Rock Express Online | Arhiva | Br.14/15

Intervju: Milan Mumin, lider Love Huntersa
Antiheroj za sva vremena

Nisam fanatik, ni iskompleksirani mačoserator. Imam dušu i mesta za sve. To je umetnost.

Love Hunters su bend koji je "izbegavao" trendove. Kada su svi bili unplugged, vi ste "pičili" iz sve snage. Sada kada su svi naelektrisani, vi ulazite u akustičarsku fazu?

Cela ta ideja i potreba za akustičnom muzikom oduvek mi je bila bliska. Malo njih zna da su sve pesme Love Huntersa nastale na jednoj razdrdanoj akustari koja je više vrištala no što je svirala. Međutim, ideja da se oprobamo u akustičnim vodama došla je sasvim spontano na probama. Svi smo se složili da bi mogli malo da eksperimentišemo i to najviše oko aranžmana. Zagolicalo nas je kako će ljudi reagovati na takvu promenu jer su od nas naučili da dobijaju samo "tvrdo" pakovanje. U to vreme je isticao ugovor sa "Komunom" i ja sam im predložio da nas podrže u ideji unplugged albuma, na šta su oni sa zadovoljstvom pristali.

Sada će napokon svi oni koji su voleli vaše balade dobiti svojih pet minuta?

Najbolji prijatelji su mi odavno govorili da na koncertima sjebem svaku baladu, ali mi to nije smetalo jer na koncertima ne vladam sobom. To je jedna vrsta energije koja je neponovljiva. Ako je cena to što će par balada zvučati jadno, jebe mi se. Ovo sa akustičnom varijantom je jedna sasvim nova igra za koju čak ni ja ne znam kako će funkcionisati. Verovatno ćemo se publika i mi opet stopiti u jedno i ne plašim se da će nešto škripati. Znači, svi oni koji više vole našu "mirniju" stranu sada će na disku i na koncertima 100% uživati.

Kako je prošao "Azimuth" u odnosu na "Oh, evolution"?

"Azimuth", a posebno pesma "There" su nam odradili do sada najveći posao. Takođe, "Komuna" je stala iza nas, medijski nas podržala i uspeli smo da nabijemo tiraž koji smo do sada samo sanjali. No, bitnije od tiraža je to što smo stekli širi krug slušaoca i što smo svirali na nekim mestima gde pre nismo mogli. Ipak, poseta je znatno opala u odnosu na prošlu godinu najviše zahvaljujući ovoj besparici i ludilu koje nas okružuje.

Da li imaš podatke koliko ste prodrli izvan granica sadašnje Jugoslavije?

Što se tiče inostranstva, još uvek smo daleko, a što se tiče granica ex-Juge tu smo malo bolji, mada stvari idu jako sporo i teško. Informacije postoje, ali mi smo mali bend da bi se moćnici pokrenuli i dali nam zeleno svetlo. Samo tipovi kao Bajaga, Balašević, Bregović i Čolić imponuju svim stranama. Na njihovim ugovaranjima se upisuju bitni politički poeni i samo oni mogu da gostuju svuda. Ja sam malo putovao sa novosadskim umetnikom Somba Balintom, gde smo u Nemačkoj, Slovačkoj i Mađarskoj prezentovali njegovu umetnost i muziku Love Huntersa. To je bio doživljaj zbog koga se i radi ovaj posao.

Otvoren si za sve nove pravce u umetnosti. Pratiš li dešavanja na modernoj muzičkoj sceni?

Mozak mi radi punom parom i upijam sve kvalitetno. Nisam iskompleksiran i nemam negativan odnos prema stvarima koja ne poznajem. Ja generalno sve probleme vezujem za postojanje nekog kompleksa. Što je kompleks veći, time je čovek uži i obratno. Znam dosta muzičara koji ne vole tehno, house ili elektroniku. A nisu ni prstom mrdnuli da se upoznaju sa muzikom i stvarima koje je prate. I što je najveća bruka, oni su najveći kritizeri i urlatori. Ma, marš u pičku materinu. Takođe, ne priznajem ni one stvaraoce nove muzike koji ne priznaju klasiku. I oni marš u pičku materinu.

Odrastao sam u bloku gde se samo slušao rock'n'roll i ništa više, pa opet nisam stao gluv na druge stvari. Obožavam da odem na rave party, a posle toga zaglavim u najgoroj kafani do jutra. Ko to može da pomiri, car je!

Dostigao si nivo kada sviraš sa ljudim koje si obožavao kao klinac. Kakav je osećaj deliti binu sa nekom legendom?

Veoma mi imponuje kada se nađem u takvoj prilici, pogotovo ako se radi o čoveku koga volim i duboko cenim. U protivnom, to je samo deo posla koji gledam da odradim najbolje što mogu. Nisam od tipova koji je drkao na neke heroje, meni su uvek bile bliže face koje su gajile imidž antiheroja. Ipak, najlepše se osećam u društvu svojih vršnjaka jer smo zajedno krenuli, najeli se uspet govana i stigli gde smo sada. Svi mi ljuštimo istu gorku koru hleba.

Ako si već u fazonu antiheroja, kako bi se osećao kao sex simbol u koži Zdravka Čolića?

Verovatno smešno i usrano. Bog mi nije dao izgled sex simbola tako da nisam opterećen da li će pičke vrištati za mnom ili ne. Ali to sa Čolom ide, njemu svaka čast, mrak je za žene. Meni je to malo kičeraj, ali pali. U mojoj publici su žene uglavnom tu zbog pesama, čak ih moj izgled i nastup plaši pa mi to dođe kao antireklama. One najhrabrije priđu da mi kažu koju lep reč i to je meni dosta. Ja sa ženama nikada nisam bio u manjku tako da ne koristim posao da bih stigao do pičetine.

Tvoji odnosi sa ženama će se moći pročitati u knjizi "Fanatik" u kojoj su sabrani svi tekstovi sa Love Hunters albuma. Izdavanje ove knjige je malo kontradiktorno sa izjavom da pišeš i pevaš samo na engleskom jeziku.

Objavljivanje ove knjige nije moja ideja. Iza objavljivanja knjige stoji beogradska kuća "Aurora", a njeni vlasnici Rastko i Zoran su mislili da moji tekstovi i na srpskom imaju neki smisao i težinu. Pošto znam da ne postoje mali i veliki kompromisi, ja od početka guram samo u jednom pravcu i tako će ostati. Oni koji ne kapiraju engleski, sada će imati priliku da skontaju o čemu Mumin peva. Stojim iza ove knjige, ali ona neće promeniti moj stav.

Love Huntersi su jedini ovde uspeli da naprave karijeru pevajući angažovane tekstove na engleskom.

Što se angažovanosti tiče, jedan je Štulić. Njemu kapu skidam. Ja nemam taj senzibilitet. Kod mene je sistem tako razvijen da funkcionišem samo u okviru moga grada. Meni je Novi Sad sve, rodno mesto, omiljeni grad i država. Imam taj urođeni odnos prema mestu u kome živim i to je jače od svega. Da budem iskren, meni je u celoj priči bilo samo bitno da se svidim svojim sugrađanima, da ne domaćem terenu zablistam. I uspeo sam u tome. Nisam napravio karijeru u Beogradu, da bi me zatim i Novi Sad morao priznati, nego obratno. I strašno sam ponosan zbog toga.

Baš tako izgleda bend Love Hunters, kada vas čovek gleda sa strane. ekipa drugara iz kraja kroz muziku neguje svoje prijateljstvo.

To jeste šablonica iz rock enciklopedije, ali u našem slučaju je to stvarno tako. Kroz bend je u prvoj, demo fazi prošlo pola kvarta, ali samo ortaci, da bi se nakon prvog albuma postava ustalila i drma do danas. To se oseća i na albumima. Prvi je bio sve: mladalačko ludilo, inat, hrabrost, nepretencioznost, muzička nedorečenost.To je to drugarstvo, kada smo svi izgoreli za istu stvar. Drugi je sačuvao tu magiju i dokazao nam da idemo u dobrom pravcu.

Živi album je bio vatra. Snaga koju zračimo kao ekipa. A "Azimuth" je doneo iskustvo, pređenu kilometražu, stečenu mudrost i po prvi put, veliki ulog. Pokazalo se da smo i taj korak zajedno i uspešno savladali. Ima tu, u našem drugarstvu ona western priča, u kojoj jedan drugome čuvamo leđa. Moj moto za samoočuvanje je "Ne radi nikome ono što ne želiš tebi da rade". Ako se to ispoštuje uvek mi možeš biti prijatelj.

Miro Karadžić