Rock Express Online | Arhiva | Br.18

Ko još čita uvodnike?

Zločin i kazna?

      Siguran sam da će vas ovaj broj obradovati. Prvo: zato što je uopšte izašao. Drugo: zato što košta samo 25 din (oko 2 dem) ili manje nego ikad. Jednostavno želeli smo da vas obradujemo i da vam omogućimo da za ostatak love popijete pivo - u ime Rock'n'Rolla. Treće: Pamela na naslovnoj strani. Moram priznati da ne postoji ni jedan razlog za stavljanje pomenute dame na naslovnu stranu, osim... da dodatno obradujemo muški deo čitateljstva. Ženski deo će morati da se zadovolji mojim slikama. Nije baš neka uteha, a ?!

      Ovaj broj je spreman u veoma čudnoj atmosferi. Između pisanja i prelamanja menjali smo polupane prozore i izvaljene štokove na redakciji (naravoučenije No.1: ako iko od vas ikad pokrene rock časopis, nikako ne uzimajte poslovni prostor u blizini Generalštaba). Da stvar bude još gora, to smo morali dva puta da radimo, jer se stan u kome Rogošići žive nalazi 2 sprata iznad Rock Expressa (naravoučenije No.2: nikad ne uzimaj poslovni prostor u svojoj zgradi). Zoranu je kucanje i sklapanje broja išlo veoma sporo (zato broj malo kasni). Ruka koju je slomio kada smo se prilikom jednog bombardovanja našli pored pomenutog & prokletog Generalštaba (i samo uz nesebičnu zaštitu rock Bogova ostali živi), zarastala je veoma sporo. Nije bilo ni Nešića da nam pomogne. Kao i mnogi od vas, bio je mobilisan da brani režim. Ako ste mislili da se u ovom "ratu" branila zemlja, grdno se varate. Zemlja se branila u Parizu i Rambujeu kada su Slobodanovi emisari nadmeno odbili loše-ali-uvek-bolje-od-rata ponude i svesno žrtvovali narod i zemlju radi pokušaja spasa jedne promašene politike koja već 12 godina donosi samo bedu i smrt.

      O ratu neću više. Pisaću o onome što je do njega dovelo i o onome što mora doći.

      Komunističko-feudalna politika tandema Marković - Milošević, na vreme se trudila da ubije ponos, istorijsko sećanje i moralni sistem ovog naroda. Narod kome otmeš osećaj (ili makar privid) slobode neumitno postaje stado koje prati vođu - pa i u ponor.

      Sve je to ubijanje (u pojam) nacionalnog bića vodilo se konstantno & planski od 1987. različitim sredstvima. Nerealnim obećanjima, lepim a glupim rečima, represijom, hapšenjem, šešeljizacijom, ukidanjem slobode javne reči, uništavanjem Univerziteta i svih ostalih centara slobodne misli, i na ovaj način koji nas kao ljubitelje muzike posebno zanima - popularisanjem šunda i kiča u cilju svesnog snižavanja kolektivnog kulturnog  nivoa nacije.

      Moramo biti realni. Mi smo zemlja nepismenih & nekulturnih. Svega 3% Jugoslovena ima završen faks/višu školu, 14% srednju. Ostalih 83% se po svetskim standardima ne mogu podvesti pod apsolutno pismene. Ako na ovaj podatak sa početka decenije dodate (tj. oduzmete) još 300.000 emigranata Miloševićeve ere (uglavnom mladih & obrazovanih ljudi), situacija postaje katastrofalna.

      Miloševićeva vlast početkom 90-ih kreće u veliki zločin, kulturni genocid nad sopstvenim narodom. Režim forsira folk đubre i dens bljuvotine preko para-državnih televizija Pink, Palma i Košava i takvo zlo seme brzo počinje da rađa monstrumske plodove. Bude se najniže šovinističke strasti i počinju da se ređaju ratovi. Slovenija, Krajina, Slavonija, Bosna, Kosovo. Narod ispranog mozga guta objašnjenja o izgubljenim teritorijama, pristaje na platu od 5-100 Dem i nastavlja da sledi vođu, tj. njegovu ženu.

      Preko ovakve muzike totalno se izmenio moralni sklop nacije. Nije više važno drugarstvo, ljubav, čojstvo & junaštvo, dobre ocene u školi, već pare, brze patike i kola i šljašteće krpice.

      Postali smo nacija koja ne čita knjige, časopise, novine, ne ide u pozorište, pa čak ni na koncerte. Vrhunac kulturnog života predstavljaju gledanje Minimaksovih i Mega ... Dekijevih emisija i odlazak u kafanu iz koje trešte Cece i Dragane.

      Tužno je, ali moramo priznati ... u ovoj zemlji kultura skoro da i ne postoji. I za to neko mora da odgovara. Još tužnije je što su najaktivniju ulogu u kulturnom osakaćenju odigrali ljudi iz rokerskog miljea ... Željko Mitrović (Oktobar 1864) i Robert Nemeček (Pop Mašina), ključni ljudi veoma opasne organizacije poznate kao TV Pink.

      Da li ste čuli da je neko od narodnjaka i densera rekao nešto protiv Miloševića & co. Nije. Njima odgovara šema "kasandrizacije" (tj. kulturne kastracije ) nacije. Što gluplja nacija ... njima bolje. Pokažite mi pametnog, kulturnog i/ili obrazovanog čoveka koji će potrošiti pare da kupi kasetu Đogani fantastika ... Idemo na Mars. Uz sve poštovanje različitih muzičkih razmišljanja, to je ipak muzika za imbecile. Znači folk-dens ekipa (uz dodatak Minimaksa, Vanje, Dekija, Buška & Stenjka, Tome Ruža...) svesno ili nesvesno je radila na razaranju zemlje iznutra. I to je zločin koji traži svoju kaznu.

      Rokeri su uglavnom provalili prevaru. Vlast je pokušala da zavrbuje i neke ljude iz našeg sveta, ali sa malo uspeha. Pored Galije, Tonija Montana i Viktorije, skoro svi su odbili da prodaju dušu đavolu. Postoje i oni koji su ćutali, i oni snose deo odgovornosti. Popularni Bajaga je pobrao dosta poena starogradskom pesmom "Moji su drugovi". Momo, očekujemo od tebe da ODMAH napraviš rock pesmu u kojoj ćeš jasno & glasno reći ko je kriv za rasipanje tvojih i mojih bisera po celom svetu. Ko je odgovoran za u poslednjih 10 godina stalne ( a i za ove koji su već krenuli) talase emigracije. Ko je oterao najlepše i najpametnije mlade ljude negde daleko. Zašto moja generacija pravi 2 paralelne proslave mature. Jednu u Kanadi, a drugu u Australiji. U Beogradu nas je ostalo samo 4-5. Od trideset Momo. O tome pevaj.

      Šta raditi? Svi moramo da podignemo glas. Novinari, muzičari i javni radnici moraju jasno da se odrede: da li su za život, prosperitet i Rock'n'Roll ili za rat, smrt i bedu. Da li su za Rock Express ili za Sabor, Huper i SuperTin. Da li su za promene ili za status quo.

      Milošević mora otići. Nadam se da je u bespućima njegove svesti ostao gram morala i srpske "obilićko-sinđelićke" tradicije i da će taj korak povući sam. Ne slažem se sa onima koji bi ga rado videli u Hagu. Kao pravnik i ubeđeni legalista, mislim da on za svoje postupke mora da odgovara ovde. Ako se na poštenom & nenameštenom suđenju utvrdi da je činio zločine prema svom (ili nekom drugom) narodu, za to ga mora snaći odgovarajuća kazna. Predsedniku se mora omogućiti sva moguća advokatska pomoć i apsolutno nepristrasni sudija ... inače ćemo biti isti kao on.

      Kada završimo sa tim, moramo krenuti u kulturnu revoluciju (naravno, ne kineskog tipa) i postaviti stvari na svoje mesto. Odgovorni & kompetentni ministar kulture mora obrazovati šund komisiju koja će muzičkim tvorevinama dodeliti "šund" ili "kvalitet" etikete. Svaka televizija koja želi da emituje šund muziku morala bi za to papreno da plati. Nosači šund zvuka koštali bi 4-10 puta više od "kvalitetnih" koji bi bili oslobođeni svakog poreza. Prikupljena sredstva koristila bi se za izdavanje ploča mladih izvođača klasične, jazz i rock muzike.

      Slično treba uraditi i u književnosti i (pogotovo) filmu. Iako se ovakve metode kose sa demokratskim načelima na kojima sam vaspitan, moraju se primeniti vanredne mere. Jer situacija je vanredna da vanrednija biti ne može.

      U svet u Evropu možemo samo kao kulturan narod i to po njihovim standardima. Oni se ne smeju na fore iz "Kupi mi Eliota", ne doživljavaju ekstazu uz iranske zvuke Indire i Šemse i ne igraju uz Đoganija i Turbo Ivana. Moramo shvatiti formulu iz sporta: da bi ih pobedio, moraš igrati njihovu igru (inače te neće primiti u društvo). Da smo nastavili da se bavimo našim tradicionalnim sportovima (klis, trule kobile, pišanje uz vetar, kamena sa ramena...) Divac, Bodiroga, Mijatović i drugi ne bi mogli da (makar malo) popravljaju sliku koju svet danas ima o nama.

      Znači, ili hitno u promene svega na svim nivoima - ili da pakujemo kofere i ostavimo SPS i JUL da srećno žive sami u svom Bambilendu.

      rokerski pozdrav,

Branko patriota Rogošić, glodur