Rock Express Online | Arhiva | Br.16

Intervju povodom novog albuma: Skin, Cass & Ace
Skunk Anansie
Betonski buket

... Skoro da smo potpisali ugovor za 'Godzilla' soundtrack. Međutim, odustali smo kada smo čuli da treba da obradimo Zeppelinov 'Kashmir' jer ne radimo verzije poznatih pesama! Drago nam je što nismo učestvovali u tome zbog kvaliteta ili, preciznije rečeno, nedostatka kvaliteta filma, ali eto, pomogli smo Puff Daddy-ju koji je obradio pesmu i napravio mega-hit!?"

Današnje pop i rock zvezde su često samo dizajnerski umetnici: laki za uši, prijatni za oko, bantam-kategorije po upečatljivosti i retko kad vredni 'save' komande na ličnoj memoriji. Skunk Anansie koji predvodi Skin - žestoka ženska sa super potrebom da govori nagu istinu, ne uklapa se ove standarde. Bend je završio rad na trećem albumu - 'Post Orgasmic Chill' koji će ovaj put izaći za Virgin etiketu, jer je saradnja sa dosadašnjim indie izdavačem 'One Little Indian' završena na veoma neprijatan način.

Ovaj album će naslediti ploču broj dva, 'Stoosh', i to nakon 30 meseci - što je vremenski jaz koji sebi mogu priuštiti samo najveće zvezde. Iako nisu u toj kategoriji, moguće je da su na dobrom putu jer je 'Post Orgasmic Chill' u srodstvu sa predhodnim albumima, (uz male i suptilne razlike), kako po kvalitetu, tako i po energiji. Nova ploča je manje emocionalna od 'Stoosh' - samo jedna trećina pesama su balade, ili čak četiri previše, sve zavisi od ličnog stanovišta - dok je glavni muzički rečnik još uvek u okviru ranije definisanih granica: Rage Against The Machine pristup upotrebljen je za brzake i "nešto-što-liči-na-Portishead" za baladne kompozicije - iako je to ovoga puta mnogo bliže Aerosmith teritoriji, kako su je američki veterani definisali na najvećem hitu soundtracka 'Armageddon'.

'Post Orgasmic Chill' je snimljen u severnom delu države New York, blizu Woodstocka, miksovan je u samom NY Cityju, od strane Andy Wallace-a (koji je radio s Nirvanom, Rage Against The Machine, Slayer i Faith No More), iako ta geografska pozicija nije imala ni malo udela u kreativnost. Mr Wallace je uradio takav posao da pesme o odnosima (emocionalnim, socijalnim, političkim), rasnim nepravdama, seksu, religiji - zvuče klimaksno, moćnije, energičnije i direktnije.

Pri prvom slušanju opčinjava vokal koji ujeda i ujedno je suludo strastan! Utisak je kao da se nalazite u epicentru orkana. Pesma na petom mestu, 'The Skank Heads', je neverovatna kick-ass numera: kipi preko ritma koji je čvrst koliko je Berlinski zid to nekada bio! Hard rockanje, zlobni preteći vokali, reggae motivi, gitarska sola, gudačke sekcije, progresiva, ljutnja i bes... Ovo je težak album, ali daleko od metal klišea. Postoji nešto čudno u ovim zvucima... upečatljivo, uzbudljivo i moždano jurišno!

Prvi sagovornici su mi Cass i Ace, a nešto kasnije pridružiće nam se i Skin. Bubnjar Mark Richardson je bio u studiju gde smo preslušavali CD, ali ga je više interesovala konobarica u restoranu nego ovaj intervju.

Cass: "Moj utisak o ovom albumu je... - odlično obavljen posao! Pogotovo nakon svih nevolja sa kojima smo se suočili po raskidu sa predhodnim izdavačem. Završili smo snimanje i mislim da možemo sami sebi da čestitamo. Ovo je najlepši božićni poklon koji smo sebi mogli dati.

Ace: "U snimanju je učestvovao i 22-člani gudački orkestar, dirigent je bio Vil Malone (koji je uradio 'žice' za The Verve pesmu 'Bitter Sweet Symphony'). Radili su na tri pesme i sve to završili u roku od jednog dana! Kako ih plaćaš po ugovorenom vremenu moraju da završe u sekund ili sledi kazna od 2.000 dolara za svakih pola sata kašnjenja!? Izgedalo je da će raditi 'prekovremeno' na ovoj ploči, što bi izludelo našu menadžerku, ali su uspeli da završe nekoliko sekundi pre roka! Bili su neverovatni! Prvi put smo stvarno srećni jer znamo da će biti lako rekreirati ove pesme na bini. Pričali smo o tome i jedina mala prepreka može biti gudačka sekcija, mada ako angažujemo gudački kvartet - i to će se lako srediti."

Cass: "Skin je takođe svirala gitaru, ali će na koncertima, nažalost, to raditi u svega dve pesme, jer je neophodno da bude slobodna kako bi mogla da trči i skače po bini!"

Ace: "Sada umiremo od želje da krenemo na novu turneju.
   Međutim, moraćemo da čekamo do proleća, i obećavam - sviraćemo na svim letnjim festivalima."

Turneje obično uništavaju dušu; imate li neke posebne zahteve kako bi olakšali život iza pozornice?

Cass: "Nikada nismo bili ekstravagantan bend jer smo odavno shvatili da nerazumni prohtevi ne vodi ničemu. Koliko boca tekile možeš popiti? Koliko vodki? Najvažnije je da imamo nekoliko različitih vegeterijanskih jela, po bocu tekile i vodke, Coca-Colu, Pepsi i puno boca vode. Jako smo skromni, ekstravaganciju čuvamo za koncerte!"

Dugo ste bili odsutni sa scene; čime ste se bavili?

Cass: "Dosta smo svirali u Evropi, gde smo zaradili zlatne ploče u Nemačkoj, Francuskoj i Italiji, platinastu u Britaniji i koncentrisali smo se na druga tržišta.

Zatim, morali smo da se sklonimo s očiju bivše kompanije ploča jer su bili jako ljuti zbog naše odluke da napustimo etiketu. Onda je na red došlo i komponovanje, uvežbavanje i snimanje novog albuma."

Skin: "Tokom godine smo rešavali stambene probleme jer smo četiri godine bili na turneji i živeli u hotelima; kada bi se zadesili u Londonu onda bi ili spavali kod prijatelja ili odlazili u poduže posete sopstvenim porodicama. Sada svi imamo svoje prostore gde možemo da se raspakujemo a ne da sve što posedujemo stoji u brojnim sanducima po nekim skladištima!"

Ace: Putovali smo. Skin je bila u Londonu, Mark u Irskoj, Cass je bio u Indiji a ja sam otišao do Australije i onda proveo duže vreme u Milanu. Bilo je potrebno da se malo odvojimo jedni od drugih..."

Skin: "Upoznali smo se sa Nelsonom Mandelom, za njegov 80. rođendan, i odsvirali dva koncerta povodom te proslave u Južnoj Africi. Najveća čast nam je bila da prisustvujemo zvaničnoj večeri u Mandelinu čast. Dobili smo samo dve pozivnice i doneli demokratsku odluku da Cass i ja treba da idemo!? Ace i Mark su to prihvatili jer znaju da će, ako nas Ozzy Osbourne ili neko iz Led Zeppelin pozove na rođendanski provod, ići njih dvojica!"

Da li te zamara predstava koju publika ima o tebi?

Skin: "Ne... Jer nisam sigurna kako me publika vidi. Sumnjam da me je lako razumeti i mislim da imaju puno pogrešnih koncepcija o meni. Što me ne iznenađuje! Mogu biti veoma intenzivna ali me šokira da ljudi veruju da sam to non-stop, 24 sata dnevno!? Isto tako mogu biti i sramežljiva, zabavna, čudna, i ponekad, jako druželjubiva. Da sam stalno u speedu, bila bih prava asshole!"

Koliko je teško održavati renome za koji si se izborila?

Skin: "Kredibilitet je nešto nepredvidljivo... Mislim da se takvim stvarima pridaje prevelika pažnja; značaj takvih napisa je mnogo manji nego što to sami mediji veruju; lično ne pridajem nikakvu važnost tome jer me boli polni organ za to!"

Kada smo kod polnih organa, muškarci obično imaju tremu pred uspešnim ženama; da li se često suočavaš s tipovima koje vidno uplašiš?

Skin: "Ne, nisam mnogo takvih srela i obično se dobro slažem s muškarcima. Jedini muškarci koji me se plaše su oni koji se boje Štrumfova i drugih crtaća!"

Da li je moguće imati privatan život?

Skin: "Ne poslednjih godina, ali su nam pauze između turneja omogućile da sredimo i privatne živote. Rock karijera obično znači da ne možeš održati emocionalne veze jer ljudi obično žive drugim životima i ne shvataju kroz šta mi prolazimo. Zbog toga ti članovi benda postaju najbolji prijatelji jer doživljavaju ista iskustva kao ti."

Muzičari obično tvrde da ih uspeh nije promenio, međutim, njihove porodice to najbolje znaju. Šta tvoja majka misli o tebi?

Skin: "Ona zna da to što čita i čuje o meni nije stvarna istina. Čak i neke negativne stvari koje sam navodno rekla o njoj nisu izazvale reakciju jer zna da se radi o lažima. Moj odnos sa porodicom je i dalje veoma normalan."

Imali ste malu ulogu u filmu 'Strange Days'. Koliko vam je to pomoglo u proboju na Američko tržište?

Skin: "Nismo glumili u filmu već smo samo svirali, kao što obično i radimo na koncertu! Međutim, dopala mi se sva ta frka na snimanju... Volela bih da mi neko ponudi ulogu anti-herojke u akcionom filmu i ako bih dobila takvu ponudu, ozbiljno bih razmislila o tome!"

Cass: "Moj lični udeo u filmu je bio da mi se u jednom trenutku vidi dreadlock! Ne znam koliko svi ovi soundtrackovi pomažu bendovima... Teorija je da ti pomognu da ti se ime pročuje u krugovima koji te ne znaju, međutim, ta formula radi jedino ako je film uspešan. 'Strange Days' nije bio i nismo postali slavni u Americi. Naš drugi album je prodat u manjem tiražu nego 'Paranoid & Sunburnt', a baš zbog uspeha našeg debija su nam sugerisali da učestvujemo u tom projektu.Uživali smo u radu na filmu iako nam je u suštini odmogao i voleli bi da stvarno snimimo muziku za ceo film. Nema svrhe sarađivati na filmu ako je sranje, međutim, nesreća je da to niko ne zna u vreme snimanja... Skoro da smo potpisali ugovor za 'Godzilla' soundtrack za koji je trebalo da obradimo Zeppelinov 'Kashmir' međutim, kada smo to čuli, digli smo ruke jer ne radimo verzije poznatih pesama! Drago nam je da smo odustali zbog kvaliteta ili, preciznije rečeno, nedostatka kvaliteta filma, pa je Puff Daddy obradio pesmu i napravio mega-hit!?"

Dok ste vi bili polu-neaktivni Marilyn Manson je postao najnoviji HM idol; mislite li da je to opravdano ili je njegova slava samo razultat uspešne propagande?

Cass: "Vidim izvesne sličnosti izmedju MM-a i Skunk Anansie; ne u muzičkom smislu, niti u pripadnosti istom žanru, već u tome što oba benda predvode jake ličnosti koje su veoma upečatljive i prosto ti grabe pažnju. Tekstualno je dobar, međutim na muzičkom planu se prilično bavi 'pozajmljivanjem'. Ipak i to ima svoju svrhu: puno je klinaca koji nikada nisu čuli za Marc Bolana i T-Rex, Bowie-jev 'Ziggy Stardust' i on ih obaveštava, upoznaje s tim velikanima, što je dobro. Sličnost postoji i još zbog nečeg: obožavaoci moraju imati razloge zašto vole ovakve izvođače i često se ubeđuju s prijateljima, braćom i sestrama, roditeljima... Puno bendova ima brojnu publiku bez očiglednog razloga, dok su Skin i Marilyn jedinstveni u izgledu i načinu prezentacije."

Individualci u svetu mediokritetnog kopiranja?

Saša Stojanović
copyright MiM