Rock Express Online | Arhiva | Br.19

Zvuci iz klanice

      Možda je i Rock'n'Roll samo sredstvo i metod za mentalno okupiranje!? Nije li zastrašujuća pomisao da je i Iggy bio oružje u nekoj strategiji kulturne invazije? Ne, ovaj košmarni scenario nije moguć jer je on uvek bio anti-sistem, borac protiv muzičkog status quo-a i opozicija prodaji duše tom 'vladaru' zabave - profitu.

      Na kraju zvaničnog dela intervjua s IGGY POP-om razgovor je skrenuo ka Jugoslaviji, i intervjuisani je priznao da se rado seća svirki u Beogradu. "Ne znam šta je bilo ovima da bombarduju vašu zemlju. Sreo sam puno Srba i svi su bili jako prijatni i prijateljski raspoloženi. Na svakom koncertu sam doživeo takav prijem kao retko gde u svetu i uvek sam se fenomenalno provodio. Nemam ništa protiv Srba jer mi niko od njih nije ništa nažao učinio. Sumnjam da su išta uradili i protiv Amerike".

      Pitam ga da li je čuo za teoriju o neo-kolonijalizmu?

      "Jesam i zastrušujuće je da velika sila može da upotrebi ekonomiju, kulturu, militarizam, a na kraju i otvoreni oružani napad kada se ne slaže s režimom, ideologijom, unutrašnjom politikom neke druge zemlje. Postavlja se pitanje ko je bio agresor u ovoj situaciji?"

      Svi znamo odgovor; moguće da je i Rock'n'Roll samo sredstvo i metod za mentalno okupiranje. Nije li zastrašujuća pomisao da je i Iggy bio oružje u nekoj strategiji kulturne invazije? Ne, ovaj košmarni scenario nije moguć jer je on uvek bio anti-sistem, borac protiv muzičkog status quo-a i opozicija prodaji duše tom 'vladaru' zabave - profitu.

      Pre više od tri decenije Iggy Pop je krenuo na muzičko putovanje koje je imala svoje komercijalne vrhove i ponore, narkomanske 'highs' & 'lows'... Bez obzira na trenutnu medijsku zastupljenost, tokom cele karijere Iggy je bio subkulturni idol i konstantni uzor dolazećim generacijama progresivnih umetnika. Nedavno ponovo objavljeni albumi 'Metallic KO' i Stooges 'Raw Power' demonstriraju da je on bio svetlosne godine ispred konkurencije dok su njegovi nastupi bili opasni, goli (torzo, ponekad zadnjica i nekoliko puta i 'mišić ljubavi'), krvavi (od samo-uzrokovanih 'rezanja')... I onda, 1982. godine je objavio svoju autobiofrafiju 'I Need More' kao 'zbogom' svom samo-uništavajućem alter-egu.

      Od tada je ovo solo narkomanska laboratorija, Iggy je promenio život, oženio se i snimao interesantnu muziku ali ne stimulativnu koliko je to bio slučaj s The Stooges-ima. Nekih 15 godina nakon knjige stvari su počele da se ponovo menjaju: njegov brak se raspao, napunio je 50 godina i ponovo sebi potvrdio bolnu istinu da smo svi u samicama svojih tela i umova i da svi tražimo utočište u ljubavi. Nije iznenađujuće onda da je njegov najnoviji album, 'Avenue B', proizvod slomljenog srca, introspektivna ploča na kojoj, u jednom trenutku, peva 'suznim srcem...'  ('With my heart full of tears...').

Interno krvarenje

      Moguće da teme neće toliko šokirati međutim - način pevanja, tzv. crooning style, nije nešto što se očekuje od 'Kuma punka'?! Među 13 pesama na albumu je samo nekoliko pravih rockerskih: jedini pravi podsetnik na prošlog Popa je 'Corruption' koja prži kao letnji požar; uradio je i verziju 'Shakin' All Over' (hit za Johnny Kidd And The Pirates iz 1960. godine)... 'Crooning' neće iznenaditi ni jednog stvarnog fana jer je to uradio i 1997. godine na David Arnold-om albumu 'Shaken And Stirred: The 007 Project' gde je maestralno izveo 'All The Time In The World'.

      Među kompozicijama na 'Avenue B' su i tri spoken-word (recitovane) pesme što dodaje opštem utisku da je ovo muzika koja krvari interno, neka vrsta terapijskog albuma. Ovo je veoma privatni svet i emocionalno oslobađanje samog autora; ipak, album nije o raspadu braka već o razlikama među polovima, različitim ambicijama i načinu ostvarivanja snova i ciljeva. Monogamija protiv prirodne nevernosti, brak nasuprot slobode, dobrotvorstvo versus sportovi, shopping u sudaru s televizijom... 'Avenue B' je ploča koja plače za bliskošću bez gubljenja ličnog prostora.

      U 52. godini Iggy je mršav i dobro definisanog tela, kao manja verzija gladijatora, i ponosno ističe da je iste telesne veličine kao što je bio i pre 20 godina. Kose su mu duge i nema sedih dlaka. Govori lagano i meri svaku rečenicu pre nego što se oprosti od nje; dobro je pocrneo što i nije čudno jer poslednjih godinu dana živi u Majamiju, od kako se iselio iz notornog dela Njujorka i Avenije Be.

      "Majami je postao kao Njujork pored mora, poseduje istu energiju, dobru rasnu mešavinu i postao je glavni grad južnog dela Amerike. Ono što mi se najviše dopada u Majamiju su oblaci: kad imam vremena sedim i gledam u nebo i oblici su neverovatni, lepršavi, nekako tečni, i ugao svetlosti im daje neki magični kvalitet. To je meko svetlo, sub-tropsko, skoro u potpunoj suprotnosti kalifornijskom, holivudskom svetlu, koje je tipično pustinjskog kvaliteta. Majami je super mesto u kome mogu da se krijem; otkrio sam da je najrelaksiranije mesto u Americi. Nikoga nije briga ko si ti, šta radiš tamo i kako to radiš..."

Debi u noći veštica

      Utisak je da ovo izgovara pesnik ili slikar a ne jedan od najnotornijih rockera. Debi nastup Iggy And The Stooges se dogodio na Halloween (31. oktobar) noć 1967. i bilo je to super-zastrašujuće veče koje Detroit nikada neće zaboraviti: uvrnutog, nagog torza, on je emitovao primal screams dok se mazao (peanut) butterom i 'vozio' sirove bifteke preko svog tela između seckanja slomljenim staklom i krvarenja. 'Ronio' je u publiku dok je bend iza njega svirao sirov, bazičan rock - tačnije proto-punk, čitavu deceniju pre nego što će punk revolucija uzdrmati Brit-scenu!

      To je imidž koje je daleko od Iggy-ija koji živi u Floridi, američkoj državi koja je zlobno prozvana 'Čekaonica za smrt'; živi podalje od obale, u tihoj stambenoj obasti iako poseduje i kućicu pored samog mora. Međutim, novi album nije rezultat ovakvog tihog života. Pesme su napisane i snimljene ranije u jednoj bivšoj njujorškoj kasapnici.

      "Istina je, napisao sam sve dok sam još uvek živeo na Avenue B i preselio sam se nakon završetka snimanja albuma. Morao sam da se iselim iz Njujorka jer više nisam mogao da podnesem tu hiper-energiju homogenizovane i lančane američke kulture koja je izvršila invaziju na Njujork; karakter grada je nestao, izgubio je toliko od svog identiteta..."

      Iggy je formirao Stooges-e nakon inspirativnog koncerta Doors-a i bend je čak i potpisao ugovor sa istim izdavačem(Elektra); kao i Jim Morrison, Iggy je bio tajni 'crooner'.

Jazz ?!?

      "Direktna inspiracija za ovaj album bio je Frank Sinatre, njegove tihe i intimne ploče, njegov bel canto period, 'Only The Lonely', 'Where Are You?' i 'Close To You?'' to je za mene njegov najbolji rad, gorko-slatki albumi. Takođe sam slušao i John Coltrane-ove, Miles Davis-ove i Chet Baker-ove ploče, isto kao i malo Julie London... S vremena na vreme sam slušao i dve longplejke Bob Dylan-a, oba nekomercijalna ali fenomenalna albuma, 'Good As I've Been To You' i 'The World Gone Wrong', veoma jednostavne ploče, samo gitara i vokal...".

      "Ono šta je zajedničko za sve pesme sa novog albuma je to da su prijatne uhu i poseduju ljudsku dimenziju. Razmišljao sam puno o polovima i razlikama koje postoje među nama, o nepoverenju i nedostatku otvorene komunikacije; o sukobu ambicije i realne, iako kratkoktrajne moći i suprotne vrednosti koju predstavljaju ljudski život, porodica, bezuslovnu ljubav... takvi sukobi su neprestani. Dosta mojih pesama govori o osobi koja luta, u suštini... Mogao bi reći da je ovo traganje za ljubavlju i, iako to možda zvuči kao kliše, ispada da je to je solidan zaključak."

      Maja '75. godine Iggy je ubeđivao New Musical Express da "Bazično postoje tri vrste izvođača: oni koji su prirodni showmeni, oni koju očajnički pokušavaju da dostignu taj nivo i kvalitet i oni koji to žele ali ih nije briga ni za jedan od prva dva načina. Ja sam deo te poslednje kategorije". Četiri godine kasnije Iggy-ju će biti zabranjeno da nastupa u velikom broju Brit-dvorana jer član njegovog benda bio bivši Sex Pistols-ovac, Glen Matlock.

      "Razmišljao sam o stvarima koje su me dovodile do ludila i one nisu bile u novinama već u mom privatnom životu, mojoj stvarnosti. Realnost je samo subjektivno iskustvo i često ne znam da li je nešto fakat ili fikcija".

Vibracije u klanici

      Robert Fripp iz King Crimson je jednom prokomentarisao da je "Umetnost kada se subjektivnost ukrsti s objektivnošću." U tom traganju za istinom Iggy je često radio protiv sebe i snimio gomilu albuma kojima je uspeo da izgubi puno obožavalaca mada su otišli redovno zamenjivani novim hordama fanovima. Umetnički integritet za njega je uvek bio najvažniji.

      "Sa povećavanjem profesionalnog i nivoa agresivnosti, savremena muzika sve više postaje delo mašine, više je buke a manje ljudskog glasa... Moje pesme i reči ne bi preživele tretman modernog studija i zato sam album snimio u basistinom rehearsal prostoru... Tamo sam uradio demo-snimke i kada sam ih pustio Donu (Was, producent), rekao mi je da moram snimiti finalne verzije na istom mestu zato što je mogao da čuje zidove i 'vibe' tog mesta. Bila je to bivša klanica..."

      "Sve Spoken-word pesme su snimljene iz cuga jer sam znao da ne mogu da ponovim osećanja a nisam želeo da izgubim spontanost. Reakcija me ne interesuje koliko me brine da li sam snimio najbolji album u karijeri; jedini način pravljenja ploča koji znam je da prvo zadovolim sebe i onda... Imam utisak da... Ne vidim razlog zašto se ljudima moja ploča ne bi dopala jer ja nisam ni u jednoj kategoriji, nisam povezan ni s jednim žanrovskim zvukom. Jedan deo onoga što radim privlači više pažnje ali verujem da su ljudi koji slušaju moju muziku prilično, ha!, čudni i prilično raznolika grupa. Snimao sam album za ljude koji više žele da uživaju u muzici intimnije prirode nego u albumu koji će ih terati na fizičku reakciju i ples".

Izdaja punk dogme

      Iggy se uvek trudio da se drži podalje od repeticija iako je karijeru započeo svirajući verzije Top-40 repertoara s The Iguanas; tako da ne čude cover-verzije na njegovim albumima. Ovaj put red je došao na 'Shakin' All Over'.

      "Tu pesmu sam prvi put čuo kada smo svirali kao predgrupa (kanadskom) bendu, The Guess Who, koji su je obradili. Često je sviram po kući, kao gitarsku vežbu, to mi je najomiljeniji riff... I, nisam imao nameru da je snimim ali me je Don (Was) nagovorio!"

      Pesma poseduje taj eho buntovničke rock prošlosti iako će većina naći da je 'Avenue B' izdaja punk-rock dogme; pitanje nije da li Iggy treba da pomogne Rocku da ponovo usvoji kvalitet 'opasan za moral' i zaustavi dalje 'otupljivanje' kulture već - da li je potrebno da Rock spase svoj status ili to stvarno ne bi imalo ikakvog uticaja u ovo vreme vladanja korporativnog duha?

      "Čini se da je još uvek važno mladima i postoje neki izvođači koji se brinu o tome, koji pokušavaju da revitalizuju posustali duh... Recimo, The Prodigy, engleski bend koji pokušava da proširi granicu koliko je to moguće, Marilyn Manson ili rave party u 4 sata ujutro... Ovi ljudi se provode koliko sam i ja nekada... hm, možda ne baš toliko. Ipak, trude se iz sve snage i važno im je sve to".

      "Posle 50. godine počneš da razmišljaš o upotrebi strategije, korišćenju onoga što imaš: iskustvo i znanje, i ne oslanjaš se toliko na sirovu energiju".

      1997. se vratio albumu iz 1973. i remiksovao 'Raw Power' jer je smatrao da ploča nije predstavljala bend u pravom svetlu, kao "super-heavy fuel-injected rock band" što su oni stvarno bili u ono vreme. Priča se da je jedan od razloga 'prerađivanja' tog albuma bio i 'zamrzavanje' odnosa s David Bowie-jem koji je spasao Pop-a od narkomanije i pomogao mu da snimi albume 'The Idiot' i 'Lust For Life'; DB je takođe svirao i klavijature u Pop-ovom pratećem bendu 1977. godine!?

      Međutim, za svoj 50. rođendan u ogromnoj dvorani Madison Square Garden u Njujorku, Bowie je radije pozvao Placebo nego svog starog i dobrog prijatelja, Iggy-ja. Pop verovatno ne bi ni otišao na glamuroznu proslavu jer mrzi da živi u prošlosti. Kompilacija njegovog materijala 'Nude And Rude' (1996) ga ne ispunjava sećanjima, nema stalne flashbackove nad kojima tuguje... Budućnost je ono što ga interesuje...

      "Ne, nikada se ne bacam u nostalgiju... Kada sam remiksovao album ('Raw Power'), skidao sam sloj po sloj muzike i slušao šta su i kako ljudi svirali pojedinačno; bio je to veoma odlučan (i odličan) bend i kada sam završio rad, bend je zvučao onako kako ga se sećam. Ploča je stvarno postala ass-kicking izdanje kakvo je i trebala biti od samog početka. Kada radim na nečemu obično nemam vremena za memorije i češće imam flashbackove tokom intervjua, kada me ljudi podsete na nešto što sam rekao dok sam bio izvan uma. To ostavlja otužan ukus u ustima i mrzim to osećanje. Retko kada uživam u svom ponižavanju iako pokušavam da uverim sebe da je to znak da si živ. Ceo moj život je kao klackalica između ta dva ekstrema".

Kakav otac, takav sin

      Pre intervjua sam bio upozoren da ne postavljam pitanja o drogama (navodno je umoran od priča o adikciji) i 'Velvet Goldmine', filmu koji prikazuje odnos između Bowie-ja i njega u glam-vreme (jer film nije video i nije ga briga što je prikazan kao bisexualac). Prošlo je punih 15 godina kako se drži dalje od droga bilo koje vrste... Iggy je čist, iskren, otvoren i pričljiv. Ne interesuje ga kako ljudi gledaju na taj period i odbija ideju da je to bilo njegovo žrtvovanje na oltaru rock istorije.

      "Ne, jednostavno sam radio ono u šta sam verovao i smatrao da je potrebno da se izrazim na taj način. Ne žalim ni za čim što sam uradio u prošlosti".

      Izbećićemo i temu da je njegov sin Eric, (tour manager na Iggy-jevoj sledećoj turneji), bio narkoman i jurio ženske, kao i njegov otac, kada mu je bilo svega 12 godina!? Sada 30-godišnji sin će uskoro postati tata što znači da će Iggy biti - deka... Prošlost je skoro postala tabu tema u njegovom životu i ako želite da stvarno saznate nešto o njegovim mentalnim stanjima, jedino što vam ostaje je slušanje njegove muzike, jer nema nameru da dopuni knjigu 'I Want More' novim događajima i ispovedima. Neko drugi će morati da napiše biografiju...

      "Autobiografija je bila pričana u walkman i onda je prekucana; sam sam uradio edit... Osoba koja sam tada bio nije imala strpljenja da sedi i piše iako sam morao to da uradim u to vreme. Znao sam da osoba koja sam bio mora da nestane, umre, morao sam da se promenim. Isto tako sam bio uveren da ću kada se promenim biti mnogo pompezniji, razumniji, više biznis-orijentisan i zdravstveno jači. Sve što sam čitao o sebi bile su laži i želeo sam da ispričam istinu, svoju verziju... Bio sam direktan i brutalno iskren".

      Iggy se povremeno okušavao i na velikom ekranu. Imao je uloge u filmovima 'Sid And Nancy', 'The Color of Money', 'Cry-Baby', kao i televizijiskim serijama, gde mu je najčudnija uloga bila u Star Trek (Zvezdane staze) seriji 'Deep Space 9' u epizodi koja je bila naslovljena 'The Magnificent Ferengi'.

      "Bilo je to fenomenalan provod i uloga je bila cool... Igrao sam nekog svemirskog advokata, neku vrstu Kissinger-a Kosmosa. Često su mi nuđene jako loše uloge, prihvatim tek svaku desetu... Nisam naročito dobar glumac ali volim takve izazove".

      "Nedavno sam igrao u filmu 'Snowday', s Chevy Chase-om, ulogu matorog i odvratnog tipa koji mrzi modernu muziku i želi da se vrati vreme Perry Como-a i Al Martino-a. Strašno volim da radim suprotne stvari..."

      Pored ove veliko-ekranske ekskurzije sledi i jedna druga saradnja, s Brit-bendom Death In Vegas; na njihovom albumu 'The Contino Sessions' (izlazi u septembru) peva pesmu 'Aisha'. Dva člana Death In Vegas su napisali pesmu dok su slušali Stooges-ove 'Joanna' i 'Open Up And Bleed'; nakon završetka muzike poslali su traku Iggy-ju s pismom u kome su mu objasnili zašto žele da on uradi vokal.

      "Mislio sam da je muzika fenomenalna i bilo mi je drago da uradim vokal. Bilo mi je isto interesantno da napišem pesmu o serijskom ubici. Lepo je ući u duh takve osobe... U to vreme sam izlazio s devojkom koja se zvala Aisha i to je bilo dobro ime za pesmu".

      Death In Vegas su kasnije ispričali da se Iggy za vreme snimanja sve vreme štipao i uvrtao ruke iza leđa. U studiju je proveo četiri sata i imao je vremena da im priča i o vremenu kada je Njujork bio centar svetske muzike.

      "Veliki broj Amerikanaca veruje da Rock zvezda može da upotrebi muziku da se izoluje od stvarnosti i živi u nekom svetu produžene mladosti. Ako se to dogodi onda nikada nećeš ništa naučiti, razviti se i kvalitet muzike će biti sjeban. Najbolje je raditi u okviru tih limitacija..."

Saša Stojanović
Copyright MIM