Rock Express Online | Arhiva | Br.14/15

Pregled domaće muzičke scene u 1998. i izbor za album godine
Tužna i posna...'98.

   Ako je po Balaševiću "jadna i bedna" bila '87, '98 je svakako bila tužna i posna. Politički, ekonomski, moralno... (dopisati po želji) i muzički. Kako je većina preostalih velikih bendova (Pušenje, Van Gogh, Čorba, Smak, Galija, Azra, Brejkersi, Generacija 5...) albume izdala u prošloj 1997. godini, ovu su uglavnom iskoristili za predah, koncertnu promociju ili pripremanje novog materijala. Dokaz niskog kvaliteta ovogodišnje produkcije je i to što je većina novinara Rock Expressa sa teškom mukom odabrala 5 naslova za izbor za "Album godine". Pokušaćemo da analiziramo sve karike u lancu muzičkog biznisa i da otkrijemo koji faktori su najviše uticali na ponovni pad kvaliteta(posle uspona u 1996. i 1997.) jugoslovenske muzičke scene.

Autori

Kriza autorstva je stara boljka jugoslovenskog rock'n'rolla. Pomalo neprirodno deluje činjenica da glavnu reč i dalje vode ljudi rodeni 50-ih i 60-ih. Mladi autori ili nemaju potreban kvalitet da se makar približe starijim kolegama ili se okreću komercijalnijoj muzici nego što je to r'n'r u ovoj zemlji danas. Još uvek čekamo autora (kompozitora & tekstopisca) rodenog u 70-im, koji će moći dostojno da zameni Boru, Džonija i Milana.

Bendovi su posebna priča. Mlade grupe svesno biraju alternativu kao muzičko opredeljenje i na taj način dodatno marginalizuju rock'n'roll. Svesno pristajući da budu "kultni bend" svoje ulice i bežeći što dalje od mainstream rocka, dodatno utiču na osipanje rock publike.

Raznovrsnost i relativno podjednaka zastupljenost različitih muzičkih stilova neophodni su za postojanje jake i kvalitetne muzičke scene, i što je još važnije, za njen opstanak. Situacija je apsurdna, najkomercijalniji i najpopularniji muzički pravci na svetskoj sceni (pop-rock, heavy metal, trip-hop, soul'n'funky) kod nas gotovo da ne postoje. Štetne uticaje Čolićevog (Bregovićevog) novog albuma sada vide i oni medijski izmanipulisani, koji su pre godinu dana podržavali ovaj projekat. Pored pop-densa i rap-densa dobili smo i etno-dens. Samo nam je još to falilo. Ako se želi napredak, pod hitno moramo "izmisliti" jugoslovensku Metallicu i novu Crvenu Jabuku.

Loša situacija na izdavačkom terenu ove godine je dodatno pogoršana. Veliki izdavači PGP RTS i Komuna su minimalizovali izdavačku aktivnost, pogotovo na polju rock muzike. Hi-Fi Centar se posle "piratske afere" povukao i okrenuo reizdanjima licencnih albuma bivšeg Jugotona. ITMM sve teže može da privuče neko iole veće ime, pa se uglavnom okreće neafirmisanim bendovima, što i ne bi bilo tako loše da je u mogućnosti da ih adekvatno medijski promoviše. Male i agilne diskografske kuće A Records i System uspele su da izbace nekoliko kvalitetnih izdanja, ali nemaju finansijskih sredstava da u svoje redove privuku neki veliki bend. City Records uglavnom izdaje dens izvodače, ali "omakne" im se i pokoji dobar album (Trip at 7, Oktobar, Okean, Billy King), pa ih i pored strogo komercijalnog usmerenja ipak treba pohvaliti, pogotovo što su se za svega godinu probili u sam vrh izdavačke hijerarhije.

Ove godine najbolje je radio Metropolis. Dugogodišnja ispravna poslovna politika počela je da donosi rezultate i danas većina najkvalitetnijih bendova (Van Gogh, DLM, Block Out, Goblini...) snima za ovu izdavačku kuću. Sve u svemu za mlade rock bendove - mrka kapa. Nekim izdavačima neće biti zanimljivi, drugi će im tražiti velike pare za objavljivanje, a treći će ih objaviti ali neće moći dovoljno medijski da im pomognu. Triplo golo.

Mena(d)žeri(ja)

Najtužniji deo priče. Pravilo je da u ovu profesiju (poput političara) uvek dolaze najgori od najgorih. Nekorektnost prema muzičarima, novinarima i publici ove godine dostiže vrhunac. Dokle god menadžer Discipline Kičme bude pokušavao da iskamči novac za intervju sa Kojom, menadžer Zdravka Čolića terao novinare iz sale, a menadžer Brejkersa glumio menadžera iz američkih filmova, koji ne dozvoljava slikanje u bek-stejdžu i insistira na nepotrebnim formalnostima - situacija se neće promeniti na bolje. Potrebni su novi ljudi. Kulturniji, obrazovaniji, fleksibilniji i manje pohlepni.

Neko u vladajućoj strukturi je odlično shvatio uticaj vodećeg muzičkog trenda na ponašenje nacije. 1992. kada je trebalo ratovati i kada su režimu trebali krvožedni, antizapadni, nacionalistički raspojasani i primitivni podanici - data je direktiva da se na svim televizijama pušta gotovo isključivo narodna i za tu priliku izmišljena turbo-folk muzika. Par godina kasnije podanicima treba zamazati oči da ne vide da smo izgubili rat u kome nismo učestvovali, da zaborave staru štednju, Jezdu, Dafinu... Potrebno je totalno zatupeti naciju, zato se kurs pomera ka dens i rap-dens muzici koje u saradnji sa Kasandrom i Ljovisnom izvanredno obavljaju zadatak.

Danas kad su strani posrednici (uprkos referendumu) ili, ako baš hoćete, "verifikatori" na Kosovu, a NATO avioni spremni da nadleću našu suverenu domovinu, medijski kormilari kurs pomeraju u pravcu zapada. Narod će lakše podneti i nove i nove i nove poreze i prihvatiti "verifikatore" uz novu "zapadniju" muziku. Densere prerušavaju u pop-rockere, stavljaju im gitare u ruke i kreće nova obmana.

Radio je donekle slobodniji i na sreću postoji dosta radio stanica koje se trude da promovišu rock'n'roll, ali je učinak ovog medija danas gotovo marginalan.

Kod muzičke štampe situacija je najjasnija. Jedini muzički časopis upravo držite u rukama. Da li je to dovoljno? Naravno da nije. Bez 3-4 kvalitetna rock časopisa situacija na domaćoj muzičkoj sceni neće se promeniti. Apelujemo na kolege iz drugih redakcija da film prepuste filmskim časopisima, modu - modnim, sport - sportskim, sex - porno časopisima i da se okrenu pisanju o muzici, pod pretpostavkom da su uopšte zainteresovani da nešto učine za R'n'R. Mi jesmo i prihvatićemo svaku ponudu za saradnju u vezi zajedničkih akcija.

Najbitnija karika u lancu. Šta vredi odličan album ili dobro organizovan koncert ako nema ko da kupi kasetu ili ulaznicu. Rock populacija je obogaljena emigracijom stotina hiljada mladih (uglavnom rock fanova) u poslednjih par godina. Ekonomska kriza finansijski je potpuno iscrpla naciju, a politička situacija potpuno ubila interesovanje za umetnost i život svela na preživljavanje. Tiraži od 15-20.000 prodatih albuma predstavljaju retkost, kao i koncerti na kojima se skupi više od hiljadu ljudi sa plaćenim ulaznicama. Prava je sreća što Stonesi nisu došli u Beograd, jer bi se Jugosloveni dodatno obrukali pred svetom. Sa, u vr' glave, 20.000 posetilaca to bi bio najlošije posećen koncert na turneji koji bi nam sasvim zatvorio svetska muzička vrata.

Situacija je crna da ne može biti crnja, ali se ne treba predavati. Svirajte, vežbajte, pravite bendove, osnivajte nezavisne izdavačke kuće, pokrećite fanzine, propovedajte R'n'R i naravno, pretplatite se na Rock Express, jer bez vaše pomoći ugasiće se i poslednji rock medij u zemlji.

Naravno, sve ovo neće biti dovoljno ako se ne promene ekonomska situacija i politička klima. Zato na sledećim izborima pamet u glavu - i glasajte za Rock'n'Roll.