Rock Express Online | Arhiva | Br.16

Prenosimo iz hrvatskih novina

Interview: Goran Bregović - vinogradar
Zagorski sindrom

Goran Bregović, veliki trgovac, ali nesumnjivo i najcenjeniji ex-YU muzičar u svetskim razmerama - prvi je shvatio: da bi se postigli tiraži slični nekadašnjim, albumi se moraju prodavati u svim ex-YU republikama. U tu svrhu potrebno je održavati koncerte, promocije i davati intervjue. Lukavi Bregović, kada priča za srpske novine za nijansu više ističe svoje srpske gene, u bosanskim - godine provedene u Sarajevu, a u hrvatskim... to ćete moći da pročitate u ovom tekstu koji prenosimo iz hrvatskog "Nacionala".

Želeli smo da uradimo intervju sa vinogradarom Bregovićem, no vi ste to odbili...

Nikad mi se nije sviđalo kad neko u novinama pokazuje gaće, odnosno uvodi medije u svoj krevet.

Koliko vaša pesma "Loše vino" ima veze s vinom koje dobijate iz vinograda vašeg oca?

Nemamo loše vino, moj pokojni otac je posadio rizling i neku vrlo otpornu lokalnu lozu, tako da imamo dve vrste belog vina.

Počeli smo o vinu kao da ste Zagorac, a ne Bosanac.

Pa neki Zagorci me smatraju svojim, bez obzira što sam odrastao u Sarajevu - imam dosta zagorskih simptoma. Moj otac je toliko izgledao kao Zagorac da mi nije jasno kako je mogao da bude oficir bivše JNA. Čovek odrasta sa otporom prema roditeljima, ali kasnije sve više liči na njih i otkriva njihove dobre strane. Tako se ja sad zanimam za vinogradarstvo i, kao i moj otac, svake ću godine proizvesti 1000 litara vina, toliko vina bi on svake godine popio sa svojim pajtašima. Nadam se da ću i ja imati s kim popiti toliko vina.

Dok vi razdoblje Bijelog Dugmeta nazivate bivšim životom, Bebek izjavljuje da se oseća kao da je još uvek u BD i kritikuje vas: "Kako ga nije sramota da se tako odnosi prema nečem najboljem što mu se dogodilo u životu?"

Dugme nije najbolje što mi se dogodilo u životu. Bebek je za Dugme bio više vezan nego ja . Ne gledam na BD kao na nešto loše, ali to sam prošao i idem dalje. Dalje bavljenje time je kao kad bi ceo život išao u pelenama.

Pratite li ono što trenutno radi Željko Bebek i šta mislite kako bi protekao vaš ponovni susret?

Ne pratim ono što sada radi Bebek, no ne zato što me ne zanima, nego jednostavno nisam u prilici. S Bebekom se nisam video petnaestak godina. Nakon njegovog odlaska iz Dugmeta nismo se više sreli i ne znam kako bi protekao naš susret.

Ko je, po vašem mišljenju, bio najbolji od trojice pevača Bijelog Dugmeta?

Svi su bili dobri, u suprotnom ne bi pevali u Bijelom Dugmetu.

Željko Bebek smatra da bi zbog poštovanja prema brojnim poklonicima Bijelog Dugmeta trebalo napraviti još nekoliko oproštajnih koncerata.

Ja ne mislim tako.

Šta mislite o velikom kompozitoru filmske muzike Vangelisu?

Upoznali smo se za vreme jednog od mojih boravaka u Grčkoj. Otišli smo i do njegovog studija, gde smo zajedno svirali. Vangelis je, kao i ja, autodidakt; pijanista je, ali nema klasično muzičko obrazovanje, čak ne zna ni note. Kad sam to rekao mom glavnom orkestratoru, bio je očajan jer mu je Vangelis uzor u orkestraciji. Te večeri mi je darovao jednu svoju zlatnu ploču, i iako Vangelis nikad nije koristio grčku muzičku tradiciju, mogu reći da smo on i ja na sličnoj livadi.

Dok ste u Beogradu, navodno često igrate mali fudbal?

Fudbal igram u društvu bivših fudbalera, a jedan od njih je Vlado Čapljić, nekada igrač Željezničara, Partizana i Dinama. Uglavnom igram u obrani.

Vaše pesme pevaju navijači Zvezde i Partizana. Koliko vam to znači?

Nisam pisao pesme za navijače, one su pisane za svakog, ali eto prihvatili su ih navijači Zvezde i Partizana. Moj studio je blizu Zvezdinog stadiona...

Kod Arkanove poslastičarnice?

Ne, ja sam s druge strane stadiona, prema Dorćolu, i kad navijači zapevaju "Đurđevdan", u svom studiju to jako dobro čujem. Naravno da mi je drago zbog toga.

Navijali ste za Želju, jedno vreme čak ste bili i predsednik Bokserskog kluba Željezničar. Jeste li i boksovali?

Jesam, ali samo na treninzima. Na jednom sparingu nekadašnji državni prvak u velteru nenamerno mi je slomio dva rebra. Volim filmove o bokserima, prvi "Rocky" jako mi je drag film.

Možete li uporediti sadašnji Beograd sa Zagrebom?

Zagreb mi izgleda jako doteran, u razgovoru sa ljudima dobijate osećaj da je jedno razdoblje završeno, dok to u Beogradu nemate. Tamo ne osećate da je počelo nešto novo.

Na prvom singlu Bijelog Dugmeta nalazi se pesma "Blues za moju bivšu dragu" u kojoj je i stih "nikad se neću vratit u svoj rodni grad". Šta ste to još početkom sedamdesetih hteli reći?

Ne znam, to je ljubavna pesma, posvećena jednoj ženi, koja nema veze s tim gradom. Zaista se ne sećam šta sam hteo reći tim stihom.

Zašto čak ni u vremenu kada je bilo poželjno reći da ste iz Sarajeva, niste to nikada javno isticali?

To mi je bilo neukusno, nisam ja Bono kojem je Sarajevo odlično mesto za slikanje.

Dino Merlin je za vas rekao da kao čovek niste onoliko veliki koliko ste veliki kao umetnik.

Ne bih voleo da pričam gluposti kao on, pa ću se suzdržati od komentara.

Pratite li zbivanja na hrvatskoj estradi?

Ne, nemam pojma šta se dogada ni na jednoj estradi.

Pretpostavljam da znate za Parni Valjak i Prljavo Kazalište?

Ne znam šta sada rade, ono što su pre radili jako sam voleo.

Više puta sam pročitao kako neki autori kad nešto obrade, maznu ili nepotpisano prepišu izjavljuju kako su se malo igrali Bregovića. Kako reagujete kad tako nešto pročitate?

Nisam nikad tako nešto čitao, ali mi to nimalo ne smeta. Verujem da bi mnogi voleli biti bogati i slavni kao ja, ali nije to samo tako. Mnogi su maznuli, pa im nije nešto krenulo, nisu postali Gorani Bregovići.

Kojim povodom ste Alki Vuici kupili frižider?

Bio joj je rođendan.

Zašto svaki put kada ste u Zagrebu odsednete kod Alke Vuice?

Mi smo stari prijatelji, u godinama sam kad volim da imam prijatelje i zato odsedam kod Alke.

Šta mislite o njenoj muzici?

Sviđa mi se i volim način na koji Alka peva. Ona nije pevačica kojoj u usta možete gurati neke gluparije, ima svoj prepoznatljiv karakter. U autorskom pogledu mislim da će svoje najvažnije pesme tek napisati.

Snimate li još svoje seksualne odnose?

Ne želim o tome razgovarati, to je moja privatna stvar. Zahvaljujući ratu ljudi su zavirili u moju spavaću sobu i to mi nije drago, ali s obzirom na to šta su sve ljudi doživeli u ratu, ne mogu sad praviti tragediju oko toga što mi je neko video kitu.

Čitao sam kako hvalite Gorana Ivaniševića. Zbog čega ga toliko volite?

O Goranu Ivaniševću govorio sam zato što sam njegov navijač, kao što navijam za svakoga ko je naš. Neću valjda navijati za Samprasa.

Pre ovog braka imali ste ćerku, možemo li saznati šta je s njom?

Živi u Beogradu. Pre rata je upisala likovnu akademiju, no na žalost nije mogla studirati. Jedno vreme je provela u Amsterdamu i budući da je završila i muzičku školu, sada je poželela da se malo bavi muzikom. Tako je završila u mom studiju gde se uči studijskom radu.

Kako je vaš mlađi brat?

Moj brat je završio francusku kulinarsku akademiju i jedno vreme u njujorškom "Intercontinentalu" bio šef kuhinje. Sada ima svoj francuski restoran na Grinič Vilidžu. Napisao je i nekoliko knjiga o gastronomiji.