Rock Express Online | Arhiva | Br.13

Vlada Divljan
Ne želim da živim u getu

Prvi se usudio da na omot svog LP-ja stavi ćirilicu. Kasnije su taj album proglasili najboljim ostvarenjem YU Rock'n'Rolla. Radio je muziku za filmove "Šest dana juna" i "3 palme za dve bitange i ribicu", i oba puta pogodio pravo u centar. Napravio je jedan (ali vredan) narodnjak. Za njega se sa punim pravom može reći da je jedan od (naših) Idola...

Muzika za "Tri palme..." je ovih dana veoma aktuelna. Prvi singl je bio "Niko nije srećniji od nas" i moram da priznam da je malo ko očekivao Guru Gagija, Šabana Bajramovića i tebe na jednom mestu.

Verovatno nije. Sam taj spot zahteva posebno objašnjenje. Naime, u prvobitnoj verziji filma su i Šaban i Gagi imali male uloge, ali su one u montaži izbačene. Ideja mi je bila da pokažem muzičku svakodnevicu Srbije spajanjem dijametralno suprotnih autora, od kojih jedan ima oko 65, a drugi oko 25 godina. Interesantno je da su njih dvojica strašno dobro sarađivali tokom snimanja.

Trenutno se vrti singl "Sve što hoću da znam", pesma koja podseća na tvoj dosadašnji opus. Da li je to najava tvog novog solo albuma?

Pa da. To je zapravo pesma koju sam razvio iz ljubavne teme u filmu. Zajedno sa "Old Stars Bendom" sam još početkom juna ušao u novosadski studio "M" i nedavno završio snimanje novog albuma. Izdavačka kuća "Helidon", koja je postojala u staroj YU, a čiji je urednik Boris Bele iz "Buldožera", koji inače ponovo radi, zainteresovana je za moj novi projekat, tako da će se album paralelno pojaviti i kod nas i u Sloveniji. To je zapravo neka vrsta mog doprinosa toj kulturnoj, intelektualnoj saradnji koja je neminovna. Naravno država se raspala, šta je bilo bilo je, ja nisam u nekom jugonostalgičarskom fazonu, kako je to sada moderno da se kaže, ali ipak smatram da bi bilo dobro obnoviti te "kulturne mostove" radi dobra svih nas, pogotovo nas koji se bavimo ovakvom muzikom, koji čitamo knjige, gledamo filmove... Ne želim da posmatram sebe, sve nas, kao izolovanu celinu, kao geto na jugoistoku Evrope. Moram pomenuti da sam nastupao u Otočcu zajedno sa Buldožerom pred oko 6-7 hiljada ljudi, a susreo sam se sa mnogo poznatih likova (npr. Sa Đurom iz "Top liste nadrealista" i "Bombaj Štampe", koji je sada reditelj u Ljubljani). Saznao sam da je u Sloveniji trenutno najpopularniji "Plavi Orkestar".

Vratimo se malo srećnijim danima YU Rock'n'Rolla. Vladu Divljana su "lansirali" festivali, pre svega Zaječar i Zagreb, na prelazu između 70-ih i 80-ih.

Pa, u Zaječaru smo svirali samo Zdenko Kolar, Kokan Popović i ja. Grupa se zvala "Zvuk Ulice", a nastupilo je i "Limunovo Drvo" iz koga kasnije nastaje "Šarlo Akrobata". Ako je iko lansirao "Idole" onda je to bio Zagreb. Bilo je malo studija i teško je bilo snimiti prvu ploču, do danas CD možeš napraviti maltene sam, pa čak i da ga izdaš u nekom tiražu. Prekretnica je sam početak 80-ih i stvaranje "Šarla Akrobate", "El. Orgazma", nas... Pored tog, Enco Lesić je otvorio prvi privatni studio, tako da se nije više zavisilo od raznih cenzora Radio Beograda, koji su imali ključ od tog jedinog pravog studija - studija 5. Npr. Pesma "Maljčiki" koja je bila veoma provokativna za to vreme, dobila je etiketu šunda jer nisu mogli da je jednostavno zabrane. Bitan faktor procvata te naše scene je svakako i procvat svetske post-punk scene. Došlo je do upliva ideja, ma kakve one bile, dok su zapostavljene neke tehničke karakteristike. I dan danas se oseća uticaj te renesanse 80-ih.

Šta za tebe danas predstavlja Zaječarska gitarijada?

Veliku tradiciju. Tada je bilo prestižno svirati tamo, dok je danas potpuno drugačija situacija. Interesantno je da su te 1979. svi učesnici pored svog redovnog repertoara morali da sviraju i jednu borbenu pesmu.

Šta ste vi svirali, tj. koja vam je bila omiljena borbena?

Svirali smo "Komandant Sava" u swing obradi.

Kako tumačiš da pojava "Idola" nikada kasnije nije reinkarnirana, da niko tako uspešno nije krenuo vašim stopama i napravio meteorski medijski proboj?

Verovatno se takva gomila ludaka odavno nije pojavila (ha, ha, ha). "Idoli" su iza mene, mnogo se priča u međuvremenu stvorilo tako da sam ja "otupeo", a i nije na meni da ocenjujem taj rad. "Idoli" su trajali upravo onoliko koliko je trebalo. Pošto se pesme i dalje slušaju znači da je sve imalo smisla, međutim to je i veliko breme u mom daljem radu.

Zdenko Kolar i ti svirate u "Old Stars Bendu" dok su Srđan Šaper i Nebojša Krstić uradili projekat pod nazivom "Dobrovoljno Pevačko Društvo". Da li se na osnovu tih radova može potražiti osnova muzičkog razilaženja "Idola"?

Da, može. I muzička i sva ostala, pre svega ljudska razilaženja. Muzika nastaje iz emocija, iz prijateljstva i međusobnog razumevanja. Zahlađenje odnosa u "Idolima" je nastalo početkom 1984. Iz mojih i njihovih daljih radova može se zaključiti koga je šta interesovalo, ko je šta slušao...

"Odbrana i poslednji dani" je u knjizi "100 najboljih YU Rock'n'Roll albuma" proglašen za najbolji. Da li i ti misliš tako?

Ja se ne opterećujem time. Šta to znači najbolji album? Po kom osnovu? To nije jedina lista, bilo ih je i pre. Moram da priznam da ako mi glasanja uopšte nešto znače, bitnija su mi bila glasanja ranije dok je glasao i Zagreb, Sarajevo i drugi. Ne mogu da kažem da mi nije drago, ali sam izbo rljudi koji su glasali je vrlo neobičan. Ta ploča ima interesantnih momenata, draga mi je, ali ja guram dalje.

Kao deo "Old Starsa" sigurno imaš poruku za "young starse".

"Old Stars" je jedan ironičan naziv. Šta znači biti zvezda? Svima koji bi to želeli da budu u ovom poslu savetujem da sve to batale i late se harmonike. Šalim se naravno. Pre svega treba imati ljubav prema muzici ili samom instrumentu. Za ovaj posao treba imati puno energije, jer ovo nije idealna sredina za bavljenje Rock'n'Rollom. No, nikom nisam otkrio Ameriku kada ovo kažem, ali ako radiš punim srcem i ako slušaš sebe iznutra - pravićeš pesme koje nešto znače i tebi kao autoru i slušaocima. Radite sa prijateljima, jer kao što rekoh, muzika počiva na emocijama.