Rock Express Online | Arhiva | Br.11

Eric Clapton
Najtužniji album na svetu

Clapton je imao hrabrosti da eksperimentiše.
Imajte je i Vi i preslušajte "Pilgrim".
Barem 33 puta!

Posle više od osam godina pauze Eric Clapton je mnogobrojne obožavaoce obradovao novim autorskim albumom. Uprkos ranijoj praksi da albume filuje obradama tuđih hitova, ovaj put 12 (od 14) pesama potpisao je Clapton lično.

Novi album se zove Hodočasnik (Pilgrim). Na kakvo hodočašće si krenuo?

Clapton: Mislim da svako od nas život shvata kao neku vrstu hodočašća. Neki će ga doživeti kao put ka osnivanju i održanju familije, neki kao kretanje ka poslovnom uspehu. Svako ima neku svoju definiciju. Moja je da je to put ka upoznavanju samog sebe, ka spoznaji ko sam Ja u stvari. Čini mi se da sam tom cilju bliži nego ikad.

Ovaj album će predstavljati tvoj proboj u smislu komponovanja. Koliko je pisanje pe-sama za Pilgrim bilo bitno u procesu samo-spoznaje?

Clapton: Uvek sam voleo da obrađujem pesme drugih autora. Nisam želeo da se na albumima nađu više od 2-3 moje pesme, nisam želeo da otkrivam svoj unutrašnji svet. Verovatno se radilo o spoju kukavičluka, nesigurnosti i nedostatka samo-pouzdanja. Od ovog albuma počeo sam da razvijam jedan zdrav odnos i respekt prema sopstvenom talentu.

Ko je zaslužan za ovakav dramatičan obrt?

Clapton: Prvenstveno Simon Climie (klavijaturista i koproducent albuma), koji me je podržavao i hrabrio. Ulio mi je smelost i sad me više ništa neće zaustaviti.

Reci nam nešto o procesu nastajanja ploče.

Clapton: Želeo sam da napravim najtužniju ploču na svetu i da istovremeno kod ljudi izazovem osećanja sreće i topline. Muzičari su me prvo gledali belo. Steve Gadd je prvi shvatio poentu i krenuli smo sa radom. Ja nisam depresivan posle slušanja tužnih ploča. Osećam bliskost i rasterećenje i prvo što mi padne na pamet je: "Nisam sam, o Bože hvala ti, ja nisam sam!".

Prošao si kroz tragičan period. Koliko je bilo teško takva osećanja izraziti na umetnički način?

Clapton: Veoma teško. Najteže sam podneo pesmu "My Father Eyes". To je uz "Circus" prva pesma koju sam napisao posle smrti mog sina. Ta pesma je doživela 5 reinkarnacija dok nisam došao do konačne verzije.

Koliko su ti te pesme pomogle da ublažiš bol i prebrodiš krizu?

Clapton: Muzika je bila veoma važna. Prijatelji i pomoć psihologa takođe.

Gitara je u većini pesama nekako u drugom planu. Izuzetak je "Sick and Tired" koja je bazirana na teksaškom šafl ritmu "a la Stevie Ray Vaughan", uz pevanje koje podseća na stil njegovog brata Jimmie-a.

Clapton: Tu pesmu smo uradili zbog zabave. Mislio sam na braću Vaughan i rif u njihovom stilu je naišao sam od sebe. Na to sam počeo da improvizujem one smešne stihove. Kada smo to snimili, stvar mi se svidela i odlučio sam da je ubacim na album.

Koliko si blizak sa Jimmie Vaughan-om?

Clapton: Jimmie-ja znam veoma dugo. Od smrti njegovog brata postali smo povezani na neki čudan način. Volim ga kao da mi je brat.

Eksperimentisao si sa novim muzičkim tendencijama, ritam mašinama, elektronikom...

Clapton: Poslednje tri godine sam intenzivno slušao moderni R'n'B kao i različite forme densa, trenutno preovlađujućeg muzičkog pravca u Engleskoj. Čak sam sa Simonom hteo da pod pseudonimom TDF uradimo album sa elektronskom muzikom. Hteli smo da istra-žujemo. No, ništa od toga, jer sam bio siguran da bi mi mnogi zamerili što guram nos tamo gde mu nije mesto.

Veoma je teško zamisliti Erica Claptona u tim vodama. Šta te je privuklo elektronici?

Clapton: Neki zanimljivi zvuci, ali i još nešto. Imam 53 godine i spadam u stare lavove. Dolaze mladi momci koji prave neku drugu muziku koju ja ne bih trebao da razumem i volim. Ali ja je razumem! I volim!

Bio sam u Japanu i otišao u jedan klub u kome se puštala moderna muzika. Uživao sam uz program jednog zanimljivog Drum'n'Bass DJ-a. U pauzi mi je prišao i rekao: "Otkud ti ovde čoveče, uopšte nije cool da se tebi sviđaju ovakve stvari". Ali meni se sviđaju. Nikad nisam voleo podelu na "moju" muziku i "tvoju" muziku. Međusobni uticaji različitih muzičkih pravaca pokreću muziku ka progresu. Neki od tih uticaja čuju se i na ovom albumu.

Guitar World (priredio Zoran Rogošić)