Rock Express Online | Arhiva | Br.12

Ekskluzivni intervju, posle više od 20 godina
Noel Redding, više nego Rock legenda
Hendrix će uvek biti najveći

Godine 1993. jedan od mojih internet - prijatelja, Joel Abbot, potaknut nekim zajedničkim razmišljanjima, započinje Internet zajednicu posvećenu Jimiju Hendrixu. Iz news-grupe alt.music.rock.jimi-hendrix nastaje mailing lista "Hey Joe" koja je uskoro prerasla u centar Internet-okupljanja svih poštovalaca Jimijeve muzike. Autor ovih redova bio je jedan od prvih 10 ljudi, tačnije treći, koji se pridružio pomenutoj zajednici. Zahvaljujući prvo internetu a zatim i ličnom poznanstvu sa jednim od članova, tačnije članica - Kathy Etchingam - ženi kojoj je Jimi posvetio svoje najbolje pesme Little Wing, Wind Cries Mary i Angel, uspeo sam da dodem do čoveka koji je nekoliko godina svirao rame uz rame sa božanskim gitaristom. Noela Reddinga sam prvo sreo u septembru 1997., na prijemu u Londonu posvećenom otkrivanju spomen-ploče Hendrixu. Tada je pokazao interesovanje za Jugoslovenski rok i rekao da mu je žao što kod nas nema prave rok novine i da se nada da će se uskoro neka pojaviti. Iz njegovih usta u glodurove uši - i uskoro izlazi prvi broj Rock Express-a. I evo, za prvi rodendan, ekskluzivni intervju sa Noelom Redidngom, čovekom koji je delio istu scenu sa Jimi Hendrixom od ranih početaka maltene sve do Jimijeve prerane smrti.

Godinu dana nakon našeg susreta, Kathy me obavestila da Noel dolazi u Moskvu i da je izrazio želju da me vidi. Začuden i zadivljen - ipak smo svi mi obični smrtnici naspram legende rok muzke - oberučke sam pristao i imao čast i zadovoljstvo da budem Noelov domaćin svih 8 dana koliko je bio u Moskvi.

Osobitu čast mi je ukazao sam Noel kada me pozvao da mu se pridružim na sceni, njemu i Ericu Bellu, čoveku koji je jedno vreme bio član čuvene grupe Thin Lizzy. Ukratko, ispunila mi se želja svakog gitariste - da sviram na mestu Jimija Hendrixa. Uz Nezaobilaznu "Hey Joe", svirali smo i ostale hitove najvećeg gitariste svih vremena - "Purple Haze", "Red House"... Uz mnoge neobavezne razgovore koje smo vodili tokom njihovog boravka u Moskvi, Noel mi je dao i jedan pravi, veliki intervju. Njegova vrednost je utoliko veća što je poslednji ozbiljan intervju Noel Redding dao pre 20 godina. Nakon više od dvadeset godina ćutanja, Rock Express je prvi muzički časopis i prvi časopis uopšte kome je Noel Redding, originalni član grupe Jimi Hendrix Expirience, dao intervju.

Reci mi kako je počelo tvoje bavljenje muzikom? Koliko ja znam, to baš nije bio tvoj prvi izbor.

Počeo sam kada sam imao 9 godina i to sa violinom, svirao sam u školskom orkestru. Zatim sam prešao na mandolinu i tek onda na gitaru, ali ne baš, običnu gitaru. Imao sam tada 12 godina. Gitaru sam svirao do svoje dvadesete godine, a onda sam počeo da sviram bas gitaru sa Jimijem i Mitchom Mitchellom u grupi Jimi Hendrix Expirience i od tada sviram uglavnom bas. Povremeno sam svirao i običnu gitaru, ali samo kao ritam gitarista. U stvari, ja nikada nisam ni želeo da sviram bas, za sve je kriv Chass Chandler (basista grupe Animals - prim.aut.). Pitao me da li umem da sviram bas, ja sam rekao da mogu da pokušam i onda je sve krenulo.

Chass je tada doveo Jimija u Englesku i pokušavao da sastavi prateću grupu za njega. Kako si ti ušao u bend?

Pa, sve je to bilo slučajno. Ja sam u stvari došao na audiciju za grupu Animals. Naime, oni su se nešto pre toga raspali, Chass je odlučio da se bavi produciranjem i otišao u Ameriku i tamo našao Jimija u nekom Njujorškom klubu. Mislim da ga je na to nagovorila Linda Keith koja je tada bila u vezi za Keithom Richardsom iz Stonsa. Chass je otišao da vidi Jimija kako svira, ostao zapanjen i rešio da ga dovede u Englesku. Kada su stigli, pokušavali su da skupe grupu sa kojom bi Jimi mogao da svira, ali imali su problema jer je malo ljudi u Engleskoj htelo da svira sa crnim američkim gitaristom. Ne zato što je bio crnac nego zato što su tada glavni bili Clapton i Harrison, po celom Londonu je bilo grafita "Clapton je Bog". Ja sam, dakle, došao na audiciju za Animals, tražili su basistu i ritam-gitaristu i ja sam se prijavio kao ritam-gitarista. Medutim, dok sam se ja pojavio oni su već izabrali gitaristu, iako nisam baš sasvim siguran da je tako bilo, ali mislim da su u najmanju ruku već odlučili ko će svirati sa njima. Tada mi je prišao Chandler i pitao da li umem da sviram bas. Ja sam rekao da mogu da probam, i on je odmah našao jednog bubnjara i klavijaturistu. Tu se pojavio i neki Amerikanac i svirali smo tri pesme, bez vokala, samo svirka. I taj Amerikanac me je pozvao da siđemo dole i popijemo po pivo. Izašli smo na ulicu i otišli u prvi pab, uzeli po pivo i počeli da pričamo o muzici. On me je ispitivao o Londonskoj muzičkoj sceni, a ja njega o američkoj i u jednom momentu me je pitao da li želim da se pridružim njegovoj grupi. To je bio Jimi Hendrix i ja sam tako postao prvi član Jimi Hendrix Expirience.

Zatim je u grupu došao Mitch Mitchell i inženjer Eddie Kramer...

Da, to je sve bilo kasnije. Edi je bio inženjer, snimatelj, nije bio muzičar.

Naravno, tada je vreme bilo drugačije, sa malo novca mogla je da se snimi ploča, ali iako ste imali Chandlera za producenta niste odmah ušli u studio već ste počeli sa svirkama po klubovima. Kako je to sve išlo?

Nećes mi verovati, nismo počeli ni sa jednim ni sa drugim. Ni ploča, ni klubske svirke, nego turneja sa Johnny Hollidayom po Francuskoj, mislim da je to bilo u oktobru 1966. Zatim smo imali jednu svirku u Londonu u nekom klubu, a drugu u Nemačkoj, svirali smo u Minhenu. Mislim da se klub zvao Wunchen. Snimali smo dok nismo svirali po klubovima i prva stvar koju smo snimili i izdali bila je "Hey Joe". "Hey Joe" je izašao u januaru 1967. godine i maltene istog dana stigao na šesto mesto top-lista.

Neki znaju, a neki i ne da "Hey Joe" nije Jimijeva pesma. Službeno, napisao ju je Billy Roberts i pesma ne zvuči ni približno Jimijevoj verziji, napisana je kao kantri pesma. Da li možda znaš gde ju je Jimi prvi put čuo i otkud mu ideja da je uradi u onakvom fazonu?

Jimi je "Hey Joe" čuo od čoveka po imenu Tim Rose. On je bio Amerikanac ili Kanadanin, ne sećam se tačno. Možda ga i znaš, on je napisao pesmu "Mornin' Jue". On je negde našao ili čuo "Hey Joe" i obradio, a Jimi je čuo od njega. U stvari, Chandler mu je predložio da je snime i izbace kao singl i pesma je momentalno postala hit.

Znači, za početak ste uzeli folk pesmu i napravili od nje rock himnu. Posle toga je izašao album "Are You Expirienced?" koji je u bukvalnom smislu napravio ršum u celom svetu i okrenuo pojam rock gitare naglavačke. Kako si se ti osećao kada je album izašao?

Da, to je bio naš prvi album i bili smo veoma ponosni na njegov uspeh. Naročito kada je izašao treći singl, "Wind Cries Mary". U stvari, svi singlovi i albumi koje smo mi - Expirience i ostale Jimijeve grupe - izbacivali, ušle su na prvih 10 mesta na sve moguće top liste. U leto 1967. otišli smo u Ameriku da sviramo na Monterey Pop Festivalu. Chass je to zamislio kao probijanje Jimija u Americi. U Engleskoj smo već postali veoma popularni i ostala je još samo Amerika. Posle toga smo znali da je svet naš. Monterey Pop festival nas je proslavio u Americi, a cela stvar dobija na težini, naročito ako se zna da smo u Americi tada bili potpuno nepoznati. Kao kada bi danas neki bend iz Jugoslavije došao u Ameriku i postao glavna atrakcija preko noći, jer mi smo to i postali, postali smo zvezde za bukvalno nekoliko minuta.

Brian Jones, čovek koji je osnovao grupu Rolling Stones, je tada doleteo iz Londona samo da bi najavio Jimija na Monterey Pop festivalu. Kakav su odnos imali njih dvojica?

Da, Jones je samo zato doleteo iz Londona. Ja sam tada sedeo pored njega u avionu. Brian i Jimi su imali čudan odnos, veoma prijateljski. Vidiš, postoji priča da su se Jimija plašili svi engleski gitaristi, što nije tačno. Svi su ga poštovali kao majstora instrumenta i izvanrednog muzičara. Naročito kada je odmah po dolasku u London otišao u klub u kome je Clapton svirao i pitao ga da li može da svira sa njim. Svi su tada bili zapanjeni jer Clapton je bio Bog i niko se nije usudio da mu pride, a kamoli da pita da li sme da svira sa njim, a Jimi se pojavio i pitao da li može da sviraju zajedno. Ne zato što je hteo da se iskaže, nego jednostavno je hteo da svira sa najboljim. Zato je možda postojao neki strah prema Jimiju i njegovoj veličini, ali zato su ga i svi voleli, a najviše Clapton i Brian Jones. Brian je prosto obožavao Jimija, razmišljali su na isti način, imali iste predstave o muzici. Kada smo kretali za Ameriku, Jimi je rekao Brianu da idemo da pokušamo i tamo da se probijemo. Brian je znao da će biti teško, jer Amerika je imala svoje zvezde i sam se ponudio da predstavi Jimija publici u Montereju. To je bio veliki gest sa njegove strane jer su Stonsi već tada bili internacionalne zvezde.

Posle toga Brian je umro.

Nažalost. Znaš, tada je bilo mnogo muzičara i producenata, ali Brian je pre svega bio prosto čovek i to je ono što ga je činilo tako velikim. Bio je divan čovek.

Već si mi rekao da u priče o tome da su se svi plašili Jimimja ništa drugo do legenda.

Nisu ga se bukvalno plašili. Više je to bilo strahopoštovanje zbog načina na koji je tretirao instrument i emocija koje su izlazile iz njega tokom svirke. Sve je to krenulo dok smo svirali po klubovima. Mi smo uvek svirali posle Bitlsa ili Stonsa jer je brzo došlo vreme kada su ljudi posle naše svirke odlazili kućama, posle nas više niko nije hteo ništa da sluša. Jeff Beck je na primer često dolazio da sluša Jimija i posle svake svirke bio je očaran. Ne bih rekao da su ga se plašili, više su bili zadivljeni onim šta je Jimi radio i pokazivao na sceni. I svi su cenili to šta je on tada radio. Mislim da su svi shvatili da je on u tom trenutku bio jedini gitarista koji je mogao da odvede gitarsko sviranje u neku novu dimenziju, kao što su to osamdesetih uradili Satriani i Vai. Jimi je šezdesetih godina bio jedini koji je imao osećaj kako i šta treba uraditi. Jimi je i danas jedini gitarista kojeg ja lično znam, a da je mogao u isto vreme da svira ritam i solo, pre njega to nije mogao niko i ne verujem da i danas to neko može da svira tako tečno kao Jimi. Naravno, sigurno sad da ima gitarista kojima to polazi za rukom, ali da sviraju tako tečno - teško da će se uskoro pojaviti takav. Evo, ti si juče dobro svirao, solo u "Red House" je veoma sličio Jimijevom, ali ja sam recimo osetio da ima i nekih elemenata koji su meni sasvim nepoznati. Bez obzira na to, ja sam siguran da će vremenom od tebe postati odličan gitarista, ali nisam baš uveren da ćeš moći da odsviraš to kao što je odsvirao Jimi.

Pa, nisam baš ni ja uveren.

Pa u tome i jeste tajna svakog velikog muzičara, što on svira kao on, a ne kao neko drugi. Čim muzičar počne da svira kao neko drugi, on viče nije muzičar. Muzičar mora da ima nešto što je svojstveno samo njemu.

Reci mi nešto više o tome kako ste nekada snimali. Ja sam imao 12 godina kada sam prvi put čuo "Are You Expirienced?" i tada sam počeo u nekim grubim crtama da shvatam kako se snimaju ploče, kako izgleda studio i šta se tamo radi. Neko mi je tada rekao da su u vaše vreme pultovi imali samo 4 kanala i ja sam bio zadivljen time što sam čuo na ta 4 kanala. Po mojoj tadašnjoj logici, 4 kanala su bila predviđena za 4 instrumenta, a vi ste tu smestili ceo orkestar. Kako vam je to pošlo za rukom?

Chass Chandler je sve to uradio. Prvo, našao je dobrog snimatelja, Eddie Kramer je bio mlad i ambiciozan. On, Jimi i Chass su veoma lako kapirali jedan drugog. Prvo smo snimili bas, ritam-gitaru i bubanj. Zatim smo sve to strpali na jedan kanal. Onda smo usnimili vokale, prateće vokale i udaraljke, pa sve to strpali na drugi kanal. Zatim je Hendrix snimio solo-gitaru i još jednom ritam gitaru i sve to stavio na ostala slobodna dva kanala. Cak mislim da je jedan snimak solo gitare stavio na kanal koji je već imao usnimljenu ritam-sekciju. Eddie je čak imao neke ideje o povezivanju nekoliko miks pultova u jedan, orkestraciji svih snimaka, ali to je bilo toliko skupo da ostali nisu hteli ni da čuju o tome.

Da, čak je i Chandler založio svoje gitare da plati studio.

To je već posebna priča. Mi smo bili pred kraj snimanja, trebalo je još samo da sredimo snimke i u studio upada vlasnik govoreći kako nas izbacuje i zaplenjuje nam snimke jer nismo platili troškove snimanja. Mi padamo u očaj! Zamisli šta smo tada osećali! Više nismo imali ni prebijene pare! Chass tada odlazi kući, uzima svoje bas gitare i nosi ih u najbližu zalagaonicu, tamo dobija nešto novca i tako uspevamo da završimo snimanje. Prvi novac koji smo zaradili od prodaje ploče, dali smo Chassu da bi mogao da otkupi svoje gitare.

Rock'n'Roll?

Rock'n'Roll.

Hendrix je imao tri veoma lepe balade, "Wind Cries Mary", "Little Wing" i "Angel", i sve tri su doživele ogroman uspeh. Na "Are You Expirienced?" se nalazi samo "Wind Cries Mary". Ta pesma je, koliko ja znam, vezana za Kathy Etchingam, njegovu najveću ljubav. Koja je priča vezana za tu pesmu, kako je pesma nastala?

OK. "Wind Cries Mary" je pesma koju je Jimi napisao Kathy Etchingam koja je u to vreme živela sa njim. U stvari, tri godine su živeli zajedno, sve do Jimijevog povratka u Ameriku 1970. godine. Jednog dana, dok smo snimali "Are You Expirienced?", njih dvoje su se posvadali i ona je bacila tanjir na njega, on je bacio tanjir na nju i tako su pobacali sve tanjire jedno na drugo. Mislim da je to bilo vezano sa nekom hranom, ona i danas sama priznaje da ne ume da kuva, ali to i sam znaš ako se sećaš našeg prošlogodišnjeg sastanka. Dakle, oni su se gađali tanjirima i Kathy, čije je srednje ime Mary, istrčala je iz kuće i pobelga niz ulicu plačući. Sledećeg dana se vratila, Hendrix je u meduvremenu počistio stan i napisao pesmu. Ako sada pogledaš reči pesme, videćeš da je sve opisano u njoj. Recimo, druga strofa: A broom is drearily sweeping/Up the broken peices of yesterday's life/Somewhere a queen is weeping/Somewhere a king has no wife/And the wind cries Mary Jimi opisuje kako je počistio stan od polomnjenih tanjira dok su Kathy i on plakali svako na drugom kraju grada.

"Wind Cries Mary" je pesma za Kathy.To jest o svadi koju su imali?

Da.

"A Little Wing" je isto za Kathy?

"Little Wing"? Moje lično mišljenje je da je ta pesma povezana sa LSD-om, ali ne mogu to da potvrdim.

A "Angel"?

Nisam baš naročito slušao tu pesmu, ne sećam je se, tu ja nisam svirao.

Angel came down from heaven yesterday, Stayed with me just long enough to rescue me...

A, da ! Jimi je stvarno veoma voleo Kathy i može biti da je njoj posvetio i tu pesmu.

Reci mi malo više o Kathy. Ja je znam veoma kratko, a ti verovatno ceo život.

Pa, kao što i sam znaš, Kathy je divna osoba i mislim da je jedna od retkih koja je iskreno volela Jimija i koja ga i danas voli, inače ne bi se ovoliko trudila oko njegovog muzičkog nasleđa. Sećaš se prošle godine kada smo otkrivali spomen-ploču koliko se Kathy angažovala oko svega (prošle godine je u Londonu otrkivena spomen-ploča Jimi Hendrixu koja je postavljena na kući gde je on živeo. U istoj kući je živeo i poznati kompozitor Georg Fridrih Handl. Ploču je postavila engleska kraljevska organizacija English Heritage, a Hendrix je prvi koji je dobio takvu počast, a da nije rodeni Englez i prvi i verovatno jedini roker kome je ukazana takva čast od strane English Heritage. Nedoumica izmedu Lenona i Hendrixa je brzo rešena, izabran je Jimi - prim.aut.)

Naravno. Mislim da je u stvari sve i bila njena ideja i da je ona podnela najveći deo tereta. Čak je organizovala TV intervju za nas sa "Hey Joe" liste.

Da, da nije bilo nje ništa se ne bi ni dogodilo. Vi sa Hey Joe liste ste isto dosta podneli i potrudili se oko svega, ali Kathy je ipak osnova. Elem, Kathy se upoznala sa Jimijem ubrzo nakon što ga je Chass doveo u Englesku, ona je tada radila kao frizer i počeli su da žive zajedno. Kathy ga je podržavala gotovo u svemu i bila njegov kontakt sa realnim svetom. Nakon odlaska u Ameriku, Jimi je iz meni nepoznatih razloga izgubio kontakt sa Kathy, a neko vreme nakon njegove smrti Kathy se udala za Toni Brauna koji je jedno vreme bio lični vozač Erika Kleptona, a sada je doktor medicinskih nauka i lekar u Londonu. Mislim da je ona bila Jimijeva inspiracija za većinu pesama.

Kako je nastala pesma Voodoo Child?

Ne znam, mislim da je Jimi to doneo sa sobom iz Amerike. Ta pesma, kao i Voodoo Chile Blues, zvuči dosta mračno. Ja baš ne mogu da ti kažem mnogo o tome, bolje da si pitao Edija Kirklenda (Kirklend je 50-ih godina svirao sa Lee Hookerom), ali reći ću ti ono što je meni rekao Edi. 1956. Edi je sreo Jimija, Jimi je tada imao 13 godina, bio je klinac, imao je neke rodake u Mekonu, u Džordžiji. Tu u blizini je bio klub Sawyer's Lake i nedeljom su i deca mogla da udu. Jimi se tada vrzmao oko muzičara i pokušavao da nauči da svira bas. Edi nije svirao bas, bio je gitarista, i kupio je Jimiju zeleno-belu gitaru Sears Roebuck i počeo da ga uči. Nakon nekog vremena morao je da ide dalje, a Jimija je nastavio da uči gitarista Johnny Jenkins (Jenkins je bio 4 godine stariji od Jimija, a kasnije je počeo da svira sa Otis Rašom i postao jedan od najcenjenijih gitarista tog vremena-prim.aut). Johnny je bio levoruk, baš kao i Jimi. Svi su oni tada bili u tom Voodoo fazonu, i Hooker i Jenkins i Kirklend i mislim da je Jimi povukao na njih. Znaš, svi bluzeri su mistični i teško ih je shvatiti. Zato sam ja i izišao iz grupe, počeli smo da sviramo previše bluza, a ja sam roker.

Bluz je ipak bio osnova Jimi Hendrix Expirience, zar ne? Da li je to samo zbog Jimija ili i zbog Mitcha i tebe?

Jimi je bio bluzer, ja sam roker, a Mitch je džezer. Kada staviš sve troje zajedno, tu nema nekog tačno odredenog sviranja. Mi na sceni nikada nismo svirali, mi smo džemovali, i zato je to zvučalo tako dobro. Rad u studiju je bio nešto drugo, tu se tačno znalo šta ko treba da svira. U stvari, Jimi bi napravio neku pesmu i odsvirao nam. Naš zadatak je bio da smislio bas deonicu i bubnjarsku deonicu za tu pesmu. Baš zato što smo sva trojica dolazili iz raznih muzičkih pravaca, to je zvučalo tako dobro.

Ali, na Are You Expirienced? je bio i jedan pravi bluz, zar ne? Red House može da stane rame uz rame sa bilo kojim bluz standardom. Doduše, pesma se pojavila tek na američkom izdanju AYE?, na engleskoj verziji albuma je nije bilo.

Da, Red House je pravi crni bluz. Chass Chandler nije hteo da stavi Red House na englesko idanje plašeći se da Evropljani neće shvatiti tu pesmu onako kako bi to trebalo, iako ja mislim da je on lično imao malu averziju prema bluzu. Samo, na toj pesmi nema bas gitare, tu je snimljena akustična ritam gitara, bila je to Hendrixova gitara sa 12 žica i umesto basa ja sam svirao nju. Snimili smo je iz drugog pokušaja.

Dakle, Chass nije želeo da je stavi na album?

Da. Tu pesmu smo snimili bez basa, to je opušteni bluz u H - Duru. Kada smo je snimali, tek sam počinjao da sviram bas i malo mi je bilo neobično da bluziram. Chass je tada rekao - zaboravi na bas, koristite dve gitare. Onda smo dodali više bas tonova na drugoj gitari i to je bilo to - dobili smo bas bez basa.

Drugi album JHE-a je bio Axis: Bold As Love koji nije podigao toliko buke kao AYE? uglavnom zato jer je po nekima bio malo astralno nastrojen, ali je zato drugi Electric Ladyland podigao mnogo buke, najviše zbog omota albuma. Na ELL ti si imao i jednu svoju pesmu, Little Miss Strange.

Da, ELL je digao mnogo prašine zbog svog omota, čak mnogo više nego kasnije Lenonov Virgin. Little Miss Strange je poprilično vesela pesma. Mi smo tada snimali album i tri dana uzastopno smo dolazili u studio ali Jimi se nije pojavljivao. Trećeg dana ja sam napisao pesmu Little Miss Strange i snimio ju zajedno sa Mitchelom. Kada se Hendrix pojavio, pustili smo mu snimak i njemu se to svidelo (smeh).

Dakle, snimili ste ELL i otišli na američku turneju. Šta je bilo dalje?

Snimili smo taj album i otišli na tromesečnu američku turneju koju više nikada u životu ne bih ponovio. Danas bih radio turneju od najviše 10 dana, nikada više tri meseca. Zatim smo obišli Evropu - Nemačka, Švedska, Engleska i tako dalje, zatim opet Amerika i u junu 1969. godine ja sam napustio grupu.

Znači, propustio si Woodstock.

Da.

Da li ti je žao što nisi svirao na Woodstocku?

Ne. U svakom slučaju, svirao sam tamo pre tri godine s grupom Mountains, tako da sam ipak svirao na Woodstocku. Svirali smo ja, Leslie West i Corky Lang, nakon 25 godina (smeh).

Šta si radio posle odlaska iz Jimi Hendrix Experience?

Imao sam bend The Fat Matraces i sa njima snimio dva albuma. Zatim smo imali jednu veliku američku i evropsku turneju a zatim smo se raspali. Onda sam napravio novi bend Road i sa njima snimio jedan album. 1972. godine sam se preselio u Irsku sa mojom pokojnom devojkom Carol Apelbee, koja je poginula pre 8 godina. 1980. godine sam sa njom počeo da radim neke akustične stvari, danas to zovu unplugged i danas je to veoma popularno. Zajedno smo radili 10 godina, gotovo po celom svetu - Americi, Italiji, Irskoj i ko zna gde sve ne. Jednog dana smo išli u Francusku, pripremali smo turneju i jedan auto je naleteo na naša kola. Kada sam se probudio, ona je već bila mrtva.

Reci mi nešto više o Janie Wright - Hendrix. Pre par godina ona, tj Al Hendrix, Jimijev otac, je sudskim putem dobio sva prava na Jimijevo nasledstvo i trenutno celom stvari upravlja Janie. Koliko je meni poznato, jedan od njenih osnovnih argumenata na sudu je bio taj što dotadašnji vlasnici prava nisu isplatili ni centa tantijema ljudima koji su radili i svirali sa Jimijev i obećala da će - ako dobije prava - da to ispravi. Prava je dobila ali niko od muzičara nije video ni pare. Šta sve stoji iza toga?

Bez lažne skromnosti, ja sam im pomogao da dobiju proces. Oni su imali advokata, Lea Luisa iz Sijetla, i već su počeli da gube proces. Pošto je Jimi bio moj veoma dobar drug i nisam želeo da njegov otac izgubi proces, poslao sam tom advokatu neke papire i ugovore koje je sastavljao Jimi lično a koje ja još uvek čuvam (Noel ima jednu od najpotpunijih arhiva vezanih za Hendrixa - prim.aut). Ti su se dokumenti pokazali kao veoma značajni. Ja sam, dakle, pomogao tom advokatu u sudskom procesu sa tim dokumentima i još nekim informacijama i Jimijeva porodica je obrnula proces u svoju korist i na kraju su dobili slučaj. Zatim, pre tri godine, u Sijetlu je bio nekakav veliki Hendrix-festival (organizovan od strane članova Hey Joe liste - prim.aut) i tamo smo se svi sastali sa Jimijevom porodicom. Svi su bili tu - Billy Cox, Buddy Miles, Mitch, ja. Ja sam tada postavio pitanje kada će nam biti isplaćene tantijeme za naše sviranje sa Jimijem. Ja lično nikada nisam dobio ni pare od svirke sa Jimi Hendrix Experience. Tada su rekli - čim dobijemo proces, što je bilo pitanje sata, jer ja sam im već predao sve važne dokumente i čekala se samo sudijska odluka. Godinu dana nakon toga, ja dobijam odvratno pismo od nekog advokata iz Njujorka u kojem on tvrdi da sam ja 1974. godine potpisao dogovor sa predašnjim vlasnikom prava da se odričem svih svojih prava pa čak i prava na svoje pesme koje smo izvodili, koje su bile snimljene na albumima, jer osim Little Miss Strange na nekim kompilacijama posle Jimijeve smrti pojavljivale su se još neke moje pesme. Dakle, oni tvrde da sam se ja svega odrekao i da prema tome oni ne moraju ništa da mi plate.

A priča da će te tužiti ako igde pomeneš da su ti dužni novac?

I to je tačno, ali niko nema autorsko pravo na istinu, a ja imam svedoke da nikada ništa nisam potpisivao. Jedno vreme je kružio jedan dokument sa kobajagi mojim potpisom u kom se ja odričem nekih prava. Ali ne svih. Taj dokument je proglašen falsifikatom a potpisao ga je, tačnije krivotvorio moj potpis Mitch Mitchell.

Mitch Mitchell?!?

Da. Mitch je falsifikovao moj potpis i ja sam ga prijavio policiji, to je bilo pre više od 20 godina. On je tada pobegao iz Engleske i prešao da živi u Ameriku i sada ne sme da se vrati u Englesku jer je za njim izdata poternica.

Dakle, ti si njima pomogao da dobiju izgubljen slučaj, a sada ti oni okreću leda?

Tačno tako. Ja u principu ne krivim Ala Hendrixa ni za šta, on je čovek u godinama i ko zna da li više može da upravlja svojim životom. Glavnu rčc vodi Janie koja nije ni u kakvom srodstvu sa Jimijem (Al Hendrix je usvojio Janie kada je ova imala 2 godine) i koja ga je videla na ne više od pola sata kada je imala oko 3 godine. U svetu se inače predstavlja kao njegova sestra a čak je promenila i prezime u Hendrix.

Pre godinu i po dana ja sam na Hey Joe listi pokrenuo inicijativu da ti kupimo računar, da bi i ti mogao da nam se pridružiš i čak sam uplatio prvih 10 dolara i dalje sam izgubio računicu koliko je novca uplaćeno. Kako sada stoje stvari? Da li si kupio računar?

Ha ha ha, to si dakle bio ti!! Kathy mi je rekla da je neki čudak sa liste to uradio, ali nisam znao ko je bio u pitanju! Pa, novca nije bilo dovoljno za računar, ali kupio sam poseban računar koji mi koristi za obradu teksta i kupio sam modem. Vidiš, nisam znao....U stvari, Kathy me jedan dan zvala u Irsku i rekla da me kod nje čeka neki novac. Kada sam sledeći put bio u Londonu, ona mi je dala tih par stotina funti i rekla da je to od vaše zajednice, Hey Joe. Za pravi računar je nedostajalo oko 150-200 funti, ja tada nisam imao taj novac a nekakav - bilo kakav računar mi je bio preko potreban i kupio sam mašinu za obradu teksta. Sada imam dobrog agenta i u planu imam mnogo koncerata tako da se nadam da ću uskoro skupiti dovoljno novca da kupim računar i da vam se konačno pridružim. Doduše, ja ne znam kako da radim sa računarom, ali moraću da naučim (smeh).

Hajde da razbijemo još jedan mit o Hendrixu. 99% ljudi koji znaju za Jimija su ubedeni da je umro od prekomerne doze narkotika. Ja i drugi zaljubljenici u Hendrixa znamo da nije tako. Obdukcija je pokazala da je umro od povraćanja u snu, bez tragova narkotika. šta kaže čovek koji ga je dobro poznavao?

Kažu da je umro u 11 sati pre podne. U stvari umro je oko 5-6 sati ujutro. Tada je bio u vezi sa nekom Nemicom koja se posle ubila, ne sećam joj je imena...

Monika Danneman?

Da, da. Eto, što ne znam ja znaš ti (smeh). Ona se kasnije ubila, mislim da je skočila s prozora prošle godine. Ona mu je dala neke barbiturate. Jimi je tada imao nekih problema sa zdravljem i lekar mu je prepisao neke lekove na bazi amfetamina, ako se ne varam. To veče je za vreme večere pio crno vino. Kada je došao kući, nije mogao da zaspi i Monika mu je dala tablete za spavanje. Zbog toga je počeo da povraća u snu i ugušio se od toga. U stvari, ubilo ga je to crno vino jer je zbog njega povraćao, a pošto je uzeo i tablete za spavanje, nije mogao da ode do toaleta da povrati. Da je povratio, možda bi i preživeo.

Reci mi koji su ti dalji planovi?

Sutra idem kući, tj. prvo u London a zatim u Irsku. Posle toga idem u San Francisko gde treba da sviram, zatim se vraćam u London gde ću prisustvovati crkvenoj službi u pomen Linde Mekartni koja je bila moj odličan prijatelj još iz školskih dana Zatim idem u London gde Fender ima prezentaciju Fender Noel Redding bas gitare koji sam dizajnirao za njih (predivan instrument koji je autor svojeručno isprobao, model koji nosi serijski broj 000000). Onda imam svirke po Londonu i Njujorku, onda na Fender festivalu gde će svirati svi muzičari koji imaju ugovor sa Fenderom o gradnji signature liniji instrumenata. Trebaju da sviraju Jimmy Vaughn, Ritchie Sambora, Eric Clapton, Buddy Guy, Bonnie Raitt, Stue Hamm i mnogi drugi.

Noele, hvala ti na ovako opširnom intervjuu i u ime cele redakcije i jugoslovenskih rokera, zahvaljujem na počasti što je Rock Express prva novina kojoj daješ intervju nakon skoro 20 godina.

Meni je drago što prvi intervju nakon toliko godina dajem tebi i tvojoj novini i veoma mi je drago što i u Jugoslaviji postoji prava rock novina i nadam se da će mi se uskoro ukazati mogućnost da zasviram i kod vas, jer znam da imate kvalitetnih rok muzičara.

Aleksandar Japranin