Rock Express Online | Arhiva | Br.17

PRO-PAIN
UKUS LAŽNE SLOBODE

Ako postoji mogućnost da više stvari pođe naopako, poći će naopako ona koja će prouzrokovati najveću štetu, kaže jedan od Marfijevih zakona; a tog, 12. februara, stvari su imale tendenciju da se kreću od zla ka gorem...

Na ovom mestu uvešćemo još jedan zakon, isključivo vezan za Heavy Metal koncerte: Kada vam jednom godišnje u posetu dolazi strani Heavy bend, sve su šanse da će im se nešto isprečiti na putu. Ovoga puta bio je to samo sneg zbog kojeg su gosti našeg glavnog grada imali višečasovno zakašnjenje, a koncert bio opasno doveden do samog ruba otkazivanja. Spletom srećnih okolnosti, i ljudske upornosti koja ne poznaje granice i prepreke, Pro-Pain se još jednom pokazao jačim od bilo kakvih zakonitosti. Po slobodnoj proceni, nekih 800 headbangera imalo je priliku da uživa u, kako se vrlo lako na kraju može ispostaviti, najvećem ovogodišnjem Heavy spektaklu, festivalu "Jači od mržnje 2" u organizaciji Rock The Nation - Yugoslavia. Odličan izbor bendova, kako domaćih (Discord, Pitchwais, Hitman i Overdrive), tako i stranih - Die Allergie (Nemačka), Still Angry (greškom najavljenih da su sa Floride iako dolaze iz mnogo nam bliže Švajcarske), do neprikosnovenih zvezda, Njujorčana Pro-Pain, rezultirao je dugotrajnim pomeranjem temelja beogradskog SKC-a.

Iako umoran od puta, mada se to na njemu nije dalo primetiti, ljubazni frontmen Gary Meskil pristao je da nam posle skoro osmočasovnog čekanja da intervju. Naravno, ako je ijednog trenutka postojao otpor, onda je on naglo bio smekšan kada smo mu u ruke gurnuli nekoliko primeraka Rock Expressa i Metal Express, koji je njegovo lice oblikovao u masku neizrečenog pitanja, "Pobogu, zar u Jugoslaviji postoji Heavy časopis ovog kvaliteta?" Šalu na stranu, Gary je pohvalio naše napore da stvorimo magazin koji se može povesti za svetskim standardima, i u sledećih petnaestak minuta odgovarao na naša pitanja.

Pre svega, dobro došli u Beograd. Ovo je treći koncert koji držite u poslednje tri godine. Pretpostavljam da se, bez obzira na uslove koji su pratili Vaš dolazak, osećate prilično opušteno jer beogradska publika zna šta može da očekuje od Vas?

Da, tri koncerta za tri godine. Mislim da je sjajno što smo ponovo ovde. Radovali smo se povratku u Beograd. On je postao nezaobilazni deo svake naše turneje.

Novi album nosi naziv "Act Of God". Do sada ste praktikovali da ploče objavljujete svake druge godine ali ste ovoga puta, posle samo godinu dana od objavljivanja uspešnog istoimenog četvrtog albuma, fanovima podarili novu ploču. Da li to znači da ste u vreme njegovog objavljivanja imali "višak ideja", ili ste, kao prošli put, materijal za novi album pisali dok ste bili na putu?

Turneja povodom prošlog albuma nije bila toliko naporna kao neke pre nje. Te turneje su znale da traju i po 300 dana bez pauze; puno smo svirali, imali smo i dosta koncerata kao predgrupa, ali na prošlogodišnju turneju išli smo kao headline bend, a kada smo našli nešto slobodnog vremena, hteli smo da ga iskoristimo za pisanje pesama.

Niste imali spremljen materijal za dva albuma kao Metallica. Napisali ste potpuno nov materijal.

Upravo tako. Sve pesme su potpuno nove. Hemija je bila izuzetna, stvari su se odvijale strahovito brzo i, dok smo se okrenuli, novi album je bio završen. Ovo je snažan materijal i u vreme njegovog izlaska bili smo prilično uzbuđeni oko čitave stvari. Sa strane napretka grupe, mislim da je dobro što smo ovu ploču objavili posle samo godinu dana od prethodne. Mrzim da čekam po tri godine na objavljivanje ploča nekih mojih omiljenih bendova. Godinu, do godinu i po je odličan tajming.

Došlo je do određenih personalnih promena u grupi. Imate dva nova člana, dva Erica (Eric Klinger, gitara i Eric Mathews, bubnjevi), koji su nekada bili članovi grupe Spudmonsters. Na novoj ploči oseća se da su se za kratko vreme u potpunosti uklopili u bend. Tu je takođe i priča koja ih povezuje sa nesrećom koju ste imali.

Imali smo dosta zajedničkih nastupa, naročito na prošlogodišnjoj turneji, a što se nesreće tiče, to nam se desilo dok smo putovali od Sent Luisa do Milvokija. Zbog prevelike težine pukla je guma na našem tour busu, tako da je bus bukvalno udario trapom i rezervoar je eksplodirao. Sve je momentalno bilo zahvaćeno plamenom, i u celoj stvari ja sam najgore prošao. Ipak, to nije bilo toliko strašno da bismo otkazali ostatak turneje. Zadobili smo samo lakše povrede i brzo pregrupisali snage, ali smo tada izgubili sve što smo imali, izuzev opreme. Nju smo uspeli na vreme da spasemo iz plamena, dok je sve ostalo izgorelo. Morali smo da iznajmimo dosta vozila da bismo završili turneju.

Koliko mi je poznato, Spudmonstersi su vam dosta pomogli?

U stvari, najviše su nam pomogli momci iz benda Voivod koji su bili s nama na toj turneji i grupa po imenu Crisis.

Možeš li nam reći kakve su vesti o Ericu Singeru iz grupe Voivod (Voivod su, poput Pro-Paina, imali težu saobraćajnu nesreću prošle godine u Nemačkoj, pri čemu je njihov frontmen zadobio povredu kičme, prim. I.N.)

Eric će se potpuno oporaviti, i to je najvažnije. Bio sam prilično zabrinut kada sam čuo šta se dogodilo. Izveštaji su govorili da je imao višestruku povredu kičmenog stuba, ali sada prolazi kroz period rehabilitacije, tako da je na putu potpunog oporavka. Vraća se pevanju i komponovanju.

Rob je napustio grupu. Pročitao sam njegovu izjavu za štampu u kojoj je rekao da želi više vremena da provodi sa porodicom. Ti si takođe porodičan čovek. Kako uspevaš da pomiriš bavljenje muzikom i porodicu?

Imam tu sreću da je moja supruga sa mnom otpočetka karijere. Zajedno smo jako dugo i ona vodi dobar deo poslova vezanih za bend.

Što se Robove supruge tiče, ona je potpuno nova u ovim stvarima. Mislim da je nekome ko ne poznaje ovaj posao jako teško da se uklopi, jer ne znaš šta da očekuješ i kako da se postaviš prema svemu; onda odjedanput nisi kod kuće pola godine i sa tim je se vrlo teško pomiriti. Mislim da je ona u startu želela da Rob bude u kući i nađe regularan posao. Nadam se da je doneo pravu odluku i da je srećan. On je sjajan momak i ja mu želim sve najbolje.

Vratimo se novoj ploči. U osnovi, ona više zvuči kao agresivni heavy nego Hard Core. Takođe sam primetio neke gitarske solo deonice koje vuku korene iz hard rock tradicije.

Na nas je dosta uticao rock sedamdesetih, pogotovo na Toma (Tom Klimchuck, gitara). Dosta ideja za solo deonice dobio je slušajući bendove kao što su Boston i Kansas, klasične rock bendove, a tu su takođe i uticaji country muzičara. Nema tu previše uticaja samog Hard Core pravca.

Kada smo se već dotakli te teme, reci mi kakvo je tvoje mišljenje o današnjoj Hard Core sceni? Vi i niste deo nje?

U osnovi je tako. Mi smo crossover band, ali vučemo uticaje i iz Hard Core-a. Moj stari bend Crumbsuckers bio je pravi Hard Core, ali Pro-Pain nikada nije bio aktivni deo Hard Core scene. Želeli smo da sviramo muziku koju ćemo nazvati svojom, da budemo nezavisan bend koji se neće u tolikoj meri oslanjati na scenu. Dosta pozitivnih stvari dolazi sa te scene, ali i dosta negativnih ide sa njima u paketu.

Vaši tekstovi su prilično pesimistički i višeznačni. Ali oni donose i dosta poruka mlađim generacijama, poruka poput: nemojte ponavljati naše greške, ne stvarajte sebi autoritete. Takođe se nalazimo na pragu novog milenijuma. Da li misliš da ljudska vrsta ima bilo kakve šanse u budućnosti?

Naravno da ima. Mislim da se u mnogo zemalja vlast mora vratiti u ruke naroda. Gde god sam bio ljudi su prilično cool. Problem uvek leži sa birokratama, s vladom koja je u stanju da sjebe sve, i na kraju krajeva sve se svodi na interese velikih kompanija, pre svega na kapital. Po meni, tu počiva osnovni razlog od kojeg potiču problemi jer se sve vrti oko profita.

Promenili ste tri izdavačke kuće. Pretpostavljam da ste zadovoljni saradnjom sa kompanijom High Gain Records. Uradili su dosta stvari za vas, pogotovo u Evropi.

Tako je, sjajno su odradili posao. Uvek sam želeo da ostanem nezavisan, tako da smo nekoliko godina bili u potrazi za pravom izdavačkom kućom. Otkrili smo da High Gain vodi grupa mladih ljudi koji su prvenstveno zainteresovani za muziku.

Da li to što ste potpisali za evropsku izdavačku kuću znači da ste veće ime u Evropi nego u Sjedinjenim Državama?

Mislim da to nije tačno. Očekujem da ćemo ovom pločom ostvariti bolju prodaju u Sjedinjenim Državama. Stvari idu gore-dole od ploče do ploče, ali u osnovi su slične. Mislim da nismo u Evropi popularniji nego kod kuće, ili obratno. Popularnost nam je podjednaka na oba kontinenta.

Šta možemo očekivati od Pro-Paina u budućnosti? Ne sledite moderne trendove, a Vaša muzika je neka vrsta zvučnog krstaškog pohoda protiv nepravde u svetu, a naročito protiv političara.

Apsolutno. Zbog toga sam i želeo da ostanemo nezavisan bend. Mislim da je za svaku grupu najvažnije da pravi muziku koja će govoriti o nečemu. Hteo sam da Pro-Pain bude primer u tome, a ne samo skupina tipova koji dobro sviraju. Želim da pokušamo da utičemo na način razmišljanja ljudi, da ukažemo na bolesti koje su zahvatile društvo i smislimo načine kako ćemo popraviti situaciju.

Verovatno si upoznat sa trenutnom političkom situacijom u Jugoslaviji.

Jesam.

Za kraj, imaš li kakvu poruku za fanove, poruku za sve ljude dobre volje?

Volim fanove jer smo od njih kupili dosta pozitivne energije koja nam je pomagala da istrajemo svih ovih godina, a ista stvar je i sa fanovima u Jugoslaviji. Teško je kada dođete u neku zemlju i vidite da ona prolazi kroz krizni period, ali, srećom, kada se situacija razreši nastupiće mir. Nadam se da će se to desiti pre nego što se stvari otrgnu kontroli, jer se i to dešava. I mi u Americi trenutno imamo situaciju koja nije ni najmanje pozitivna, ali se ljudi moraju izdići iznad datih okolnosti i postati bolje osobe kao finalni rezultat svega toga.

Na kraju, ostaje nam samo da se zahvalimo ljudima koji su, na ovaj ili onaj način, omogućili da se, makar na kratko, osetimo delom "bezbrižnog" sveta: pre svih gospodinu Meskilu, ljudima iz Rock The Nation - Koletu, Aleksandru i Staći, ekipi "Berar" studija - Rudiju, Iliji, Suletu i Stevi i, na kraju, koleginici Jadranki Janković koja nam je ustupila deo svog vremena za ovaj intervju.

Ivan Nešić

Diskografija:

"Foul Taste Of Freedom", Roadrunner, 1992.
"The Truth Hurts", Roadrunner, 1994.
"Contents Under Pressure", Concrete/Edel, 1996.
"Pro-Pain", High Gain, 1998.
"Act Of God", High Gain, 1999.