Rock Express Online | Arhiva | Br.11

Bora Đorđević Rock legenda
Ne može mi ništa šljam!

Stara beogradska legenda kaže da su se jednog sunčanog prolećnog dana, Borisav Đorđević - kasnije poznat kao Bora Čorba i Miroslav Aleksić - Miša, sasvim slučajno sreli kod Pošte u Takovskoj. Posle pozdrava, gotovo istovremeno su izgovorili rečenicu koja je promenila tok jugoslovenskog Rock'n'Rolla - "'Ajde da pravimo bend!".

Po izvršenim pripremama, na današnji dan pre tačno 20 godina (15.8.'78.) društvo se našlo u Šumatovcu. U euforičnom raspoloženju donete su dve odluke: grupa će se zvati Riblja Čorba i postaće najveći jugoslovenski Rock bend.

"Ma nije to baš tako bilo. U to vreme Miša je imao bend SOS, u kome su tada bili Rajko i Vicko. Meni se oduvek sviđalo kako oni zvuče. Voleo sam taj čvrsti zvuk. Ja sam čak pevao na jednom nesuđenom i nikad izašlom albumu grupe SOS. Odavno je postojala želja za saradnjom. Videli smo se uoči leta i pao je dogovor da se nađemo tačno 15. avgusta u 15 časova u Šumatovcu. I stvarno, došli smo u zakazano vreme i napravili grupu. Jedino Vicko nije došao jer je tada bio na nekoj studentskoj vojničkoj vežbi.

Bilo je raznih predloga za ime grupe: Bora i Ratnici, Popokatepetl... Tražili smo što gluplje ime da bi bilo što lakše zapamćeno. Riblja Čorba je bila jedan od predloga. Nismo još bili sigurni. Ustvari za sve je kriv Zoran Predić koji je u TV Reviji objavio naš poster sa potpisom Riblja Čorba. Kako sad da menjamo ime kad su ljudi pročitali da se tako zovemo?

Čak smo i otkupili jedan broj primeraka i taj poster koristili kao plakat za tezge na kojima smo se uigravali i spremali materijal za prvi album. Tada smo puno tezgarili po selima, ko ne prođe tu školu ne zna šta je Rock'n'Roll".

Bora i Miša su već bili etablirana imena na jugoslovenskoj Rock sceni, dok su Rajko Kojić i Miroslav Vicko Milatović bili manje-više nepoznati. Postavljalo se pitanje da li će se dvojica manje iskusnih muzičara uklopiti u bend sa veoma visokim aspiracijama.

"Rajko je bio OK. Vicko je malo žurio. Ustvari, stalno je žurio, ali danas je Vicko jedan od najstabilnijih bubnjara. Sada sve zna".

Na prvim svirkama Bora je svirao gitaru i tako upotpunjavao zvuk. Međutim, pošto je bila ideja da se napravi pravi gitaroški bend, tražio se peti čovek.

"Trebao nam je gitarista koji dobro izgleda i zna da peva prateće vokale. Tu je Bajaga bio idealan. Dobro 'ajde, nije baš propevao od starta, ali radio sam sa njim i postepeno je napredovao. I Vicko je trebalo da peva, ali nikako nije mogao da ubode tercu. Sad peva i ima svoj bend. San svakog bubnjara je da bude pevač".

Zaštitni znak prve faze Čorbinog postojanja bio je vokal. Grub, promukao i pomalo isfrustriran, što je samo pojačalo poverenje u stihove koji su magnetski privlačili publiku.

"Želeli smo žestoku svirku. Takav glas je baš legao. Posle drugog albuma mi je to dosadilo, pa sam ponovo počeo da pevam 'svojim normalnim' glasom. Dosta pre toga imao sam operaciju polipa na grlu i smanjivao mi se opseg svake godine za po jedan ton. Padala mi je laga (tonalitet koji pevaču najviše odgovara - prim. aut.). Pred operaciju nisam mogao ni da govorim, a kamoli da pevam. Pošto polipi znaju da se vrate rekao sam sebi: 'Mani se zezanja i pevaj svojim normalnim glasom'".

Prva dva singla prolaze fenomenalno i publika željno iščekuje album prvenac. Nekim čudnim putevima beo-gradski klinci saznaju za još neobjavljene pesme i iščitavanju Borine stihove koji ih na prepad osvajaju. Po prvi put neko govori njihovim rečnikom i peva o pravom životu, bez ulepšavanja i srceparajućih ljigavština. Autor ovog teksta (tada osnovac) može potvrditi da je po OŠ "Radojka Lakić" kružila sveska sa Borinim pesmama, kao i kaseta sa snimcima.

Poneseni početnim uspehom članovi Riblje Čorbe zakazuje svoj prvi veliki beogradski koncert za sam početak školske godine - 1. septembar '79. Međutim, zbog problema sa cenzurom (reči "usran" i "sedativi" u ono vreme nisu bile dozvoljene) izlazak albuma kasni i Čorba svoj čuveni koncert "za dva soma" (cena karte) dočekuje sa svega dva izdata singla. Krcati Taš (preko 7000 ljudi i još 3000 napolju) peva sve pesme sa Čorbom, od početka do kraja! Svima je jasno, zvezde su rođene!

Bora je prvi na domaćoj sceni shvatio značaj tekstova u pridobijaju publike. Dotadašnji bendovi su svoj muzički izraz bazirali na sviračkoj virtuoznosti, dok je tekst bio u trećem planu.

Krajem 70-ih pojavljuje se čovek koji ima šta da kaže i to onako direktno, pravo u glavu.

"Ja sam oduvek pisao, mada stvarno, nekako je bila važnija 'čista' muzika. Čorbu je jedno vreme bio glas da je to grupa prosečnih muzičara koja publiku 'hvata' na tekstove. To nije bilo tačno, Rajko je bio izvanredan gitarista (više o Rajku mogli ste pročitati u prvom broju Rock Expressa - prim. aut.), Miša je koristan basista, Vicko je odličan bubnjar. Da ne govorim o Džindžeru i Vladi Barjaktareviću koji su stvarno majstori. Sad kada sam uspeo da okupim takvu ekipu može se govoriti o uspešnom spoju i ravnopravnom odnosu muzike i tekstova. Interesantno je, tada su se tekstovi manje cenili i u autorskoj agenciji. Kompozitor je dobijao 33%, aranžer isto toliko, a tekstopisac svega 25%, što je jedna netačna i nehumana podela. Sada se ti procenti više ne isplaćuju. Nekad se moglo živeti od tantijema. Jedne godine sam od toga kupio i stan".

Bora je toliko toga imao da kaže, tako da u narednih 10-ak godina iz njegove "lirske radionice" izlaze samo dobri i odlični tekstovi.

"Veruj mi, sada se strašno mučim sa tekstovima. Pripremamo novi album i veliku pažnju obraćam na reči. Pokuša-vam da nešto kažem. Merim svaku reč. Cela ploča 'Njihovi dani' je bazirana isključivo na tekstovima. To je jedna namenska ploča. Kao knjiga sa muzikom koja treba da bude brzo zaboravljena. Dnevno-politička ploča sa najdirektnijim tekstovima. Verovatno će ostati zapamćena samo po tome što je bila prva".

Bora se uglavnom zadovoljavao ulogom pesnika i pevača, ili zabavljača, kako on to voli da kaže. O svom kompozitorskom talentu je uglavnom ćutao ili govorio sa omalovažavanjem, pa je ostalo skoro neprimećeno da je većinu najvećih hitova komponovao baš on. Pesme - Lutka, Egoista, Neke su žene, Kad padne noć, Anđele, Gastarbajterska... Borina su autorska dela.

"Pa ja donesem samo kostur, i ipak mislim da sam bolji pesnik nego muzičar. Sad imam jednu opasnu pesmu, a skoro sam dobio i jedan strašan kompliment - jedan momak iz vojne gimnazije napisao je diplomski rad na temu 'Riblja Čorba', žao mi je što ti to nisam doneo da vidiš".

Drugi album "Pokvarena mašta i prljave strasti" (po mnogima najbolji YU album svih vremena) donosi 11 neverovatnih hitova i svi se pitaju da li je Čorba prerano dostigla kreativni vrhunac. "Mrtva priroda" predstavlja izvestan autorski pad i pomak ka komercijali. No, bez obzira na to, ova ploča postaje najprodavaniji Čorbin album svih vremena (oko 580.000 kopija).

"I po meni je 'Pokvarena mašta' naš najbolji album, mada je tehnički najlošiji. tada sam bio u vojsci. Imam preko 100 dana straže. Šta sam mogao da radim, sedeo sam i pisao, pisao. Neke od tih pesama su ušle i na treći album".

Da nije i "Vetar duva" iz tog perioda?

"Da, da. (opšti smeh) Ta pesma je je interesantno snimljena. John McCoy (basista Gillan benda i tadašnji producent Čorbe - prim. aut.) je celo društvo poveo u kafanu, mada su termini u studiju tekli, i posle dobrih sat ipo, kad se cela ekipa ponapijala McCoy je rekao: 'E, sad u studio', i pesmu smo snimili iz cuga".

Saradnja sa ćelavim basistom bila je malo iznenađenje za tadašnju Rock javnost.

"Tada smo već bili veliki bend. Otišli smo u London, kupili Melody Maker i NME, pogledali top liste i videli da je Gillanov 'Future Shock' na prvom mestu. Ko je producirao album? - neki McCoy. 'E, hoću da mi on producira novu ploču'. Otišli smo u 'Virgin', rekli da hoćemo da vidimo gospodina McCoy-a, imamo poslovni predlog. Moglo se. Dali smo dobre uslove i on je pristao. Onda nas je vodao po studijima da izaberemo gde ćemo da snimamo. Odveo nas je u studio gde je sniman 'In Rock' grupe Deep Purple. Zamisli da se samo nađeš tamo!

Pogledali smo opremu i rekli: 'Sto je star'. Stvarno je bio star, jer je tad PGP tada kupio najnoviju 24-kanalnu miksetu i odlučili smo da ipak snimamo u Beogradu. Bio je zadovoljan radom sa nama i posle ove ploče engleske novine su pisale: 'Riblja Čorba je najpopularnija stvar u Jugoslaviji posle Tita'. Kasnije smo sarađivali sa njim na 'Buvljoj pijaci' i na 'Istini'. Tada je Čorba imala onu pravu čvrstinu. Ne kažem da je ponovo nećemo imati...

Kol'ko smo komercijalni - ne znam. I 'Mrtva priroda' je Čorbina ploča. Staviš iglu na gramofon i čuješ da je to Čorba. Nikad nismo bežali od mejnstrima, ali mislim da smo ovom pločom nismo izdali sebe i da je to kvalitetan album. Uostalom pesma 'Volim, volim, volim žene' je prvi domaći Rap!"

U vreme najvećih uspeha dolazi i do prvih potresa u grupi. Iz benda odlaze Bajaga i Rajko, koji su pored muzičkog nosili i dobar deo vizuelnog identiteta grupe.

"To nije bilo lako prelomiti. Čorbi tada nije išlo najbolje i Bajaga je počeo da sprema pesme za svoj album. Četiri njegove pesme je trebalo da idu na 'Muzičare koji piju', ali on je rekao: 'Pa šta će meni da ostane?', pa su ušle samo 'Kad hodaš' i 'Muzičari koji piju'. Izdao je svoj album i ljudi su počeli da ga tapšu po ramenu - 'Ti si super, a Čorba je već passe'. I njemu je ušla malo voda u uši, ali on je i dalje bio veoma lojalan Čorbi. Ključni momenat je bio kada nije hteo da dođe na tezgu u Grčkoj. Rajko je imao probleme sa drogom i više jednostavno nije mogao da svira. U bend su došli Džindžer i Zoran Dašić - Daša, a posle njega Čutura. Tada nam stvarno nije išlo, ali imali smo nešto što vredi - pesmu 'Pogledaj dom svoj anđele' i to je presudilo da Čorba i dalje ostane Čorba".

Bora je navikao da bude najbolji kada je najteže i upravo kada su ga mnogi već otpisali iz 'šešira' je izvukao najsnažniju i najbolju Čorbinu pesmu - Pogledaj dom svoj anđele".

"Jako dugo sam radio na toj pesmi. Neke sam napisao za 3 minuta. Na primer 'Avionu slomiću ti krila'. Pratio sam ženu na avion i bio jako tužan što odlazi, na putu do aerodroma pesma je već bila gotova. To je iskrena ljubavna pesma koja je ispala kao hitić za malu decu.

'Anđele' sam pisao mesecima. Imao sam viziju budućnosti. Sklapao sam strofu po strofu i nisam želeo da nijedna reč bude pogrešna. Slažem se da je to naša najbolja pesma".

Desetogodičnjica postojanja je obeležena trijumfalnim koncertom na Sajmu, a gradom su kolale priče da će Čorba i 20. rođendan proslaviti sa fanovima.

"Trebalo je da bude koncerta. Ali vidiš i sam, prazan je grad. Drugo, često smo svirali u poslednje vreme i ne želimo da se ponavljamo. Kad izdamo album, pa kad pesme malo zažive - pravićemo i koncert. Obeležićemo 21-godišnjicu, šta ima veze. Svestan sam da bi ovim povodom napunio bilo koji stadion u gradu, ali ne volim da prodajem iste priče".

Čorba je jedan od najboljih koncertnih bendova. Pored Jugoslavije u poslednje vreme često svira po Evropi, Australiji i Kanadi. Sredinom oktobra predviđeni su koncerti u Čikagu i Njujorku.

"Stvarno smo puno svirali. Bilo je tu i dobrih i loših koncerata. Meni je najdraži koncert na Tašu 'za dva soma'. To je bilo neverovatno, ni dan-danas ne mogu da verujem. Niko nije verovao da ćemo da napunimo Taš. Najgori koncert je bio u Prijedoru na turneji 'Muzičari koji piju'. Muzičari su prilično pili, sve i svašta. Rajko, nesretnik, nije mogao da se sastavi. Krećemo prvu pesmu 'Muzičari koji piju' koja ide iz A, a Rajko kreće iz H. Celu pesmu je falš svirao. Mi buljimo, mašemo mu - ništa. Celu pesmu je odsvirao u pogrešnom tonalitetu. Jednog momenta, negde oko pete pesme, ja nešto pričam da zamajavam publiku, pogledam levo - Rajko sedi i spava. Pogledam desno - Miša zasp'o takođe. Ceo koncert smo odsvirali Vlajko, Bajaga i ja".

Početkom 90-ih izlazi album "Labudova pesma" sa osam odličnih, jakih pesama. Da li zbog neiskusnog izdavača (SAMY) ili zbog opšteg haosa izazvanog raspada bivše nam domovine, album prolazi veoma loše.

"Šta ja znam, snimili smo tada dva albuma. Bio je to period nesrećne saradnje sa Oliverom. Dugo smo se mučili oko tog albuma. Sedeli smo u Beču, bila je velika depresija, počeo je rat i nismo uspeli da napravimo komercijalan album. To je bila suviše ozbiljna ploča i zato nije prošla. Mada ima tu dobrih pesama, npr. 'Kad sam bio mlad'".

Sledeća dva albuma "Zbogom Srbijo" i "Ostalo je ćutanje" spadaju u rang ponajboljih Čorbinih pesama i kvalitetom se mogu meriti sa prva dva albuma.

"Lepo je što si to rekao. Prvi si koji je to primetio i ja se sa tim slažem. Ljudi se obično emotivno vežu za neke albume kada su oni bili mladi i vaćarili svoje ribe uz 'Ostani đubre do kraja' i sve ostalo im ne valja. Recimo, pesma 'Jedino moje' nije nimalo slabija 'Đubreta' čak ima i više emotivnog naboja".

Da obradujemo mnogobrojne poklonike Riblje Čorbe - Bora, Miša, Vicko, Džindžer i Vlada uskoro ulaze u studiju i ako sve bude po planu do kraja ove godine će izaći novi album najvećeg srpskog benda.

"Ploču pažljivo pripremamo već 3 godine i možda će se zvati 'Izgubljen slučaj'. Možda je to pomalo nezgodno - Riblja Čorba Izgubljen slučaj! Biće više ljubavnih pesama jer je svima već pun kurac politike. Biće tu jedna pesma iz moje nove knjige- 'Care, care koliko je sati', biće i 'Gastarbajterska 2. deo', to je jedna super vesela pesma. jedna od ideja da na ploču uđe obrada '16 tona' o onom nesrećniku koji je 16 dana 'ono'radio. Uostalom, videćete uskoro. Još se ne zna kuća koja će ploču izdati. Snimićemo je i staviti na licitaciju. Pa ko da više!

"Svirali smo u Torontu i imali više publike nego Stonsi. Jest' da je to ispalo slučajno, ali dobro zvuči. Klub 'Worehouse' prima 2000 ljudi, ali je gazda, znajući da će na Stonsima biti ršum, ograničio broj karata na 1500. Par dana kasnije svirala je 'neka' Čorba i gazda ne verujući da će iko doći nije dao nikakva uputstva prodavcima karata. Ulaznice su planule i kod nas je bilo 2000 duša, za trećinu više nego kod Stonsa".

"Ponekad dam neki tekst kolegama narodnjacima. Zajedno idemo na tezge po inostranstvu i sa mnogima sam prijatelj. Uglavnom to radim zbog drugarstva. a ponekad i za pare. Sa Šabanom pecam, pa sam mu napravio ono 'Preskočiću tarabu i jarak'. Mile Kitić mi je veoma pomogao na jednoj tezgi i da mu se odužim dao sam mu tekst. Ima među njima mnogo korektnih ljudi, sa nekima igram i fudbal. Ja sam gastarbajter kao i oni, ne bežim od toga. Ne vidim zašto ni nekom smetalo ako povremeno uradim neki tekst za njih".

"Džoni i Azra su pevali u refrenu pesme 'Al Kapone'. I mi smo trebali da uzvratimo posetu, ali nismo, na 'Lily of the West' (Usne vrele višnje - prim. aut.). Džoni je sjajan tip. On voli da kaže da ovo nije beo papir, nego crn. On voli da oponira, ali je u osnovi jedan izuzetno korektan čovek sa svojim autentičnim ludilom, koje čovek ili poštuje - ili ne poštuje".

Posle koncerta na Sajmu 1982. Bora je naprasno promenio imidž i ošišao se do glave. Pričalo se da se radi o opkladi i da je morao da se ošiša jer nije (sasvim) napunio halu.

"Ma to je buva. Bila je Nova Godina i malo smo popili. Hteo sam da iznenadim ženu i obrijao se do glave. Ujutro je vrisnula. Neki ćelavi čovek od 120 kg (toliko sam tada imao) je ležao pored nje. Možeš misliti kako se iznenadila".

"Nisam bio na Rajkovoj sahrani, neću biti ni na svojoj. Previše sam emotivan i to me suviše pogađa. Pevao sam na prvom Rajkovom albumu, a i na drugom, koji nažalost nikad nije izašao. Mislim da PGP još uvek ima negde te snimke. Lepo bi bilo da to neko objavi. Rajko je bio dobar čovek. Zadnji put sam ga video 20-ak dana pred smrt. Došao je na naš koncert u Zrenjaninu, zvao sam ga da se popne na binu i da nam se pridruži, ali nije mogao, već tada se videlo da je gotov".