Rock Express Online | Arhiva | Br.13

Interview: Roger Glover & Steve Morse
Deep Purple
Kraljevi Hard Rocka

Zašto je otišao Richie Blackmore • Na koncertu Led Zeppelin • Život u bendu je kao brak, samo još gori! • Da li se može ogluveti od Hard Rocka • Mi nismo Heavy Metal bend! • Spice Girls su kao zidne tapete

Emil i William Zeuthen su naši novi saradnici. Klinci (13 god.) su rokeri od glave do pete, sviraju gitaru, obožavaju Hendrixa i rade kao muzički urednici u okviru dečijeg programa Danskog radija. Intervju je urađen 1. oktobra u kopenhagenskom Radison SAS hotelu.

Roger Glover i Steve Morse (aktuelni gitarista Deep Purple) su strpljivo i inspirisano odgovarali na pitanja simpatičnih Danaca.

Da li ste oduvek svirali Hard Rock?

Roger: Da, i drago mi je što si rekao Hard Rock, a ne Heavy Metal, jer nas prečesto u poslednje vreme trpaju u taj koš. Ne volim žanrovska određivanja u okviru muzike, ali ako mogu da odaberem, rekao bih - da, mi sviramo Hard Rock.

Neki ljudi čak i Stairway to Heaven svrstavaju u Heavy Metal!

Steve: Ma, ljudi svašta pišu. Znam da i Zeppeline često nazivaju Heavy Metal bendom. Volim tu predivnu i melodičnu pesmu. Gledao sam Zeppeline uživo kada su prvi put javno izveli Stairway to Heaven. Nisu bili sigurni da li da uvrste tu pesmu na album, jer nisu znali kako će je publika prihvatiti!!! I na tom koncertu su je veoma obazrivo najavili, kao novu, eksperimentalnu stvar koja je još uvek u fazi dorade.

Zašto je Richie Blackmore napustio bend?

Roger: Brojne promene su se desile u grupi u poslednjih 30 godina. I ja sam 1973. napustio bend. Odlasci su normalne stvari koje se dešavaju s vremena na vreme. Richie već skoro 5 godina nije sa nama i sada je tu Steve. Ustvari, uvek kada je bio nesrećan i nezadovoljan, Richie je odlazio...

Nećeš da nam kažeš prave razloge odlaska?

Roger: Rad u bendu ga nije više ispunjavao kao nekada. Život u bendu liči na brak, ali je stvar još komplikovanija, jer umesto dvoje ljudi - ovde imaš petoro. Svađe i ljubomora su normalne pojave kada grupa postoji ovoliko dugo i tada dolazi do "razvoda".

Da li i danas imate neke idole?

Steve: Sada su moja deca moji idoli. Imam ih troje, jednog sina i dva pastorka. Uvek me oduševe i zabave. Muzički, moji idoli su ranije bili Beatlesi, Hendrix i mnogi drugi.I dan, danas kada sviramo neki manji koncert, povučem se u kraj bine i uživam u svirci ostale četvorice (misli na kolege iz Deep Purple - prim. aut.). I oni su moji idoli.

Šta je najbolja strana "zanimanja" rock zvezda?

Roger: Možeš da ustaneš kasno.

Steve: Ha, ha, ali ne kada smo na turneji.

Roger: Ustvari, ne znam, pošto se nikad nisam bavio nekim drugim zanimanjem. U muzici sam od osnovne škole, a profesionalno od tinejdžerskih dana, tako da ne znam dobre i loše strane drugih zanimanja.

Steve: Zamisli da radiš kao prodavac u radnji i da na posao dođeš besan pa da počneš da bacaš artikle na mušterije - istog trena bićeš otpušten. Kada si rock zvezda, bes ispoljiš preko instrumenta, sviraš agresivnije i glasnije, ječe zavijaš žice… i umesto da te otpuste, dobiješ aplauze publike i ovacije rock kritičara. Ha, ha.

A šta je najgora strana?

Steve: Za mene bez dvoumljenja, što ne provodim dovoljno vremena sa sinovima.

Roger: Yeah, često smo na putu mesecima i to samo veoma tolerantna familija može da istrpi.

Da li se vaš muzički stil promenio tokom svih ovih godina?

Steve: Definicija stila bila bi ponavljanje određenih karakterističnih momenata. Zamisli da 30 godina ponavljaš iste stvari, postaćeš dosadan i samom sebi i publici. Određene promene su normalne i poželjne.

Da li vas ljudi prepoznaju na ulici?

Roger: Ponekad, mi nismo toliko medijski eksponirani da bi nam to stvaralo prevelike probleme. Ljudi su uglavnom kulturni, pa i kad me prepoznaju ne dobacuju i ne zure u mene.

Steve: Ako te ima previše na televiziji, kao Spice Girls na primer, ako ljudima prodaješ svoju sliku i lik, prepoznaće te na ulici i to može da pravi probleme. Ako prodaješ muziku, kao mi, takvih problema neće biti.

Kad ste već spomenuli Spice Girls, šta mislite o njima?

Steve: Sviđa mi se ona njihova prva stvar što počinje sa "Tell me what you want, what you really, really want", ne izgledaju loše i nemam ništa protiv njih.

U njihovoj muzici nema duše, u jednom Hendrixovom rifu ima više duše i osećanja nego u svim "Spice" pesmama.

Roger: Spice Girls su klasičan pop bend. Od pop muzike se i ne zahteva da ima dušu. Ona ti je kao zidne tapete, nešto što je tu, gledaš ih svaki dan, ali ne razmišljaš o tome. Takva muzika ti na jedno uvo uđe i odmah na drugo izađe. Ljudi to znaju i onaj ko želi da oseti emociju i čuje poruku, sigurno neće ni pomisliti da sluša Spice Girls, već Hendrixa, Cream ili Deep Purple.

Šta mislite kada ćete biti prestari za Rock'n'Roll?

Roger: Ne postoje nikakva pravila. Ja ću svirati sve dok budem mo-gao i dok bude ljudi koji to hoće da slušaju. Najbolja stvar u muzici je to što čvrsta pravila ne postoje, možeš da radiš šta hoćeš i dokle hoćeš.

Steve: Svojevremeno su pričali za desetogodišnjeg Michael Jacksona da je prestar za muziku jer je počeo da mutira i nije više mogao da na isti način peva lead u "Jackson Five".

Roger: Pre 60-ak godina na muzičkoj sceni pojavio se Frank Sinatra. Napravio je veliki uspeh sa prvim pločama. Opet su se tu našli neki pametkovići koji su rekli da to neće moći dugo da potraje. A potrajalo je, Sinatra je pevao ceo život i to veoma uspešno.

Pošto svirate glasnu muziku dugi niz godina, da li se to na neki način odrazilo na sluh?

Roger: Izvini šta si rekao?

Pošto svirate...

Roger: Ha, ha. Zezam se. Za sada da kucnem u drvo, nisam ogluveo. Godine su veći problem od glasne muzike, jer čovek postepeno, kako godine prolaze, čuje sve slabije i slabije.

Da li ćete još dugo raditi zajedno?

Roger: Kada sam došao u bend i kada smo napravili svetski uspeh, mislio sam da će sve ovo trajati 2-3 godine, možda 5 ili daj Bože 10, međutim, mi i dalje trajemo. Prošlo je 30 godina od kako bend postoji i nastavićemo da guramo dalje.