Rock Express Online | Arhiva | Br.14/15

Ko još čita uvodnike?
O tempora, o mor(on)es...

Glavni Odbojkaš je ovaj put prvi povukao prvi tempo, tj. pozdravni telegram posle koga bi Svetska odbojkaška organizacija trebalo i njemu da uruči srebrnu medalju. Zaslužio je. Ustvari samo njemu, odbojkaši su tu bili reda radi. Sećate se kada je posle najznačajnije utakmice YU fudbala, Zvezda:Bajern (u Bariju je titula samo rutinski overena) Glavni Odbojkaš izjavio: "Ne razumem se u fudbal, u životu sam se malo bavio sportom, i to uglavnom plivanjem". Eto šta smo dočekali, da u zemlji sa 9.999.999 fudbalskih stručnjaka Selektor bude onaj jedan desetomilioniti. Elem, da ispravi greške iz mladosti, Glavni Odbojkaš organizuje svečani doček ispred Skupštine za srebrne odbojkaše i tu dolazimo do (jedne od) poenti ovog uvodnika, za koji se nadam da ga neće pročitati.

Da bi raji bilo zanimljivije i veselije pozvani su i muzičari. Sve sama elita - Čeda Čvarak & Luna, Turbo Ivan, mili dečkić Dača, rokerka Ana Stanić i rokerka Viktorija. Narod se ludo zabavljao smejući se smrznutoj družini koja je navikla da nastupa u toplim studijima dragih nam televizija. Rokeri naravno nisu pozvani, jer bi - nedoBog - mogli da lanu nešto protiv Glavnog Odbojkaša i njegove selekcije. Ništa zato, barem smo dobili zvaničnu potvrdu koji muzički pravac Glavni Odbojkaš podržava, i pravo da vam kažem, milo mi je - definitivno nemamo ništa zajedničko.

 O tempora, o mor(on)es!

 Za vreme pripreme ovog broja desila su se 3 zanimljiva događaja.

Događaj prvi: Po prvi put se desilo da neko odbije da nam da intervju. Nisu to bili momci iz Sepulture, Machine Head, Massive Attack, Gary Numan, Noel Redding, Matt Sorum, Jon Lord, Bora, Džoni, Nele, Đule, Miša, Gile, već rokerka Viktorija.
   Plavokosa dama je nekoliko dana zavlačila našu novinarku Lidiju Lukić izgovarajući se prezauzetošcu zbog nastupa pred Skupštinom u organizaciji Glavnog Odbojkaša, da bi po extra uspešnom nastupu izjavila da ima vremena samo za kraću izjavu, a ne za ozbiljan intervju.
   Sam sam kriv. Šta sam mogao da očekujem od bivše Aske. Aska ostaje Aska.

Događaj drugi: Kiki iz Pilota je u intervjuu žestoko napao mog uvaženog kolegu, nazivajući ga najpogrdnijim imenima i preteći mu batinama. Urednička dilema, da li pustiti nešto intrigantno i zanimljivo što će podići tiraž ili stati u odbranu profesije, bila je velika. Primenjeno je srednje rešenje, uprkos Kikijevom insistiranju da sve uđe u tekst.

Događaj treći: Urađen je i intervjuu sa DD, jednom od retkih grupa koje su doživele negativnu recenziju u našem i vašem časopisu. Što, nek' ljudi kažu šta imaju. Nek' pokušaju da demantuju da njihova muzika nije šund & štetna pojava na našoj rock sceni. Koliko su uspeli - pročitaćete. Tu se javila dilema No.2: Da li objaviti netačan podatak u časopisu koji među rokerima slovi za Bibliju? Prevagnulo je sažaljenje i pustio sam da ide podatak da se DD hvale kako su prodali 4000 kaseta, mada iz izvora bliskih izdavaču saznajemo da je ta cifra mnogo manja. Nek' im bude. Sa većinom muzičara je slično kao sa devojkama. Ako ti kaže da je pre tebe imala 7 frajera, slobodno tu cifru pomnoži sa tri i dobićeš broj blizu realnog. Sa muzičarima treba primeniti računsku operaciju deljenja. Ali, ako je neko u ovoj zemlji srećan da za 2 & kusur godine proda 4000 kaseta i ponosi se time - neka mu bude. I treba ga usrećiti.

Branko 'poreski obveznik po svim osnovama' Rogošić