Rock Express Online | Arhiva | Br.14/15

Intervju: Nikola Vranjković, autor najboljeg albuma godine
Najduži je poslednji sat

Za poslednjih 6-7 godina bilo je toliko momenata kada sam i ja hteo da se ubijem, a ako je došlo vreme da se neko ubije zbog Block Out-a, onda i nek' se ubije. Ali mislim da će mu Block Out pomoći ne samo da se ne ubije već i da shvati zašto to do sada nije uradio

Nikola Vranjković predvodi grupu koja ima "album godine". I kako sâm priznaje da nije Vidovita Zorka i da ne poseduje sposobnost ESP-a, tako ni ja nisam Ljubiša-javlja-mi-se-Trgovčević, ali sasvim sigurno mogu da izadem sa ovako komotnim predvidanjem (tekst je predat pre prebrojavanja glasova - prim.ur). 'San koji srećan sanjaš sam' ne samo da je najbolja ploča u 1998. godini, već je i reper kvaliteta koji je većini domaćih muzičara nedostižan u ovom trenutku. Gonjen nekim sopstvenim, unutrašnjim Nemezisom, Nikola je urezao brze, opore slike, neshvatljive verovatno samo onima koji život provode poput Uspavane Lepotice: u hipnotičkom somnambulizmu konstantnog košmara.

Prošlo je dva meseca otkako ste objavili 'San koji srećan sanjaš sam'. Sada, kada si čuo mišljenja kritike i ona mnogo važnija od kolega i prijatelja, da li bi nešto menjao ili si potpuno zadovoljan snimljenim materijalom?

Apsolutno ništa ne bih menjao na ploči i da su kritike mnogo lošije od ovih koje su odlične, zato što više ne želim da se nijednog momenta okrećem toj ploči. Toliko sam se umorio da još uvek nemam želju da te pesme sviramo uživo.

Ovo je drugi put da si na ploči potpisan kao kompletan autor. Da li si u nekom trenutku razmišljao da bi to mogao da bude tvoj solo album?

Već sam pričao o tome. Jesam, razmišljao sam. Medutim, mislim da je rano za to.

Da li si imao viziju da ovu ploču uradiš sa drugim muzičarima?

Nikako! Nije postojala ta mogućnost. Cak i na mom solo albumu bi neke pesme pevao Mita, a devedeset posto pesama bi svirali ovi isti ljudi. Uspeli smo da pobegnemo od sujete, tako da više nemamo varijantu da se kreativno svadamo i da se kreativno mirimo, što je užasno važno za ovaj posao. Kad bi se drugim ljudima dešavalo ono što se nama dešavalo u studiju, oni bi se popičkarali za dvadeset minuta. Sigurno je da se ljudima u bendu ne svida neka pesma, sigurno je da se nekome ne dopada neki spot ili mix, ali ja ne verujem u demokratiju. Mislim da jedan čovek mora sve da uradi, da mora da se zna ko je glavni. Mi smo posao podelili tako da je u svakom segmentu rada neko drugi glavni. Ja sam pisao pesme, Aca je bio zadužen za produkciju, Mita radi spotove...

Kritika vas poredi sa grupama koje idu rasponom od Metallice preko Radiohead-a i Alice in Chains do Led Zeppelin i Queen. Toliko različito mišljenje može da znači samo jedno: ovo je autentična ploča.

Realno je da sam ja u tom trenutku najviše slušao My Dying Bride, Tool, Radiohead, Soundgarden i Pink Floyd, i to stari Pink Floyd, varijanta Barrett-Waters. Ali trudio sam se da ništa ne ukradem.

Svojevremeno je jedan kritičar izjavio da kada čuje za redom dva albuma grupe Alice In Chains poželi da izvrši samoubistvo. Vrlo sličnu konstataciju sam čuo i kada ste vi u pitanju. Da li misliš da slušaoci previše subjektivno primaju tvoje tekstove i muziku koji su konstatacija vremena u kome živimo a ne predvidanje?

Šta znači predvidati nešto? Ovo je vreme u kojem nema predvidanja. Ne zovem se Vidovita Zorka nego Nikola Vranjković, sve je jasno, ne može ništa da se predvidi jer se ništa neće dogoditi. Ako je došlo vreme da se neko ubije zbog Block Out-a, onda i nek' se ubije, jebi ga. Za poslednjih 6-7 godina bilo je toliko momenata kada sam ja hteo da se ubijem, ali mislim da će ljudima Block Out pomoći ne samo da se ne ubiju već i da shvate zašto se do sada nisu ubili.

Produkciono i tehnički, 'San koji srećan sanjaš sam' sigurno predstavlja vaše najkompleksnije i najbolje izdanje. Pored toga i Mitin vokal zvuči moćnije nego pre.

Što se tiče produkcije, imali smo bolje uslove nego prošli put. Muzički bolje zvuči zato što bolje sviramo. Ja se nadam da sam napredovao i kao kompozitor, mada ne smatram sebe kompozitorom. A što se tiče Mitinog vokala, tu smo zaista propišali krv, i mi i on, ali da to nije tako snimljeno i tako ofarbano, ne bi imalo smisla. Bilo mi je teško da ga ubacim u moju priču, jer on ima neku svoju priču, ali tamo gde su nam se priče srele - kao u "Zečevima" ili u "Najduži je poslednji sat" - te pesme je on završio za dvadeset minuta.

Preostaje vam da koncertno predstavite ovaj album. Da li ovoga puta spremate malo veća koncertna dešavanja.

Ne znam, oko toga moramo da sednemo i da se dogovorimo. Svašta je u planu, ali to opet ne zavisi puno od nas. Moraćemo da uradimo desetak manjih koncerata po Srbiji, da bi videli šta smo i gde smo, na kakvim pozicijama trenutno stojimo, pa ćemo onda da razmišljamo malo šire. Ići na silu ili sa preteranom medijskom pompom ne liči na Block Out. A opet postoji srž ljudi koji su redovni na našim koncertima, koji nas prate i po Srbiji i oni nam sve praštaju. Siguran sam da bi trebalo zbog tih ljudi da održimo u Beogradu još jedan veliki koncert, bolji od onog koji je bio u SKC-u pre godinu dana.

(Integralnu verziju intervjua sa Nikolom Vranjkovićem, u kojem pored ostalog govori o paraleli izmedu Ivice Culjka i Marilyn Mansona, aktuelnoj Heavy Metal sceni kod nas i u svetu, sa vrlo zanimljivim osvrtima na Iron Maiden i Sepulturu, sviranju u Rusiji i još mnogo stvari, moći ćete da pročitate u prvom broju Metal Expressa, prim. aut.)