Rock Express Online | Arhiva | Br.16

Sačuvajte svoj stari gramofon, ko zna šta nam donosi budućnost!
AC/DC
Neka bude Rock!

Kritika im se prvo podsmevala da bi ih kasnije uzdizala do visina i pripisivala im osobine koji niti su imali - niti su želeli da imaju. Ulagujući se publici, kritičari su se utrkivali u proizvodnji stilskih odrednica kojima bi opisali zvuk australijskog benda: adrenalinski Rock, Riff'n'Roll, Hard Boogie... AC/DC za sve to nisu mnogo marili. Želeli su samo da sviraju glasno i da se dobro zezaju.

Godina 2049. Pošto su zemaljski vladari pedesetak godina ranije pokazali apsolutnu nesposobnost upravljanja istom i zapretili da nekad simpatičnu planetu pretvore u nuklearno-sidašku Sodomu, na scenu je stupio Veliki Tutor - naprednija civilizacija zadužena za nadzor nižih oblika života.

Snage Velikog Tutora zaposedaju Zemlju, u najkraćem roku zavode red, rad i disciplinu i zabranjuju sve vrste zabave u cilju ubijanja morala i povećavanja poslušnosti Zemljana primoranih da u narednih 5 vekova okajavaju grehe svojih predaka. Ukratko 2049-e Zemljani su niža vrsta.

Tutorska civilizacija je tehnološki veoma napredna, ali ipak nije operisana od kontrolisane okrutnosti. U cilju zabave okupatora i zastrašivanja podanika, svakog ponedeljka organizuje se velika lutrija. Svaki Zemljanin preko svog matičnog broja učestvuje u izvlačenju. Izvučeni "srećnik" biva doveden pred CK (centralni kompjuter) koji mu slučajnim odabirom postavlja jedno od pitanja tipa: "Koliko se dijagonala može povući u jednakostraničnom 1028 - ugaoniku?", "Navesti tačnu geografsku širinu i dužinu na kojoj se nalazi prednja leva noga Ajfelovog tornja" i sl.

Ako se u roku od 30 sekundi ne da tačan odgovor - sledi javna deatomizacija, tj. telo izvučenog "srećnika" se rastavlja na atome. Nagrada za tačan odgovor nije predviđena, jer ovo i nije nagradni kviz, a do sad se nije ni desilo da neko ubode tačan odgovor. 10. februara već pomenute 2049. zloslutni CK izvlači vaš broj. Posle kratkog šoka opraštate se sa familijom i krećete ka studiju gde će se pred milionima gledalaca završiti vaš već skoro 70 godina dug život. Sedate na deatomizirajuću stolicu. Na jednom od displeja CK počinje blinkovanje koje se zaustavlja na grupi pitanja vezanih za muziku. "Možda ipak ima nade, pa celu mladost do dolaska ovih gmazova sam proveo slušajući muziku koju su ovi prokleti Tutori naknadno zabranili". Metalni glas kompjutera prekida razmišljanje - "Navedite pesmu koja po svim kompjuterski proračunatim parametrima predstavlja suštinu Rock muzike u drugoj polovini prošlog veka? Imate 30 sekundi. Sad!"

"Majko moja, kako da od milijardu snimljenih pesama pogodim onu koja statistički, istorijski i ko zna kako sve ne predstavlja suštinu?"

Još 20 sekundi.

"Poslednji put sam slušao muziku pre skoro 50 godina, ko bi se sada setio tačnih naziva pesama..."

Još 10 sekundi.

"Layla? Možda Dim na vodi, Man Who Sold the World - ali koja verzija?"

Još 5 sekundi.

Fleš. "Znam. Uostalom nemam šta da izgubim". TNT - AC/DC.

Počinje da svetluca neka crvena sijalica. Još sam živ. Tehničari su se uzmuvali. Izvode me iz studija. Pogodio sam!

Trčim kući koliko mi godine dozvoljavaju. Ljudi me gledaju sa nevericom i ponosom - ipak ima nade, oni nisu nepobedivi.

Kada je muzika zabranjena, morali smo da predamo sve CD plejere i tjunere ali nešto im je promaklo. Ako se ne varam moj odavno pokojni stric je spremio u podrum gramofon - zlu ne trebalo, i kompletnu kolekciju crnih vinilnih ploča kojih se sećam kao kroz maglu. Otvaram prašnjave kutije, povezujem gramofon i posle malo kopanja nalazim ploču AC/DC. Kreće rif koji mi je spasao život.

U podrum utrčava moj unuk prvenac, 14-godišnji ali već dobro razvijeni klinja i baca mi se u naručje: "Deda care, sve si ih sjebao". Onda zastaje zbunjen zvucima. "Šta je to?" Muzika. "Koja energija! A ZATO su nam TO branili!" - i počinje ludački da skače po prašnjavom podrumu baš kao ja nekada. Šta nekada, i sada, sve dok me bol u leđima ne podseti na godine koje nisam mogao da pobedim.

"Deda, ko su oni, moram saznati sve o njima!" Ne mogu da verujem, nekada bezvoljnom klincu gori ona ista vatra u očima koju sam i ja imao dok smo bili ljudi i dok nisu zabranili muziku, sport, film, zabavu, časopise...

U drugom delu podruma nalazim komplete Džuboksa, Pop - Rocka i Rock Expressa, davno prevaziđenih papirnih časopisa i traganje počinje.

Desetočlana familija Young 60-ih godina seli se iz Škotske u Australiju u potrazi za boljom srećom i većim platama. Nasledivši očev dar za muziku sva sedmorica braće (!) od malih nogu počinju da sviraju. Jedan od starije braće, George osniva Easy Beats - prvi australijski Beat sastav koji će ostvariti svetsku slavu. U sklopu brojnih evropskih turneja krajem 60-ih, sastav jednog iz klana Young-ovih posetio je i Jugoslaviju i učestvovao na jednom od splitskih festivala.

Početkom 70-ih Malcolm Young napušta školu i odlučuje da krene stopama svog starijeg brata. Pre podne radi u fabrici, a uveče nastupa po školskim igrankama. Prvi ozbiljniji bend naziva "Velvet Underground" (zvuči poznato?), ali uspeh još nije na horizontu. Angus Younga (rođen 1955. i "visok" 159 cm) je još u klinačkim danima krasila sposobnost da brzo donosi prave odluke. Shvatio je šta voli (muziku) a šta mrzi (školu), sačekao da napuni 14 godina i 9 meseci (zakonski minimum u Australiji) - napustio školu i krenuo u život. Zaposlio se kao slovoslagač u izdavačkoj kući koja je izdavala soft porno časopis Ribald, a večeri je poput Malcolma, provodio svirajući i vežbajući sa svojim bendom Tantrum.

Neuspešno tražeći postavu sa kojom bi počeo ozbiljan rad, Malcolm najzad obraća pažnju na Angusa i poziva ga u bend, što ovaj i prihvata.

Ime za bend nalaze na metalnoj pločici na poleđini majčinog usisivača - AC/DC tj. može na struju a može i na baterije (oznaka za uređaje koji mogu da koriste i naizmeničnu i jednosmernu struju).

Iako izjavljuju da nisu znali da "AC/DC" u slengu označava biseksualca (onog koji može da radi i ovako i onako), bliži je istini podatak da je dvoznačnost termina namerno iskorišćena u cilju postizanja brže popularnosti.

Prvi gig AC/DC su imali tokom novogodišnje noći 1973. u jednom sidnejskom klubu. Posle brojnih promena, godinu dan kasnije bend snima prvi singl u postavi Angus & Malcolm, Dave Evans - vokal, Peter Clark - bubnjevi i Rob Bailey - bas.

Lepuškasti Evans, pod uticajem tadašnjih glam & glitter pevača, počinje da glumi zvezdu i da se oholo ponaša prema ostatku benda. Maleni, ali prgavi Škoti problem rešavaju iz momenta - Dave Evans dobija šut kartu i mikrofon ustupa svom poznaniku bubnjaru i povremeno pevaču Ronaldu Belfordu Scottu, poznatijem kao Bon.

Novi frontmen je imao nekoliko zajedničkih stvari sa Angusom i rifmejkerom Malkolmom: i sam je bio dete škotskih iseljenika, takođe je napustio školu sa 15-ak godina i više od svega voleo je žestok Rock'n'Roll.

Povodom izdavanja box-seta "Bonfire", Angus se seća dana kada je Bon došao u bend. "Želeo bi da budem vaš bubnjar!" - Bon, mi imamo bubnjara, potreban nam je tvoj talenat, ali za mikrofonom. Bon je imao osećaj pripadnosti bendu i možda je baš to što je bio bubnjar, i to dobar, uticalo da ni kasnije ne navuče "frontmenski sindrom" i ponašanje u stilu - "Ja sam pevač, ja sam zvezda, na mene se lože ribe...".

Trio Young - Young - Scott kreće na snimanje debi albuma 'High Voltage' u čemu im pomažu Tony Kerrante na bubnjevima i već pominjani stariji brat George na basu. Posle svega 10-ak dana album je snimljen i AC/DC su spremni da visoko - voltažnim rifovima uzdrmaju svet, pogotovo što im se uskoro pridružuju Mark Evans na basu i Phil Neerudzeuecius, koji je prezime mudro skratio u lakše pamtljivije Rudd.

Februara 1976. bend snima drugi album 'T.N.T.', koji se prodaje još bolje od svog prethodnika - u prvih nedelju dana prodat je u 11.000 kopija. AC/DC uskoro postaju najveća koncertna atrakcija najmanjeg kontinenta. Promotivni menadžer Michael Browning predviđa da će bend postati drugi zaštitni znak Australije (prvi su naravno kenguri) i nagovara ih da pređu u Englesku i pokušaju da osvoje svet. Bend pristaje, ali prethodno snima još jedan album - 'Dirty Deeds Done Dirt Cheap'.

Po dolasku u Englesku 14. maja 1976. izlazi prvo ne-australijsko izdanje - 'High Voltage', koji ustvari predstavlja best of prva dva albuma. AC/DC su neprekidno u pokretu. Sviraju svakodnevno širom Evrope, uglavnom po manjim klubovima ili kao predgrupa većim imenima. 1977. počinje fenomenalno. Bend izdaje svoj verovatno najkvalitetniji album - 'Let There Be Rock' i kreće na turneju sa Sabbathima. Na pola turneje dolazi do raskida ugovora. Zvanična verzija - međusobno neslaganje. Nezvanična verzija - momci iz Sabbatha nisu bili oduševljeni time da im neki mali australijski bend svake večeri krade šou!

Posle manje svađe sa Angusom iz benda odlazi Mark Evans, no bend promptno nalazi zamenu u Englezu Cliff Williamsu.

Album 'Powerage' izlazi 1978. u samom jeku Punk ere, ali mu to ne smeta da postigne veliki uspeh. Štaviše! Kreće još jedna serija beskrajnih koncertriranja po Evropi i Americi koja rezultuje prvim živim albumom - 'If You Want Blood - You've Got It'. Ovaj album predstavlja još jednu prekretnicu u radu benda. Barijere su konačno probijene i AC/DC postaju svetske zvezde, kako u Americi, tako i u Jugoslaviji. Većina beogradskih klinaca, koji su te 1978. imali 10 - 15 godina ovaj kultni album smatraju "najodgovornijim" za razvijanje svog R'n'R životnog stava.

Dogodine izlazi 'Highway to Hell' i kreće još jedna mamutska turneja. "Koncerti su naša najjača strana, gde god da smo svirali uspevali smo da oduvamo publiku. Za to ustvari i živimo - glasna muzika, dobro zezanje i naravno, ribe" - iskren je Angus.

Osamdesete počinju tragično za australijske rokere. 19. februara Bon Scott umire usled gušenja povraćanjem posle još jedne pijane noći. Posle neverice i sezone plakanja, bend odlučuje da krene dalje.

Ponekad se stvarno isplati čitati pisma fanova. Jedan 14-godišnji fan, pišući Malcolmu predložio mu je pevača grupe Geordie, Brian Johnsona. "Pa, da! Kako sam na njega zaboravio!" - lupio se po glavi vođa benda prisećajući se energičnog pevača koji ga je nekoliko puta koncertno oduševio. Brian, koji se nekoliko godina ranije povukao iz šou biznisa, odlučuje da da ponovo uplovi u muzičke vode i sa grupom odlazi na Bahame, gde će se snimati album prigodnog imena - 'Back in Black'. Publika odlučuje da ih podrži i album prolazi sjajno. Po prvi put AC/DC na svojoj strani ima i do tada pljuvački nastrojene Rock kritičare.

Krajem 1981. godine izlazi verovatno poslednji "pravi" AC/DC album - 'For Those About to Rock - We Salute You', koji hara evropskim i USA top listama.

Sledi serija kvalitetno slabijih albuma: 'Fuck Of the Switch' (1983), 'Fly On the Wall' (1985), 'Who Made Who' (1986), 'Blow Up Your Video' (1988) - što im uopšte ne smeta da i dalje odlično prolaze na koncertima. 1990. izlazi 'Razor's Edge' koji dokazuje da u grupi još uvek ima stare vatre, a pesma "Thunderstruck" sa zaraznim rifom skoro 2 godine ne silazi sa svih svetskih TV & radio stanica.

Sledeći album 'Ballbreaker' izlazi posle (za AC/DC) nezamislive petogodišnje pauze, koju popunjavaju izdavanjem dva živa albuma. 1997. izlazi memorijalni četvorostruki box-set 'Bonfire' posvećen Bon Scottu.

Rad na novom albumu je obavijen velom tajne. U stvari nije zvanično potvrđeno ni da li će ga biti. Glasine da će se pojaviti krajem 1998. pokazale su se kao netačne. Sledeći termin koji je u opticaju je jun 1999. Album će se navodno zvati 'Drink a Shot / Take a Shot' i verovatno će biti dupli. Kao kuriozitet najavljuje se pesma "Toon", na kojoj će se Angus Young po prvi put oprobati u ulozi pevača. Album će, navodno, ponovo producirati George Young, što bi mogao biti znak novog početka u karijeri ovog odličnog Rock benda.

2109. godina. Tutori su već davna prošlost. Zvuci koje sam čuo kao klinac naterali su me na akciju. Osnovao sam pokret otpora, a adrenalinska muzika nam je povratila moral i osećanje ponosa. Posle kratkog psihičkog rata (klasični ratovi sa ubijanjem i klanjem su odavno prevaziđeni) Tutore smo ubedili da smo ponovo sposobni da se sami staramo o svojoj budućnosti.

"Deda, pričaj mi kako ste ti i tvoji drugovi AC/DC pobedili i oterali Tutore i oslobodili Zemlju". Ma sto puta sam ti pričao tu priču. "A gde je taj gramofon?"

Hmmm, eno ga dobro sakriven u podrumu. Zlu ne trebalo.