Mercury umro od SIDE; samo dva dana pošto je njegova bolest javno obznanjena. 20. aprila sledeće godine održan je koncert u spomen Freddie-ju na kome su nastupili prijatelji i kolege - Elton John, David Bowie, Axl Rose, Annie Lennox, George Michael... pevali su pesme Queen-a uz pratnju tri preostala člana.

Poslednji Queen album na kome je Mercury radio, iako nije stigao da ga završi, bio je 'Made In Heaven', objavljen tek 1995. godine.

Između klovna i sex simbola

Queen se smatraju pionirima video-promocije s klipom za 'Bohemian Rhapsody'. "Bili smo na turneji i nismo imali vremena da odemo do londonskog studija", John Deacon se sećao deceniju kasnije; "Shvatili smo da ljudi mogu da gledaju izvođenje pesme na raznim stranama sveta dok smo mi mogli da budemo i na odmoru. Bilo je to 5.000 funti koje smo najbolje investirali u životu."

1980. su postali prvi bend koji je uradio ceo soundtrack za film 'Flash Gordon', četiri godine posle koncertnog rekorda (procenjuje se da je bilo 1/2 milliona osoba) na besplatnom koncertu u Hyde Park-u 1976. godine. Međutim, kolektivna slava im nije bila dovoljna i članovi su počeli da rade na solo projektima: prvi je bio Taylor '77., May '83. i Mercury godinu dana kasnije.

Freddie Mercury, uprkos ubitačnosti na bini gde se njegov alter-ego oglašavao falsetom ili agresivnošću (i to u dijapazonu o kome rockeri samo mogu da sanjaju), i imidžu na granici između klovna i seks-simbola, u privatnom životu je bio stidljiv i povučen bi-seksualac. Promocijom benda su se obično bavila ostala tri člana, dok je on svojevoljno ostajao u senci. Tako je bilo sve dok nije lansirao solo karijeru 1984. godine pesmama iz filma 'Metropolis'.

Međutim, najveću medijsku aktivnost je preduzeo nakon objavljivanja albuma 'Barcelona', koji je snimio 1988. s operskom divom (made large in Spain) Monserrat Caballe. To je bio nastavak istoimenog hita koji su njih dvoje objavili godinu dana ranije i izveli uživo na koncertu povodom dolaska olimpijske vatre u Barselonu i početka 'Kulturne olimpijade'. Album 'Barcelona' je sadržao osam kompozicija. Među gostima se našao i njegov kolega, basista John Deacon, koji je svirao na pesmi 'How Can I Go On'. Mercury se u to vreme pojavljivao u odelima i s mašnom, kratko ošišan i s brkovima, pa je izgledao kao kelner koji želi projektuje - cool; do tada se malo ugojio i svi su smatrali da je to zbog lenjosti i nedostatka turneja. Ovaj razgovor je vođen neposredno po izlasku albuma 'Barcelona'.

Rock opera?!?

Kako si se udružio s ovako čudnom saradnicom?

"Sreli smo se 1986. godine kada sam otišao u Španiju da gostujem na TV. Devet meseci kasnije smo otišli na ručak; sa mnom je bio moj saradnik na projektu, Mike Moran, i mi smo joj ponudili dve pesme. Proveli smo popodne pevajući zajedno. Nedelju dana kasnije ona je imala recital u Londonu i zaprepastila me je, kao i svu ostalu publiku, izvođenjem jedne od tih pesama, 'Exercises In Free Love'. Bio joj je to finalni bis i bio sam oduševljen. Nakon koncerta me je zamolila da napišem pesmu o njenom rodnom gradu."

Bez vređanja, da li je znala, pre prvog susreta, ko si ti?

"Očigledno je čula za mene i pre našeg ručka. Kupila je i preslušala sve ploče Queen-a. I, ovo je suludo, mislila je da ćemo pevati nešto u tom stilu!? Nisam imao nameru da je opterećujem gitarskim solima Brian May-a... I sam sam želeo da se udaljim od toga i uradim nešto sasvim drugačije; želeo sam da upotrebim njen glas u okviru operske strukture. Međutim, ona je bila jako zainteresovana da uradimo pesmu u stilu benda... Čak je bila spremna da peva i gospel stilom... U početku sam se strašno brinuo jer nisam znao kako da pristupim snimanju... Naročito prvog dana u studiju dok sam posmatrao ovu super-divu kako mi prilazi... Međutim, njen pristup me je odmah opustio i briga je odjednom nestala."

Da li te je takva kolaboracija dovela do samo-preispitivanja o kvalitetu sopstvenog glasa?

"Ne, ne... Imao sam dovoljno časova klasičnog klavira i pevanja da sam znao šta radim, iako me je ona ohrabrivala da pustim svoj bariton još više. Znao sam da mogu da odgovorim zadatku iako je to bilo nešto najteže što sam ikada pokušao, najrizičniji korak koji sam napravio u svojoj karijeri."

Kažeš da je ovaj projekt najrizičniji u tvojoj karijeri, ali sav tvoj solo rad je zbog eksperimentisanja s žanrovima bio prilično riskantan!

"Normalno, koja bi svrha bila raditi nešto u stilu Queen-a? Ako bih imao pesmu koja je bila Queen-ovska, ostavio bih je za bend. Ipak, sve što sam ranije radio nije bilo toliko riskatno kao ovo, jer sam do tada ipak eksperimentisao sa poznatim žanrovima... Najviše me je brinulo da vi novinari ne počnete da pišete o ovome kao o 'Rock operi' jer to sigurno nije... Ovako nešto niko ranije nije pokušao."

Prokleti rokerski krug

70-te su bile dekada kada se rock stvarno proslavljao. Samo 20-tak godina star, nakon oslobađanja tradicije 60-ih godina, bio je slobodan da leti u novu renesansu koja se graničila s umetnošću i Engleska je tu imala glavnu reč. Od Rock-progresive do Glam-rocka, preko Grandi-rocka do punk-a... Queen su bili glavni u tom prelaznom periodu popularne muzike ali su prerano prestali sa koncertnim aktivnostima.

S bendom nisi nastupio od koncerta na Knebworth Festival-u (avgust 1986); da li si imao tremu pre nastupa u Barceloni?

"Imao sam, kao i uvek. Ovoga puta je bilo lakše jer je Montserrat bila na svom rodnom tlu i svi su je dočekivali kao zvezdu. Mene kao da nisu ni primećivali što je bilo jako dobro pa sam mogao da se relaksiram i pevam. Ona je bila jako zadovoljna našim nastupom, iako sam se ja pomalo plašio da će prisustvo drugih izvođača doprineti opštoj nervozi: Dione Warwick, Spandau Ballet, Earth Wind And Fire i Vangelis su takođe nastupali, Rudolf Nureyev je plesao... Bio je to veličanstven početak Olimpijskih igara."

Zar nisi uspeo da obuzdaš tremu nakon toliko godina nastupanja?

"Ne, jer je uvek prisutan strah da će me glas izdati, ili da ću falširati na nekom mestu... Najveći košmar mi je uvek bio da ću izneveriti publiku, bend ili samog sebe. Ne znam odakle taj strah, jer to mi se stvarno nije događalo."

Zar ti ne nedostaje bina? Pa ti si svakako jedan da najboljih šoumena!

"Hm, hvala... Do izvesnog stepena mi i nedostaje ali moraš imati prioriete u životu... I čini se, da što nam je karijera duža, svako snimanje se dodatno produžava iz jednostavnog razloga što želimo da snimimo pesme koje će prevazići kvalitet prethodnog albuma... Radili smo više svetskih turneja, svirali na najvećim mestima i razlozi zašto ne želim da idem na turneju su da me to jako zamara, i stvarno više ne vidim izazov u tome. Život rock muzičara se sastoji od prokletog kruga album-turneja-album-turneja... Ima i drugih stvari u životu. To je za mene prošlo vreme..."

Da li rock za tebe može ostati isti nakon ovakvog iskustva s Caballe ili možemo očekivati velike promene na albumu na kome trenutno radite?

"Još uvek smo u procesu snimanja i ne mogu odgovoriti na to pitanje... Ipak, Queen je za mene nešto što ima sopstveni identitet koji je sastavljen od elemenata sve četvorice, tako da sam ja samo mali deo toga... To je moj svakodnevni posao i praktikujem ga skoro 20 godina... Verujte mi, i ako bih pokušao da nešto drastično promenim ostala trojica bi me sprečila u tome."

Besposlena usta lupetaju!

Retko kada ste imali goste na vašim albumima i duet s David Bowie-jem na 'Under Pressure' (s albuma 'Hot Space', 1982) je normalno morao privući mnogo pažnje?

"Jeste, i slučajno je došlo do toga; snimali smo u Montreu i Roger i ja smo se često viđali s David-om. On je često svraćao u studio i jednom prilikom se to pretvorilo u improvizovanu svirku. Niko nije mislio da će išta biti od toga ali krajem dana je postalo jasno da smo nešto interesatno kreairali, što je kasnije postalo 'Under Pressure'. Onda smo nas trojica (FM, Bowie i Roger) dovršili pesmu u New York-u."

Rock-folklor beleži da je on takođe pevao prateći vokal na 'Cool Cat'?

"Jeste, ali ta verzija nije bila upotebljena na albumu."

Puno je glasina o tebi...

"Neka besposlena usta lupetaju."

... Ali ti nikada ništa nisi pokušao da negiraš?

"Nikada nisam video poentu toga. Glasine su veoma privlačne i ljudi češće veruju u njih nego u istinu."

Ima li istine u priči da je tvoja muzička kolekcija puna operskih albuma?

"Imam i kolekciju Queen albuma, (osmehnuo se). Ja nisam ljubitelj opere ali od kako sam sarađivao s Montserrat snimio sam na videu nekoliko stvari i to uglavnom da bih mogao da proučavam glasove."

Da li ti je verzija 'Bohemian Rhapsody' od strane Bad News-a naterala na smeh ili osmeh?

"Smejao sam se i više nego što je trebalo jer je Brian imao udela u tome. Ti tipovi imaju fenomenalni smisao za humor."

(Bad News su bila četvorica komičara koji su upotrebili formulu 'Spinal Tap' 1987. godine, uspeli se do 44. mesta top liste i čak svirali i na Donington HM festivalu!?)

Nekoliko dana nakon izdanja albuma 'Barcelona' održana je ceremonija dodeljivanja nagrada pop časopisa 'Smash Hits' i, normalno, Queen nisu bili na listi, ali je grupa njihovih obožavalaca uspela da uđe u dvoranu i raširi transparent na kome je pisalo "Nakon 15 albuma, 31-og hit singla i 663 koncerta - Queen još uvek demonstriraju kako se to radi!"

Redari su ih ubrzo izbacili napolje.

Saša Stojanović
Copyright MIM